Našoj vlasti omiljeni, u svetu na crnoj listi

Pišu: Dušan Dobromirov, Ognjen Radonjić, Vladimir Obradović

Nadzor nad velikim infrastrukturnim projektima predstavlja ključnu funkciju koja osigurava da se objekti grade u skladu sa odobrenom projektnom dokumentacijom, važećim zakonima, propisima i standardima kvaliteta. Uloga nadzornog organa je da štiti interese investitora (u slučaju javnih projekata, to je država, odnosno građani) i da garantuje da će završeni projekat biti bezbedan, funkcionalan i dugotrajan. On predstavlja poslednju liniju odbrane od grešaka, propusta i potencijalne korupcije tokom izgradnje. Ukratko, nadzor je čuvar projekta. Njegova uloga nije samo da pasivno posmatra, već da aktivno upravlja kvalitetom, vremenom i troškovima, čime se osigurava uspešna realizacija projekta na dobrobit investitora i celokupne zajednice.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 21. januara 2022. za nadzor deonice pruge Novi Sad – Kelebija izabralo konzorcijum sa mađarskim Utiberom i francuskim Ežisom na čelu. Vrednost ugovora iznosi 4,4 milijarde dinara ili 37,4 miliona evra po tadašnjem kursu. Ispred finansijera ugovor je potpisala pomoćnica resornog ministra Anita Dimoski, a ispred investitora v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan.

Kroz dva aneksa troškovi nadzora uvećani za više od tri miliona evra

Aneksima 1 i 2, koji su na Ugovor o pružanju usluga stručnog nadzora potpisani 28. jula 2022. i 8. aprila 2024, ukupni troškovi projekta povećani su za čak 360,7 miliona dinara ili za više od tri miliona evra. Prvi aneks je potpisan četiri meseca nakon prvog svečanog otvaranja Železničke stanice u Novom Sadu, kojem su 19. marta 2022. prisustvovali predsednik Aleksandar Vučić, tadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i mađarski premijer Viktor Orban. Ovaj aneks otkriva da prvobitnim planom nije bila predviđena fazna izgradnja železničke stanice, već je ta odluka doneta kasnije.

Promena u projektu praktično znači da je doneta odluka da se stanica otvori za putnički saobraćaj pre nego što je bila u potpunosti završena. Takva odluka je neizbežno stvorila rizičnu situaciju u kojoj su se na istom mestu odvijali javni saobraćaj i građevinski radovi, što je ugrozilo bezbednost kako radnika na gradilištu, tako i putnika koji su koristili stanicu.

Tužilaštvo bi trebalo da ispita i zašto je kompanija, već poznata po skandalima širom sveta, angažovana za tehnički i finansijski najkompleksnije projekte u Srbiji

Nakon ubrzanja radova na kojem su, dokumentovano, insistirali predsednik Vučić i njegov šef kabineta Ivica Kojić, pruga je, navodno, bila spremna da se pusti u rad početkom jula 2024. inženjer Ežisa je 4. jula 2024. potpisao i overio građevinski dnevnik u kome je navedeno da su se stekli uslovi za otvaranje krila B Železničke stanice Novi Sad za korišćenje putnika. Već sutradan, 5 jula, Železnička stanica je po drugi put svečano otvorena, ovoga puta u režiji Gorana Vesića, tadašnjeg resornog ministra, Maje Gojković, predsednice Pokrajinske vlade, Milana Đurića, tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, Anite Dimoski, tadašnje pomoćnice resornog ministra i Jelene Tanasković, tadašnje v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije.

Kako na korupciju reaguju Svetska, Međuamerička razvojna banka i EBRD

Ono što su srpske vlasti prilikom izbora stručnog nadzora januara 2022. morale znati je da su francuski Ežis i njegove podružnice već tada bili predmet sankcija i da ih je nekoliko međunarodnih institucija stavilo na crne liste zbog različitih oblika nedozvoljenih praksi, uključujući korupciju, prevaru i kršenje međunarodnog prava.

Naime, pre samog potpisivanja Komercijalnog ugovora, u martu 2018. Svetska banka je objavila sankcije protiv nekoliko kompanija zbog nedozvoljenih praksi u projektima u Bangladešu, Indiji i Istočnom Timoru. U tom paketu sankcija našle su se i dve podružnice grupe Ežis – Egis International Indonesia je stavljena na crnu listu (debarment) na period od 15 meseci, čime joj je zabranjeno učešće u projektima koje finansira Svetska banka, dok je Egis International (matična kompanija) dobila blažu kaznu, uslovno neisključivanje (conditional non-debarment) na period od 15 meseci.

Slično tome, januara 2020. još jedna, francuska podružnica Egis Avia, pristala je da plati kaznu od 2,6 miliona evra kako bi okončala postupak zbog korupcije prilikom modernizacije aerodroma Oran u Alžiru.

Iste godine u junu Svetska banka je sankcionisala Egis India Consulting Engineers Private Limited dvogodišnjom uslovnom zabranom učešća u projektima koje ona finansira. Kazna je usledila zbog koruptivnih i prevarantskih praksi u dva projekta u Indiji. Utvrđeno je da je Egis India, umesto da čeka redovnu proceduru, davala mito ili vršila druga nedozvoljena plaćanja zvaničnicima kako bi ubrzala ili osigurala isplatu novca koji joj je po ugovoru pripadao i dostavljala uvećane fakture za troškove.

Nakon potpisivanja ugovora sa srpskim vlastima, početkom 2024, Međuamerička razvojna banka (Inter-American Development Bank) objavila je trogodišnju zabranu učešća na tenderima za Egis Eau S.A.S. i Egis International S.A.S. Sankcija je izrečena zbog prevarantskih i koruptivnih praksi u vezi sa nadzorom radova na vodosnabdevanju i sanitaciji u Panami. Istraga je utvrdila da kompanije nisu prijavile plaćanja agentu i podugovaraču, a postojala je i sumnja da je nuđen novac kako bi se nepropisno uticalo na zvaničnike.

A nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, u decembru 2024, Evropska banka za obnovu i razvoj objavila je poravnanje sa četiri entiteta iz grupe Ežis (Egis International S.A.S., Egis Eau S.A.S., Egis Ukraina L.L.C. i Egis Rail S.A.) koje podrazumeva uslovnu zabranu rada u trajanju od 33 meseca. Sankcija je posledica prevarantskih praksi u dva projekta, koje je u Egiptu i Uzbekistanu finansirala EBRD.

Svi Ežisovi projekti u Srbiji

Nesumnjivo, tužilaštvo bi trebalo da ispita i zašto je takva kompanija, poznata po skandalima i korupciji širom sveta, angažovana za jedan od tehnički i finansijski najkompleksnijih projekata u Srbiji u tom trenutku. Ono što bi građane Srbije trebalo posebno da brine i ujedno govori da smrtonosni lanac korupcije i dalje nije prekinut, jeste činjenica da je upravo Ežis trenutno angažovan na velikom broju strateški bitnih projekata. Ta kompanija angažovana je na izradi projektnog zadatka za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Beograd – Niš za brzine do 200 kilometara na sat. Osim toga, ima jednu od ključnih uloga u projektu izgradnje Beogradskog metroa, gde je zadužena za studije, projektovanje i upravljanje projektom.

Svetska banka je kaznila Ežis zbog koruptivnih i prevarantskih praksi u dva projekta u Indiji, jer je utvrdila da je kompanija davala mito ili nezakonito plaćala zvaničnike da ubrzaju ili osiguraju isplatu novca koji joj je po ugovoru pripadao i da je dostavljala uvećane fakture za troškove

Takođe, Ministarstvo rudarstva i energetike dodelilo je ugovor konzorcijumu koji čine francuske kompanije EDF i Ežis za izradu preliminarne tehničke studije o mogućnostima miroljubive upotrebe nuklearne energije u Srbiji. Opet, Ežis je nedavno kupio špansku firmu FIA koja je dizajnirala stadion i kompleks Ekspo i na taj način se uključila i u ovaj projekat. Zebnju izaziva i podatak da je zvanični nadzorni organ na projektu Ekspo mađarski Utiber koji je na čelu konzorcijuma za nadgledanje radova na pruzi Novi Sad – Kelebija.

I tu nije kraj, bar ne za sada. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dodelio je Ežisu i dva ugovora za usluge izrade tenderskih dosijea: za izvođenje radova i za stručni nadzor nad izvođenjem radova za izgradnju novih lučkih kapaciteta luka Prahovo i Bogojevo.

U decembru 2024, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, Evropska banka za obnovu i razvoj objavila je poravnanje sa četiri preduzeća iz grupe Ežis, što podrazumeva uslovnu zabranu rada u trajanju od 33 meseca zbog prevarantskih praksi na projektima u Egiptu i Uzbekistanu

U oba slučaja Ežis je bio jedini ponuđač. Uprava kontrole letenja SMATSA takođe mu je dodelila dva ugovora i to poslove pružanja konsultantskih usluga za realizaciju strateških ciljeva poslovanja SMATSA u iznosu od 450.080 evra, kao i izradu studije poslovnih smernica u iznosu od 145.000 evra.

Dok im u inostranstvu zabranjuju rad, u Srbiji posao cveta. Ežis d. o. o. sa sedištem u Beogradu je u poslednjih pet godina ukupne prihode povećao osam puta, sa 130 miliona na 1,1 milijardu dinara. To je neverovatan rast za bilo koju, posebno za relativno novu kompaniju na našem tržištu. Tim pre što domaće kompanije iz iste branše uglavnom stagniraju ili imaju sve manje posla.

autori su univerzitetski profesori i članovi Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu