Na nedavno otvorenoj sednici tehničke vlade predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji obožava da ga nazivaju vrhovnim komandantom, najavio je da će Vojska Srbija 19. aprila na Pešterskoj visoravni prvi put koristiti dronove kamikaze. Usput je više retorički prisutne predstavnike VS upitao da li Srbija prva u regionu „pušta bilo kakve dronove“, uz opasku, upućenu načelniku Generalštaba, generalu Milanu Mojsiloviću, da se nada „da se nećemo obrukati.“
Biće da je predsednik Vučić, zarad sopstvenog rejtinga i rejtinga izborne liste kojoj je pozajmio ime i za lokalne izbore u Beogradu, „zaboravio“ da je Vojska Srbije još 5. decembra 2022. na poligonu Tehničko-opitnog centra (TOC) Ministarstva odbrane u Nikincima već koristila dronove, naoružane Krušikovim minama kalibra 60 milimetara. Uostalom, sam Vučić je tog dana, odmah nakon vežbe u Nikincima, na svom zvaničnom instagram-nalogu buducnostsrbijeav, uz zajedničku sliku sa tadašnjim ministrom odbrane i budućim premijerom Milošem Vučevićem, napisao: „Danas gledamo nešto što do sada nije viđeno u našoj zemlji. U pitanju je najmodernija oprema koju poseduju jedinice Vojske Srbije, a u fokusu su bespilotne letelice, sa nepogrešivim navođenjem.“
Prećutao je samo dve „sitnice“ – da je te dronove tipa IKA 20, koje „poseduju jedinice VS“ proizvela kompanija Pink Research and Development Center (PR-DC) i da su oni bili naoružani minama iz Krušika kalibra 60 milimetara. A možda nije bilo zgodno javnost obavestiti da se radi o kompaniji čiji je većinski vlasnik, sa udelom od 52 odsto, Pink medija grupa, čiji je vlasnik predsedniku jedan od omiljenih medijskih mogula i pronalazača Željko Mitrović. Uz njega, suvlasnici kompanije koja je prva u Srbiji počela da proizvodi bespilotne letelice su i tri člana porodice Petrašinović, Danilo (15 odsto), Miloš i Nikola (po 10 odsto), dok po pet odsto imaju Veljko i Mihailo Petrović, a tri procenta Ivan Vlatković.
Tko leti – vrijedi, tko ne leti – ne vrijedi
Prvi put je, dakle, pre skoro godinu i po, Vojska isprobala Mitrovićeve dronove u Nikincima, a još se ne zna koje će „kamikaze“ koristiti „prvi put“ na Pešterskoj visoravni, dan nakon što se ovaj broj Radara pojavi na kioscima. Jedan od suvlasnika PR-DC-a i njen glavni inženjer Miloš Petrašinović za Radar tvrdi da dronovi te kompanije neće leteti 19. aprila.
Pa, čiji će? Odgovor na to pitanje javnost neće dugo čekati i tada će moći da se uveri da li i u Srbiji važi ona Grunfova krilatica iz Alana Forda, tko leti – vrijedi, tko ne leti – ne vrijedi. U Srbiji se, naime, bar koliko je javnosti poznato, razvojem i proizvodnjom bespilotnih letelica, pored PR-DC-a, ozbiljno bave samo još dve firme, jedna privatna – Šumadija dajnamiks iz Beograda i jedna državna – Vojnotehnički institut (VTI) iz Žarkova.
Šumadija dajnamiks je svog „kamikazu“, nazvanog „komarac“, javno predstavio početkom godine, dok izvori Radara iz VTI navode da se u toj ustanovi marljivo radi na osvajanju i razvoju drona kamikaze – „komarac 1“, u čijoj će serijskoj proizvodnji, po svemu sudeći, učestvovati još dva preduzeća iz grupacije Odbrambena industrija Srbije, valjevski Krušik, čiji stručnjaci takođe užurbano rade na razvoju i osvajanju proizvodnje bojevih glava i upaljača za „komarca 1“, kao i Teleoptik žiroskopi iz Zemuna.
52 odsto
udela u firmi PR-DC, koja proizvodi dronove, ima kompanija Pink medija grupa, čiji je vlasnik predsedniku jedan od omiljenih medijskih mogula i pronalazača Željko Mitrović. Uz njega, suvlasnici su i Danilo, Miloš i Nikola Petrašinović, Veljko i Mihailo Petrović i Ivan Vlatković
Ako je suditi po rečima Miloša Petrašinovića da dronovi PR-DC-a neće leteti na Pešterskoj visoravni i činjenici da iz Šumadija dajnamiksa izbegavaju da odgovore na pitanje Radara da li će njihove „kamikaze“ da budu uvrštene u sistem naoružanja VS, može se zaključiti da bi na vežbi 19. aprila mogli biti korišćeni i prototipovi bespilotnih letelica za jednokratnu upotrebu „komarac 1“ Vojnotehničkog instituta.
Vojni stručnjaci upozoravaju, međutim, da su vežbe na kojima se koriste prototipovi bilo kojih vrsta naoružanja krajnje rizične po bezbednost samih učesnika, ali i stanovnika u bližem okruženju poligona. S tim u vezi upozoravaju da bi bilo krajnje neodgovorno na vojnim vežbama koristiti naoružanje koje nije verifikovano, s tim da verifikacija podrazumeva najpre interno, fabričko testiranje, a tek onda Tehničko-opitni centar Vojske Srbije (TOC) obavezno utvrđuje da li je proizvod ispravan i bezbedan za upotrebu. Tek nakon svih tih provera dozvoljeno je korišćenje novog proizvoda i njegovo uvođenje u sistem naoružanja VS.
Tim pre što je, upravo zbog nemara, neodgovornosti i (zlo)upotreba Vojske u političke svrhe 24. juna 2021, tokom priprema za vežbu Munjeviti udar 2021, baš na Pešterskoj visoravni smrtno stradao stariji vodnik prve klase Dejan Stojković, kada se u njegovom borbenom vozilu aktivirao protivpožarni aparat. Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru ni gotovo tri godine od ovog tragičnog događaja nije obavestilo javnost da li je pokrenut istražni postupak o uzroku pogibije vodnika Stojkovića. Na stranu što je Munjeviti udar tri dana kasnije, 27. juna, počeo bez minuta ćutanja poginulom pripadniku VS Dejanu Stojkoviću. Godinu dana ranije, 2. novembra 2020. u eksploziji rakete „maljutka“ na poligonu Bele vode kod Valjeva poginula su dvojica inženjera Krušika. Umesto nadležnih, uzrok je prokomentarisao „vrhovni komandant“, koji je ustvrdio da su nesrećni inženjeri „pomešali neke žice“!
Na poligonu u Nikincima 2017, prilikom testiranja Zastavine modularne puške M19, koja po potrebi može da koristi dve cevi sa različitim kalibrima municije 7,62 i 6,5 milimetara, povređen je jedan kragujevački strelac. Ta puška M19 je u sistem naoružanja Vojske Srbije uvrštena tri godine kasnije, u avgustu 2020, iako veći deo i domaće i inostrane stručne javnosti smatra da je najblaže rečeno ta puška promašena investicija. Iako su te 2017, kako navode naši izvori, Zastavini strelci upozoreni da u Nikincima, prilikom testiranja modularne puške, nikako ne gađaju rafalno, jednom od njih je, na inicijativu funkcionera iz Ministarstva odbrane, naređeno da puca rafalno. Samo puka sreća i veličina optičkog nišana spasili su oko i živu glavu nesrećnog strelca koji je, usled eksplozije metka, završio na VMA u Beogradu, sa ozbiljnim povredama.
Bitka za patente i posao sa Vojskom
S druge strane, ishitreni prvi let drona „komarac 1“ za posledicu može da ima i zamešateljstvo vezano za patentno pravo. Početkom ove godine, na božićno jutro, gostujući na Pinku kod Jovane Jeremić, Vučić je slavodobitno najavio: „Mi ćemo do kraja godine da izgradimo sopstvenu proizvodnju `komarca`, to je naš dron, dron kamikaza“. Upućeni su tu najavu odmah doveli u vezu sa dronom „komarac“, koji je patent Šumadija dajnamiksa.
Sve je, međutim, postalo malo jasnije kada je početkom prošlog meseca Vučić posetio Vojnotehnički institut i izjavio da je plan da se napravi 5.000 dronova samoubica „komarac“. Njemu je tada, kako je zvanično saopšteno, prikazano više vrsta, među kojima i dron „komarac 1“ (a ne „komarac“), a „vrhovni komandant“ je kazao da Krušik radi bojeve glave sa upaljačem za dronove, što je prošle sedmice Radaru i zvanično potvrđeno u toj valjevskoj fabrici. Iako je konstatovao da je od skice do početka proizvodnje dronova potrebno mnogo vremena, dodao je da sada „sve ubrzavamo“ i da „sada za godinu dana uvedemo (u proizvodnju – prim. a.) kao nekada za deset godina“. Neki od sagovornika Radara plaše se fušeraja, koji je nedopustiv u bilo kojoj ozbiljnoj proizvodnji, a u vojnoj industriji posebno, jer posledice mogu da budu tragične.
Još uvek smo u početnim fazama projekta. Nije dobro da se već sada kaže koliki će da bude obim proizvodnje fabrike, ali okvirni plan je oko 11.000 dronova godišnje. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da li će Vojska Srbije da bude zainteresovana za naše proizvode – Miloš Petrašinović, suvlasnik PR-DC
Radar se još 26. marta obratio vlasnicima i menadžerima Šumadija dajnamiksa, koji je prvi patentirao „kamikazu“ pod nazivom „komarac“, sa pitanjem da li su na tom planu sarađivali sa stručnjacima VTI, za koje Vučić tvrdi da uveliko razvijaju i osvajaju dron sa istim imenom, uz dodatak broja „jedan“ i ako nema nikakve saradnje, da li smatraju da im je povređeno patentno pravo na dron „komarac“. Vlasnik firme Dragan Kinkela i direktor Mihailo Kinkela u kraćem telefonskom razgovoru obećali su da će nam odgovore na ova pitanja proslediti za deset dana, ali se više nisu javljali do slanja ovog broja u štampu. Nezvanično se saznaje da su svog „komarca“ još 2021. predstavili nadležnima u Ministarstvu odbrane, koje se, takođe, pravi gluvo i nemo na pitanja o eventualnoj povredi patentnog prava Šumadija dajnamiksa.
Pink najbliži serijskoj proizvodnji
Javnost, ipak, najviše intrigira dilema gde će se organizovati serijska proizvodnja domaćih dronova samoubica. Tim pre što ih Šumadija dajnamiks još uvek ne proizvodi masovno, a ni Vojnotehnički institut nema radionice i pogone za serijsku proizvodnju. Pogon za ozbiljniju proizvodnju dronova u Srbiji ima samo PR-DC u Šimanovcima, a iz te firme nedavno je najavljeno da će tokom godine početi gradnju prve fabrike za masovnu proizvodnju dronova u Srbiji i da planira da jedan pogon sagradi i u Saudijskoj Arabiji.
Suvlasnik te kompanije Miloš Petrašinović u pisanim odgovorima na pitanja Radara kaže da je PR-DC trenutno u fazi izrade dokumentacije za tu fabriku i da još nemaju plan kada će da počne njena izgradnja.
„Još uvek smo u početnim fazama tog projekta. Nije dobro da se već sada kaže koliki će da bude obim proizvodnje fabrike, ali okvirni plan je oko 11.000 dronova godišnje, od čega 1.000 IKA 20 i 10.000 najnovijih dronova kamikaza – ODONAT, koji će u narednih nekoliko nedelja biti prijavljen za ispitivanje i verifikaciju u TOC-u. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da li će Vojska Srbije da bude zainteresovana za naše proizvode. Nama Vojska Srbije izdaje dozvole da se bavimo ovim poslom, tako da u skladu sa njihovim procedurama i postupamo. Naša strategija poslovanja je da se naši proizvodi prijavljuju Tehničko-opitnom centru, radi njihove verifikacije. Kada se verifikacija završi, VS može da razmatra njihovu eventualnu nabavku“, kaže Petrašinović, koji nije odgovorio na pitanje da li će PR-DC da proizvodi i dronove „komarac 1“ i ostale koje trenutno osvajaju stručnjaci Vojnotehničkog instituta.
Kad nadležni utihnu
Radar se istim pitanjem obratio i kabinetu ministra odbrane i Upravi za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane, koji su ostali nemi. Pitali smo i v. d. direktora Krušika Jovanku Andrić koja će domaća fabrika da bude finalista proizvodnje „komarca“ i drugih dronova koje osvaja VTI, ali odgovor na to pitanje nismo dobili. Andrić je potvrdila da se Krušik „maksimalno angažovao na ovom zadatku“, te da će „rok za osvajanje i proizvodnju drona ’komarac’ da bude ispoštovan“…
Za razliku od v. d. direktora Krušika Jovanke Andrić, predstavnici zaposlenih u valjevskoj fabrici veruju da će država proizvodnju dronova „komarac 1“, koje razvija Vojnotehnički institut u Žarkovu, poveriti kompaniji PR-DC, uz obrazloženje – sve i da neće, nema kome drugome
Za razliku od direktorke, predstavnici zaposlenih u valjevskoj fabrici veruju da će država proizvodnju dronova „komarac 1“ da poveri kompaniji PR-DC, uz obrazloženje – sve i da neće, nema kome drugome. Da li će tako i biti, ostaje da se vidi. Vučić je kazao – pre kraja godine.
Direktorka Krušika nije želela da odgovori ni na pitanje koja su glavna izvozna tržišta fabrike u poslednje vreme, s obzirom na to da ima sve ozbiljnijih indicija da mine i rakete iz Valjeva, posredstvom domaćih posrednika i kupaca iz SAD, Saudijske Arabije i drugih zemalja, završavaju na ratištu u Ukrajini, zbog čega ove godine valjevska fabrika planira plasman od doskora nezamislivih 150 miliona dolara. Pitanje je, međutim, hoće li opet, kao i prethodnih godina, najveću korist od tih povećanih isporuka imati pojedini privatni trgovci, bliski vrhu države i SNS-a. I hoće li povećana tražnja možda ubrzati privatizaciju pojedinih državnih fabrika naoružanja i vojne opreme.
