Ko god je pomislio da se Rusija ozbiljno naljutila na Vučića i da je zato Aleksandar Dugin, vodeći ideolog Kremlja, izjavio da narod u Srbiji ne želi Vučića jer je „i žestok i slab, i kukavica i agresivan – prosto odvratan“ – videće da mu je ta etiketa zalepljena zbog prodaje oružja Ukrajini.
Druge stvari Ruse ne zanimaju. Setimo se, zvanična Moskva i dalje tvrdi da 15. marta u Beogradu nije korišćen zvučni top, a Dugin to nije ni pomenuo – i zašto bi? Njegovo je bilo da Vučiću udari „packu“, koja će među par (miliona) njegovih hejtera ipak ostati upamćena iz sentimentalnih razloga, jer je to baš lepo rekao.
Sjedinjene Države su nas zaboravile. Nemaju više ni ambasadora u Srbiji: onaj koga su imenovali – nestade negde. Pa ipak, Vučić je za 4. jul dobio praznični poljubac od američke administracije preko otpravnika poslova, koji je obećao: „Za dve godine bićemo ovde na Ekspu 2027, da Srbiji pokažemo novu dimenziju Sjedinjenih Država.“
E sad, po rečima Donalda Trampa, baš tog časa se Srbija spremala da uđe u rat sa Kosovom, što je on, eto, sprečio, rekavši da SAD prekidaju trgovinu sa svima koji hoće da ratuju. I Srbija se povukla. To će možda ući u zvanično obrazloženje Nobelove nagrade za mir, kad je za Trampa budu sastavljali… zašto da ne, pa dobili su je Obama i Karter, a nijedan republikanac – eto njega da ispravi stvar!
Posle otvaranja puta bez upotrebne dozvole, Vučić je poručio da će „sve biti u redu“, kao i Zoran Drobnjak, u čijem prisustvu je predsednik pozivao medije da ga pitaju otkud mu pola miliona švajcarskih franaka na tajnom računu u Švajcarskoj. Nakon afere za Fajzerom, Ursula fon der Lajen bi obojicu lako razumela. Možda i zaštitila. Pa, ljudi su
O Srbiji se formalno najviše brine Evropska unija, „dragi Aleksandre“, kako bi predsednika Srbije oslovila Ursula fon der Lajen. Ni ona nije čula udarac zvučnog topa 15. marta, niti je videla bilo kakvu krv na ulicama, niti snimke automobila koji kupe devojke sa trotoara. Sad su, ipak, Vučića demantovali u hvalospevu kako nikad nije duže razgovarao sa Ursulom do pre neki dan, pa se pojavilo saopštenje kako je gospođa Ursula imala samo jedan „usputni, spontani razgovor s predsednikom Vučićem, pre zvanične večere u Sevilji“. I sve se na kraju svelo na tiho i nežno „No, no, dragi Aleksandre…“
Onda nama jedino ostaje da upitamo – šta Vučić treba da uradi da bi gospođa Ursula primetila razbijene ključne kosti, kolena i glave studenata, uhapšene profesore univerziteta? Ili onog lekara uhapšenog dok je prilazio povređenom studentu, ne bi li mu ukazao prvu pomoć? Ili onog mladića koji je lišen slobode jer je lizao krišku limuna ispred kordona, pa policiji pao mrak na oči? Ovo poslednje su izbrisali sa neta, nema mu više traga, izvini Ursula, ovo nemoj da pamtiš.
Kad ozbiljno razmislimo, svi znamo barem tri rečenice koje bi – izgovorene, recimo, u Evropskom parlamentu, Vučića oterale sa mesta na kome se nalazi. Prva: ne dam Kosovo. Druga: Republika Srpska bira sama. I treća: nećete kopati u Srbiji (litijum, naravno).
E sad, osim ovoga, sve ostalo spada u oprostive prekršaje. Čak da se Vučić izvuče, pa Trampovom zetu ne pokloni Generalštab, pitanje je da li bi Tramp to baš primetio, jer ima u zemljama Nedođijama još mnogo lepih kula kojima može zeta da obraduje, da se ne lažemo.
Zna to Vučić jako dobro, i to skupo naplaćuje. Upravo je otvorio deonicu puta bez upotrebne dozvole, koju niko od inženjera u stručnom nadzoru nije hteo da potpiše. Onda je suspendovao pravilnik o bezbednosti tunela, a javnosti poručio da će „sve biti u redu“. Isto izjavljuje Zoran Drobnjak, onaj koga Vučić često voli da kinji, pa čak ide dotle da u njegovom prisustvu poziva medije da ga upitaju otkud mu pola miliona švajcarskih franaka na tajnom računu u Švajcarskoj.
Nakon afere za Fajzerom, Ursula bi obojicu lako razumela. Možda i zaštitila, pa ljudi su.
