Beograd je uvek bio motor razvoja i prozor Srbije u svet, trgovački, kulturni i industrijski centar čitavog Balkana. Da bi opravdao takvu ulogu, u njemu je funkcionisala luka, železnica, industrija, a infrastruktura se neprestano razvijala. Taj trend je, na žalost, od 2018. potpuno zaustavljen. Nijedan suštinski problem u gradu se ne rešava, nema nikakve strategije razvoja. Grad prestaje da se tretira kao funkcionalna celina, već se stvaraju nova naselja-enklave za imućnije, dok je ostatak grada umrtvljen i sve bliži „gridloku“.
Nema mnogo razloga za optimizam da će u 2025. biti drugačije. Na takav zaključak ukazuje i predloženi gradski budžet za narednu godinu, o kom bi odbornici Skupštine Beograda trebalo da se izjasne u sredu, 25. decembra.
Smanjuju planirane prihode, a povećavaju rashode za administraciju
Prvo što upada u oči jeste činjenica da su planirani prihodi grada 172 milijarde dinara, za 13 milijardi dinara niži od projektovanih za ovu godinu (185 milijardi dinara). Uprkos inflaciji, koja sama po sebi omogućava veći priliv u gradsku kasu. Tekući prihodi se smanjuju za 6,2 milijarde dinara, a biće manja i budžetska rezerva. To nije dramatičan pad, ali je jasno da u gradu ne cvetaju ruže i da je upravljanje finansijama slabije nego ranije.
Direkcija za građevinsko zemljište, Beograd put, Gradsko zelenilo i mnogi drugi se žale da iz gradske kase nisu dobili ni približno onoliko novca koliko im je na papiru opredeljeno, pa je u novembru u nekim od javno-komunalnih preduzeća bilo problema i sa isplatom zarada
Prema informacijama Centra za lokalnu samoupravu, čak i ovakvi skromni prihodi su precenjeni. U nekoliko navrata krajem meseca grad je ukupno na računu imao manje od 600 miliona dinara. Direkcija za građevinsko zemljište, Beograd put, Gradsko zelenilo i mnogi drugi se žale da iz gradske kase nisu dobili ni približno onoliko novca koliko im je na papiru opredeljeno, pa je u novembru u nekim od javno-komunalnih preduzeća bilo problema i sa isplatom zarada.
Pritom, gradska vlast na čelu sa Aleksandrom Šapićem ne planira nikakvo smanjivanje administrativnih i operativnih troškova. Za razliku od Ilona Maska, koji je Americi obećao manju administraciju i efikasniju upravu, vlast u Beogradu rešila je da dodatno odreši kesu, pa će rashodi za zaposlene u gradskoj upravi sledeće godine iznositi 23,2 milijarde, što je za 1,6 milijardu dinara više nego ove godine. Drugim rečima, planira smanjenje prihoda za oko 7,5 odsto, a za toliko će povećati rashode za administraciju.
Čemu služi JKP Naplata prevozne usluge, ako će gradski prevoz biti besplatan
Paradoksalno je da se, na primer, ne ukida javno komunalno preduzeće Naplata prevozne usluge, koje nas godišnje košta 950 miliona dinara, jer toliko dobija iz gradskog budžeta, iako se najavljuje ukidanje naplate karata od 1. januara. Uz to, koja je svrha Beogradskog parka, kada već plaćamo Gradsko zelenilo? Beogradski park trenutno ima 20 zaposlenih koji bukvalno ništa ne rade, a grad im je u ovoj godini prebacio 120 miliona dinara za plate i „tekuće troškove“.
Da se vratimo na suštinu. Ako prihodi stagniraju, pa čak i opadaju, a operativni troškovi nisu srezani, kako je moguće da gradonačelnik stalno nešto obećava „besplatno“?
Prvo, grad Beograd je veliki deo dugova prebacio na privatni sektor. Grad i gradska preduzeća trenutno duguju dobavljačima i partnerima oko 20 milijardi dinara. Samo GSP duguje 7,5 milijardi. Kakav to efekat proizvodi na beogradsku i srpsku ekonomiju, suvišno je isticati.
6.000 dinara
više će 2025. za vodu plaćati prosečno domaćinstvo nego ove godine. Tolika je i vrednost vaučera, koje je Šapić „velikodušno“ podelio uoči Nove godine. Ono što jednom rukom podeli, drugom uzme od građana
Drugo, grad je veliki deo kapitalnih rashoda prebacio na Republiku. Svi troškovi za gradnju metroa, novog mosta na Savi i tunela ispod Terazija prebačeni su na republički budžet. Dok se o finansiranju metroa može raspravljati, nepošteno je i nelogično da poreski obveznici iz unutrašnjosti finansiraju gradski most na Savi i tunel koji će spojiti Novi Beograd i Karaburmu. Uostalom, kada se gradio Most na Adi, svi troškovi su plaćeni iz gradskog budžeta, a za deo koji je nedostajao zadužio se Beograd, a ne Srbija.
Paprena cena populizma
Treće i najtragičnije, svi kapitalni projekti u Beogradu su usporeni, da ne kažem obustavljeni. U budžetu za 2025. drastično su smanjeni troškovi za završetak Bulevara Patrijarha Pavla i spajanje mosta na Adi sa Rakovicom. Isto važi i za izgradnju nove zgrade autobuske stanice u Bloku 42 i završetak regionalnog vodovoda Makiš-Mladenovac. Nema ništa ni od proširenja tramvajske mreže, izgradnje nove kanalizacione i vodovodne infrastrukture, rekonstrukcije Kneza Miloša ili proširenja Gandijeve ulice. I tu nije kraj spiska, jer postoje desetine projekata za koje je u 2025. planirano nula dinara ili su za njih u odnosu na ovu godinu budžeti prepolovljeni.
Svi kapitalni projekti u Beogradu su usporeni, a neki potpuno obustavljeni. Za desetine projekata, čiji završetak vlast obećava godinama unazad, u budžetu za 2025. planirano je nula dinara ili su projektovani rashodi prepolovljeni u odnosu na ovu godinu
Uostalom, niko više ni ne spominje postrojenje za preradu otpadnih voda, most na Adi Huji, niti tunel ispod Topčiderskog brda, koji je morao da spoji Ada most sa Autokomandom. Drugim rečima, današnje vladanje Beogradom i populističke mere u vidu nečega što će vlast građanima omogućiti navodno „besplatno“, plaćaju se na teret budućnosti, tako to se razvoj i izgradnja infrastrukture ostavljaju nekom ko će doći posle Šapića, jer njega očigledno ne zanimaju suština i dugoročno rešavanje problema u gradu.
Da bi se bolje uočila razlika između populizma i realnosti, navešću samo jedan primer. Prosečno domaćinstvo će u 2025. plaćati vodu 6.000 dinara više, nego u ovoj godini. To je tačno iznos novogodišnjih vaučera, koje je gradonačelnik „velikodušno“ razdelio. Znači, ono što jednom rukom podeli, drugom uzme. I to samo po osnovu poskupljenje vode od 17,5 odsto. A dodajte na to još poskupljenje grejanja za devet, pogrebnih usluga čak 60 odsto, Gradskog stambenog i Gradske čistoće.
20 milijardi dinara
trenutno duguju grad i gradska preduzeća dobavljačima i partnerima, pri čemu samo GSP duguje 7,5 milijardi
Za kraj, par reči o „besplatnom“ javnom prevozu u Beogradu. On je već bio besplatan za decu, osnovce, srednjoškolce, penzionere, socijalno i zdravstveno ugrožene. Najnovijom najavom Šapić suštinski jedino još poslodavce oslobađa obaveze plaćanja prevoza za svoje zaposlene. A to oslobađanje poslodavaca, platiće svi građani, jer je u budžetu predviđeno 34,6 milijardi dinara ili 295,7 miliona evra, koliko će biti isplaćeno prevoznicima kroz usluge po ugovoru. Pre dolaska Šapića na mesto gradonačelnika, taj iznos je bio oko 30 milijardi dinara, pa će ta razlika biti pokrivena povećanjem poreza na imovinu i drugih dažbina, koje će na kraju opet platiti građani.
Najveći problemi javnog prevoza ostaju direktno dogovarane nabavke drugorazrednih turskih autobusa i tramvaja, manjak vozača, prepuštanje linija GSP-a spornim privatnicima i ukidanje reda vožnje.
Zbog svega ovoga, apelujem na odbornike, uključujući i one iz vladajuće većine, da ne glasaju za ovakav budžet. On će značiti dalje propadanje Beograda, izvlačenje novca iz budžeta za sumnjive poslove, a neminovno će zbog precenjenih prihoda i skrivenih rashoda dovesti do rebalansa tokom 2025, koji će gurnuti Beograd korak, dva prema bankrotu.
