Redakcija novosadskog Dnevnika morala je da se iseli iz zgrade na Bulevaru oslobođenja pre dve godine jer je novi vlasnik, Galens invest, odlučio da taj simbol Novog Sada posle rekonstrukcije i nadogradnje pretvori u stambeno-poslovni kompleks. Ista sudbina ne čeka zaposlene u Politici, uverava Boban Rajić, novi vlasnik simbola Beograda na Trgu Politike, koji je tu zgradu kupio preko firme M29, koju je sa bratom Bojanom osnovao 25. oktobra. Prethodno je, preko firme Media 026 iz sela Vučak kod Smedereva, u kojoj je njegov Rajić invest jedini vlasnik, kupio 50 odsto preduzeća Politika novine i magazini (PNM). „Kupovinom zgrade više nema bojazni da novinari PNM mogu da ostanu bez prostora u kojem decenijama rade“, izjavio je Rajić za Politiku.
Politika AD, u većinskom vlasništvu države, početkom decembra po drugi put je oglasila na prodaju svojih 50 odsto udela u PNM. Na prvi poziv, u kojem ponude nisu smele da budu manje od polovine procenjene vrednosti preduzeća, niko se nije javio, jer se po pravilu čeka drugi krug, kada se donja granica spušta na petinu procenjene vrednosti. Pri tome, pravo preče kupovine ima već postojeći suvlasnik PNM, Rajićeva firma Media 026.
Za osnivanje firme Media 026 Rajić je angažovao advokata Igora Isailovića, za koga istraživački portali navode da je blizak Siniši Malom, Ani Brnabić, a angažovali su ga i Nikola Petrović i Zvonko Veselinović
Radar je pokušao da od Rajića sazna da li planira da otkupi i drugu polovinu PNM, ali odgovore na pitanja poslata na mejl adrese njegovih pet firmi nismo dobili do slanja ovog broja u štampu, 17. decembra, kada je istekao i rok za dostavljanje ponuda, pa ostaje da se sačeka Komisija za prodaju, koja bi trebalo da saopšti da li je ovoga puta postupak uspešno okončan, ko je i po kojoj ceni kupio državni paket akcija.
Čovek koji zna sve Novosti, uvek spreman za Borbu, a očito se razume i u Politiku
Osim što je suvlasnik PNM, izdavača Politike, Rajić je jedini vlasnik Novinsko-izdavačkog društva (NID) Novosti, koje izdaje Večernje novosti, a većinski je vlasnik i NIP Borba, u čijem posedu je zgrada na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Štamparija Borba, u većinskom vlasništvu države 2019. je Rajiću prodala NID Novosti za nešto manje od 300 miliona dinara ili nešto više od 2,5 miliona evra, da bi tri godine kasnije, u maju 2022. njegova Media 026 postala vlasnik polovine PNM.
Početkom avgusta ove godine, Ministarstvo privrede objavilo je prvi javni poziv za prodaju nešto više od 36 odsto akcija u državnom vlasništvu u NIP Borba. Na taj poziv niko nije dostavio ponudu, jer je početna cena bila oko 5,5 miliona evra, kolika je bila i procenjena vrednost kapitala. Mesec dana kasnije, 3. septembra Ministarstvo je objavilo drugi poziv, u kom je početna cena prepolovljena na 2,7 miliona evra i po njoj je Rajić i kupio državni paket akcija. U međuvremenu, Rajićeva Media 026 povećala je vlasnički udeo u NIP Borba na 45 odsto, s tim što još 19 odsto akcija poseduje i NID Novosti, čiji je jedini vlasnik, tako da je praktično većinski gazda i Borbe. S druge strane, Skupština akcionara državnog preduzeća Štamparija Borba, koja je svojevremeno Rajiću i prodala Novosti, 5. decembra je, kako prenose mediji, na vanrednoj sednici podržala predlog rukovodstva da se pokrene stečajni postupak „zbog preteće nesposobnosti plaćanja“.
Pre nego što je na velika vrata ušao u biznis sa medijima, kupujući ih od države, šira javnost o direktoru Coka holdinga nije znala skoro ništa. U jesen 2019, doduše, nakon što je kupio Novosti, o njemu je pisala upravo Politika, čiji je sada suvlasnik, u tekstu sa naslovom Od piljarnice do medija.
Politika AD u većinskom vlasništvu države, početkom decembra po drugi put je oglasila na prodaju svojih 50 odsto udela u PNM. U drugom krugu početna cena smanjena je na petinu procenjene vrednosti preduzeća, a Rajićeva Media 026 ima pravo preče kupovine
„Vest da Media 026, osnovana pre godinu dana, kupuje Večernje novosti preko noći je njenog vlasnika Bobana Rajića iz sela Vučak kod Smedereva iz anonimnosti lansirala u žižu javnosti. Firma preko koje kupuje jedan od najtiražnijih srpskih listova registrovana je za konsalting s kapitalom od 100 dinara i samo je jedna u nizu koju danas poseduje Rajić“, objavila je Politika pre više od pet godina.
Pre toga Rajić se samo jednom, 2017, obratio medijima, nakon što je Agrokor prestao Coki da plaća zakup i dažbine za 20 objekata u kojima je poslovao Merkator. Već sledeće, 2018. godine, angažovao je advokata Igora Isailovića da podnese registracionu prijavu za osnivanje firme Media 026, koja je nedugo potom kupila Večernje novosti. Prema pisanju istraživačkih portala, Isailović je blizak ministru finansija Siniši Malom i predsednici Skupštine Ani Brnabić, a često su ga angažovali i Nikola Petrović, kum predsednika Aleksandra Vučića i kontroverzni biznismen sa severa Kosova Zvonko Veselinović.
Sve po spisku ili po zakonu
Rajiću očito niko nije pravio ni najmanji problem kada je, posle Novosti i Borbe, rešio da kupi i Politiku, iako Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa zaštitu medijskog pluralizma i zabranjuje monopol u oblasti javnog informisanja radi zaštite konkurencije i da bi se građanima omogućilo da formiraju sopstveno mišljenje. Uz to, u zakonu se precizira i da nije dozvoljeno objedinjavanje „osnivačkih, odnosno upravljačkih prava u dva ili više izdavača štampanih medija koji objavljuju informacije iz svih oblasti društvenog života, bez obzira na dinamiku objavljivanja, čiji ukupan godišnji tiraž prelazi 50 odsto prodatog ili na drugi način realizovanog tiraža odgovarajućih štampanih medija na relevantnom nacionalnom, regionalnom ili lokalnom tržištu u kalendarskoj godini koja prethodi objedinjavanju“.
U Srbiji postoji mali broj vlasnika medija, a uz to mahom postoje dokazi o njihovim vezama sa vladajućom strankom, pa se baš zbog te ekonomske i vlasničke veze sa vrhom vlasti i događa da svi ti mediji izveštavaju isto. I to je najkrupniji problem
Tanja Maksić
Advokat i ekspert za medijsko pravo Miloš Stojković kaže za Radar da je Ministarstvo imalo osnova da reaguje, čak i kod prvog sticanja udela u izdavaču Politike. „Da bi se utvrdilo da li postoji nedozvoljena medijska koncentracija, neophodno je prvo utvrditi relevantno tržište (dnevnih novina), pa onda izračunati ukupni realizovani tiraž u prethodnoj godini, pa tek onda izračunati da li zajednički prodati tiraži Politike i Večernjih novosti prelaze 50 odsto. Nakon toga, makar u teoriji, ako Ministarstvo utvrdi da postoji nedozvoljena medijska koncentracija, na to bi trebalo da upozori izdavača i da mu naloži da otkloni takvo stanje“, objašnjava Stojković.
Uz opasku da su podaci o tiražu nepouzdani, jer ne postoji telo koje centralizovano prati broj štampanih i prodatih primeraka, on kaže da zbog toga jedinu ocenu može dati resorno Ministarstvo, koje bi trebalo da utvrdi sve ove relevantne podatke. Uz to, evidentan je trend pada i štampanog i prodatog tiraža na tržištu štampanih medija i velika je verovatnoća da zbog drugih dnevnih novina, Politika i Novosti i ne bi prešle udeo od 50 odsto na tržištu dnevne štampe. Ipak, i u tom slučaju ne bi trebalo da izostane postupak u kome bi se utvrđivalo da li ima ili nema nedozvoljene medijske koncentracije, ističe Stojković.
Istraživanje BIRN-a o vlasničkoj strukturi najuticajnijih medija i medijskih kompanija u Srbiji pokazalo je, pak, da je rizik od državne kontrole ili državnih resursa u medijima relativno visok. Tanja Maksić, istraživačica i koordinatorka projekata BIRN-a, kaže da nedozvoljena medijska koncentracija nosi sa sobom negativne posledice kao što su gubitak pluralizma sadržaja i nedovoljan protok informacija.
„Ako se puno medija koncentriše u rukama jednog malog broja vlasnika, onda ni protok informacija do građana ne ide kako treba. U medijima se obično vodi računa o horizontalnoj koncentraciji, kada jedan vlasnik ima više medija, štampanih, radio i televizijskih stanica, internet portala… A zapravo je važnija vertikalna koncentracija, jer je to na nivou proizvođača sadržaja i distributera, a ako sam dobro shvatila, to je slučaj sa Politikom“, navodi Maksić.
Ona ističe da je problem u Srbiji neadekvatan Zakon o javnom informisanju i medijima, jer su pragovi toliko visoki da praktično nijedna medijska koncentracija uopšte ne bi ni bila predmet ispitivanja. Drugi problem je što zakon ne poznaje ni rizike koncentracije po medijski pluralizam.
Početkom septembra Rajićeva Media 026 kupila je 36 odsto akcija u državnom vlasništvu u NIP Borba i u međuvremenu on je praktično postao većinski gazda i te kompanije
„U Evropi, recimo, postoji instrument koji se zove Media pluralism monitor, tako da oni gledaju koncentraciju sa aspekta pluralizma sadržaja. Ne mora nužno da znači ako postoji jedan vlasnik da mediji koji su u njegovom vlasništvu neće izveštavati drugačije i da neće imati drugačije uređivačke politike. Onda je taj problem pluralizma zadovoljen na neki način“, objašnjava sagovornica Radara.
U Srbiji to, nažalost, nije tako. „Kod nas postoji mali broj vlasnika medija, a uz to mahom postoje dokazi o njihovim vezama sa vladajućom strankom, pa se baš zbog te ekonomske i vlasničke veze sa vrhom vlasti i događa da svi ti mediji izveštavaju isto. I to je najkrupniji problem“, zaključuje Maksić.
Biće da je to najmanji problem za vlast. U suprotnom ne bi ni dozvolila da se mediji kupuju kao krompir u piljarnicama i to uz veliki popust, pre nego što istruli.
