Aktuelna vlast značajnim delom svoju propagandu zasniva na mitu o srpskoj ekonomiji kao balkanskom tigru koji beleži u istoriji nezabeležene stope privrednog rasta. Za širu publiku, osnovni indikator kojim se meri tržišna ekonomska aktivnost, odnosno privredni rast je bruto domaći proizvod (BDP). On izražava tržišnu vrednost svih proizvedenih finalnih roba i usluga u okviru jedne ekonomije u određenom vremenskom periodu.
Mana BDP-a je ta što nam on ne govori puno ili čak i ništa o nivou političke represije, korupciji i kriminalu u nekom društvu. Isto tako, BDP zanemaruje degradaciju životne sredine, zagađenje vazduha, voda i šuma. Sasvim je moguć scenario rasta BDP-a, ali uz nemilosrdnu eksploataciju radne snage, masovno ugrožavanje zdravlja ljudi, neodrživo crpljenje prirodnih resursa, uništavanje životnog okruženja i upotrebu prljave tehnologije.
Ne manje važno, BDP nam ništa ne govori o siromaštvu i nejednakosti u raspodeli novokreiranog dohotka i bogatstva i u BDP ulaze samo dobra i usluge koji imaju tržišnu vrednost, što znači da on zanemaruje neplaćene aktivnosti domaćinstva, šire porodice i lokalne zajednice.
Vrlo je važno napomenuti i da je prilikom analize stope privrednog, odnosno rasta BDP-a, neophodno uzeti u obzir i takozvani efekat sustizanja (the catch-up effect) prema kojem se može očekivati da će u narednom periodu brže rasti ekonomije koje su na nižem nivou razvoja, jer će one za svaku dodatu jedinicu investicija imati značajniji rast produktivnosti i proizvodnje. Drugim rečima, može se očekivati da će veće stope privrednog rasta imati siromašne u odnosu na bogate zemlje.
Srbija sa stopom rasta od 3,9 odsto u 2024. nije bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, kao što tvrdi ministar Mali, već tek deveta. Na stranu što su brzorastuće i zemlje u razvoju, poput naše, u proseku rasle 4,4 odsto, odnosno brže od „balkanskog tigra“
U kontekstu Srbije, prošla godina je naročito bila dobra za sadašnju vlast. Raznela je opoziciju na izborima u neravnopravnim uslovima, koje je, doduše, opozicija sama tražila. Time je režim prebrodio političku krizu koja se javila nakon dva masovna ubistva, 3. i 4. maja 2023.
Balkanski tigar i druge bajke
Nakon toga, vlast reaktivira svoju priču o balkanskom tigru. Tako je, početkom avgusta 2024, ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je u prvoj polovini godine, „Srbija najbrže rastuća ekonomija u Evropi sa rastom od 4,5 odsto“. Krajem septembra iste godine, ministar finansija uveravao nas je da Srbija ima „drugi najbrži rast u Evropi od 4,3 odsto“.
Vredi podsetiti i da je u oktobru iste godine Republički zavod za statistiku izvršio reviziju bruto domaćeg proizvoda, nakon koje je BDP upadljivo uvećan za oko pet procentnih poena. I bukvalno je preko noći BDP za 2023. retroaktivno, zbog promenjene metodologije, povećan sa 69,5 na 75,2 milijarde evra. Ali, samo na papiru. Niko od građana nikakve koristi od toga nije imao.
Konačno, sredinom marta ove godine, ministar finansija slavodobitno objavljuje, a većina medija prenosi da je u 2024. „Srbija sa stopom privrednog rasta od 3,9 odsto zauzela drugo mesto u Evropi“. U Politici je ta „vest“ objavljena sa naslovom Mali: Srbija druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
Stvar je u tome što to baš i nije tačno. Prvo, podsetimo se efekta sustizanja, po kojem je očekivano da siromašnije zemlje brže rastu od bogatih. A te 2024, na primer, rekorder je bila Gvajana sa privrednim rastom od čak 43,6 odsto! Više nego duplo brži rast od Srbije zabeležili su i Niger sa 10,3 odsto, Gruzija i Samoa sa rastom od po 9,4 procenta, Kirgizija devet, Ruanda 8,9, Tadžikistan 8,4 Belize 8,2 i Etiopija 8,1 odsto.
Kada je Evropa u pitanju, istina je da Srbija nije zauzela drugo, kao što ministar Mali tvrdi, već tek deveto mesto. Evropski šampion bila je Gruzija sa stopom rasta od 9,4 odsto, druga je bila Malta sa šest, a treća Jermenija sa 5,9 odsto. Kosovo, koje MMF ne tretira kao deo Srbije, imalo je rast od 4,4, Azerbejdžan je svoj BDP uvećao za 4,1, a Rusija, Belorusija i Albanija za četiri procenta, što se može videti i na grafikonu broj 1.
Da srpski privredni rast ni po čemu nije bio spektakularan govori i činjenica da je ceo svet prošle godine u proseku imao stopu rasta od 3,3 odsto, dok su brzorastuće ekonomije i zemlje u razvoju (emerging market and developing economies) u proseku rasle 4,4 odsto, za pola procentnog poena brže od privrednog rasta Srbije.
Ko je kome srušio snove
Sa narativom izrazito dinamične ekonomije u 2025, srpske vlasti nastavljaju i nakon prošlogodišnje novembarske tragedije u Novom Sadu i pratećih masovnih protesta studenata i građana. Sredinom decembra 2024, nenadležna predmetna institucija (NPI) izlazi sa prognozom da će 2025. „Srbija najbrže rasti u Evropi i da će preteći Maltu“.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025, predviđena stopa realnog privrednog rasta iznosila je 4,2 odsto. Nešto kasnije, krajem januara 2025, NPI iz Davosa još jednom poručuje da će i pored „obojene revolucije“, Srbija imati najbrži privredni rast u Evropi. Nije ga napustio optimizam ni nakon prošlonedeljnog diplomatskog fijaska u Americi, kada nije uspeo da zakaže sastanak ne samo sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, već ni sa bilo kim od visokih zvaničnika iz njegove administracije. Ali, i pored toga što mu je pozlilo, uspeo je sa Floride, pre nego što je krenuo nazad za Beograd, da poruči da su studenti uspeli da „zaustave naše snove, ali ne i da ih sruše“.
U prva dva meseca javni prihodi nominalno su porasli za 3,8 odsto, ali su zbog inflacije realno pali za 0,8 odsto, dok su javni rashodi porasli i nominalno i realno, zbog čega bi minus u budžetu ove godine mogao da se poveća sa planiranih 2,7 na četiri milijarde evra
I opet, kao što to obično biva, realnost je malo drugačija. Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, ove godine Srbija će imati rast od 3,5 odsto, dok se za Libiju očekuje skoro pet puta brži rast, od 17,3 odsto, Gvajana će rasti tri puta brže, po stopi od 10,3 procenta, a više nego duplo brži rast prognozira se i za Senegal (8,4), Gvineju i Ruandu (7,1), a tačno duplo veću stopu rasta od sedam odsto imaće Butan.
Ni u Evropi stvari ne stoje tako sjajno, kao što ovdašnji zvaničnici pokušavaju uporno da predstave. Ne samo da Srbija neće preteći Maltu, nego će zauzeti šesto mesto na Starom kontinentu, zajedno sa Azejberdžanom. Ispred će biti Gruzija sa rastom od šest, Jermenija 4,5, Kosovo* 4, Malta 3,9 i Albanija sa 3,8 odsto, što se može videti i na grafikonu broj 2.
Opet, srpski privredni rast neće biti spektakularan jer će, prema ovoj proceni, ovogodišnji prosek za ceo svet iznositi 2,8 odsto, dok će u brzorastućim zemljama i državama u razvoju u proseku iznositi 3,7 odsto što je, još jednom, brže od očekivanog srpskog privrednog rasta u 2025.
Razlog značajno manjeg rasta od očekivanog je, prema rečima NPI, „obojena revolucija“, odnosno „zločinačke studentske blokade“. NPI, kako kaže, nema vremena da razmišlja o zahtevima onih koji su uništili zemlju: „Biće nam potrebno mnogo da bismo dostigli 3,5-3,6 odsto, što je opet manje od onoga što smo planirali do kraja godine. Teške su posledice zločina koji se protiv Srbije čini u prethodnih šest meseci, ali dobro, sve to morate da prođete i preživete i nastavite da radite i gradite“, izjavio je Aleksandar Vučić 29. aprila.
Zatajili glavni aduti režima, strane i javne investicije u infrastrukturu
A da li su baš blokade u pitanju? Važan faktor srpskog privrednog rasta su strane direktne investicije, i one su, kako vlasti kažu, pale. Ipak, motor srpskog privrednog rasta su javne investicije, među najvećima u svetu, na nivou od oko sedam odsto BDP-a, odnosno 15 odsto ukupnih javnih rashoda i treći su najveći budžetski izdatak posle penzija i plata u javnom sektoru.
U tabeli broj 1 izdvojeno je 19 značajnih infrastrukturnih projekata sa budžetiranim iznosom za 2025. od 232 milijarde dinara ili skoro dve milijarde evra. Upada u oči da je u prva tri meseca ove godine u proseku realizovano svega 34,7 milijardi dinara ili oko 15 odsto budžetiranih sredstava.
Oprez nije naodmet, jer sezonski faktori ponekad mogu značajno da utiču na građevinske radove. No, čak i uz tu ogradu jasno je da stvari ne idu baš kako bi vlast želela. Uostalom, ove godine u prva tri meseca odnos realizovanih i budžetiranih sredstava za značajne infrastrukturne investicije značajno je manji nego što je bio prošle ili pre dve godine u istom periodu.
Naime, u izvršenju budžeta od početka januara do kraja marta 2025. izdvojeno je šest značajnih infrastrukturnih projekata. Za njihovo finansiranje ove godine u budžetu su planirane 109,4 milijarde dinara, a do 1. aprila je za finansiranje radova na tim projektima isplaćeno samo 3,7 milijardi dinara ili 3,4 odsto od ukupno predviđene sume.
U istom periodu prošle godine, u izvršenju budžeta izdvojena su bila četiri infrastrukturna projekta od značaja, sa budžetiranim iznosom od 52,5 milijardi i realizacijom od 3,46 milijardi dinara ili 6,6 odsto u odnosu na ukupno planiranu sumu. U 2023. su, pak, bila izdvojena dva infrastrukturna projekta od značaja sa budžetiranim iznosom od 26,3 milijarde i realizacijom od 2,7 milijardi, što je bilo čak 10,2 odsto od ukupno planirane sume za tu godinu.
Mana BDP-a je što on ne govori ništa o nivou političke represije, korupciji i kriminalu u nekom društvu. I sasvim je moguć scenario rasta BDP-a, ali uz nemilosrdnu eksploataciju radne snage, masivno ugrožavanje zdravlja ljudi, neodrživo crpljenje prirodnih resursa, uništavanje životnog okruženja i upotrebu prljave tehnologije
Primetno je, takođe, da je realizacija u prva tri meseca ove godine za dva, vlastima najznačajnija infrastrukturna projekta, Ekspo 2027 i Nacionalni stadion, jednaka nuli, iako su oba pritisnuta striktnim rokovima, jer moraju da budu gotovi do 1. decembra 2026. Prvi zbog specijalizovane izložbe, a drugi zbog toga što je vlast planirala da upravo na novom stadionu upriliči svečano otvaranje Ekspa 2027. Istovremeno, za gradnju pruge od Zemun Polja do budućeg kompleksa Ekspo 2027 iz budžeta je zaključno sa martom izdvojeno svega 3,3 odsto od ukupno planirane sume za ovu godinu.
Vlastima naruku ne ide ni činjenica da slabi priliv novca u državnu kasu. Ako se, naime, pogleda konsolidovani bilans države u januaru i februaru 2025, može se primetiti da su u odnosu na isti period prošle godine javni prihodi nominalno porasli za 3,8 odsto, ali su zbog inflacije realno pali za 0,8 odsto. S druge strane, javni rashodi su u istom periodu porasli i nominalno za 9,5 odsto i realno za 4,7 procenata.
Problem je što je Zakonom o budžetu planirano da u 2025. javni prihodi porastu za osam odsto nominalno i da uz prognoziranu inflaciju od 3,5 odsto budu realno veći za 4,5 odsto nego 2024. Jasno je da će u mesecima nakon februara javni rashodi biti veštački smanjeni zbog nezakonitog smanjivanja i ukidanja plata prosvetnim radnicima, ali ukoliko se ovaj trend nastavi postoji opasnost dodatnog rasta budžetskog deficita sa planiranih tri na skoro 4,5 odsto BDP-a ili sa 2,7 na više od četiri milijarde evra.
Dodatni problem za Srbiju je najavljeno usporavanje globalne privredne aktivnosti zbog novih carina, koje je uveo američki predsednik Donald Tramp i mogućeg tarifnog rata koji će usporiti svetsku trgovinu, pa samim tim i proizvodnju i zaposlenost. Uz to, Evropska unija, kao najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, na udaru je i zbog primetnog starenja populacije, skupih energenata i zaostatka u tehnološkoj trci, što vodi prigušenoj ekonomskoj aktivnosti, zbog čega joj MMF za ovu godinu prognozira rast od 1,2 odsto, a u evrozoni svega 0,8 procenata. Posledično, može se očekivati da će se smanjiti i investiciona aktivnost u EU i tražnja za robom i uslugama od trgovinskih partnera, pa i od Srbije.
Stoga se u ovom trenutku nameće pitanje da li srpska privredna aktivnost posustaje zbog toga što su posustale javne investicije i, ako je tako, da li je razlog tome nedostatak novca ili se već u ovom trenutku budžetiraju sredstva za vanredne parlamentarne izbore i pokušaj nove izborne prevare.
