U predizbornoj kampanji, krajem oktobra prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna neto zarada do kraja 2027. iznositi 1.400 evra. Nakon izbora, u najavi plana „Skok u budućnost – Srbija 2027”, ministar finansija Siniša Mali potvrdio je to obećanje. „Expo 2027 je najveći projekat u našoj zemlji. Hoćemo naredne tri godine da se predstavimo svetu. Mi ćemo biti centar sveta”, izjavio je Mali.
Da bi se ocenilo koliko je ovo obećanje realno, neophodno je da se u nešto dužem vremenskom periodu, u ovom slučaju od deset godina, utvrde neke zakonitosti u kretanju prosečne nominalne neto zarade i osnovnih makroekonomskih indikatora, kao što su bruto domaći proizvod (BDP) i inflacija. Od 2013. do 2023. nominalni BDP Srbije ukupno je porastao za 97,8 odsto, dok je prosečna nominalna neto zarada rasla nešto sporije, konkretno za 87,2 odsto (grafikon 1). Nominalni BDP je u posmatranom periodu prosečno svake godine rastao 7,1 odsto, a nominalna prosečna neto zarada 6,5 odsto.
Dodatno, potrebno je uzeti u obzir kretanje realnog BDP-a i stope inflacije, kako bi se eliminisao efekat rasta cena da bi se preciznije pratilo koliki je realni porast proizvodne moći zemlje (BDP-a) i kupovne moći prosečne neto zarade. U posmatranom periodu realni BDP je, zbog efekta inflacije, rastao daleko sporije od nominalnog i kumulativno je porastao za samo 29,1 odsto, odnosno u proseku bledih 2,6 odsto godišnje. Istovremeno, ukupna inflacija iznosila je 52 odsto, odnosno 4,5 odsto prosečno godišnje (grafikon broj 2).
Ako se prosečna godišnja stopa inflacije od 4,5 odsto ukrsti sa prosečnom godišnjom stopom rasta prosečne neto zarade od 6,5 procenata, dolazi se do zaključka da je u prethodnih 10 godina realna kupovna moć prosečne neto zarade rasla godišnje po vrlo niskoj stopi od dva odsto. Informacije radi, u istom desetogodišnjem periodu, realni BDP na nivou sveta je, prema podacima World economic Outlook Database – October 2023, kumulativno porastao za 39,2 odsto, po prosečnoj godišnjoj stopi od 3,4 odsto. Toliko o „balkanskom tigru“ i „zlatnom dobu“.
Elem, na osnovu dostupnih procena Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za naredne četiri godine, od 2024. do 2027, moguće je izračunati da će prosečna godišnja stopa rasta srpskog nominalnog BDP-a iznositi 7,9 odsto, realnog BDP-a 3,9 odsto i da će prosečna stopa inflacije iznositi 3,4 odsto. Ukoliko pretpostavimo da će odnos između ovih varijabli i kretanja nominalne prosečne neto zarade u naredne četiri godine biti proporcionalan njihovom odnosu u prethodnih deset godina, to bi značilo da će prosečna nominalna neto zarada rasti 7,2 odsto prosečno godišnje, i da će sa 95.093 dinara, koliko je bila u decembru 2023. do kraja 2027. porasti na 125.600 dinara (grafikon 3), dok će realna kupovna moć prosečne neto zarade u proseku rasti za 3,8 odsto godišnje.
U prethodnih 10 godina realna kupovna moć prosečne neto zarade u Srbiji rasla je godišnje po vrlo niskoj stopi od dva odsto. U istom periodu, realni BDP na nivou sveta rastao je u proseku po stopi od 3,4 odsto godišnje. Toliko o „balkanskom tigru“
S druge strane, vlast je obećala da će u decembru 2027. prosečna neto zarada iznositi 1.400 evra, što bi po prosečnom srednjem kursu iz prošle godine odgovaralo sumi od oko 164.000 dinara (grafikon 3). To, drugim rečima, znači da vlast računa da će, umesto po stopi od 6,5 odsto prosečno godišnje, kako je bilo u prethodnih deset godina, u naredne četiri nominalna prosečna neto zarada rasti više nego dvostruko brže, u proseku po stopi od 14,6 odsto svake godine.
Druga implikacija ovog obećanja vlasti je da će prosečna nominalna neto zarada u narednom periodu rasti duplo brže od nominalnog BDP-a (7,9 odsto). Ukoliko pretpostavimo da je tačna MMF-ova prognoza rasta realnog BDP-a od 3,9 odsto u proseku godišnje, to znači da bi postizanje cilja da nominalna prosečna neto zarada 2027. dostigne obećanih 1.400 evra iziskivalo prosečnu godišnju inflaciju od oko 12 odsto. Rečju, ovaj scenario je moguć, ali uz dalju eksploziju javnog duga i vrtoglavog rasta cena. Druga opcija je značajno jačanje kursa dinara. Jer, da bi prosečna nominalna neto zarada od 125.600 dinara u decembru 2027. vredela 1.400 evra, srednji kurs evra bi morao sa sadašnjih 117,2 da padne na 90 dinara. Treća opcija po kojoj bi to bilo moguće svodi se samo na kombinaciju prve dve.
