Nadstrešnica je pala zbog korupcije, nekompetentnosti i bahatosti

Tačno devet meseci od pada nadstrešnice, koja je usmrtila 16 i teško povredila jednu osobu, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) izdalo je nalog za hapšenje 13 osumnjičenih za korupciju na projektu modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železnice, među kojima su i dva bivša resorna ministra, Tomislav Momirović i Goran Vesić.

Da, mnogo je vremena prošlo i sasvim sam siguran da ovih hapšenja ne bi bilo bez silovite i opravdane pobune studenata i podrške koju su dobili od građana. Da, sada je jasno, da iako su nas ubeđivali da je dostavljena sva relevantna dokumentacija, da to nije bilo tačno jer je nedostajala finansijska dokumentacija pomoću koje se prate tokovi novca i na kojima je od početka insistirala Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice (AK). Da, sada je jasno da je nadstrešnica pala zbog korupcije i prateće nekompetentnosti i bahatosti, a ne primarno zbog grešaka inženjera na kojima već mesecima insistiraju predsednik i njegova svita.

Nekompetentnost i bahatost su posledica sveprožimajuće korupcije u srpskom društvu.

Na osnovu informacija koje je do sada objavilo JTOK, stiče se utisak da istraga ide u dobrom smeru, jer je, između ostalog, usmerena i na Komercijalni ugovor i njegova četiri aneksa, na kojima je i AK uporno insistirala. Ti ugovori su u svojoj suštini protivzakoniti i koruptivni, što je i odlika kriminalnih država – pokušaj ozakonjenja nezakonitog. Kao član ekonomsko-finansijske potkomisije AK, fokusiraću se na neke od ključnih zaključaka do kojih smo kroz našu istragu došli, a o kojima bi JTOK trebalo detaljno da povede računa.

Prvi sporni ugovor potpisala je Zorana Mihajlović

Komercijalni ugovor o modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko-srpske železnice na relaciji Novi Sad – Kelebija 7. jula 2018. potpisala je tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka infrastrukture, građevinarstva i saobraćaja Zorana Mihajlović. Ovaj ugovor u mnogim delovima nije poštovan i razlog je, očigledno, korupcija.

Po članu 16 Komercijalnog ugovora, kineski konzorcijum CRIC-CCCC bio je dužan da angažuje jasno ograničen broj podizvođača sa sedištem u Kini (ne više od 54 odsto) a da za angažovanje podizvođača koji nemaju sedište u Kini dobije saglasnost Republike Srbije, poštujući pri izboru načela konkurencije, transparentnosti i javnog odabira podizvođača. Suprotno tome, konzorcijum je celokupan posao (dakle ne do 54 odsto) predao kineskim podizvođačima (CCECC, CRCC11, CRDC, CRCEBG), a pre svega kompaniji CCECC za radove na staničnoj zgradi železničke stanice u Novom Sadu.

Kineski podizvođač CCECC, koji nije potpisnik Komercijalnog ugovora, posao je dalje ustupio svojim podizvođačima, dominantno kompaniji Starting za radove na zgradi železničke stanice u Novom Sadu, što se može videti i na grafikonu broj 1.

Prilikom izbora kineskih i domaćih podizvođača nisu poštovana ugovorena načela konkurencije, transparentnosti i javnog odabira, pa je, recimo, Starting izabran na osnovu „prijateljskih dogovora“. Takođe, nisu svi domaći podizvođači dobili saglasnost Republike Srbije, što je bila obaveza propisana Komercijalnim ugovorom. Zašto? Zato što CCECC i nije direktno obavezan Komercijalnim ugovorom, jer ga nije ni potpisao. Izvođač je, dakle, prekršio Komercijalni ugovor, a Vlada Srbije je to izričito ili prećutno odobrila.

Aneksima, koje su potpisali Vesić i Šurlan, omogućena isplata provizija

Vredi pomenuti i da je po Ugovoru o kreditu Republika Srbija obavezna da garantuje da sredstva iz Komercijalnog ugovora neće biti korišćena za plaćanje različitih provizija i slične stvari. A da su provizije plaćane, kao i da su flagrantno prekršeni Zakon o obligacionim odnosima i načela javnih nabavki (što je slučaj i sa Komercijalnim ugovorom) jasno proizlazi iz Aneksa 2 od 9. decembra 2022, Aneksa 3 od 6. oktobra 2023. i Aneksa 4 Komercijalnog ugovora od 15. marta 2024. Sva tri aneksa potpisali su resorni ministar Goran Vesić, koji je na poternici i Nebojša Šurlan, tadašnji v. d. direktora Infastrukture železnice Srbije, koji je uhapšen.

Ugovorom o kreditu država Srbija je garantovala da taj novac neće biti korišćen za plaćanje različitih provizija, a da su one plaćane jasno proizlazi iz aneksa 2, 3 i 4, koje su 2022, 2023. i 2024. potpisali Goran Vesić i Nebojša Šurlan

Konkretno, članom 5 u Aneksu 2 i članom 4 u aneksima 3 i 4 Komercijalnog ugovora predviđaju se posebna, za poslovnu praksu više nego neuobičajena pravila, kojima se uređuju „ostali radovi“, ukupno vredni 18,6 miliona američkih dolara.

Rečju, zakonski je (na konkretan ugovor primenjuju se članovi 610 i 611 Zakona o obligacionim odnosima) određeno da izvođač bira podizvođača, da odgovara za njegov rad i da ga za to plaća, a na istoj liniji je i sam Komercijalni ugovor, koji ne odstupa od ovog opšteg režima.

Kršeći Komercijalni ugovor sa Vladom Srbije, kineski konzorcijum CRIC-CCCC je kao podizvođače angažovao samo kineske firme, a one su deo posla poverile srpskim preduzećima, često bez propisane saglasnosti Vlade, koja je to bezakonje tolerisala

Aneksima 2, 3 i 4 je, međutim, za stavku „ostali radovi“ predviđeno potpuno suprotno – podizvođača bira Republika Srbija, kineski konzorcijum kao izvođač radova ne odgovara za rad ovih podizvođača, već je samo dužan da, poput protočnog bojlera, novac povučen od kineske banke i budžeta Srbije prenese navedenim podizvođačima. I to po finansijskim uslovima koji su za javnost još uvek potpuno nepoznati.

Umesto na javnom tenderu, podizvođači birani „prijateljskim“ dogovorima

Za ovu uslugu kineski konzorcijum je verovatno naplatio proviziju, što je suprotno Ugovoru o kreditu. Naravno, suprotno načelima javnih nabavki, za širu javnost potpuna je nepoznanica kojim postupkom je Vlada izabrala ove podizvođače, pa je sasvim moguće da su i ovi radovi bili predmet neposrednih i „prijateljskih“ dogovora.

Takođe, u pojedinim stavkama je država direktno prekršila Komercijalni ugovor, jer se on, pa samim tim i aneksi 3 i 4, odnose na radove isključivo na trasi od Novog Sada do Kelebije. Tako su Aneksom 4 predviđeni radovi na relaciji od Beograda do Stare Pazove, konkretno u Altini, Zemun Polju, Kamendinu i Batajnici, ali i izrada projektno-tehničke dokumentacije za putničku prugu do budućeg kompleksa za Ekspo 2027, na relaciji od Zemun Polja, pa pored Aerodroma „Nikola Tesla“ do budućeg Nacionalnog stadiona.

I sama država direktno je kršila Komercijalni ugovor, jer se on odnosi samo na radove na trasi od Novog Sada do Kelebije, a Aneksom 4 su predviđeni radovi na deonici od Beograda do Stare Pazove i izrada dokumentacije za prugu do kompleksa Ekspo 2027

Aneksi, takođe, obiluju sumnjivim ciframa. Aneksom 2 predviđeni su arheološki radovi za prvu fazu na trasi pruge Novi Sad – Kelebija vredni milion američkih dolara, Aneksom 3 troškovi za arheološke radove na teritoriji Novog Sada od 1,5 miliona dolara, a još toliko za iste namene na teritoriji Subotice. Konačno, Aneksom 4 predviđeni su arheološki radovi, koji koštaju skoro 3,2 miliona dolara. Sve zajedno, dakle, planirani trošak samo za arheološke radove iznosi neverovatnih 7,2 miliona američkih dolara, dok su troškovi izgradnje kružnog toka u Lošinjskoj ulici u Subotici procenjeni na takođe neverovatnih skoro 1,1 milion američkih dolara.

Uloga nenadležne predmetne institucije

Ne treba smetnuti s uma da je na osnovu dostupne dokumentacije vidljivo da je, bez zvaničnih ovlašćenja – finansijer gradnje deonice pruge od Novog Sada do Kelebije bila Vlada Srbije, a investitor državno preduzeće Infrastruktura železnice Srbije – u vođenju ovog infrastrukturnog megaprojekta učestvovala nenadležna predmetna institucija Aleksandar Vučić.

Aneksima 2, 3 i 4 Komercijalnog ugovora samo za arheološke radove planiran je ukupan trošak od čak 7,2 miliona dolara, dok su troškovi gradnje kružnog toka u Lošinjskoj ulici u Subotici procenjeni na neverovatnih skoro 1,1 milion dolara

Naime, iz dopisa kineskog konzorcijuma CRIC-CCCC Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture jasno se vidi da je 13. decembra 2022. Aleksandar Vučić kao nenadležna predmetna institucija tražio da se pruga na relaciji Novi Sad – Subotica završi pre roka, tačnije do kraja 2024. i da je kineski konzorcijum procenio da bi to ubrzanje radova koštalo 65 miliona američkih dolara. Nadalje, kineski izvođač konstatuje da je odgovor nenadležne predmetne institucije glasio: „Gospodin predsednik je jasno izneo da se ovaj problem (65 miliona američkih dolara – prim. aut) može rešiti i da će srpska Vlada u potpunosti podržavati izvođača da ubrza napredak na projektu.“

Iz dopisa kineskog konzorcijuma CRIC-CCCC Ministarstvu građevinarstva jasno se vidi da je 13. decembra 2022. Aleksandar Vučić tražio da se pruga do Subotice završi pre roka, do kraja 2024, iako bi to državu koštalo dodatnih 65 miliona dolara

Slično tome, aprila 2018, u pregovorima koje je sa kineskim konzorcijumom vodila Infrastruktura železnice, postignuto je da se cena izgradnje deonice pruge od Novog Sada, preko Subotice do državne granice spusti za 147 miliona evra. Tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović je, ne zna se po kom osnovu, za ovo sniženje cene, tražila i dobila odobrenje Ivice Kojića, šefa kabineta predsednika Republike, o čemu je Radar pisao u maju, u tekstu „Umesto 330 miliona, potrošili milijardu evra, a tvrde da su uštedeli.“

Štaviše, pre nego što je odobrio ovo sniženje cene, šef kabineta je tražio uporednu analizu troškova izgradnje sa deonicom Beograd – Stara Pazova. Nažalost, ova uporedna analiza potvrđuje sumnju u brojne neregularnosti projekta rekonstrukcije i modernizacije pruge od Beograda do Kelebije. Naime, prema podacima koje poseduje AK, a navedeni su u tabeli 1, drugi deo deonice, od Novog Sada do Kelebije koštao je 8,7 miliona evra po kilometru, dok je cena prve deonice, od stanice Beograd Centar do Stare Pazove bila veća, 9,1 milion evra po kilometru, iako druga deonica ima duplo više kilometara pruge za brzine do 200 kilometara na sat i znatno veći broj predviđenih radova na staničnim zgradama, koji podrazumevaju rekonstrukciju postojećih ili izgradnju novih zgrada, jednog vijadukta i veći broj podvožnjaka i nadvožnjaka, ali i kraći rok izgradnje, koji je nenadležna predmetna institucija naknadno dodatno skratila.

Iz saopštenja JTOK proizlazi da se osumnjičeni u dosadašnjem delu istrage terete da su oštetili budžet za oko 115 miliona američkih dolara. Takođe, JTOK najavljuje nastavak istrage i to s pravom, jer je do sada fakturisana vrednost radova na projektu dostigla milijardu i 214 miliona dolara, dok je prema proceni Evropske unije iz 2013, rekonstrukcija i modernizacija ovog dela pruge trebalo da koštaju 330 miliona evra, s tim što je EU bespovratno dala 3,95 miliona evra pomoći Srbiji da se uradi kompletna projektna i tenderska dokumentacija za projekat rekonstrukcije te pruge. Uz to, EU je ponudila da bespovratno obezbedi 20 odsto potrebnog novca za rekonstrukciju ili oko 60 miliona evra, tako da bi Srbiju ceo taj projekat koštao oko 270 miliona evra.

Ko je sve i zašto od 2013. do 2018. doneo odluku da se odustane od ovog aranžmana sa EU i pristupi skoro četiri puta skupljem sa Kinezima, nužno je istražiti. Svakako, ukoliko uporedimo koliko je do sada plaćeno za ovaj projekat sa procenom troškova Evropljana, nameće se zaključak da je na ovom projektu pronevereno nekoliko puta više novca od iznosa koji je u dosadašnjoj istrazi konstatovalo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Jednačina Anketne komisije za početak istrage je jednostavna i glasi: 1 (predsednik) + 2 (premijera) + 3 (resorna ministra). Ostaje nada da će ova istraga biti uspešna, a sudski postupak efikasan i delotvoran i da će biti osuđeni svi oni koji su svojim koruptivnim radnjama doveli do pogibije i povređivanja ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je u tom trenutku, prema zvaničnim dokumentima, i dalje bila gradilište. Bez odlučne borbe protiv korupcije, naročito krupne, ovo društvo ne može dalje.