Dopis Ministarstva zdravlja od 18. jula kojim se zabranjuje lekarima iz privatne prakse da izdaju zdravstvena uverenja za posedovanje i nošenje oružja naišao je na zaprepaštenje i oštru osudu profesionalnih udruženja, koja u njemu vide skrivene namere vlasti.
Sagovornici Radara ukazuju da je mogući razlog ove, pre svega diskriminatorne naredbe (po kojoj samo državne zdravstvene ustanove imaju pravo da obavljaju ove preglede) – strah režima od potencijalnog odgovora građana na sve ogoljeniji teror parapolicijskih stranačkih formacija. A kao što to često poslednjih meseci imaju za cilj brojni neobični potezi vlasti, i ova odluka spaja „lepo sa korisnim“ ubacivanjem dodatnih količina novca u opustošeni državni budžet.
Diskriminatorna odluka
Tokom vikenda Ministarstvo zdravlja reagovalo je na širenje ovog svog dokumenta na društvenim mrežama, optužujući u svom već prepoznatljivom maniru „neodgovorne pojedince da iznošenjem netačnih i zlonamernih tumačenja žele da dovedu u zabludu sve kojima je potrebno lekarsko uverenje i time unesu paniku“.
Podsetimo, „širenje panike“ je prethodno Ministarstvo zdravlja sprečavalo naređujući zaposlenima u domovima zdravlja da posebno obeležavaju građane koji su se u danima posle 15. marta i napada soničnim oružjem na protestu žalili na zdravstvene tegobe. Još ranije, ovo ministarstvo kojim strahovladom gospodari Zlatibor Lončar, čovek sa brojnim prijateljskim vezama u Bezbednosno-informativnoj agenciji, a pre toga sa pripadnicima zloglasnog zemunskog klana – „podelilo“ je brojne suspenzije i premeštaje lekarima zbog podrške studentskoj borbi.
Razlog zbog koga se lekarima u privatnoj praksi zabranjuje da izdaju zdravstvena uverenja za posedovanje oružja je taj što vlasti žele da na svaki način smanje rizik po njih same
Predrag Petrović
Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ističe da je ovakva odluka pre svega diskriminatorna, sa višestrukim ciljanim efektima:
„Imate neke zdravstvene ustanove koje imaju pravo da obavljaju takve preglede, a onda jednom naredbom to pravo suspendujete, bez utvrđivanja činjenica i okolnosti da li su oni te poslove obavljali savesno ili ne, odnosno da li ispunjavaju neophodne kriterijume. Time se, onako đuture, cela privatna lekarska praksa stavlja u neravnopravan položaj.“
Sagovornik Radara ističe da je očigledno da ministar Lončar pokušava da uspostavi jaču kontrolu nad tokovima novca koji dolaze od tih pregleda, koji nije za zanemarivanje, ali i da kontroliše produženje važenja dozvola za držanje oružja.
„Naime, ljudi koji su po novom zakonu dobili dozvolu za držanje i nošenje oružja moraju da na svakih pet godina idu na lekarske preglede i to uverenje dostavljaju MUP. Ako to sasečete ili stavite pod direktnu kontrolu države, onda možete lako da u potpunosti kontrolišete kome ćete da obnovite dozvolu. Odnosno, ako vlasnik ne prođe lekarski pregled on će biti u obavezi da to oružje u kratkom roku proda ili jednostavno preda policiji.“
Na pitanje kako to da nijedan drugi pregled zdravstvenih sposobnosti, poput radne ili one za upravljanje motornim vozilima, nije prebačen pod državnu kontrolu, Petrović kaže.
Sve međunarodne agencije koje se bave pitanjem naoružanja fokusirane su na eliminaciju nelegalnog oružja a kod nas je obratno
Duško Ilić
„Mislim da je razlog to što se boje većeg, oružanog odgovora građana na njihove aktivnosti, i žele da na svaki način smanje taj rizik po njih same. Oni već imaju oružane formacije i apsolutno ne rade na njihovom razoružavanju, već upravo suprotno, a ovakvim odlukama pokušavaju da spreče da se građani suprotstave tim naoružanim formacijama koje je vladajuća partija očigledno već grupisala i organizovala.“
Niko ne vodi računa od nelegalnom oružju
Jedno od referentnih udruženja građana koje je iznenađeno ovakvom naredbom je Nacionalna asocijacija za oružje Srbije. Njeni čelni ljudi ocenjuju da je broj legalnog oružja u Srbiji za manje od četiri godine, od 2021, smanjen za trećinu.
„Sve međunarodne agencije koje se bave pitanjem naoružanja fokusirane su na eliminaciju nelegalnog oružja, a kod nas je obratno“, govori za Radar Duško Ilić, generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje Srbije (NAOS). On ističe da je jedan od mogućih motiva za ovakvu odluku slivanje dodatnog novca u državni budžet, ali i onaj da se ovakvom politikom potencijalno što više legalnih vlasnika oglasi nesposobnim za držanje ili nošenje oružja.
„Mislim da je ovo pritisak na vlasnike oružja, da odustanu i odreknu ga se. Sve ovo se dešava dok u okruženju postoji stalni rast količine ilegalnog naoružanja, kao na primer, na Kosovu. Prema informacijama koje iznose specijalizovane agencije UN, od 2021. do 2024. broj legalnog naoružanja u Srbiji smanjen je za 216.000 komada. To je ogroman pad za jedan relativno kratak period.“
Nadalje, Ilić ističe da se ovakvim potezom vlasti dodatno smanjuju šanse vlasnika koji izgube pravo na držanje oružja da isto i prodaju, pa često bivaju primorani da ga otuđe, vraćajući ga državi, bez nadoknade, čime se uskraćuje pravo na imovinu.
Prema podacima Nacionalne asocijacije za oružje Srbije, tokom poslednje decenije legalnim naoružanjem izvršeno je svega nešto više od jedan odsto krivičnih dela, službenim oko sedam, dok je u preostalih više od 90 odsto slučajeva korišćeno nelegalno naoružanje
„Vlasnici oružja su u ovoj zemlji postali građani drugog reda. Bilo kakav incident može da dovede do gubitka dozvole. Ako je vlasnik oružja ugrožen u nekom slučaju i prijavi to policiji, najčešći rezultat je da mu policija oduzme oružje. Dakle, umesto da sistem reši problem, država njemu oduzme oružje – privremeno (što se lako pretvori u trajno) dok se situacija ne reši, jer je eto moguće da on u afektu zloupotrebi svoje oružje i naudi osobi sa kojom ima problem. A da je hteo sam da se razračunava, sigurno ne bi kontaktirao s policijom.“
Targetiranje časnih ljudi
Prema podacima Nacionalne asocijacije za oružje Srbije, posle majskih tragedija 2023. godine na poziv Vlade predato je oko 80.000 komada legalnog oružja i oko 20.000 onog neregistrovanog – ilegalnog. Prema istim izvorima, tokom poslednje decenije, legalnim, registrovanim naoružanjem izvršeno je svega nešto više od jedan odsto krivičnih dela, službenim oružjem oko sedam, dok je u preostalih više od 90 odsto slučajeva korišćeno nelegalno naoružanje.
„Mišljenja smo da je ova odluka potpuno nepotrebna i ne utiče na efekte moratorijuma koji se odnosi na zabrane izdavanja dozvola za oružje namenjeno za ličnu bezbednost“, zaključuje Ilić. „Ukoliko neko iz privatne lekarske prakse nije radio po zakonu, time treba da se bavi inspekcija Ministarstva, a ne da se problem rešava zabranama.“
Lovačka udruženja sa nevericom su dočekala ovu odluku, kaže Slavoljub Dragišić, vlasnik mesečnika Predator, specijalizovanog časopisa o lovstvu. Prema njegovim rečima, ova poslednja naredba je još jedan dokaz nesposobnosti vlasti.
„Nedavno smo čuli od ministra unutrašnjih poslova da su prevareni prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma, a mesecima se već zna da neke delove teritorije na severu zemlje kontrolišu naoružane bande koje upravljaju ilegalnim migracijama, i čiji se jedan od lidera već krunisao kao kralj Horgoša. Zašto se naša država ne suprotstavi tom bezakonju, nego razoružava mirne i lojalne građane Republike Srbije“, pita se Dragišić.
Ministarstvo zdravlja je „širenje panike“ sprečavalo naređujući zaposlenima u domovima zdravlja da posebno obeležavaju građane koji su se posle 15. marta i napada soničnim oružjem na protestu žalili na zdravstvene tegobe
„Koliko imamo krivično osuđivanih državljana Srbije koji poseduju arsenal oružja, a bliski su vrhu vlasti, poput Petra Panića Pane, kuma predsednika Republike? Država se na to ne osvrće, već ovakvim merama targetira časne ljude.“
Dragišić postavlja pitanje zbog čega privatnoj lekarskoj praksi nije uskraćeno pravo da obavlja preglede za rad na visini, i ističe da je u pitanju targetiranje legalnih vlasnika oružja. Prema njegovim rečima, može se očekivati dalje pooštravanje kriterijuma za držanje oružja.
