Čak i laiku zapada za oko da je to jedan dobar i kvalitetan asfalt, postavljen skoro i sa minimalnim odstupanjima od početne cene i eventualno par aneksa ugovora ali sve u razumnim granicama.
Tenkovi iz prošlog veka, sveže ofarbani SMB bojom (za one koji su imali prigovor savesti ili propustili vojni rok i ratište – sivo maslinasta boja) vođeni rukom iskusnih profesionalaca, svi kao jedan i zamišljajući publiku, ‘vataju krivinu i ostavljaju tragove na asfaltu. Preko tih tragova doći će još lepši, bolji i skuplji asfalt a sve drugo će se pamtiti i pominjati.
Može li lepše
Uhvatim sebe tako u razmišljanju kako bi sav taj igrokaz možda lepše izgledao na po peti put prevrnutim i utegnutim kockama na velelepnom trgu. Nadam se da tenkove niko nikad više neće poterati na kocke i na trgove. I na studente.
Bilo bi i više tenkova da ih nisu istopili. Srećom pa je to sad već pluskvamperfekat i ta jeziva sećanja potire to što smo najjači u regionu i što s visine, kako i dolikuje, možemo da gledamo „evropski ološ“ i razne saveze formirane u nameri da nas upropaste.
Svim silama navijamo da tog dana ne bude kiše. Moguće da će biti postavljene neke šatre za ne daj Bože pošto smo tako u mogućnosti a i naviknuti smo na šatre. U svečanim uniformama, sjajnim epoletama i sabljama neki generali predavaće raporte majstorima svog zanata, možda bez formalnog ali zato sa velikim životnim obrazovanjem i širokim spektrom interesovanja. Nakon toga, poželjno bi bilo da se neko seti i oslika neku fresku u uniformi u sećanje na ovaj veliki dan. Verujem da ljudi sa epoletama znaju da je nekad na vojnim akademijama postojao predmet „Tancovanje“ kao doprinos opštoj kulturi te da su oficiri kao takvi predavali raporte boljima od sebe.
U svečanim uniformama, sjajnim epoletama i sabljama neki generali predavaće raporte majstorima svog zanata, možda bez formalnog ali zato sa velikim životnim obrazovanjem i širokim spektrom interesovanja
Pamtim slučaj nekog teškog zločina na periferiji gde policija čuva kuću i lice mesta dok se očekuje dolazak specijalizovane ekipe iz Beograda , iz „centrale“. Specijalizovana ekipa u sastavu inspektor i kriminalistički tehničar dolaze u belom „kecu“ sa razrokim točkovima koji pobija sve zakone fizike i aerodinamike. Inspektor kao glavni nosi crnu motorolu od pola metra a tehničar službeni kofer i ide za njim. Svi ćute i pozdravljaju se klimanjem glave. Inspektora Bog za sve dao, ima vešte ruke pa se u slobodno vreme bavi molerajem i jako mu dobro ide. Poznaje i razne tehnike i sve… I tako. Tišina, muva se ne čuje a inspektor ulazi u kuću i zagleda svaki ćošak. Niko ne progovara ni reč jer je u pitanju specijalizovana ekipa. Nesretni domaćin čeka ispred kuće dok inspektor zagleda svaki zid. Izlazi napolje, pogleda domaćina tako da ga preseče pogledom na pola a svi kao na iglama čekaju šta će da ga pita. Prolazi čitava večnost dok inspektor progovara promuklim glasom „Ko vam radio španski zid?“ To je bilo nekad. Sad je nebo granica i prosečan moler ili majstor umetnik neke druge struke može da dobaci i do ministra.
Vesti iz Francuske
Nebom će u niskom letu leteti neki stari, dobri, ruski avioni znajući da njihovo vreme prolazi a da će centralno mesto na pozornici zauzeti novi i moderniji avioni od velikih nam prijatelja Francuza. Za to vreme dok se čekaju avioni, iz Francuske nam stižu za nekog dobre a za nekog loše vesti. Zavisi kako će to tužilaštvo da tumači. Sud nas je iznenadio i zauzeo stav da su te francuske priče ispravne i da mogu da „privedu k’ poznaniju prava“. Dobri poznavaoci kažu da je glavni tužilac zainteresovan za priču o carevom novom odelu.
Vojska je spremna da u sred prestonice pokaže sve svoje mogućnosti da bi spoljni i unutrašnji neprijatelj video sa čim se hvata u koštac. Moguće da bi to nekako lepše izgledalo ispred skupštine ali tamo je već sve zauzeto jer je u toku septembarski ispitni rok. Kako stoje stvari moguće da će biti i vanrednog decembarskog roka koji je od neprocenjive važnosti za vanredne studente… one koji su se opustili, one koji su izabrali pogrešan fakultet ali se na vreme trgli i upisali neki lakši, i one koji su promašili i fakultet i život ali imaju želju da makar pod stare dane dobiju diplomu ili da ih makar ne zaborave između semestara.
Žao mi je što će sastav Ministarstva sile biti malo okrnjen jer ljubav je promenljiva komponentna a neki su očigledno pomislili da su nezamenljivi sve dok nisu zamenjeni. Njihova mesta zauzeće zamenici koji će samoregornim radom opravdati očekivanja
Pripadam onoj napaćenoj generaciji kojoj je jedan od ključnih momenata bio ispraćaj u vojsku. Neki su bile te sreće da su odmah otišli i na ratište ali to su već teške teme. Takva je bila nekad vojska. A ispraćaji u to vreme… Pa to su bili šatori, pa rodbina, drugari, pa pijanka, pa držanje govora. Onako pijanog te utovare na voz i ti ne znaš ni šta te snašlo. Samo se probudiš sa glavoboljom i u uniformi. Bio sam prisutan kad je moj školski drug držao kratak govor na svom ispraćaju u vojsku. Obratio se posle mame, tate i strica, kako bi u mom kraju rekli „otrovan od rakije“. Dobro dete i učenik za primer. Od tog silnog adrenalina, prisustva velikog broja rodbine i prijatelja kojima treba da se zahvali što su došli, pod uticajem „vatrene vode“ on uzima mikrofon i u sekundi se odlučuje za kraći govor sa jakom porukom i priznanjem i kaže „Mama… tata… ja pušim“.
U zadnje vreme polako ali sigurno počinjemo da shvatamo da će žene spasiti svet. Po beogradskim ulicama „neke su žene pratile vojnike“ koji su upravljali tenkovima i mangupski ulazili u krivine izvršavajući svoje zadatke i pripremajući se za rat čuvajući mir. U prilog tome da je u pitanju događaj od izuzetne važnosti ide i prvi put viđen fenomen iliti pojava da je angažovano privatno obezbeđenje da čuva vojsku od naroda. Modernim rečnikom moglo bi da se kaže „voimjaoca“. Tako se piše i izgovara. Poprilično zbunjeni gospođama koje su se u prethodnom periodu pokazale hrabrijima od oružane sile, pokušali su da ignorišu obraćanja na taj način što su okrenuli leđa narodu, da bi se na besprekornim crnim uniformama video natpis „sekjuriti“. Nadam se da su savetnici odlučili da makar jedan od tenkova nosi natpis „Kad se vojska na Kosovo vrati“ ili makar „Dogodine u Prizrenu“.
Ples pred zvaničnicima
Ne znajući tačno koliko imaju godina u tenkovskim godinama, spremaju se za ples pred visokim zvaničnicima. Žao mi je što će sastav Ministarstva sile biti malo okrnjen jer ljubav je promenljiva komponentna a neki su očigledno pomislili da su nezamenljivi sve dok nisu zamenjeni. Njihova mesta zauzeće zamenici koji će samoregornim radom opravdati očekivanja i trudiće se da budu još bolji i voleće još više.
Tenkovi nigde ne plešu tako kao u bratskoj nam Kini i zadnja vojna parada bila je za pamćenje. Treba učiti od najboljih
Kao kada u kultnom filmu Majstori, majstori zamenik direktora hoće zbog neuzvraćene ljubavi da skoči kroz prozor. Uznemirene kolege kao džokera iz rukava dovode atraktivnu nastavnicu engleskoj i krajnje ozbiljno daju instrukcije „Reci mu nešto ljubavno“.
Očigledno odveć stari tenkovi će plesati po razrovanom asfaltu. Vreme straha izgleda je prošlo pa će plesati za tako potrebnu ljubav koja je kasnila ceo život. Kao na ispraćaju u vojsku, došlo je vreme kratkih izjava, pokajanja i priznanja da se radilo nešto što stariji ne bi dozvolili. Majstori će stajati u svojim preskupim odelima pitajući se kada će tenkovi doći po njih i da li će imati nekog bitnog da im kaže nešto ljubavno.
Tenkovi nigde ne plešu tako kao u bratskoj nam Kini i zadnja vojna parada bila je za pamćenje. Treba učiti od najboljih. Ne znam da li ste znali, ali određene kineske poslovice počinju sa „Ako…“. Ako si u životu sačuvao čistu savest, ne moraš da brineš kad ti neko pokuca na vrata u ponoć. Ne znam da li je ova kineska ali je odlična i počinje sa „Ako…“. Ako se nešto nije dogodilo, verovatno se nikad neće ni dogoditi. Ako se dogodilo jednom, desiće se sigurno opet…
