Od surovog ubistva penzionera u zatvoru, koje je potreslo srpsko društvo početkom 2024, prošlo je godinu dana. Iako su pokrenuti postupci za to ubistvo, oni su daleko od epiloga, a način njihovog vođenja, kao i odnos prema porodici žrtve, samo je potvrdio da je Srbija zemlja torture. Zbog ubistva penzionera Stanimira Brajkovića (75), koji je ubijen februara prošle godine dok je služio zatvorsku kaznu od 30 dana u Padinskoj skeli zbog bacanja jedne petarde za Novu godinu (31. decembra 2020), vode se dva odvojena krivična postupka. Prvi protiv četvoro čuvara i zatvorske doktorke, a drugi protiv trojice okrivljenih osuđenika iz iste ćelije, kao neposrednih počinilaca.
Međutim, njegov sin Zoran Brajković i njegov advokat Pavle Rašić govore za Radar da nisu pozivani ni na suđenja ni prilikom izvođenja dokaza u istrazi, na šta imaju zakonsko pravo. Tek su nedavno ostvarili uvid u samo jedan postupak protiv zatvorskih službenika, dok im u drugi protiv optuženih za ubistvo još nije odobren uvid. Oni kažu i da nije ispitana uloga tadašnjeg upravnika zatvora Vladimira Bukvića u pokušaju zataškavanja ubistva. Prema navodima iz optužnica, penzionera Brajkovića su trojica optuženih pretukla 3. februara 2024. i dan kasnije je preminuo. Bio je mučen i zlostavljan. Prema navodima iz spisa predmeta prva konstatovana povreda, pre onih nanetih 3. februara, jeste od 24. januara 2024, za koju je tada rekao da se sam udario u čelo. Zatvorska uprava je saopštila da su samo dan pre nego što je penzioner Brajković mučen do smrti – 2. februara u nenajavljenoj poseti zatvoru bili „zaštitnik građana, odnosno predstavnici Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM)“. Istraga, kako je nažalost postalo uobičajeno u slučajevima torture, kasnila je i osumnjičeni za to delo su saslušani u Višem tužilaštvu u Beogradu tek 14. marta.
Ispovest sina
Zoran Brajković, sin ubijenog penzionera, priča da prvo nije imao nijednu drugu informaciju osim da mu je otac preminuo. „Živim u inostranstvu i brat je tada bio kod mene, a otac nam uopšte nije rekao da ima taj problem. Mi nismo znali šta se dešava. On je bio čovek starog kova i bilo mu je poniženje da svoje probleme ispoveda sinovima. Smatrao je da treba sam da ih reši. Nisam znao ni da je dospeo u zatvor, ni zbog čega. On nikada pre toga nije bio u zatvoru i nikada nije imao problema sa zakonom. Došao sam iz Beča čim sam obavešten da mi je otac preminuo i prvo sam otišao u policiju da se raspitam, ali su mi tamo rekli da ništa ne znaju i da nije imao nikakvu krivičnu prijavu. Rekli su mi i da ne znaju ko ga je priveo u zatvor, a da je moguće da je to uradila komunalna policija. Kroz šalu mi je tada policajac rekao: ’Možda je matori otišao da prezimi u zatvoru, pa će da se vrati, jer je skupo grejanje.’ Onda sam otišao u zatvor u Padinskoj skeli, ali mi prvo nisu dali informacije, jer je bila subota“, priča sin ubijenog čoveka, koji je morao da sačeka ponedeljak i da bi preuzeo telo oca.
Došao sam iz Beča čim sam obavešten da mi je otac preminuo i prvo sam otišao u policiju da se raspitam, ali su mi tamo rekli da ništa ne znaju
Zoran Brajković
Brajković kaže da ga je tada upravnik obmanuo tvrdeći da mu je otac preminuo od srčanog udara. „ Kada sam došao do zatvora prvo je izašla jedna gospođa i dala mi papir da potpišem da preuzimam stvari oca. Uzeo sam, ali sam zahtevao objašnjenje šta se i kako se desilo. Onda je izašao gospodin koji se predstavio kao upravnik zatvora, ali je meni njegovo objašnjenje bilo veoma sumnjivo. Prvo mi je rekao da je moj otac došao na izdržavanje kazne od 30 dana zbog petarde i da je trebalo da izađe kući baš tog dana kada samo razgovarali, jer mu je istekla kazna, ali se desilo to što se desilo. Zatim je naveo da mi je otac bio srčani bolesnik, a znam da je imao blage aritmije zbog kojih je trebalo povremeno da pije lekove, a ne svaki dan. Tvrdio je da je u zatvoru imao kompletnu medicinsku negu i sve što je potrebno, kao i redovne preglede. Onda sam otišao do mrtvačnice i video telo oca i tada sam shvatio da nije onako kako mi je upravnik zatvora pričao. Video sam podlive i neke nenormalne stvari, što sve i na prvi pogled isključuje prirodnu smrt… Obdukcioni nalaz do danas nismo dobili ni moj advokat, ni ja…“, priča nam Zoran Brajković.
Video sam podlive i neke nenormalne stvari, što sve i na prvi pogled isključuje prirodnu smrt… Obdukcioni nalaz do danas nismo dobili ni moj advokat ni ja
Zoran Brajković
Njegov advokat Pavle Rašić dodaje da obdukcioni nalaz nije video u spisima predmeta protiv zatvorskog osoblja i objašnjava da je istraga počela sa zakašnjenjem i to zahvaljujući samo jednom čoveku.
„Policajci su došli 7. februara u zatvor da istražuju nasilnu smrt. To znači da je upravnik znao da je smrt nasilna kada je pričao sa Zoranom a ne, kako mu je rekao, prirodna. Sve je pokrenuto zahvaljujući Ivanu Lazareviću, načelniku službe bezbednosti zatvora u Padinskoj skeli koji je nadzor uradio mimo tadašnjeg upravnika. I inače upravnici su u organizaciji zatvorske službe u Srbiji političke figure koje se za sve pitaju. Lazarević je proveravao i utvrđivao šta se desilo, što je i njegova zakonska obaveza, a upravnik se čak drao na njega zbog toga i to vidimo kroz svedočenja u samom predmetu protiv zatvorskog osoblja. U spisima predmeta piše da je upravnik negodovao zbog istrage načelnika Lazarevića. Takođe ju je opstruisao, odbijao je da primi dokumenta od Lazarevića koji ih je onda zavodio preko pisarnice kao službene beleške. Istraga ubistva se uopšte nije bavila ulogom upravnika. To bi trebalo tužilaštvo da radi. Svi dokazi koji se nalaze u predmetu koji se vodi protiv zaposlenih u zatvoru, kao i izjava sina ubijenog vode u prilog tome da je morala da se ispita uloga upravnika. On je znao, i pre nego što je Zoranu izneo netačne tvrdnje, šta se zaista desilo. Prema spisima iz sudskog predmeta protiv zatvorskog osoblja, u koje sam imao jedino uvid, upravnik zatvora uopšte nije ni saslušan. Iz tih spisa predmeta vidi se i da je upravnik u vreme pred ubistvo propisao kaznu za sve zatvorenike da im se skraćuje šetnja i ukida gledanje televizije u zajedničkim prostorijama, te da je zato ubijeni penzioner provodio više vremena u ćeliji, gde su ga na kraju ubili. Zbog tih kazni niko od zatvorenika nije imao ventil za pražnjenje energije, što je uobičajeno u zatvorima. Istraga ubistva nije dobro urađena. Mi očekujemo da se upravnik sasluša i da se ispita njegova uloga. Imam nezvanične informacije da je upravnik premešten u susedni zatvor u Padinskoj sekli i da je tamo radio dok nije ispunio uslov za penziju“, navodi advokat Rašić.
Rekli su mi i da ne znaju ko ga je priveo u zatvor, a da je moguće da je to uradila komunalna policija. Kroz šalu mi je tada policajac rekao: „Možda je matori otišao da prezimi u zatvoru, pa će da se vrati, jer je skupo grejanje“
Zoran Brajković
Zoran Brajković dodaje da ni on ni njegov advokat nisu dobili lekarske izveštaje iz zatvora da li je njegov otac uopšte pregledan i da li su mu konstatovane brojne povrede koje je imao zbog kontinuiranog zlostavljanja. „Nema protokola da je zabeleženo da je imao udarce i masnice. Optužena doktorka vraćala ga je ponovo u ćeliju sa tom trojicom optuženih mladića, koji su tada imali 18, 19 i 21 godinu i koji su ga maltretirali. Mom advokatu je tek nedavno dozvoljeno da pogleda dokaze iz postupka protiv zatvorskih službenika. Nikada nas ni o čemu niko nije obaveštavao, ni sud ni tužilaštvo. Jedino sam jedanput, krajem maja 2024, pozvan u tužilaštvo da dam iskaz u okviru istrage protiv neposrednih izvršilaca i tada je bio prisutan i moj advokat. Dao sam samo izjavu i ništa nam nisu rekli. Osim toga nismo dobili nijedan poziv“, kaže sin ubijenog.
Dugi niz problema
Advokat Rašić ističe i da je problem zašto je i kako ubijeni Stanimir Brajković uopšte dospeo do zatvora. „Prvo je bio osuđen na 10.000 dinara, jer je bacio jednu petardu. MUP Srbije se žalio na tu presudu pa je ona preinačena sa 10.000 na 30.000 dinara na višoj prekršajnoj instanci i to neposredno baš pred isticaj roka zastare vođenja postupka. Stanimir Brajković nije imao ni Ustavom garantovano pravo da se žali na tu presudu. To je inače problem u praksi prekršajnog suda, kada sudije pogrešno u prvom koraku preinačuju presude umesto da pošalju nazad prvostepenom sudu da otkloni nedostatke. Tek drugi put po žalbi postoji obaveza da se preinači presuda, a do tada su mogućnost žalbe imale sve strane u postupku. Preinačenje kojim je Stanimir osuđen je bilo nezakonito samo da bi u budžet stavili 30.000 dinara. On nije imao novac da plati tu veću kaznu, a nije rekao sinovima šta se dešava, pa mu je određena kazna zatvora kao zamena za novčanu“, objašnjava advokat Rašić.
On nije imao novac da plati kaznu od 30.000 dinara, a nije rekao sinovima šta se dešava, pa mu je određena kazna zatvora kao zamena za novčanu
Pavle Rašić
On navodi da su oba suđenja počela i da su održana pripremna ročišta, ali da su posle toga počeci javnog dela suđenja odlagani. „Početak suđenja (30. januara 2025), za četvoro zatvorskih čuvara i doktorku iz zatvora je odloženo. Vreme suđenja saznali smo iz medija, pa smo Zoran i ja došli u sudnicu. Rekao sam sudiji da nismo pozivani, a da je to naše zakonsko pravo. Kao punomoćnik sam imao pravo ne samo da prisustvujem suđenju nego i svim dokaznim radnjama izvedenim tokom istrage, ali me uopšte nisu pozivali ni sud ni tužilaštvo. Zakonska obaveza je da pozovete porodicu oštećenog i njihovog punomoćnika, ali nisu propisane sankcije za sud i tužilaštvo kada to ne urade. Dugo nisam imao ni odobrenje za uvid u spise. Za prvi predmet protiv trojice okrivljenih neposrednih počinilaca prvo je bila letnja pauza pa je tužilac bio na odmoru. Zatim je šetao iz tužilaštva do suda i kada sam dolazio do nadležnih govorili su mi da je kod onih drugih. Onda se čekalo da sud potvrdi optužnicu. U novembru sam sudu poneo molbu za uvid u spise za oba postupka. Još čekam odgovor za postupak protiv trojice okrivljenih da su ubili Stanimira Brajkovića, dok sam nedavno video spise predmeta u postupku protiv četiri čuvara i zatvorske doktorke. Za ovaj predmet sam obavešten neposredno pred praznike da mi je dozvoljen uvid, pa sam mogao da ostvarim to pravo tek posle praznika“, objašnjava advokat Pavle Rašić.
Očigledno zataškavanje
Zoran Brajković kaže da je jasno da se sve zataškava. „Ne radi se po propisima, vidim korumpiranost. Ovo što se desilo mom ocu, može svakom da se desi. Moj otac nikada nije osuđivan, nikad pre ovog nije bio u zatvoru i nije imao probleme sa zakonom. Njemu je sve to bilo nepoznato. Odgovarao je zbog bacanja jedne petarde. A kakva teška krivična dela ostaju bez kazne“, zaključuje Brajković.
Moj otac nikada nije osuđivan, nikad pre ovog nije bio u zatvoru i nije imao probleme sa zakonom. Odgovarao je zbog bacanja jedne petarde. I ubijen. A kakva teška krivična dela ostaju bez kazne
Zoran Brajković
Da je tortura u zatvorima i policiji postala praksa u Srbiji i pre ubistva Stanimira Brajkovića svedočio je i izveštaj od 25. januara 2024, Evropskog komiteta za sprečavanje torture, čija je delegacija bila u našoj zemlji 2023, o čemu smo pisali u tekstu „Kesa na glavu, čizma za vrat“. Nažalost, to nije uticalo na vlast da promeni praksu. Ubrzo nakon ubistva Brajkovića ubijen je početkom aprila i Dalibor Dragijević, dok je bio u policijskom pritvoru u Boru u okviru istrage nestanka devojčice Danke Ilić. To ubistvo nije došlo ni do tužilačke istrage ni posle devet meseci. Od tada su prebijani mnogi građani i aktivisti i nekima su nanesene teške telesne povrede, kao penzioneru Iliji Kostiću koji je pretučen u policijskoj stanici u Novom Sadu. Sve to govori da ne samo da se ništa nije promenilo, nego je gore, jer je zlostavljanje postalo uobičajena praksa.
