Mučki, protivzakonito ili netransparentno, neusklađeno sa razumom i logikom saobraćaja i potreba ljudi, ali i po obrascu preteče svih svojih zlodela, rušenja u Savamali, vlast je krenula u zatvaranje Starog savskog mosta u Beogradu, 1. novembra. I s tog aspekta – beskrupulozno i bez mrve saosećanja za žrtve rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, tog istog dana.
Užasnuti slikom pojačanih gužvi u narednih nekoliko godina, kao i povlađivanjem stanarima Beograda na vodi, ili onom ko stoji iza tog projekta, građani su se te noći okupili na šinama. Držali su sveće, komemorativno u odnosu na most i poubijanu decu. Poslednji put su prošetali tračnicama. Neki od njih su i kampovali, pod zastavom Inicijative Most ostaje. Telima su branili pohod teške mašinerije, kao bezbroj puta do tada.
Ali, most je ipak zatvoren, ostavljajući otvorenim mnoga pitanja. Gde je rešenje o uklanjanju mosta, nužno za najavljene radove, ali i prethodeće jedinoj dozvoli koja se vidi u APR-u, građevinskoj? Nema ga, odnosno „Vlada nije dužna da ga objavljuje u Centralnom registru“, kako bi ministar građevinarstva Goran Vesić odgovorio (tekst je pisan pre nego što je Vesić podneo ostavku, prim. nov.).
Nema ni saobraćajnog elaborata, da uredi tranzit, a to se radi i kad se pravi biciklijada na Terazijama, recimo. Fali i građevinski elaborat, i nije objavljeno gde će biti odlagan građevinski otpad, kako navodi Zlatko Crnogorac iz Inicijative Most ostaje. Kolaju i dalje spekulacije gde će taj simbol prestonice na kraju da završi. Uz to, istorijski čin rušenja jednog od samo tri beogradska mosta preko Save, biće plaćen našim novcem, odnosno – na kredit, a ne parama preduzeća Waterfront, kako se isprva obavezalo ugovorom.
Sve to je manje važno od muka što nas tek čekaju, a simboliše ih upravo novosadska nadstrešnica i pogibija 14, uglavnom mladih ljudi. Pravljenje novog mosta (ali i rušenje starog), izgradnja tunela ispod Zelenog venca, kao i pristupnih saobraćajnica sa Novog Beograda, povući će mnogo tegoba, ali i korupcije, po običaju. Trend laganja i zamajavanja naroda nastaviće se, uz nepredvidive posledice, nagoveštene sve češćom konstatacijom „pa ti sad daj njima da kopaju uranijum ili grade nuklearku“.