U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti još nije bilo glasanja ni u jednom krugu za prijem novih članova SANU. Održano je samo evidentiranje mogućih kandidata. To znači da svi članovi svakog odeljenja imenuju one ljude koji bi po njihovom mišljenju mogli da budu članovi SANU. Prilikom tog evidentiranja, osim ako nema neke jasne prepreke, uglavnom se niko ne odbacuje. Tako je, recimo ove godine, od dvojice arhitekata slične dobi i karijere, odmah odlučeno da se ne uzima u obzir arhitekta, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Vladimir Lojanica, sin akademika Milana Lojanice koji je akademik u istom odeljenju, već drugi arhitekta.
Ako se ovo ima u vidu, likovna umetnica Marina Abramović, koju je predložio dopisni član SANU vajar Mrđan Bajić, nije prošla na Odeljenju umetnosti, već je samo evidentirana. Jednako kao i ostali predloženi na tom Odeljenju – filmski reditelj Želimir Žilnik, kompozitorka Aleksandra Vrebalov, književnica i rediteljka Vida Ognjenović i arhitekta Dejan Miljković. Sada se čekaju predlozi koji stižu od strane institucija koje imaju pravo predlaganja. Prvo glasanje svih osam odeljenja SANU biće održano krajem aprila, kada stignu i ostali predlozi. Konačno izglasavanje liste predloženih koji će biti birani na Skupštini SANU obaviće se u maju ove godine.
Treba znati da je Abramovićeva predložena za inostranog člana, što predstavlja svojevrsno rušenje elementarnog zahteva da se biraju stranci koji to zaslužuju. Marina jeste svoju karijeru sticala tokom decenija u inostranstvu, ali ona je poreklom Srpkinja, ovde školovana i odavde otišla u svet, bila bi više domaća nego inostrana članica.
Rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić predložio je za Odeljenje društvenih nauka doktora borilačkih veština, Patrika Drida, potpredsednika Evropske sambo federacije
Priča o onima koji predlažu kandidate van SANU je posebno ilustrativna. Oni od kojih bi se očekivali najkvalitetniji predlozi, nastavno-naučna veća Univerziteta u Beogradu, po pravilu ih ne daju, il vrlo malo predlažu. I umesto toga, događa se ovogodišnji primer: rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić (njegova uža naučna oblast istraživanja su osnovne naučne discipline u sportu i fizičkom vaspitanju), predložio je za Odeljenje društvenih nauka doktora borilačkih veština, Patrika Drida, potpredsednika Evropske sambo federacije, dekana novosadskog Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje.
Neka se za izbore 2027. spremaju vlasnici Megatrenda, Pinka, crnih pojaseva, zlatnih ploča i zlatnih mikrofona…!
Slučaj sa brojnim institutima je druga priča. Oni, kao da su otuđeni od realnosti, predlažu po deset-dvadeset kandidata, što može samo da svedoči o njihovoj nameri da niko od predloženih ne prođe. To je radilo Udruženje književnika Srbije, to je radio Institut za filozofiju i društvenu teoriju, i drugi, pokazujući neverovatnu brigu da neko dobar slučajno ne postane akademik. Zašto, recimo, jedan ugledni profesor doktor Đuro Šušnjić, sociolog i filozof sa velikim delom, nikada od tog Instituta nije predložen, i nikada ni od koga drugog! Ovog 2. maja on će napuniti 90 godina.
Krajem aprila u svim odeljenjima će se glasati za sve predloge. Za one koji dobiju više od 50 odsto, pišu se referati, tačnije određuju se akademici koji će to uraditi. U maju će biti obavljeno konačno glasanje u odeljenjima, s tim što se referati ne pišu za kandidate koje su predložile institucije van SANU. Jer, prilikom predlaganja, već se obavezno prilaže iscrpno i temeljno obrazloženje za svakog kandidata. U maju mesecu je na redu konačno izjašnjavanje u odeljenjima o svim kandidatima. Oni koji dobiju dvotrećinsku većinu idu na Skupštinu sa predlogom odeljenja. Oni koji dobiju samo polovinu glasova, idu na Skupštinu bez podrške odeljenja. To im nije prepreka da ako tamo dobiju potrebnu većinu, postaju akademici.
Na Odeljenju istorijskih nauka, na predlog sekretara Ljubomira Maksimovića, na spisku se opet našao Miloš Ković i još devet kandidata među kojima i Petar Krestić, sin akademika Vasilija Krestića
Postavlja se pitanje šta je polovina od sedam članova koliko ih ukupno ima u Odeljenju društvenih nauka. Njih sedam su se potrudili da predlože 28 kandidata, a institucije sa strane su predložile šest kandidata. Među njima su psiholog Ivan Ivić, demograf Mirjana Rašević, sociolog Slobodan Antonić, filozofi Bogoljub Šijaković, Ilija Marić, Boris Milosavljević, Časlav Koprivica, Slobodan Divjak i Milan Brdar, kao i politikološkinja Dragana Mitrović. Na spisku je najviše ekonomista: Miroslav Jovanović, Blagoje Babić, Rajko Bukvić, Slobodan Kotlica, Milojko Arsić. Predloženi su etnolog Aleksandra Pavićević, etnolog-kulturolog Bojan Jovanović, pravnik Jovica Trkulja… Institucije su predložile teatrologa i estetičara Divnu Vuksanović, psihologa Žarka Trebješanina, politikologa Dragana Simića…
Na Odeljenju istorijskih nauka, na predlog sekretara Ljubomira Maksimovića, na spisku se opet našao Miloš Ković i još devet kandidata među kojima i Petar Krestić, sin akademika Vasilija Krestića. Mera ponašanja koju su pokazali članovi Odeljenja umetnosti u slučaju oca i sina Lojanice, ovde se nije ponovila. Akademik Vasilije Krestić je demantovao svoju umešanost u taj čin, oni koji ga dobro poznaju tvrde da je to istina, jer, svestan je on da to ne ide uz njegovo poimanje dobrog vaspitanja. Pored Kovića i Krestića, predloženi su još Aleksandar Ristović, Bojan Krsmanović, Ivan Jordović, Vojislav Pavlović, Ljubomirka Krkljuš, Branko Bešlin, Vesna Dikić i Igor Borozan.
Ako je nekome učinjena nepravda što u prošlom glasanju nije prošao u Odeljenje medicinskih nauka, onda je po mišljenju stručne javnosti učinjena profesoru dr Lazaru Davidoviću, vaskularnom hirurgu svetskog glasa, koji se i ove godine našao na listi predloženih.
Ako postoji trio snova koji bi vas predložio za članstvo u SANU, ove godine se on prikazao pesnikinji Mileni Marković. Nju su u SANU za Odeljenje jezika i književnosti predložili Ljubomir Simović, Matija Bećković i Dušan Kovačević. Uz nju su još predloženi Milisav Savić, Vladan Matijević, Slobodan Vladušić…
Zašto, recimo, jedan ugledni profesor doktor Đuro Šušnjić, sociolog i filozof sa velikim delom, nikada od tog Instituta nije predložen, i nikada ni od koga drugog! Ovog 2. maja on će napuniti 90 godina
Jedna od najboljih tekovina koju su ostavili predsednik SANU Vladimir Kostić i njegov tim, bez sumnje je inaugurisanje Odeljenja umetnosti koje je svojim širim zahvatom omogućilo da se već u prošlom mandatu među akademicima nađu po jedan filmski i pozorišni reditelj i jedan scenograf. Međutim, kad je o drugim granama reč, teško je zamislivo da postoji, recimo, jedno odeljenje koje obuhvata samo Informacione nauke i tehnologije, kao što je to u Rumunskoj akademiji koja ima 14 odeljenja. Dobra je tekovina osmogodišnjeg Kostićevog rukovođenja i to što je promenjena klima u zgradi u Ulici kneza Mihaila, što je nestala oštrica ideološke ostrašćenosti između levice i desnice, što su nekadašnje političke tenzije između akademika lišene zlih slutnji.
Zanimljivo je da je tokom osam godina koliko je Vladimir Kostić bio na njenom čelu, predsednik Srbije samo jednom došao u posetu SANU, i to u svojstvu predsednika Vlade Srbije. A bio je pozivan svake godine 20. novembra na svečanost povodom dana osnivanja SANU. Došao je 11. novembra 2016. i razgovarao sa predsednikom Kostićem povodom obeležavanja 175. godišnjice SANU. Drugi put je bio 20. novembra na svečanoj Skupštini kojom je obeleženo 182 godine SANU, u pratnji patrijarha Porfirija i ministarke kulture Maje Gojković, a domaćin mu je bio tek izabran novi predsednik SANU Zoran Knežević.
