Ideja i praksa rodne ravnopravnosti je civilizacijski rezultat građanskih političkih revolucija i duge i teške borbe žena i muškaraca da se ideja univerzalne jednakosti svih ljudskih bića primeni i na drugu polovinu čovečanstva, a u ustavnim demokratijama da se primeni i na pripadnike i pripadnice svih manjinskih grupa. Pravna država i vladavina prava po definiciji treba da afirmišu ideje rodne ravnopravnosti, a to načelo je u Republici Srbiji podignuto na rang ustavnog principa (član 15). Takođe, relevantno međunarodno pravo, kao i moderna nacionalna, teže unapređenju ove ideje i prakse u stvaranju, tumačenju i primeni prava,a savremeno pravosuđe bi moralo da bude spremno za rodno osetljivo tumačenje i primenu prava.
Da bismo odbranili ideju i praksu rodne ravnopravnosti, ovde ćemo krenuti od zaključaka skupa koji ovu ideju osporavaju:
Zakon o rodnoj ravnopravnosti menja ustavni identitet Republike Srbije tako što fundamentalno zadire u ljudska prava i osnovne slobode i celokupni vrednosni sistem i etičke postavke, po kojima žive građani Republike Srbije.
Ljudska prava i osnovne slobode se ne ugrožavaju nego afirmišu ovim zakonom. Stav da se ugrožavaju celokupni vrednosni sistem i etičke postavke, problematičan je etički, kulturološki i politički, jer nastoji da svede vrednosti i norme po kojima žive građani Srbije na one vrednosti i norme koje bi SPC htela da nametne modernoj, sekularnoj, multikulturalnoj državi svih građana i građanki Republike Srbije. Iako su rodni stereotipi široko rasprostranjeni, istraživanja pokazuju da je naše društvo napravilo ozbiljan iskorak i da se građani i građanke protive nasilju prema ženama, prepoznaju nejednak tretman žena na tržištu rada kao diskriminaciju i podržavaju ravnopravnost devojčica i žena.
Ravnopravnost kao univerzalni princip primenjen je selektivno i diskriminatorno, za razliku od Ustava Republike Srbije koji u svome članu 15 ne pravi razliku među građanima, garantujući ravnopravnost žena i muškaraca.
Da bi ravnopravnost kao neselektivni i nediskriminatorni princip bila afirmisana, upravo je neophodno da se obezbedi da svi pod jednakim uslovima uživaju garantovana prava i slobode i imaju jednake mogućnosti za lični razvoj i napredak, nezavisno od svog pola, polnog identiteta ili bilo kog drugog ličnog svojstva.O ovome govori član 21. stav 4. Ustava koji izričito priznaje posebne mere kako bi se u društvu ostvarila supstantivna jednakost.
Obezvređujuća reč „dženderizam“
Pojam roda (gender) u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti ne podrazumeva muški i ženski pol kao biološku kategoriju, niti odgovarajuću gramatičku kategoriju roda koja se donekle odnosi na ovu prirodnu datost, niti podrazumeva imenicu u tradicionalnom značenju, nego je to rod kao džender – društveni konstrukt, kakav ne postoji u srpskom jeziku, niti u jednom prirodnom ljudskom jeziku na svetu. Takav pojam roda, kako je u ovom Zakonu normiran, ne postoji u Ustavu i pravnom poretku Republike Srbije i nije u saglasnosti sa Ustavom i drugim propisima.
Pojam „roda“ u smislu društvenog konstrukta je naučno utemeljen pojam, koji razjašnjava patrijarhalnu strukturu odnosa među polovima i u porodici tokom svih predmodernih epoha, a u velikoj meri prisutnoj širom sveta, pa i u Srbiji i danas.
Stavljanje u zagradu prevoda reči rod na engleski je učinjeno sa najmanje tri namere obezvređivanja. Prvo, da bi se poslala poruka da se radi o nekakvom veštačkom „konstruktu“ uvezenom sa Zapada, a ne o tome da je odavno u nauci i teoriji objašnjeno kako je patrijarhalna struktura odnosa u porodici i društvu zasnovana na različitim društvenim ulogama koje realno stvaraju patrijarhalni „konstrukt“, tj. patrijarhalnu strukturu odnosa hijerarhije i podređivanja, vezivanja žena za privatnu sferu porodice i domaćinstva, koju u savremenom društvu treba dekonstruisati i težiti odnosima ravnopravnosti među polovima. Drugo, kada se kaže da je to „društveni konstrukt, kakav ne postoji u srpskom jeziku, niti u jednom prirodnom ljudskom jeziku na svetu“, koristi se stav koji je netačan jer taj konstrukt i te kako postoji u srpskom jeziku i to s dobrim razlozima realnog sagledavanja društvene realnosti odnosa među polovima u porodici i šire, a pominjanje „prirodnih ljudskih jezika“ je puka demagoška formulacija. Treće, pominjanje engleske reči „gender“ je uvod u dalje korišćenje demagoške obezvređujuće reči „dženderizam“, koja zaista ne postoji u srpskom jeziku, a izmišljena je u krugovima ekstremne desnice u svetu i kod nas da bi se borba za rodnu ravnopravnost obezvredila u političkoj praksi svođenjem na nekakvu „džender ideologiju“/dženderizam.
Termin „rod“ omogućava nam da razumemo da su uloge žena i muškaraca u svakom društvu promenljive, da nisu „prirodne“ i da je umesto podređenosti i dominacije moguće i potrebno razvijati društvo ravnopravnih u kome žene i muškarci dele prava i obaveze u svim sferama života
Napominjemo da je „rod“ kao pojam postojao u Zakonu o ravnopravnosti polova iz 2009. godine, da je izričito naveden u Zakonu o zabrani diskriminacije, kao i da član 21. Ustava ne zatvara antidiskriminacionu klauzulu, te se njom štiti i diskriminacija po osnovu roda jer je kao takva priznata u praksi poverenika za zaštitu ravnopravnosti i u sudskoj praksi. Štaviše, Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju UN za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, koja u članu 5. nameće obavezu državama da izmene društvene i kulturne običaje u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i praksa koja je zasnovana na teorijama o superiornosti jednog pola. Ovo je suština pojma „rod“ i bez nje se ne može ostvariti istinska jednakost između muškaraca i žena.
Takođe termin „rod“ omogućava nam da razumemo da su uloge žena i muškaraca u svakom društvu promenljive, da nisu „prirodne“ i da je umesto podređenosti i dominacije moguće i potrebno razvijati društvo ravnopravnih u kome žene i muškarci dele prava i obaveze u svim sferama života: u kući, na poslu i javnoj sferi.
Zakonom o rodnoj ravnopravnosti nasilno je ukinuta razlika između džendera i pripadnika muškog i ženskog pola tako što su muškarci i žene, gotovo svi građani Republike Srbije, protivno njihovoj volji i Ustavu, svrstani u „džendere“.
Ovaj stav je prepun demagoškog iskrivljivanja i obezvređivanja borbe za rodnu ravnopravnost (iskazanu i kroz ovaj zakon), a uz to je i jezički, stilski , sadržinski ispod svakog nivoa smislenog akademskog govora:
– „nasilno je ukinuta razlika između džendera i pripadnika muškog i ženskog pola“ – potpuno besmislena i nerazumljiva tvrdnja;
„muškarci i žene, gotovo svi građani Republike Srbije, protivno njihovoj volji i Ustavu, svrstani u džendere“ – niko nije svrstavan u nešto veštačko, strano, „zapadnjačko“, niti u srpskom jeziku postoje „dženderi“, ali svakako postoje patrijarhalno strukturisane rodne uloge i evidentne rodna neravnopravnosti u svim oblastima društvenog života.
Učiteljica, prodavačica, novinarka…
Članom 10 Ustava propisano je da je srpski jezik službeni jezik u Republici Srbiji, dok Zakon o rodnoj ravnopravnosti na neustavan način uvodi nepostojeći tzv. rodno osetljivi jezik.
Rodno osetljivi jezik nije ni u kakvoj suprotnosti sa propisom da je srpski jezik službeni jezik, a nije u suprotnosti ni sa ćirilicom, koja je službeno pismo.
Gramatička pravila našeg jezika nalažu da se imenice menjaju u rodu, broju i padežu, što znači da mi već jako dugo većinu zanimanja izgovaramo u ženskom i muškom rodu, tako da ovaj zakon suštinski ništa novo nije propisao što se tiče jezika (učiteljice, prodavačice, profesorke, lekarke, čistačice, novinarke i sl. su reči koje se koriste svakodnevno). Ono što je novina je da se nakon usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti obavezuju institucije i organizacije (pre svega obrazovne i one koje se bave informisanjem i kulturom), da dosledno koriste rodno senzitivan jezik, kako bi doprinos žena javnom životu i svakodnevnom funkcionisanju bio jasno vidljiv i prepoznat.
Poslednjih decenija reformisane su mnoge oblasti krivičnog, porodičnog, poreskog, radnog i drugih grana prava upravo radi unapređenja rodne ravnopravnosti, a prostora za dalje unapređivanje ima još mnogo
Najveći broj pravnih normi Zakona o rodnoj ravnopravnosti neprihvatljiv je sa aspekta različitih grana prava, ali i sa tački gledišta drugih naučnih disciplina, i ne postoji mogućnost njihove primene u pravnom poretku Republike Srbije.
Netačno je da su pravne norme ovog zakona neprihvatljive sa aspekta različitih grana prava i da ne postoji mogućnost njihove primene u pravnom poretku Republike Srbije. To potvrđuje i činjenica da su u poslednjim decenijama reformisane mnoge oblasti krivičnog, porodičnog, poreskog, radnog i drugih grana prava upravo radi unapređenja rodne ravnopravnosti, a prostora za dalje unapređivanje ima još mnogo.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti karakteriše nerazumljivost, odsustvo normativne valjanosti, ideološka pristrasnost i ostrašćenost.
„Pristrasnost“ za svrhe unapređenja rodne ravnopravnosti nije ideološka, već civilizacijska misija, i takođe je naša obaveza prema odredbama međunarodnog prava, koje zahteva od svih država članica Ujedinjenih nacija da se kroz zakonodavni okvir obezbedi rodna ravnopravnost. Ideološka pristrasnost i ostrašćenost su prisutni upravo u zaključcima ovog skupa, koji izvrćući činjenice i pogrešnim tumačenjem pravnih normi nastoje da kod građanki i građana izazovu osećaj ugroženosti i nerazumevanja suštine ovog zakona.
Komunikacija u skladu s poštovanjem prava
Posebno ukazujemo da nijedan jezik na svetu ne nastaje i ne menja se jednostranom političkom voljom putem opšteg pravnog akta, već isključivo u skladu sa pravilima lingvističke struke – u slučaju srpskog jezika koji ne može iznova nastajati, jer je nastao pre 1.000 godina – kroz nadležne institucije koje su u Republici Srbije oličene u Odboru za standardizaciju srpskog jezika i Matici srpskoj, i zato je nedopustivo i neprihvatljivo da se građanima Republike Srbije, pod pretnjom novčanim i zatvorskim kaznama, prinudno nameće nepostojeći tzv. rodno osetljivi jezik.
Jezici nastaju i menjaju se sa procesima društvenih promena, srpski jezik sigurno nije 1.000 godina jedan te isti, niti bi rodno osetljivi izrazi značili stvaranje novog jezika, već male i postepene promene srpskog jezika kojedoprinose afirmaciji i većoj vidljivosti žena u profesijama, titulama, itd. Takođe, rodno osetljivi pojmovi i izrazi nisu veštačke tvorevine, već odražavaju realnost, budući da je sve veći broj žena uglednih i cenjenih u raznim profesijama.
Nije po pravilima našeg jezika da se žena zove profesor, umesto profesorka, nastavnik umesto nastavnica i sl
Kao što je već napomenuto, jedno od osnovnih pravila koja deca uče u prvom razrednu osnovne škole iz srpskog jeste da se imenice slažu u rodu, broju i padežu. Prema tome, nije po pravilima našeg jezika da se žena zove profesor, umesto profesorka, nastavnik umesto nastavnica i sl.
Zvanična upotreba rodno osetljivog jezika bi dodatno doprinela unapređenju realno postojeće potrebe za afirmacijom rodne ravnopravnosti u javnim profesijama, u javnoj sferi generalno. Zakonska odredba mora da bude uvedena da bi svi pojedinci koristili rodno osetljive izraze, jer je to pored toga što je pravilo srpskog jezika i način da se obezbedi dostojanstven tretman žena i prepozna njihovo prisustvo u svim sferama društva. S druge strane, Zakon je dozvolio dodatno vreme za pripremu primene odredbe o rodno osetljivom jeziku, te su lingvisti to vreme morali iskoristiti za predlaganje imenica naziva ženskih profesija, a ne za besmislenu raspravu o tome da li je uvođenje rodno senzitivnog jezika protivustavno ili ne.
Podsećamo, takođe, da sve države propisuju način ophođenja unutar svojih institucija (nazive profesija, oslovljavanje sa gospođo ili gospodine i sl.), kako bi na taj način osigurale da se unutar institucija odvija komunikacija koja je u skladu sa poštovanjem ljudskih prava i kojom se obezbeđuje dostojanstven tretman građanki i građanka.
