Sudija Vrhovnog suda u penziji i potpredsednica Međunarodnog udruženja pravnika Radmila Dragičević Dičić govori za Radar o protestima studenata, postupanju policije i Bezbednosno-informativne agencije, o pravosuđu i izostanku borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Kao iskusni sudija koji je donosio presude protiv ozbiljnih kriminalnih grupa ističe da u istrazi uvek treba pratiti trag novca, pa i u padu nadstrešnice i nameri da se kopa litijum.
Za početak moram da vas pitam kako vidite pobunu studenata?
Studentske proteste podržavam u potpunosti. Mladost Srbije se probudila, izašla je iz apstinencije i apolitičnosti. To što nam studenti i gimnazijalci poručuju boli većinu građana zato što nas suočavaju sa tim kakvu smo im zemlju ostavili, u kakvoj zemlji žive. Ova pobuna je njihov krik. Studenti ne mogu da se kupe raznim ponudama. Njih interesuje da žive u zemlji u kojoj se poštuju ljudska prava, vladavina prava, u kojoj ima sigurnosti i budućnosti, u kojoj se zagađenje i klimatske promene shvataju ozbiljno. Studenti žele slobodu informisanja, a ne manipulacije. To su razlozi što su odlazili iz zemlje. Sami su rekli da su protesti znak da žele da ostanu u Srbiji.
A to što su odbili da razgovaraju sa predsednikom?
To je znak nepoverenja, ali još više poznavanja i poštovanja Ustava. Oni znaju šta je u nadležnosti predsednika i da on nema ingerencije za ono što im obećava. Ustav kaže da predsednik izražava državno jedinstvo, što znači da je on predsednik svih građana Srbije. Njegovo delovanje treba da vodi ka pomirenju, dijalogu, a ovo što radi i izgovara vodi nasuprot, podsticanju nasilja. Huška ljude jedne protiv drugih, stvara mržnju i vređa. Tako da je možda i to razlog što studenti ne žele razgovor sa njim. Evo ta gongo, vladina organizacije „Kopaćemo“ objavila je imena i slike studenata optužujući ih da su strani plaćenici. To je poziv na nasilje i njima je ugrožena bezbednost. Takvo primitivno etiketiranje prati nas još od ’90-ih godina. To, međutim, podstiče studente na još veću upornost. Kada se deca probude, onda se probude i roditelji.
Kako vidite istragu zbog zločina i pogibije 15 ljudi u Novom Sadu?
To je krivično delo protiv opšte bezbednosti i sigurnosti građana. Prelilo je već punu čašu ovog društva. To je posledica korupcije, bahatosti, osionosti, neprofesionalnosti i verovanja da veza sa vlašću amnestira sve. Po kom to zakonu se većina ugovora u Srbiji koja se tiče gradnje i kapitalnih projekata proglašava tajnim? To je specijalitet Srbije. Nadležno tužilaštvo opredelilo se da ne komunicira sa javnošću i to je velika greška, a to je inače i uopšte greška pravosuđa u Srbiji. Po zakonu, predistražne radnje ne mogu biti javne, ali neke informacije mogu, i to je trebalo da bude strateška odluka vrha tužilaštva, a očigledno do nje nije došlo. Izvođenje dokaza predsednika pod pritiskom, nakon studentskih protesta, pred TV kamerama je potpuno nadrealno. U Ustavu, član 115. piše da predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili delatnost. On može da bude samo predsednik Republike sa svojim nadležnostima koje su Ustavom definisane. Ne može da bude ni tužilac, ni sudija, niti istražitelj. On potpuno mimo zakona pokazuje registratore i priča o njima, a tako je prikazivao dokaze i u slučaju Belivuk, sa slikama žrtava. Jedino tužilaštvo može da daje informacije o svom radu. A na kraju krajeva, neovlašćeno otkrivanje informacija može da ugrozi istragu.
Tolika gradnja skupih stanova budi sumnju na pranje novca. I zakoni o legalizaciji se donose periodično kako bi se ozakonila bahata gradnja, rušenja zgrada pod zaštitom… Korupcija je i među onima koji grade i onima koji to sve legalizuju
Šta je njegov motiv da preuzima te ingerencije?
Predsednik je u početku izjavio da nadstrešnica nije rekonstruisana, da tu nema nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, a time ni korupcije. Na taj način on usmerava istragu. Tako je isto izjavio da je u redu da vozač na haubi vozi čoveka. To je opasna izjava, jer je to krivično delo protiv bezbednosti saobraćaja. Kada je reč o tajnim ugovorima, uvek postoji sumnja na korupciju. Korupcija se utvrđuje praćenjem tokova novca, i to uopšte nije teško. To može da bude odvojen krivični postupak od ovog krivičnog dela. Važno je da se uz istragu za krivično delo izazivanje opšte opasnosti i pogibije 15 ljudi istražuje i postojanje eventualne korupcije, u istom ili odvojenom postupku. U korenu korupcije je neodgovornost koja dovodi do toga da se ne vrši kontrola, da se zapošljavaju nestručni ljudi, da se angažuju firme koje nikada nisu radile određene stručne građevinske poslove i koje imaju jednog ili dvoje zaposlenih… Srbija je po indeksu korupcije veoma visoko rangirana i prepoznale su nas kao visokokoruptivnu zemlju sve relevantne međunarodne institucije.
Imamo li mi uopšte borbu protiv korupcije?
Spram toga koliko je korupcija duboko zašla u svaku poru ovog sistema, ne vidim adekvatan odgovor. Korupcija je osnovni problem u ovom društvu, jer ona melje sistem, uništava državu, vrednosti i ljude. Mnogo je novca uloženo, to lično znam, u izvanredne policajce da se edukuju po celom svetu po pitanju finansijske forenzike, praćenja tokova novca, ali oni se ne koriste. Umesto njih se postavljaju oni koji nemaju znanja i iskustva, a pre svega ljudi koji će da slušaju upute izvršne vlasti i predsednika u kom smeru treba da se vodi istraga i ko treba da bude kriv ili ne. Sada više nemamo stručne ljude na pravim mestima i nema volje da se to istražuje. Volja da se vodi borba protiv korupcije mora da dođe od izvršne vlasti.
Da li to možemo očekivati?
Naravno da sada ne možemo očekivati. Imamo poreski zakon preko koga se utvrđuje nezakonito poreklo imovine i njime može da se oduzme imovina za koju imalac ne može da dokaže zakonito poreklo. To je efikasan zakon, ali rezultata nema. Država ima pravo po međunarodnim konvencijama koje smo usvojili, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, da pita lica koja očigledno uživaju u visokom standardu života bez legalnog osnova odakle im sve to. Od čega se kupuju stanovi vredni stotine hiljada evra, da li ti ljudi plaćaju porez na delatnosti kojima se bave, da li su svi građani ravnopravni pred organima koji to utvrđuju? Veliki broj kranova srazmeran je pranju novca. Tolika gradnja skupih stanova budi sumnju na pranje novca. I zakoni o legalizaciji se donose periodično kako bi se ozakonila bahata gradnja, bahato rušenje zgrada pod zaštitom, gradnja u delovima grada u kojima ne bi trebalo da je bude. Korupcija je i među onima koji grade i onima koji to sve legalizuju. Verujem da se i sada vode određene predistražne radnje, da su podaci prikupljeni i da je pitanje trenutka kada će postupci biti pokrenuti. Tek posle 5. oktobra 2000. pokrenuti su mnogi krivični postupci za korupciju, trgovinu drogom i za druga krivična dela za koja se znalo i u vreme režima Slobodana Miloševića. Nažalost, već decenijama politički trenutak i odnos snaga u državi određuju kada će i koji postupak za korupciju biti pokrenut, što je sramota za ovu zemlju.
Kako to da u Srbiji ljudi koji ukazuju na korupciju bivaju progonjeni?
Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz Krušika, koji je ukazao na veliku nezakonitost, ne radi pet godina, a tužilaštvo koje se bavi dokazima koje je dostavio za to isto vreme nema nijedan rezultat. To je poruka drugim građanima da je beznadežno i opasno prijavljivati. Zato stalno treba da podsećamo na to šta je on otkrio, jer je trgovina oružjem, uz drogu i trgovinu ljudima, najprofitabilnija kriminalna delatnost, prema podacima UN-a. Katarina Petrović, izvanredan primer hrabrosti žene koja je znala da se radi o podacima koji su od izuzetnog značaja za građane Srbije i koje oni trebaju da znaju. Ona može da bude podstrek svojim kolegama da će časno raditi posao, pošteno i zakonito.
Nije normalno da inspektor koji je vodio istragu Jovanjice bude životno ugrožen. Evropski sud je imao presude gde je utvrdio odgovornost države za kršenje pretpostavke nepristrasnosti i nezavisnosti suda upravo zbog izjava predstavnika izvršne vlasti
Rekli ste da je predsednik dao opasnu izjavu povodom protesta…
Smatram zaista opasnim izjave predsednika i premijera Vučevića da ljudi imaju pravo da malo „razgrnu“ prolaznike, jer im se možda žuri. Ako neko javno govori takve stvari, onda je to podsticanje na nasilje. Tu je i policija koja selektivno hapsi i to uglavnom studente i mlade ljude. Policajci u kordonu su maskirani i bez oznaka vrše nasilje čak i nad studentima. Gledamo uživo prenos šta se dešava sa Goranom Ješićem i kako neki sa kapuljačama govore da su policija. I način hapšenja Save Manojlovića je zlostavljanje, a čuli smo bahati komentar predsednika koji to podstiče. Vidimo ljude sa kapuljačama na svim mestima gde građani demonstriraju, kao i odsustvo reakcije policije i puštanje da dođe do sukoba. Zatim tu je govor Damira Zobenice o dejstvu protiv demonstranata. Veštačka inteligencija je pametnija i sigurno ne bi predložila da se to tako radi.
Kažete da nema borbe protiv korupcije, a protiv organizovanog kriminala?
Organizovani kriminal je nesumnjivo povezan sa državom. Borba protiv organizovanog kriminala za posledicu mora da ima i oduzimanje imovine u velikim količinama. Po mom shvatanju, ta borba bi morala da bude mnogo snažnija. Skaj aplikacija daje izvanrednu mogućnost da se otkriju mnoga krivična dela, da se povežu učinioci i veze države i kriminala. Na kraju, svedoci smo koliki je upliv kriminala u državne strukture. Utisak u javnosti je da postoji povezanost između vlasti i organizovanog kriminala, između korupcije i vlasti. Postavlja se pitanje ko su ljudi koji vode kapitalne građevinske radove. Postavlja se pitanje selektivnih optuženja, a kad se to dogodi predstavnici izvršne vlasti ga brane i usmeravaju postupke kao u slučaju Jovanjice. Sud ne može da sudi nekome ko nije optužen.
Šta nam govori slučaj Jovanjica?
Govori o apsolutnom urušavanju osnovnih postulata pravičnog suđenja. Napadaju se inspektori umesto da budu pohvaljeni, njihovi životi su ugroženi, a predsednik države izjavljuje: „Šta je tona marihuane, pa nije ubio čoveka.“ On tako utiče na krivični postupak i šalje poruku sudijama i tužiocima. To je katastrofa. S druge strane, mladi ljudi za nekoliko džointa marihuane za koje se utvrdi da su ih držali u cilju prodaje dobijaju tri godine zatvora. Na takve stvari bi morali da reaguju predstavnici sudske vlasti, Visoki savet sudstva, predsednici sudova, udruženja. Moraju da stave u zaštitu i sudije koje vode taj postupak. Mene i profesionalno interesuje do kakvog ishoda će doći jer se osporavaju dokazi upravo preko urušavanja policije koja je radila na tome. Nije normalno da inspektor koji je vodio istragu Jovanjice bude sada životno ugrožen, da nije mogao da primi nagradu „Vitez hrabrosti“. Evropski sud je imao presude gde je utvrdio odgovornost države za kršenje pretpostavke nepristrasnosti i nezavisnosti suda upravo zbog izjava predstavnika izvršne vlasti.
Ne može predsednik da bude ni tužilac, ni sudija, niti istražitelj. On potpuno mimo zakona pokazuje registratore i priča o njima, a tako je prikazivao dokaze i u slučaju Belivuk, sa slikama žrtava. Neovlašćeno otkrivanje informacija može da ugrozi istragu
Oskar se možda i sam identifikovao, međutim nema nikakve reakcije tužilaštva. Kako to vama izgleda?
Predsednik je rekao da je on možda Oskar. To što je on javno govorio o Skaj aplikaciji je populizam i banalizovanje. Iz Skaj aplikacije su u celoj Evropi i regionu potekli ozbiljni krivični postupci i protiv organa državne vlasti i protiv organa sudske vlasti. Predsednik je morao u policiji i tužilaštvu da kaže šta ima.
Šta nam govori što je to izostalo?
To govori o neefikasnosti i nespremnosti organa gonjenja da najviše predstavnike vlasti pozovu na razgovor. Ako neko već govori javno i spominje da je možda Oskar ili možda nije, onda u normalnoj državi biva pozvan da kaže šta zna o tome. Mislim da se sada tim aplikacijama ozbiljno bave neki ljudi u tužilaštvu i ozbiljno analiziraju. Doći će trenutak da se pokrenu postupci. Svedoci smo da je bivši ministar policije Nebojša Stefanović stavljan javno pod zaštitu predstavnika izvršne vlasti. On je u povlašćenom položaju. Zbog takvog postupanja ostaje nam samo da pretpostavljamo da postoje informacije koje terete i druge ljude iz vlasti.
A šta radi BIA danas?
Nezakonito je da BIA sprečava demonstracije i hapsi demonstrante. Međutim, sada je uobičajeno da ona hapsi, vodi informativne razgovore i učestvuje u istrazi. Građani mogu da steknu utisak da je BIA jednako policija, što nije tačno. Tek je skandalozan njihov ulazak u Zavod za zaštitu spomenika. Radi se o zastrašivanju ljudi. Zadatak BIA je da štiti bezbednost države i ustavni poredak, a oni se ne narušavaju drugačijim mišljenjem, iznošenjem stavova, pa ni borbom za političku prevlast. Legitimno je da se opozicija bori da pobedi na izborima, legitimno je da se građani bore za poštovanje ljudskih prava, legitimno je da ljudi iznose sumnje na izvršenje krivičnih dela u organizacijama u kojima rade. Izjave tužiteljke Bojane Savović ili bilo koje druge osobe, aktiviste ili opozicionara, nisu razlog za postupanje BIA. Verujem izveštaju Amnesti internešnela. Građani veruju da ih prisluškuju zato što predstavnici vlasti svaki čas objavljuju detalje iz njihovog privatnog života, gde idu, slike sa letovanja, razgovore, zdravstvene kartone. Time se vrši i zastrašivanje građana i obeshrabruju ih da se bave aktivizmom.
Kako se donose izmene Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku?
Izgleda mi populistički i brzo, bez stručne i javne rasprave. Da bismo umirili građane uvodimo zakone koji će štititi određene kategorija – profesore, zdravstvene radnike, taksiste, a sve to može da se postigne postojećim zakonima. Sada niko ne zna šta je usvojeno u Skupštini, kada je usvojeno odjednom preko 50 zakona bez rasprave. Čist je populizam predlog izmene KZ-a kojim se uvodi doživotni zatvor za veći broj krivičnih dela. Predsednik nema ovlašćenja da predlaže zakone, a on ne samo da se potpisuje kao predlagač doživotnih kazni nego su čak i pojedini ministri i poslanici govorili da je to po predlogu predsednika države. Sudije već godinama ukazuju da kaznena politika nije dobra. Kada smo izbacili kaznu zatvora do 40 godina i uveli doživotni zatvor, ostavili smo maksimum 20 godina. Nedostaje taj raspon kazne.
Kako vam izgleda to što imamo potvrdu veštaka da je Dalibor Dragijević umro nasilnom smrću, a nema nikakve reakcije?
Ovo što se desilo sa osumnjičenim u Boru je teško krivično delo. Tužilac je u obavezi da sprovede istragu protiv lica za koja se sumnja da su vršila torturu koja je dovela do smrtnog ishoda. Sigurna sam da će do tog suđenja doći i da je deo tog postupka i veštačenje. Sumnja u ovakvo postupanje policije potpuno je ugrozila i krivični postupak za ubistvo-nestanak devojčice. To je kompromitovalo dokaze koji se nalaze u tom predmetu, njegovo priznanje koje je dao ranije, priznanje njegovog brata koje je dao i koje sada opovrgava. Sud ima pravo da koristi taj dokaz, ali kod ovako očigledne torture postoji sumnja da je priznanje dato usled mučenja i zlostavljanja. Takva priznanja ne mogu biti dokaz ni po jednom zakonu i ona se moraju izdvojiti iz spisa predmeta. Kompromitovali su mogućnost da se otkrije šta se dogodilo sa malom Dankom Ilić. Imamo opet predsednika države koji nam daje saopštenje da su uhapšena lica, da je slučaj rešen i sada to naravno rađa sumnju da su ti policajci požurili zaista da slučaj i reše.
Kompromitovali su mogućnost da se otkrije šta se dogodilo sa malom Dankom Ilić. Imamo opet predsednika države koji nam daje saopštenje da su uhapšena lica, da je slučaj rešen i sada to naravno rađa sumnju da su ti policajci požurili zaista da slučaj i reše
Da li sudije i tužioci mogu da se protive kopanju litijuma?
Naravno da mogu da govore protiv iskopavanja litijuma i da potpišu peticiju protiv Rio Tinta, jer se to tiče Zakona o ekologiji, i moralnoj i etičkoj potrebi sudija da reaguju. Međutim i sudije i tužioci koje su govorile o izmeni Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i ustavnim amandmanima bili su proglašavani za neprijatelje i strane plaćenike. Mislim da iskopavanje litijuma, posebno u ovim okolnostima, predstavlja opasnost za celu zemlju i za ceo region. Osnovana je pretpostavka da u korumpiranoj državi nema garancija poštovanja najviših standarda eksploatacije rude i nema adekvatne kontrole. Vlast, međutim, targetira glavne aktiviste, koji čak nisu ni opozicija. To je zastrašivanje. Imamo tu i pitanje da li iza svega toga stoji korupcija i opet treba pratiti tokove novca.
Kako razumete napade i progon tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović?
To služi za zastrašivanje svih njihovih kolega. Ako mi iskusne ljude sklanjamo iz odeljenja gde mogu da daju veliki doprinos, onda urušavamo borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ponašanje višeg tužioca Nenada Stefanovića deluje jako „ambiciozno“ i dosta bahato. On daje izjave koje bi bile primerenije za hijerarhijski više tužioce od njega, tako da se vidi želja za nekim dokazivanjem, možemo da pretpostavimo kome. Njegovo delovanje će biti predmet analize u budućnosti, njegovo ime će ostati ispod svih tih prijava i govoriti o njemu i njegovom radu.
