Prodaja najplodnijeg zemljišta u okviru privatizacije Poljoprivrednog kombinata Beograd arapskoj kompaniji Al Dahra za svega 4.700 evra po hektaru bila je ravna poklonu. To je bilo jasno i pre šest godina, kada je ugovor potpisan i imovina PKB-a prešla u ruke novih gazda, a sada su u to mogli da se uvere i svi građani. Jer, država zbog realizacije najvažnijeg projekta SNS vlasti, međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027 u Surčinu, sada otkupljuje isto to zemljište, samo po ceni koja je čak 100 puta veća. I to je samo jedan od mnogobrojnih primera gde je nemoguće ne zapitati se gde su srpske vlasti tačno mogle da vide javni interes prilikom sklapanja dogovora s partnerima i prijateljima iz arapskog sveta.
Šta je sve zvanični Beograd na ovaj način praktično poklonio, čitajte u novom broju Radara.
Možete naći i naše ekskluzivno saznanje koliko je koštala nedavno isplaćena prva rata za nabavku francuskih rafala, kao i kako je taj trošak bio zaveden u rebalansu budžeta.
Donosimo i naše istraživanje o radu privatnih firmi za obezbeđenje u Srbiji čiji su oglasi za „taktičke treninge“ za civilno stanovnivštvo preplavili oglasne prostore po Internetu i društvenim mrežama. I to otprilike u isto vreme kada je Vlast prećutala kakav je tačno kamp BIA razbila u blizini Kučeva, ko ga je i u koje svrhe koristio. Ko su strani državljani koji u Srbiji imaju firme registrovane za delatnost taktičkog streljaštva i u kakvim se centrima i s kojom se opremom taj hobi sprovodi – koji to možda i nije – čitajte u Radaru.
Tu je i intervju s Natašom Vučković, pravnicom i generalnom sekretarkom Fondacije „Centar za demokratiju“, s kojom smo povodom Dana borbe protiv siromaštva razgovarali o (ne)postojanju ovdašnje strategije socijalne zaštite, parametrima siromaštva, ali i rukavcima gde je apsolutno siromaštvo, koje mori 800.000 građana Srbije, povezano s nepostojanjem vladavine prava.
„Dolazimo do paradoksa – ekonomski najugroženiji građani Srbije često se izjašnjavaju u prilog vladajućoj političkoj stranci, što nam može delovati nerazumljivo. Mnogi se pitaju otkud takva podrška ako ne žive dobro. Mislim da nedovoljno dobro razumemo njihovu situaciju, naročito iz perspektive nas iz beogradskih ili, na primer, novosadskih opština, najčešće ne znamo ni kako izgleda život u predgrađima. Nastala je ogromna razlika u potrebama pojedinaca i porodica. Kada Vlada ili opština nekome ko je siromašan da neku povremenu, ma kako malu novčanu pomoć, on ima utisak da je napravljen napredak, i, što je još važnije, da neko o njemu razmišlja i stara se da mu bude bolje“, rekla je Vučković između ostalog za Radar.
Možete naći i ispovest sudije Upravnog suda Vesne Danilović, koja je od izbora na funkciju 2013. zbog profesionalnog pristupa nailazila na prepreke, otpore, pa i netrpeljivost. Kada je, prateći statističke podatke rada zaposlenih u Upravnom sudu, uočila određene nepravilnosti i nelogičnosti, dobila je epitet „konfliktne“ i „naporne“, a usledili su i otvoreni sukobi, koji su rezultovali njenim podnošenjem krivične prijave protiv predsednice suda zbog zloupotrebe službenog položaja, a potom je došlo i do pokretanja disciplinskih prijava protiv naše sagovornice…
Tu je i duhoviti osvrt na to kako kadrovi Srpske napredne stranke koriste institut počasnog građanina, deleći ovu čast međusobno, čini se do bezumlja, a čitaoci mogu da nađu i autorski tekst Darena Asemoglua, ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Donosimo i pregled pravnih i diplomatskih sredstava za borbu protiv rudarenja litijuma…
Za Radar još govore i pišu Zoran Stojiljković, Saša Ilić, Gorčin Stojanović, Džozef Naj, Vladislav Bajac…
