Posledice globalnog zagrevanja primoravaju nas da se odreknemo fosilnih goriva. Zelena agenda predviđa gradnju električnih vozila, baterija, solarnih elektrana i vetroelektrana, za koje treba pribaviti velike količine kritičnih minerala, slabo zastupljenih u litosferi (manje od 0,1 odsto) i teško dostupnih zbog zagađenja vode, zemlje i vazduha koje prouzrokuje njihova ekstrakcija.
Nove tehnologije ekstrakcije imaju manji uticaj na okruženje, one ne zahtevaju gradnju deponija, ne narušavaju biološki aktivne slojeve zemljišta i ne predviđaju ispuštanje vode u okruženje, već se oslanjaju na potpunu recirkulaciju, reinjekciju i dr. One su, nažalost, skuplje i nisu prihvatljive za kompanije koje žele da konkurišu Kini i zato se većina rudnika u zemljama Trećeg sveta gradi na tradicionalni način, sa deponijama.
U zemljama EU ne žele rudnike sa deponijama, poput Jadra
Vodeći nemački stručnjaci tvrde da bi rudarenje u EU bilo preskupo i da strogi zakoni EU o zaštiti životne sredine značajno otežavaju dobijanje odgovarajućih dozvola. U zemljama EU ne žele rudnike koji, sledeći praksu iz 19. veka, predviđaju deponije, i koje deo problematičnih voda ispuštaju u životnu sredinu. Oni navode da je dugoročni interes EU otvaranje rudnika u zemljama gde životna sredina nije prioritet, i gde se može rudariti jeftino, nauštrb životne sredine.
Projekat Jadar predviđa gradnju deponija i ima sporan tretman problematičnih voda. Planirana proizvodnja borne kiseline i natrijum sulfata stvarala bi velike količine opasnog otpada, čije se odlaganje planira na terenu izloženom bujicama i poplavama koje su sve češće i sve intenzivnije usled klimatskih promena. Naučnici ukazuju da će neizbežno ispuštanje toksičnih supstanci u okruženje stvoriti štete ogromnih razmera. Navedene tvrdnje se temelje na ishodima naučno zasnovanih analiza i konsideracija koje su deo naučnog rada Minerals for the green agenda, implications, stalemates, and alternatives, objavljenog u međunarodnom časopisu Open Geosciences. Rad je prošao proveru i recenziju nezavisnih stručnjaka sa međunarodnom reputacijom i oslanja se na 93 reference sa proverljivim činjenicama, a nije ga naručila niti finansirala bilo koja kompanija ili interesna grupa.
Nejasno je može li i hoće li biti sanacije zatrovanog okruženja, remedijacije i rekultivacije, jer nisu predviđeni adekvatni fondovi, garancije ili drugi neupitni finansijski instrumenti za naknadu štete. Umesto toga, nude se neodređena obećanja, neobavezujuće tvrdnje i studije sačinjene za novce i po volji zainteresovanih kompanija, dok se ishodi nezavisnih studija ignorišu.
Godinama kineska kompanija eksploatiše bakar i brojne kritične minerale u Boru i Majdanpeku. Dok potražnja za njim raste, dragocene rezerve bakra predaju se Kini gotovo u bescenje, što ukazuje da prostor za saradnju Srbije i EU postoji, ali da je on u Boru a ne u Jadru
Pod uticajem krupnog kapitala, mnoge odluke zelene agende zanemaruju stav struke, promovišu imperativ tržišta i profita, previđajući zakone fizike i ograničenost globalnih resursa. U zemljama sa konzistentnim planom razvoja, istraživanja su usmerena ka tehnologijama koje zahtevaju manje kritičnih minerala, kao što su automobili na zelena goriva, korišćenje obnovljivih izvora izvan mreže (za proizvodnju zelenih goriva), nuklearne elektrane, geotermalna postrojenja i dr. Ove promene već ispoljavaju snažan uticaj na planirani razvoj ključnih vanevropskih proizvođača, što značajno smanjuje šanse za dugoročniju zaradu od eksploatacije litijuma.
EU je uvrstila projekat Jadar u svoje planove, premda za sada nema naznaka da bi u tu svrhu uložila i sopstveni novac. Ona ne planira oživljavanje starih rudnika u neplodnim zonama Nemačke i Austrije, odakle bi se ruda mogla odneti u arabijsku pustinju, pa bi tamo ostajao i toksični otpad. Umesto toga, predlaže se trajno uništenje zdravog i plodnog predela u Srbiji koji nudi kvalitetan i održiv život. Korporacije se rukovode uvećanjem profita na kratak rok, i zato grubo zanemaruju ogromne i trajne štete koje bi ugrozile životne interese građana Srbije.
Zagađuju i zarađuju, sve u skladu sa važećim domaćim zakonima
Instrumentarij za sprovođenje društveno štetnih projekata uključuje oblikovanje javnog mnjenja putem medija, nametanje pripremljenih narativa, zamenu teza i sistematsko suzbijanje svakog kritičkog mišljenja. Objektivne činjenice i mišljenja stručnjaka od integriteta ne dopiru do građana, dok se demokratija svodi na privid i fasadu za ekonomske interese elite. Ugovori i druge vitalne informacije nisu dostupni javnosti, dok mediji šire plaćene narative vladajućeg režima, sročene tako da oslabe i demonizuju svaku građansku samoodbranu.
Recenzirani naučni radovi nezavisnih stručnjaka govore da bi projekat Jadar ugrozio vodosnabdevanje za 2,5 miliona ljudi, ugrozio poljoprivredu, onemogućio druge privredne aktivnosti i doveo do raseljavanja stanovništva. Uprkos tome, vladajući režim je posvećen diskreditovanju naučno potvrđenih nalaza, dok korporacije ulažu značajne napore u opovrgavanje svih nalaza koje nisu same naručile. Nažalost, u tome im se pridružuju EU političari sličnih poriva. Izvrsnim domaćim stručnjacima iz rudarstva i geologije uskraćena je mogućnost da se bave primenjenim geološkim istraživanjima, što malobrojne navodi da prihvate ponude korporacija i da izrađuju neutemeljene studije o rudarenju sa unapred zadatim pozitivnim ishodom. Širenje nalaza koji grubo ignorišu imanentnu devastaciju životne sredine zbunjuju deo javnosti i skrivaju rizike koji značajan deo populacije mogu pretvoriti u ekološke izbeglice.
Iz EU nam dolaze gosti koji previđaju izborne manipulacije u Srbiji, nefunkcionalnost institucija i neobjektivno informisanje, ali se zalažu za izvoz srpskih minerala u EU i sugerišu nam da odustanemo čak i od poljoprivrede i da se potpuno posvetimo rudarenju. Od EU smo očekivali pomoć u suzbijanju autokratije, uspostavljanju parlamentarne demokratije, obnovi institucija sistema, podeli vlasti, poštovanju zakona i suzbijanju do sada nezabeležene korupcije. Brisel zacelo sagledava navedene nedostatke, ali nam ne pruža očekivanu pomoć. Naprotiv, nastoji da iskoristi sve te slabosti da bi Srbiju pretvorio u sirovinsku bazu gde će pribavljati bor i druge minerale budzašto, uz dezertifikaciju zemljišta i nauštrb prirode i građana.
Nejasno je može li i hoće li biti sanacije zatrovanog okruženja, jer nisu predviđeni adekvatni fondovi, garancije ili drugi finansijski instrumenti za naknadu štete. Umesto toga, nude se neodređena obećanja i studije sačinjene za novac i po volji zainteresovanih kompanija
Srbiji se time uskraćuje budućnost. Srpska autokratska vlast je već promenila zakone u korist korporacija, a na štetu građana. U domaćoj regulativi je odskora uklonjeno ograničenje za neke od ključnih toksičnih supstanci u zemljištu i vodama, čime je svim zainteresovanim za rudarenje u Srbiji omogućeno da zagađuju i zarađuju bez ograničenja, da primene jeftino rudarenje nauštrb prirode, živog sveta i stanovništva, da grade deponije i ispuštaju toksične materije, a da pri tome s pravom ustvrde kako će „poštovati zakone Srbije“. Trezveni nemački političari razmiču ružičastu maglu neutemeljenih briselskih obećanja i jasno poručuju da EU ne može biti garant za životnu sredinu u Srbiji i da je ona na staranju aktuelne srpske vlasti, što građanima Srbije daje jasnu sliku tmurne budućnosti.
Jesu li borati za rudarske kompanije važniji od litijuma
Protivno ciljevima zelene agende, projekat Jadar predviđa potrošnju znatnih količina fosilnih goriva, naftnih derivata i prirodnog gasa. Energija potrebna za proizvodnju litijum karbonata u Jadru je značajno veća od energije potrebne za njegovu proizvodnju iz slanih jezera u Boliviji, Čileu, Argentini i Kini. Energija ima odlučujući udeo u troškovima proizvodnje sirovina i gotovih proizvoda i zato su izgledi za zaradu od litijuma dobijenog u dolini Jadra značajno ugroženi pojavom znatno jeftinijeg litijuma iz slanih voda. Uostalom, zainteresovane kompanije izjavljuju da ih u Srbiju nije privukao litijum, već potreba za eksploatacijom borata. Cena litijuma na svetskom tržištu pala je više od osam puta za samo par godina. Padu cene doprinosi i rastuće interesovanje za automobile koji ne koriste litijumske baterije. Pored automobila na zelena goriva, komercijalno su dostupni i automobili (BYD) sa natrijumskim baterijama koje značajno nadmašuju litijumske LFP baterije u ključnim tehničkim, cenovnim i bezbednosnim aspektima.
Projekat Jadar je planiran u plodnom, naseljenom području sa izuzetnim potencijalom za poljoprivredu, nad ključnim vodonosnim sistemom Srbije. Prema raspoloživim saznanjima, ne postoji način da se u takvom području eksploatišu ciljani minerali, a da rezultirajuća šteta ne bude neuporedivo veća od koristi. Prema publikovanim procenama grupe nezavisnih srpskih ekonomista, korist koju bi projekat Jadar doneo Srbiji je oko dvadeset puta manja od vrednosti godišnje proizvodnje malina u širem području, proizvodnje na koju bi rudarenje imalo negativan uticaj. Štete usled ispuštanja toksičnih sadržaja i troškovi sanacije mogu značajno premašiti bruto prihode, što govori da zagađenja ne bi bila sanirana, te da bi štete bile trajne. Stoga je razumno ograničiti eksploataciju litijuma na pustinjska područja, daleko od ključnih vodonosnih sistema, poljoprivrede i naselja, što je i dosadašnja praksa.
U Srbiji je stvorena mogućnost otvaranja više od 40 rudnika, uglavnom u naseljenim područjima sa uspešnom profitabilnom poljoprivredom i strateškim rezervama podzemnih voda. Ukoliko se planirana eksploatacija minerala u Srbiji sprovede protivno jasno iskazanoj volji građana, pogođenom stanovništvu će biti uskraćena osnovna ljudska prava. Građani, država i zainteresovani evropski korisnici srpskih minerala došli bi tada u konflikt, jer bi legitimno pravo stanovništva na samoodbranu podrazumevalo prekid snabdevanja mineralima i ugrožavanje proizvodnje visokotehnološke robe u fabrikama EU. Ipak, nemački stručnjaci navode da EU nema drugog izbora do da „izveze“ svoje ekološke probleme negde drugde, u zemlje gde su zaštita prirode, ljudskih prava i uslova rada mnogo slabiji nego u EU. Njeno učešće u gradnji spornih rudnika u Srbiji bilo bi jasan znak da Evropa ne sagledava mogućnost da Srbija postane punopravni član EU.
Podrška koju zvaničnici EU pružaju autokratskim vlastima u Srbiji i insistiranje na jeftinom, devastirajućem rudarenju iz korena urušava poverenje građana Srbije u EU. To otvara prostor za delovanje neevropskih sila, što se protivi interesima i Srbije i EU
Srbija se nalazi u Evropi i suštinski je povezana sa EU. Međutim, perspektive međusobnih odnosa dvostruko su ugrožene. Zarad namere da u zavisnim zemljama sprovedu jeftino rudarenje sa deponijama i spornim ispuštanjem vode (pri čemu EU preduzima velike napore u borbi sa sušama i zagađenjem), EU ima interes da u njima podržava autokratsku vlast koja na sve to pristaje, što znatno otežava razvoj demokratije i rad institucija sistema.
U uslovima široko rasprostranjene korupcije, neustavne dominacije vrha vladajućeg režima nad sudskom, zakonodavnom i izvršnom vlašću, nekažnjene funkcionerske kampanje i široko rasprostranjenih izbornih manipulacija, podrška koju zvaničnici EU pružaju autokratskim vlastima u Srbiji i insistiranje na jeftinom, devastirajućem rudarenju iz korena urušava poverenje građana Srbije u EU. Erozija poverenja koje je šira srpska javnost imala u EU otvara prostor za delovanje neevropskih sila, što se protivi interesima Srbije, ali i interesima EU.
Može li se sa slepog koloseka zakoračiti na put saradnje od koje će obe strane imati korist
Umesto opisanog slepog koloseka, treba pronaći put saradnje koji bi obema stranama doneo korist. Već duži niz godina, kineska kompanija eksploatiše bakar i brojne kritične minerale u Boru i Majdanpeku. Značajne količine evropskog bakra predaju se neevropskoj kompaniji. Rad rudnika i postrojenja čini da emisije teških i toksičnih metala prelaze granične vrednosti više desetina puta, što značajno uvećava učestalost obolevanja i umiranja od nezaraznih bolesti. U Boru je broj zaposlenih (isključujući strance) uporediv sa brojem onkoloških pacijenata, dok je broj stanovnika (isključujući strance) već opao za oko 20 odsto.
Nemački stručnjaci navode da EU nema drugog izbora do da „izveze“ svoje ekološke probleme negde drugde, u zemlje gde su zaštita prirode, ljudskih prava i uslova rada mnogo slabiji nego u EU. Njeno učešće u gradnji spornih rudnika u Srbiji bilo bi jasan znak da Evropa ne sagledava mogućnost da Srbija postane punopravni član EU
Prema dostupnim podacima, Srbija dobija manje od tri odsto ukupne tržišne vrednosti minerala, iznos uporediv sa projekcijama prihoda Srbije koje su za projekat Jadar izračunali bivši guverner Narodne banke i troje uglednih ekonomista. Dok potražnja za bakrom raste, dragocene rezerve evropskog bakra predaju se Kini gotovo u bescenje, što ukazuje da prostor za saradnju Srbije i EU postoji, ali da je on u Boru a ne u Jadru. Saradnja sa EU i izbavljenje Srbije sa strmoglavog puta u nestanak traži da svi eksponenti vladajućeg režima budu kažnjeni za svako kršenje zakona i ustava, te da svakome bude uskraćen pristup nezakonito prigrabljenom novcu i moći. To je zadatak i dužnost građana Srbije. Od Evrope bi bilo dovoljno da uskrati svoju podršku uzurpatorima.
