Nobelov komitet nije dodelio nagradu Lavu Tolstoju za izuzetnu književnost, jer je napisao i ovo:”I ja sam se uverio da je učenje crkve lukava i štetna laž, a praktično je skup najgrubljeg praznoverja i vradžbina koje potpuno prikrivaju sav smisao hrišćanskog učenja.”
Ovih dana objaviše da prosečan čovek u svom životu osamdeset i osam hliljada puta izgovori laž, a ako bi merili težinu laži najveća je napisana u Svetom pismu: Isus je vraćao u život mrtve, vraćao vid slepima, otkinute udove ranjenima, rečima ”čistio od gube” bolesne, hodao površinom vode! Od jedne u drugu laž, a vladanje pomoću laži nanosi se zlo najpre baš nezaštićenom delu čovečanstava. Da ovo nisu bile izmislice sa kojima su apostoli privlačili pristalice posle Isusove smrti, ne bi prisutan narod na pitanje Pilatovo koga da oslobodi, da li blagorodnog Isusa, koji nije udostojio rimskog silnika da odgovara na njegova optužujuća pitanja, ili Barnabu poznatog kao neukrotivog buntovnika i hajduka, glasao da Isus bude razapet na krstači na brdu zvanog Golgota-Lobanja. Samo obe Marije i još nekoliko prisutnih žena preživljavali su bol i tugu, a apostoli i strah za svoje živote, dok ostali prisutni bili su ravnodušni dok je Isus umirao krvareći na krstači. Kao što nije istina da je Juda izdao Isusa, već je postupio po njegovoj želji da ide da pozove stražare da ga privedu. A zbog odanosti Isusovoj ideji i sam se obesio na maslinovo stablo koje je izabrao, pa je pre Isusa ispustio dušu.
Od kada postoji patrijarhat pa do danas, kada u mnogim društvima postoji formalna ravnopravnost žena, muškarci su ti koji stvaraju i pišu istoriju, u kojoj oni imaju glavnu ulogu. Izuzetak kroz vekove samo potvrđuje pravilo. No, i te žene koje su uticale na istoriju zbog svoje moći postupali su prema muškim pravilima.
Međutim, čuvar ljubavi, a tim se putem stiže do istine ma koliko bila bolna, prirodno je predodređena žena. Ženin organizam je građen da produži čovekov život. Za razliku od muškarca kome se potreba da oplodi pojavljuje i kada partnerku ne voli, žena je ta koja se predava tek kada oseti sigurnost da će njeno čedo biti sigurno i voljeno. Sve drugo na što su žene primorane ili prilagođene da budu protiv svoje iskonske prirode prinuđene su od strane muškaraca koji vladaju čovečanstvom.
Сви смо блокадери. Студенти блокирају улице зато што је власт блокирала здрав разум.
А ништа да кажете о увредама које су изрекли? „Пекинезер с вишком женских хормона“, „ботовска сплачина“ итд? Па јел то начин на који се један теолог обраћа Патријарху? То је критика? Па шта је онда вређање ако је то критика.
Захваљујем редакцији РАДАР-а што као део терапије пушта коментаре овог Jr.
Међутим то није довољно. На основу његових коментара ја сам утврдио и још једну дијагнозу познату у стручним круговима као НЈБЦ-а која настаје као последица мањка односа са женама.
Направите некакав конкурс за особе женског пола са молбом да прочитају његове коментаре и да се јаве ако желе контакт са њим. Сигуран сам да ће их се јавити на хиљаде. Мислим, ко не би желео да упозна таквог шармера.
Budite hrabri druže i stanite dokazima iza svojih kleveta. Bilo šta što se može proveriti. Sramota je da nikada ne smete da navedete nijedan izvor a stalno vas pozivam na to – rugaće vam se u plemenu i neće vas pustiti da igrate oko vatre. I deca plemena će vas gađati kamenjem kao nedostojnog. Zamislite kakva je sramota da ne smete da odgovorite nižoj rasi? 🙂
@Jr
Баш си се узбудио. А узбуђење је јако битно у мушко женским односима. Можда не би било лоше да вечерас шармираш неку женску особу и да нам се сутра похвалиш како си ето и то обавио.
Али… ти то наравно нећеш учинити. Жене су грех, а не љубав, јел тако. Из те љубави се рађају деца. И то је по вама грех. Јер, по вама хришћанима, само је Христ безгрешно рођен, што значи да је цео људски род грешно, из љубави рођен.
Болест коју нам пропагира црква хиљадама година се најбоље огледа у чињеници да су црквени „великодостојници“ ожењени црквом. Из те везе, тог противприродног блуда, замислите, нема деце. Све те папе и патријарси, кардинали и владике, сви ти монаси и монахиње, моле се за спас света а НЕМАЈУ ДЕЦУ која су једини начин да свет опстане.
Једноставно, то је култ СМРТИ.
A mogu i da čitaju moj blog da me još bolje upoznaju. Treba Radar da ga redovno objavljuje – da znate koliko tu ima materijala za ruganje 🙂
@Jr
Знам знам…
На твом блогу ћемо наћи и Борине стихове…
„Kupujem stručnu literaturu
Za malu noćnu fiskulturu
Reporter, Lui, Plejboj, Start
Uzmem kvalitet, odbacim škart
Pa kô tapete lepim po zidu
Tek da ih imam sve u vidu
G.z.te, s.s.te, lomne u struku
Zbog njih razvijam desnicu ruku“
Ima onih koji su Mein Kampf vec procitali.
Баш Вам доликује што се представљате као Суштина! Могуће да сте психијатар или килички психоло. А не мора ако сте писац културошки врло поткован. Велико Вам хвала! Примите моје срдачне поздраве.
Upadom Azijata islamske vere na Balkan, čiju silu u formiranju su potstakli krstaški ratnici, sprečeno je stvaranje nacionalne države pravoslavnih Slovena, Srba, Bugara i Makedonaca koji su imali istu veru, isti jezik – staroslovenski, isto pismo svete braće Kirila i Metodija iz Soluna.Ta bi se nacionalna država formirala pre Franacuske (17. vek), a imala bi izlaz na šest mora, u kojoj bi Vlasi i Albanci bili nacinalne manjine, dok bi Grci odlučili da li bi ušli u konfederaciju snama. Posledice navedenog traju i danas, preciznije, one su večno učinjeno zlo.
Vаžan deo istorije Zapadne cibilizacije je bila Francuska revolucija (1789-1799) kada je zamenjena apsolutistička vlast, a Rimokatolička crkva je bila primorana da se reorganizuje. Jer su do pobede Revolucije sveštenstvo i plemstvo bili privilegovani neradnici, a na crkvenim imanjima su radili za „koru hleba“ bezzemljaši – kmetovi. A njenu osnovu i postrek je dalo duhovno prosvetiteljstvo koje se zalagalo za pravnu jednakost, a za to je bilo potrebna sloboda mišljenja i štampe, i verska tolerancija. Da ne bude društvo zasnovano na tradiciji i veri, već na promenljivoj saglasnosti ljudi.
Neki izvori tvrde da je Isus pripadao Jermenima, sa pretpsotavkom da su oni Arameni, i da su ih tako nazvali mesopotamske komšije na osnovu jezika kojim su komunicirali. No, naša odgovornost time nije umanjena. Kada je već tako, onda je sigurno Crkva najdalje od istine kojom se prikazuje život i ideja Isusa Hrista. Jer da je bila makar blizu istina koja se poropoveda u crkvama ne bi zlo koje je u čoveku produžilo da uništava čovečanstvo, ili – kako se pripisuje Isusu da je rekao – Sotona koja vlada čovekovom dušom. Naravno, sada možemo reći da je duša u stvari svest. A paradoks naše današnje svesti je da trošimo više, a imamo manje.
Порфирије љубио руку папи када је био митрополит загребачко-љубљански,па се навикао и наставио да љуби руке а сада Вучићу,а заборавио је да је Црква народна!!!
Овим речима је некад (у време Милошевића) патријарх Павле стао уз студенте :
“Ево је трећа већ ноћ како ви овде стојите достојанствено као и што доликује вашој младости.
Ваше тежње и жеље за правдом, за демократијом, за истином. . . Ми их разумемо сви и црква их благосиља.
Дошао сам да будем ту с’вама да се не деси нешто неупутно”
Pozdrav hrabrim vladikama, posebno vladici Grigoriju – smelom i inteligentnom coveku koji otvoreno kritikuje zlo. Napisao je more clanaka u medijima i vise knjiga od kojih sam procitao izvanredna NEBESKA DVORISTA.
Iskren i hrabar jezik vladike Grigorija doneo mu je neprijatelje. U svoje vreme javno je rekao da se ne slaze sa dodelom ordena svetog Save Aleksandru Vucicu. Drugom prilikom, prebacio je sinodu SPC da gradi crkve umesto da pomaze bolnice i zdravstveni sistem Srbije. Kabinet patrijarha ga je zbog toga napao, ali nije umeo da navede nijedan jedini primer pomoci bolnicama.
V
Nepogrešivost
Iako su tri od deset kardinala koji su sudili Galileju odbili da potpišu presudu, njegovi radovi su naposletku osuđeni. Anti-Katolici često tvrde da njegova osuda i kasnija rehabilitacija nekako dokazuju da je pogrešna doktrina Papske nepogrešivosti, ali to nije slučaj, jer Papa nikada nije ni pokušao da donese nepogrešivu odluku u slučaju Galilejevih stavova.
Crkva nikada nije tvrdila da su obični sudovi, kao što je onaj koji je sudio Galileju, nepogrešivi. Crkveni sudovi imaju samo disciplinsku i sudsku ulogu; ni oni ni njihove odluke nisu nepogrešivi.
Nijedan ekumenski sastanak se nije desio povodom Galileja, i Papa nije bio u centru rasprava, koje je vodila Sveta Kancelarija. Kada je ona završila svoj rad, Urban VIII je ratifikovao njenu presudu ali nije pokušao da uvede u nju nepogrešivost.
Tri uslova mora da se ispune da bi Papa izvršio duhovnu moć nepogrešivosti: 1) Mora da govori u svom zvaničnom kapacitetu kao Petrov naslednik; 2) Mora da govori o temi u vezi vere ili morala; i 3) Mora da svečano odredi učenje kao ono koje mora da drže svi verni.
U Galilejevom slučaju, drugi i treći uslov nisu bili prisutni, i moguće čak ni prvi. Katolička teologija nikada nije tvrdila da puka papska ratifikacija odluke suda da je to određivanje nepogrešivosti za tu odluku. To je lažni argument da bi se predstavilo da je Katolička Crkva nepogrešivo utvrdila naučnu teoriju koja se ispostavila kao netačna. Najjača tvrdnja koja se može napraviti je da je Crkva Galilejevog doba izdala disciplinsku odluku koja nije nepogrešiva povodom naučnika koji je zastupao novu i još uvek nedokazanu teoriju i zahtevao da Crkva promeni svoje razumevanje Svetog pisma da se uskladi sa njegovim.
Dobra je stvar što Crkva nije požurila da prigrli Galilejeve stavove, zato što se pokazalo da njegove ideje takođe nisu bile tačne u potpunosti. Galilej je verovao da Sunce nije bilo samo fiksirani centar Sunčevog sistema, nego fiksirani centar svemira. Danas znamo da Sunce nije centar svemira i da se kreće – jednostavno kruži oko centra galaksije umesto oko Zemlje.
Da je Crkva požurila da prihvati Galilejeve stavove – a bilo je mnogih u Crkvi koji su bili prilično za njih – Crkva bi prigrlila nešto što je moderna nauka opovrgla.”
Ajd pusti vodu i motiku u ruke.
IV
Mučen zbog svojih uverenja?
Na kraju, Galilej se odrekao svojih heliocentričnih učenja, ali to nije bilo – kako se uobičajeno pretpostavlja, pod mučenjem ili nakon oštre kazne zatvora. Galilej je zapravo bio tretiran iznenađujuće dobro
Kao što je istoričar Đorđo di Santilana (Giorgio de Santillana), koji baš nije bio obožavalac Katoličke Crkve, zabeležio:”Moramo, ako išta, diviti se oprezu i legalnim skrupulima Rimskih vlasti.” Galileju je ponuđena svaka udobnost da bi njegova kazna kućnog zatvora bila podnošljiva.
Galilejev prijatelj Nikolini, ambasador Toskane u Vatikanu, je slao redovne izveštaje dvoru povodom dešavanja u Rimu. Otkrio je okolnosti povodom Galilejeve “robije” kada je raportirao kralju Toskane:”Papa mi je rekao da je ukazao Galileju uslugu nikada ukazanu drugome” (pismo od 13. februara 1633. godine);”ima slugu i svaku drugu pogodnost”(pismo od 16. aprila); i “Papa kaže da će nakon objavljivanja presude razmotriti sa mnom šta se može uraditi da ga kazna pogodi najmanje moguće” (pismo od 18. juna).
Dok su sredstva mučenja mogla biti prisutna tokom Galilejevog odricanja (to je bio običaj pravnih sistema Evrope tog doba), ona definitivno nisu korišćena. Spisi pokazuju da Galilej nije mogao biti mučen zbog propisa iz “Direktorijuma Inkvizicije” (Nikolas Ejmerik 1595. godine). To je bio zvanični vodič Svete Kancelarije, koja je bila deo Crkve zadužen za ta pitanja, i bio je praćen do detalja.
Kao što je ugledni naučnik i filozof Alfred Nort Vajthed primetio, u vremenu koje je videlo veliki broj “veštica”, podvrgnutih mučenju i pogubljenju od protestanata u Novoj Engleskoj, “najgore što se desilo čoveku nauke je bilo to da je Galilej pretrpeo častan zatvor i blagu osudu”.
III
Tokom ovog perioda, lična interpretacija Svetog pisma je bila osetljiva tema. Ranih 1600-tih, Crkva je upravo prošla kroz iskustvo Reformacije, i jedno od glavnih neslaganja sa protestantima je bilo oko individualnih tumačenja Biblije.
Teolozi nisu bili spremni da se bave heliocentričnošću na osnovu laičkih tumačenja. Nema mnogo sumnje da je Galilej držao diskusiju u prihvatljivim granicama astronomije (tj. predviđanje kretanja planeta), i da nije tvrdio kao fizičku istinu heliocentričnu teoriju, pitanje ne bi eskaliralo do tačke do koje je. Naposletku, nije dokazao novu teoriju van razumne sumnje.
Galilej se “sukobljava” sa Rimom
Galilej je došao u Rim da se vidi sa Papom Pavlom V (oko 1605-1621). Papa je predao stvar Svetoj Kancelariji (the Holy Office), koja je izdala osudu Galilejeve teorije 1616. godine. Stvari su postale tihe neko vreme, dok Galilej nije iznudio još jedan obračun.
Na Galilejev zahtev, kardinal Robert Belarmin, jezuita – jedan od najvažnijih katoličkih teologa tog doba – izdao je sertifikat koji iako je zabranjivao Galileju da drži ili brani heliocentričnu teoriju, nije mu zabranjivao da teoretiše o tome. Kada se Galilej sreo sa novim Papom, Urbanom VIII, 1623. godine, dobio je dozvolu od tog svog dugogodišnjeg prijatelja da napiše rad o heliocentrizmu, ali ga je novi Pontif savetovao da ne zastupa tu poziciju nego samo da predstavi argumente za i protiv. Kada je Galilej napisao “Dijalog o dva sistema sveta”, koristio je argument Pape i stavio ga u usta (književnog) lika Simplicija (jednostavan, priprost, neuk moglo bi da se prevede). Galilej se rugao onoj osobi koja mu je trebala kao dobrotvor. Otuđio je od sebe i svoje dugogodišnje podržavaoce, jezuite, napadom na jednog njihovog astronoma. Rezultat je bilo čuveno suđenje, koje se i danas ističe kao konačno odvajanje nauke i religije.
II
Mnogi ljudi pogrešno veruju da je Galilej dokazao heliocentrizam. Nije mogao da odgovori na najjači argument protiv toga, koji je bio iznet od Aristotela skoro dve hiljade godina pre; ako je heliocentrizam istinit, onda bi postojala paralaksna pomeranja (parallax shifts, prividne promene pozicije objekta koje se vide kada se objekat posmatra iz različitih uglova ili lokacija), u položaju zvezda kako se Zemlja pomera u svojoj orbiti oko Sunca. Međutim, obzirom na tehnologiju Galilejevog vremena, takve promene u njihovim pozicijama se nisu mogle uočiti. To bi zahtevalo osetljiviju opremu za merenje nego što je bila dostupna u Galilejevo doba da bi se dokumentovalo postojanje tih promena, obzirom na veliku udaljenost zvezda. Do tada, dostupni dokazi su ukazivali da su zvezde fiksirane u svojim pozicijam u odnosu na Zemlju, i stoga, da se Zemlja i zvezde ne pomeraju kroz svemir nego samo Sunce, Mesec i planete. Većina astronoma tog doba nije bila ubeđena u veliku udaljenost zvezda, što je kopernikanska teorija zahtevala da bi objasnila odsustvo paralaksnih pomeranja koja se mogu uočiti. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto je ugledni astronom Tiho Brahe odbio da prihvati kopernikansku teoriju u potpunosti.
Galilej je mogao da bezbedno predloži heliocentrizam kao teoriju ili metod za jednostavnije objašnjenje kretanja planeta. Njegov problem je nastao kada je prestao da je predlaže kao naučnu teoriju i počeo da je propoveda kao istinu, iako nije bilo ubedljivih dokaza o tome u to vreme. I tako, Galilej ne bi bio u takvoj nevolji da je izabrao da ostane u domenu nauke i izvan domena teologije.
1614. je Galilej osetio da je prinuđen da odgovori na optužbu da je ta “nova nauka”, protivna nekim delovima Svetog pisma. Njegovi protivnici su ukazivali na na delove Biblije sa rečima:”I Sunce je stajalo nepomično, i mesec je stajao…” (Knjiga Isusa Navina 10:13). To nije izolovan slučaj. Psalmi 93 i 104 i Knjiga propovednikova 1:5 takođe govore o nebeskom pomeranju i nepomičnosti Zemlje. Doslovno čitanje tih delova bi moralo da bude napušteno ako bi heliocentrična teorija bila dokazana. Ipak ovo ne bi trebalo da je bio problem. Kako je Avgustin rekao “Ne čita se u Jevanđelju daje Gospod rekao:”Poslaću vam Duha Svetog koji će vas učiti o kretanju Sunca i Meseca”. Jer je želeo da ih učini Hrišćanima a ne matematičarima.” Prateći Avgustinov primer, Galilej je pozivao na opreznost u smislu da se ne tumače ti delovi Biblije previše bukvalno.
Nažalost, kroz istoriju Crkve, bilo je onih koji su insistirali na čitanju Biblije u više bukvalnom smislu nego što je namenjena. Propuštaju da cene, primera radi, momente kada Sveto pismo koristi ono što se zove “fenomenološki” jezik, tj. preneseno značenje. Kao što danas govorimo kako Sunce izlazi i zalazi da donese dan ili noć, pre nego da se Zemlja okreće tako su i stari ljudi govorili. Iz perspektivne Zemlje, zaista izgleda da Sunce izlazi i zalazi, a Zemlja izgleda nepomična. Kada opisujemo ove stvari onako kako ih vidimo koristimo fenomenološki jezik.
Fenomenološki jezik vezan za kretanje nebesa i nepomičnost Zemlje je očigledan danas nama, ali manje je bio u prethodnim vekovima. Biblijski učenjaci prošlosti su bili voljni da razmotre da li određene izjave treba tumačiti doslovno ili fenomenološki, ali im se nije svidelo da im to kaže neko ko nije učenjak, kao Galilej, da reči svetih tekstova mora da budu uzete u određenom značenju.
Da vidimo o čuvenom primeru Galileja pošto udbaški drugovi nastavljaju sa širenjem mržnje prema nama Katolicima… Valjda je drugovi dozvoljeno da odgovorimo?
I
Laži o veri – Crkva i nauka – Galileo Galilej
“Uobičajeno je verovanje da je Katolička Crkva progonila Galileja zbog napuštanja geocentričnog (verovanje da je Zemlja centar kosmosa), pogleda na na Sunčev sistem zarad heliocentričnog (Sunce je centar kosmosa), stava.
Slučaj Galileja, za mnoge anti-Katolike, predstavlja dokaz da Crkva prezire nauku, odbija da napusti zastarela učenja, i nije nepogrešiva. Za Katolike, ova epizoda je često sramota. Ne treba da bude.
Ovaj tekst daje kratko objašnjenje šta se zaista desilo Galileju.
Antinaučna?
Crkva nije antinaučna. Podržavala je naučne napore vekovima. U vreme Galileja, jezuiti su imali uglednu grupu astronoma i naučnika u Rimu. Uz to, mnogi ugledni naučnici su bili ohrabrivani i finansirani od Crkve i od pojedinih zvaničnika Crkve. Mnogi naučni napreci tokom ovog perioda su bili napravljeni ili od sveštenika ili kako rezultat finansiranja od Crkve.
Nikola Kopernik je posvetio svoje najčuvenije delo, “O rotaciji nebeskih krugova(tela)”, u kojem je dao odličan opis heliocentrizma, Papi Pavlu III. Kopernik je poverio pisanje predgovora Anreasu Osianderu, luteranskom svešteniku, koji je znao da će protestanstka reakcija na to delo biti negativna, pošto je izgledalo da je Martin Luter osudio novu teoriju. Deset godina pre Galileja, Johan Kepler je objavio rad o heliocentričnosti koji se naslanja na Kopernikov rad. To je imalo za ishod da je Kepler takođe naišao na otpor među svojim protestantima zbog svojih heliocentričnih stavova i našao dobrodošlicu među nekim jezuitima koji su bili poznati po svojim naučnim dostignućima.
Držanje za tradiciju?
Anti-Katolici često citiraju Galilejev slučaj kao primer kako Crkva odbija da napusti zastarela i netačna učenja, i grčevito se drži “tradicije”. Propuštaju da shvate da sudije koje su odlučivale u Galilejevom slučaju nisu bile jedini ljudi koji su se držali geocentričnog pogleda na univerzum. To je bilo gledište među naučnicima tada.
Vekovima ranije, Aristotel je porekao heliocentrizam, i do Galilejevog vremena, skoro svaki veliki mislilac je bio geocentričnog ubeđenja. Kopernik se uzdržao da objavi svoju heliocentričnu teoriju neko vreme, ne zbog straha od Crkve nego zbog straha od ismevanja od kolega.
Srpska pravoslavna crka istorijski je uvek bila uz svaki srpski režim uz dva izuzetka. SPC je bila berezervno uvek uz srpski narod samo onda kad su Srbi kroz istoriju bili pod tuđom vlašću. U 19. veku SPC je bila protiv kneza Mihaila Obrenovića, a početkom 21. veka protiv premijera Zorana Đinđića. Obojica su bili, bar u pokušaju, srpski politički reformatori koji su Srbiju iskreno želeli da u potpunosti okrenu ka Zapadu. Zato je Srpska pravoslavna crkva kao ekspozitura Ruske pravoslavne crkve bila protiv obojice. Ostali srpski vladari u poslednja dva veka su bili okrenuti ka Istoku i orijentisani ka Rusiji, tako da su i bili i ostali miljenici SPC. Srpska pravoslavna crkva je uzela sebi za pravo da gotovo eksomunicira iz crkve dvojicu slobodnomislećih i oštroumnih teologa Vukašina Milićevića i Blagoja Pantelića, što je slučaj bez presedana. Još ratnih devedesetih je bilo i u jeku opšteg beznađa u Srbiji glasova razuma u SPC, ali nažalost, nije imao ko da ih dovoljno čuje i uvaži u crkvenim krugovima. Setimo se kako su ondašnji đakon iz Valjeva Ljubomir Ranković i profesor teologije Radovan Bigović narod pozivali na mir i toleranciju, govoreći da nije pravi vernik onaj samo zna napamet deset božijih zapovesti i sedam božijih grehova, nego onaj čovek koji se u svom svakodevnom životu izvan crkvenih odaja i u komunikaciji s ljudima istinski pridržava i svojim ponašanjem poštuje deset božijih zapovesti. Imali su obojica sveštenika i poučne savete vernicima o dostojnoj, umerenoj i odmerenoj proslavi Božića i Vaskrsa kao dva najveća hrišćanska praznika. Ali, te istinske crkvene duhovnike, opet nije imao ko da čuje uz zaglušujuću buku petardi, topovskih udara i bakljade iz asrenala pirotehničkih sredstava s fudbalskih stadiona, kojim su lažni i novokomponovani vernici slavili Božić zimi, a Vaskrs s proleća, kao da se nalaze na ratištu nasuprot zaraćene i neprijateljske strane na frontu. Vučićev brat od tetke patrijarh Porfirije, alijas Prvoslav Perić, nedavnim odlaskom u Moskvu na poklonjenje ruskom patrijarhu, kao i ruskom nekrunisanom caru Putinu, umislio je da je u sebi spojio jedinstvo duhovne i svetovne vlasti. Ispovedajući se, poput brata mu od tetke Vučića, svojim ruskim gospodarima, patrijarh srpski Profirije hulio je pogrdnim rečima pred Rusima na najveći deo sopstvenog naroda, samo zato što je narod u Srbiji u ogromnoj većini protiv patrijarhovog brata od tetke Aleksandra Vučića. Sušta suprotnost patrijarhu Porfiriju je vladika Grigorije, aka Mladen Durić, čovek koji nije zilot i zalaže se za ekumenski dijalog između SPC i hrišćana zapadnohrićanskog verskog obreda. Zato je i vladika Grigorije nedovoljno shvaćen i prihvaćen u crkvenoj hijerahiji Srpske pravoslavne crkve.
Tamo gde Crkva nije odvojena od države, jer je religija mentalni tovar za ljude, tamo ne može biti napredka. Već samo izlaz iz jedne i ulaz u novu krizu!
Kada je to Crkva bila spojena sa državom pa treba odvajanje? 🙂
Porfirije nije nikaksv patrijarh već običan ljudski izrod ogrezso u svim ljudskim nečistoćama. Njegov zadatak je da uništi porodice kao osnov društa i crkvu kao okosnicu naroda. On je običan SNS PLAĆENIK koga se narod zgražava.
Povratak Srba pravoslavlju je organizovani zločinački poduhvat! Niko nikad nije tako lako dobio prostor, vlast i moć nad inače zapuštenim srpskim narodom /dominantnom većinom/ kao SPC. Sa jačanjem moći, jačala i samovolja, neviđena glad za dekadentnim aristokratskim životom svih u vrhu SPC. Apsurdno, ali oni su to ustvari najveći grešnici – hrišćani!
Pogledajte medijski pakao stvoren od roze Pink i užasne Happy tv, i desetine drugih pobratima-medija!
Ali, patrijarh još nije otvorio usta a da nije rekao kako je Crkva uz svoj narod, uz svoje stado, i da je zahvaljujći Crkvi opstao u strašnim istorijskim burama.
Kakva nas kazna čeka, jer laž bude uvek kažnjena, teško mogu da zamislim, ali znam da će biti jeziva!
Najnoviji ispadi patrijarha i njegove kamarile mogu da iznenade samo naivne i posve neobaveštene ljude. Odavno je crkveni vrh stao na stranu režima AV AV -a, na stranu sile, odavno su se svrstali uz bogate i moćne. Moć i vlast opijaju, udaraju u glavu, pa nije ni čudo što su duhovnici počeli da se ponašaju bahato, da otvoreno vređaju i ponižavaju, da besne i divljaju. Crkva je ordenjem okitila silne ratne zločince, zloglasne tajkune, vlastodršce, naprednjačke vedete, ratne huškače, urednike tabloida, razne belosvetske diktatore, pa i samog Nepomenika .
Dovoljno je pogledati ko se u startu svrstao na stranu patrijarha Profitirija : N. Bakarec, V. Đukanović, Miša Vacić i ostali naprednjački i ekstremno desničarski jastrebovi. Crkveni vrh se od takve podrške ne ograđuje, a i zašto bi to činili. Pa to su sve njihovi ljudi, pravi vernici, pravoslavci po nakaznoj meri ovdašnjeg zabludelog duhovništva koje se divi silnicima ovog sveta, na čelu sa zločincem Vladimirom Putinom.
Simfonija države i crkve funkcioniše besprekorno, ta muzika zvuči jezivo, ali to nam se možda samo čini jer se nismo, poput patrijarha, saobrazili jevanđelju Hristovom, već smo ostali „jadnici, bednici i bitange“ koje nemaju sluha za harmoniju sfera.
Iza šatro duhovnosti krije se jedna sumanuta umišljenost – da jedino crkveni jerarsi imaju rešenje za sve probleme, da su oni apsolutni posednici istine, i da su sva druga znanja ako ne baš nepotrebna, a ono sporedna i, u krajnjoj liniji, uzaludna. Svi ti psiholozi, sociolozi, andragozi – sve su to u suštini demagozi. Jedino crkva ima lekove za sve naše muke, nevolje i boljetice, čak i one neizlečive. Mizoginija je tek potom usledila. Kao prirodan nastavak demagoškog praznoslovlja čiji zveket odjekuje do neba.
..po crkvi mi jedemo isto al dal smo svi siti dovoljno..i svi pricamo jedno iako nemislimo isto.da.da Crkva neka veli ziveli smeli..smeli..
Draga novinarko, nisi izgleda dovoljno čitala o svetom Petru Cetinjskom,pa nebi lupala takve gluposti….Blazenopočivši Amfilohije je citirao svetog Petra cetinjskog kada je kleo pogane izrode sto su htjeli da nam satru crkvu u Crnoj Gori,a kao dokaz da ima Boga i da će svakog Bozije stići desilo se najveće čudo u Crnoj Gori a to je svrgavanje diktatora Djukanovića, gle čuda baš onda kad je udario najviše na crkvu!Zato za ovo lupetanje bratski savjet udji u crkvu, upali svijeću i pomoli se Bogu za zdravlje svih tvojih i za oprost ovog teksta sto si pisala a nisi razmislila.
@Ilija
Тај „Blazenopočivši“ Амфилохије није клео те „pogane izrode“ и није организовао литије када су се отцепљивали од СР Југославије, када су признавали Косово и Метохију или када су уводили Црну Гору у НАТО. Организовао је литије када су дирнули у црквену имовину и огроман бизнис.
Иначе је умро од корона вируса као и сам патријарх. Био је „паметан“ и није слушао тог Вукашина Милићевића, који је анатемисан, и који се залагао да се причешће не прима из исте кашике.
За ово лупетање, братски савет. Пази шта ћеш јести, крећи се, кад нешто заболи, тебе или твоје, идите у болницу код доктора, не у Тумане. Нама није највећи проблем црква или ова власт, већ такви као што си ти.
Ma jel to onaj pop koji je svirao gusle ispod dubrovačkih zidina bodreći srbočetnike u klanju i pljački? Jel to onaj pop koji je Crnogorcima porekao da su Crnogorci, priređivao nacionalistička divljanja tamošnjih Srba i napravio razdor u crnogorskom društvu do te mjere da prosječan Crnogorac više ne more smisliti Srbe? Ma baš ti je blažen
Ви сте недостојни да било шта кажете о блаженопочившем владици Амфилохију Радовићу. Као и претходни сатанизатор на њега служите се лажним конструкцијама ,карикирањем,вулгарношћу и веома ниским подметањима.
Ваш урота против СПЦ-а а тиме и српског народа неће успјети колико се год трудили јер ипак Срби када загусти и притисне,нађу пут и изађу још јачи. 400 година свирепе турске окупације није успјело саломити Србе,неће ни шачица страних плаћеника. Изгледа да јењавају откако је Трамп укинуо USA aid или како се воле представљати ,, НВО дјелатници”. Наравоученије: ,,Нико не воли оне који раде против властитог народа “.
Trojni pakt – antihrist iz Chipuljica, bradati pljachkashi i seoski ‘kriminalci’… a sa druge strane gradjani republik… koji se bune, ali redovno servisiraju svoje obaveze, kako bi Trojni pakt imao od chega da se finansira… i da nas nashim novcem unishtava…
Spc je mantijaška banda. Svakoj bandi je osnovni cilj da se obogati i čuva to bogatstvo. Irinej i porfirije to rade besprekorno a pomaže im i veliki radojica. Što je narod siromašniji to je lakše vladati njime, i tako 2000 godina. Dok ima ovaca biće i džempera.
SPC saradjuje i sa zapadom. Priznala autokefalnost makedonske crkve. Predala im sve srpske manastire iz srednjeg veka.
SPC je feudalna srednjovekovna organizacija gde vlada APSOLUTNA poslusnost. Nema talasanja i disonantnih tonova. Slusaj ili te nema vise. Obicnom verniku ovo nije bitno. On ljubi ruku popu, krsti se kada prolazi pored crkve, slavi slavu, posti jednom godisnje 1 dan i to je sve. Ima on svojih precih briga.
A i ovo „građansko“ razračunavanje sa crkvom sve više liči na boljševizam.
Bilo koji Papa u Vatikanu, pre predhodnog Franciska, je ono što je bio Kajafa u verskom Hramu u Jerusalimu, a koji je ubedio rimskog namesnika Pilata da Isusa osudi na smrt. Samuel Klemens, poznatiji kao Mark Tven, tvrdio je da „Kada bi Hrist sada bio ovde, postoji nešto što sigurno ne bi bio – hrišćanin!“
Crkva je svojom ideologijom sprečavala ljude koji su odlučivali da povećaju svesnost čovečanstvu. Crkva ćuti dok Asanža drže u pritvoru, jer je ona, relativno, mnogo veće delatnike usmrćivala, i to u živoj vatri. Vekovima Crkva zajedno sa vladarima, kasnije državnim institucijama, bili su bestijalni izvršioci umorstva najobdarenih umova što je čovečanstvo imalo – onih koji su govorili istinu. Vlast zajedno sa Crkvom izazivali su ratove od kojih je u Svetskim ratovima vođenim u tek minulom veku učinjena najveća i najgora masovna ubistva. A šta tek reći za uništene cele civilizacije, od kojih su neke živeli oboženo, dajući prednost duhovnom ispred materijalnog, na kontinentima koje će uništivači nazvati Amerikom. Crkva je sa vladarima delila plen potopljen krvlju i okađen dušama ubijenih.
Iako je Isus bio izričito protiv osvete, Crkva koja se poziva na Hrista ne samo da je ćutala, već je pomagala, dok su masovno u gasnim komoroma ugušivani njegovi sunarodnici – Jevreji tokom Drugog svetskoga rata, i ubijani na bestijalan način od strane ustaških monstruma Srbi, Javreji i Romi u Hrvatskoj.
Krstaški ratovi po ideji Katoličke crkve, a za oslobođenje Isusovog groba i Jerusalima od muslimana, vođeni tokom dva veka, bili su glavni uzrok pada u petovekovno ropstvo, a time prekida civilizaciskog napretka balkanskih naroda pravoslavne vere. Kada je Papa Urban II 1095. godine pozvao na IV krstaški rat, bogataši su to prihvatili sa radošću, dok niži slojevi društva, upravo oni za koje se Isus žrtvovao, umirali su od gladi i bolesti. Sve do 1291.,tek tokom sedmog pohoda na Bliski Istok, krstaški ratnici su bili pobeđeni, kada su ih Osmanliski Turci izbacili iz poslednjeg uporišta, grada Akre. Za pravoslavne narode prolazeći preko njihovih teritorija Krstonoše su bili beskruplozni pljačkaši, sileđije i ubice, što je stravično doživeo i vrhovno pravoslavno sedište – Konstantinopolj. No, Turski pobednici odlučili su da se osvete Vatikanskim krstonosnim osvajačima. A da bi muslimanski ratnici ostvarili svoj cilj, da osvoje Rim, Vijenu i druge centre naroda katoličke vere trebali su da pregaze nas pravoslavne vere.
Hahahahaha…. gle kako je drug lepo naučio sve udbaško-KGB recitacije. Daće mu Partija peticu u dnevnik.
Da vidimo redom:
Inkvizicija:
1. Bila najbolji sud u istoriji. Prvobitno nastala radi borbe protiv katara tj. bogumila, užasne sekte koja je zagovarala razvrat i čak navodila ljude na samoubistva. Uzgred, iz istih razloga ih progonio, mučio i ubijao i Stefan Nemanja;
2. Manje od 5000 žrtava za sve vremn trajanja Inkvizicije. Poređenja radi, islamski teroristi su samo u jednom danu (novembar 2014.) ubili više ljudi nego za sve vreme trajanja Inkvizicije;
3. Imala nadležnost samo nad Hrišćanima. U Hrišćanskim zemljama sudila/dolazila samo po pozivu vladara, jer su sveštenici bili jedini učeni ljudi tog doba i zato što je Savršena vera bila društveni poredak, pa su Inkviziciju vladari pozivali da prosudi da li je nešto protiv vere.;
4. Nikada nije ubila nikoga. Crkva nikada nije ubila nikoga. Kazne su određivali vladari ne Inkvizicija;
5. Verovatno oslobodila mnogo više ljudi nego što ih je osudila. Znate ono – „eee ova je veštica“, kada kaže bezumna rulja – onda Inkvizitori oslobode, jer nisu bili deo rulje;
Латини значи не одустају од клеветања катара и рецитовања хересиолошких општих места ни у 21.в…
По делима њиховим познаћете их.
Crkva i nauka.
Tipična komunistička laž da je Crkva protiv nauke. Nikada nije bila. Gospod je čak blagoslovio nauku kroz primer Apostola Tome.
Laži Satanine ideologije komunizma protiv Crkve su naravno jednako besmislene koliko i sramne. Recimo o nasiliju prema deci (činili komunistički monstrumi infiltrirani u Katolička učilišta i njihovi učenici), Inkviziciji, Indulgencijama, Krstaškim ratovima, da je Crkva bila protiv nauke i sl.
Zapravo se nauka na Zapadu upravo razvila zahvaljujući Crkvi. „Želeli su da nađu Boga u svemu“ što rek’o Tatica. Mnogi najpoznatiji univerziteti su osnovani kao Hrišćanski univerziteti. „Neka svaki student zna da je svrha njegovih studija da spozna Boga i Isusa Hrista…“ tako nešto beše u osnivačkom aktu Harvarda. Mnogi sveštenici su takođe bili vrhunski naučnici. Dan-danas postoji i Vatikanska opservatorija.
Naravno, najpodlije laži su isto i da su Đordano Bruno i Galilej stradali zbog svojih naučnih uverenja.Stradali su iz drugih razloga ali ko to da objasni indoktriniranima…
Zapravo je islam taj koji je uvek bio protiv nauke – ali drugovi i drugarice o tome ne smeju ni da pisnu… „Islamska filozofija je poricala postojanje fizičkih/prirodnih zakona i uzroka i posledice. Oko 90% klasičnih knjiga je uništeno. Do nas je stiglo 10%. Rečeno vam je da je preko islama u Evropu stiglo znanje klasike/antike. Da njih nije bilo imali bismo 100%.“
Jedini protiv kojih je u javnom govoru Srbije dozvoljeno izazivati mržnju – smo mi Katolici. Za sve druge – bura u javnosti. Za Katolike – maltene svaki dan na glavnim i “alternativnim” komunističkim trovačnicama.
Ti si druže za lečenje.
Krstaši.
Naravno ide tu i najodvratnija laž da je Crkva pomagala gasne komore. Drugu će dati Samoprokleti i neku nagradu zbog ovoga.
Nijedan dokaz ni za Krstaše, kao ni za sve drugo. Zato što drug zna da bi bio razotkriven kao lažov i klevetnik da se ohrabri pa da zaista navede izvore na koje se poziva. Je li boli istina mnogo druže?
„1) Krstaški pohodi nisu bili jednostavna neisprovocirana agresija. Bili su odbrambeni da bi se Hrišćanstvo odbranilo od muslimanske invazije. Muslimani su napadali Hrišćane više od 450 godina pre Krstaških pohoda;
2) Laž je da su Krstaši masakrirali svakog muškarca, ženu i dete i „prolili krvi do članaka“ u Jerusalimu. Broj mrtvih je bio oko 3000 (priča o tome kako su u to vreme gradovi i njihovo stanovništvo koji bi bili pokoreni smatrani svojinom pobednika i da je to zapravo smanjivalo štetan otpor u smislu kasnije osvete). Muslimanski gradovi koji su se predali Krstašima (bez borbe) bili su nedirnuti, ljudi su zadržali svoju imovinu i mogli su da ispovedaju svoju veru slobodno;
3) Nije bilo Krstaških pohoda protiv Jevreja. Bilo je napada odmetnutih Krstaša na jevrejska naselja. Crkva je govorila protiv toga i neki lokalni biskupi, sveštenstvo i ljudi su pokušali da brane Jevreje od njih;
4) Hrišćani nisu išli u Krstaše da bi pljačkali muslimane ili se obogatili;
5) Tzv. „Dečji Krstaški pohod“ nije bio ni dečji ni Krstaški. 1212 je neka germanska omladina proglasila sebe „Krstašima“ i krenula na marš do Mediterana. Srećom, more se nije razdvojilo da ih propusti da pređu besplatno do Svete zemlje. Papa je odgovorio da nije pozvao na taj pohod i rekao im da idu kući;
6) Indulgencije. Nisu bile oproštaj nego pokora za grehe.“
Valjda se nisu potresli zbog toga sto su izbaceni iz sekte.Danas samo lud covek moze da udje u crkvu ili da ostavi ne daj boze neki dinar, pa ni za svecu.
Tako se kod nas kadrira u politici i crkvi, koja je oduvek bila sluškinja politike, po vizantijskom obrascu. Piše Vladimir Dvorniković u Karakterologiji Jugoslovena, krajem 1930-ih, da se posle I sv.rata u novoosnovanoj državi osećala „Pašićevska težina“, koja je u svoje vreme mogla da bude i spasonosna, ali je u prvim godinama države SHS ležala kao mora na grudima Jugoslavije:
„Ne samo u prozi sitne svakodnevme politike, u otimanju za vlast i čast, nego i u poslovnom životu, u samom društvu, osećala se dugo ta teška atmosfera, izvesna tupost i moralna neosetljivost: „Zna Baja šta radi!“, „More, ostavi!“, „Leći će kuca pod hambar“, „Vrlo važno“ itd. Trebalo je na to da dođe samo još hrvatska formalistička netrpeljivost i prkosno sitničarstvo pa da se zaigra ludo kolo kojem kao da nema ni kraja ni konca“.
Dvorniković dalje navodi da je Stojan Protić od 1903. bio „mozak i teorija radikalne partije. Ali baš tom svojom višom kulturom, samostalnošću mišljenja kao i punom svešću da Jugoslavija, prema ranijom Kraljevini Srbiji, donosi i svoje nove probleme, on je najzad bio nateran da se povuče….Protićev slučaj je tipična sudbina superiornijih ljudi u jednoj nerazvijenoj sredini u kojoj samo izvesne, pre svega prilagodljive i demagoške, crte mogu da održe pojedince na političkoj površini“.
Dvorniković dodaje: „Protić je, kao na svoj način i Svetomir Nikolajević, bolovao od izvesne duhovne otmenosti, vrlo opasne u sredini u kojoj je duhom i tonom odlučivao Nikola Pašić“.
Gospoda Milićević i Paunović takođe „pate“ od duhovne otmenosti i samostalnosti mišljenja u sredini u kojoj duhom i tonom odlučuju patrijarh Porfirije i episkop bački Irinej, uz superviziju ruskog patrijarha Kirila, a pomenuti trojac traži samo idolopoklonstvo.
U pravu si Milane.
Svakom po zadluzi.
Hajde da se ne lažemo! Postoje krugovi, sastavljeni od ateusata i pripadnika drugih vera, koji sprovode agendu protiv SPC i vrednosti koje ona propoveda. To su mahom ljudi iz NVO i nekih medija plaćeni iz inostranstva i instruirani od stranih obaveštajnih službi. Radar je jedan od takvih medija, osnovam sa tim ciljem. Ako ne obkavite ovaj komentar, onda znači da tu drugo mišljenje nije dozvoljeno i da ste slepo utemeljeni u gore rečenom.
Opet ti i tvoje teorije zavere. Ugrozeni Srbi, Srbija i pravoslavlje srpsko od strane zlog zapada. EU i Amerika placaju NVO da blati SPC. Druze, danas skoro svi Srbi veruju u boga, idu u crkvu, krste se svi, veronauka je skolama… Sve je ok. Ne tripuj. Niko ne zeli zlo SPC.
Prodali veru za večeru!
Godinama unazad SPC deli orden Svetog Save potpuno nedostojnim osobama pa su stoga takva odlikovanja postala sasvim besmislena i nepotrebna. Dodeljuju ih svima koji su na vlasti, bliski vlastima i onima koji im daju novac bez obzira na poreklo tog novca. Umesto da se drže osnovnih postulata pravoslavlja kao što su ljubav vera i nada i prvenstveno bave humanitarnim radom, pomažući one najugroženije u društvu, SPC je postala isključivo finansijsko interesna organizacija. Odavno više nisu na strani običnog naroda, jer na svakom koraku promovišu Vučićev bahati režim.
Duga je lista primalaca ordenja SPC a neki kao Vučić i zloŠešelj su ih čak dobili i nekoliko za naročite zasluge. Naravno tu su i drugi zaslužni političari kao što su Dodik, Mali, Gašić, Palma, Vulin, Dačić, Tomislav Nikolić, Bajatović i Zorana Mihajlović. Ne zna se ko je u toj grupi zaslužnih političara više moralno kompromitovan i korumpiran.
Onda dolazimo i do takozvanih kontroverznih biznismena kao što su braća Karić i Mišković. Posebno su zaslužna i braća Šarić, inače poznati po dobrim delima širenja droge među srpsku omladinu. Ali nema problema, ako imaš dovoljno novca da platiš SPC, svi gresi će biti oprošteni.
Orden Svetog Save su dobili i svetski mirotvorci kao što su Putin, Lukašenko i Nazarbejev ali da se ne zaboravi i Radovan Karadžić koji je po Bosni širio mir i zajedništvo među različitim narodima.
Ima tu i nekih odlikovanih iz sportskih i kulturnih oblasti kao što su Đoković, Bodiroga, Divac, Vladeta Jerotić i Emir Kusturica, pošto su oni izgleda svi veliki vernici i verovatno su dali pozamašne donacije siromašnoj SPC da može nekako da preživi od prvog do prvog u mesecu.
Koliko je nisko pala SPC vidi se i po tome što su ordene dodelili i ratnom huškaču i sadašnjem uredniku Večernjih novosti Miloradu Vučeliću ali i jednom od najogavnijih medijskih pojava u Srbiji, Draganu J.Vučićeviću, koji svaki dan krši mnoge od 10 božijih zapovesti, naročito kada besramno napada, vređa i svedoči lažno protiv svih ljudi koji ne podržavaju Vučića i njegov nakaradni režim.
Može samo da se krstimo levom i desnom kome sve se dele raznorazni crkveni ordeni! Velikodostojnici SPC su smetnuli sa uma najvažniju činjenicu, da se ne može iskreno služiti Bogu i novcu, jer jedno isključuje drugo. Otkada to među crkvenom vrhuškom više ne važe prve dve zapovesti, koje kažu da ne treba imati drugih bogova osim Svevišnjeg i da se ne prave idoli od bilo kakvih zemaljskih likova, niti da im se klanja i služi. A Porfirije i vrhuška SPC upravo to rade i može se reći da su odavno “prodali veru za večeru“ radi zemaljskih privilegija. Koliko je to daleko od prave vere i ponašanja skromnih verodostojnika, koji zaista veruju u ono što formalno propovedaju?!
Iako odavno nisam praktičan vernik, pitam se dokle smo mi to stigli u ovoj zemlji, kada vrh SPC više ne razlikuje dobro od zla, istinu od laži, pravdu od nepravde i kulturu od primitivizma pa besramno napada najčasniji i najumniji deo našeg naroda a štiti nasilnike, lažne patriote i korumpiranu vlast! Nema dalje, ovo je moralno dno i pad institucije, koja bi barem nominalno trebala da zna koje su to etičke vrednosti na kojima može da se gradi neko normalno društvo i uređena država.
Ево одмах и јавно „на зиду Радара“ а не тајно и у страху, Николета сестро у Хрусту, исповедам: НИКАДА И НИПОШТО НА СТРАНУ РАСКОЛНИКА И РАСПОПА АРТЕМИЈА И МИЛИЋЕВИЋА И ОВОГ НЕСРЕЋНОГ ПАНТЕЛИЋА! А Вучић у његови нека иду где су и пошли, немојте да му будете сапутници…
ПРОФИТије папољубац се спрема да потпише Охридски споразум број 2. Сличну велеуздају без последица је већ урадио тако што је у Македонији (Јужна Србија) предао Немањићке манастире, цркве, и имовину поунијаћеној Македонској цркви. Велеиздаја коју се спрема да учини овај бандит у мантији је већа од велеиздаје коју је учинио Непомјаник. Оскару не замерам, он је Шиптар који ради у интересу његовог народа. Али овом Србину у мантији опроста не треба да буде.
Ствар је потпуно једноставна за онога који хоће да види.
Црква је део система и одувек је то била сем за време комуниста. Она је власт и то је ова криза показала. Никад јача.. Богомоље се граде на сваком ћошку. Поседује силно богатство. Манастири истурена одељења корпорације. Бави се бизнисом, продаје маглу… а шта је резултат. Постали смо хришћанска џамахирија. Имали смо Рибникар. Имали смо Дубону. Да ли се ико запита каква је то духовност када се све то дешава.
Да би смо постали нормално друштво, након ове кризе коју ћемо надам се превазићи, неопходно је…
Пре уписа у средњу школу, питати сваког ученика, да ли верује у то да је Исуса родила девица… да је Исус Христ телесно васкрснуо… или, да ли верује да је Исус умиривао олује на мору… или да ли верује да је Исус ђаволе утеривао у свиње а њих у море да се подаве. Ко у то буде веровао, ЗАБРАНИТИ МУ ДАЉЕ ШКОЛОВАЊЕ. Нека иде у манастир.
Друго… Након завршене средње школе упитати их… Да ли верују да мошти лече. Ако каже да верује, једноставно му забранити да уплаћује здравствено и да се лечи у здравственим установама. Нека иде у Тумане.
Нема нама спаса ако ово не урадимо.
Црква је стотинама година радила на томе да створи вернике који верују у те глупости. И не можеш ти да верујеш у те глупости а да се чудиш што многи верују у Вучићеве лажи и обмане. Принцип је исти. Вучић је на тим основама створио своје вернике. Верују у све што он каже без икаквог преиспитивања.
Црква је канцер који нас изједа стотинама година. Што је она већа и јача, нас је све мање, све смо сиромашнији и све смо заосталији.
Hvala Bogu ne verujem u Boga van čoveka, već samo u Isusove poruke. Mnogobrojni mudri ljudi pisali su filosofske knjige, mnogi su napisali izuzetno dobre romane, no retki su oni koji nisu ostajali u uverenju da ono što je napisano u Svetom pismu, ili ono što propovedaju crkve je to što treba posebno poštovati.
Za poštovanje su pojednici koji razmišljaju i objavljuju ateističke knjige, dok oni koji snimaju filmove u kojima prikazuju sasvim drugu sliku života Isusa Hrista, nemaju nameru da dosegnu istinu, već da dobro unovče svoj proizvod – konstruisanom laži da se obogate, oduzimajući od naivne većine. A upravo suština Isusove ideje je bila doći do istine, dok su njegovi naslednici sve to pretvorili u najveću laž. Istina je u nama samo nam nije dozvoljeno da je živimo. ABOSUS OPTIMI PESSIMUS (Najgora je zloupotreba najboljega).
“Bog sve vidi, kažnjava i prašta”.A Bog treba da je u nama. Najveći je greh tvrditi za hrišćanstvo da je to Isusova, Božja religija. Istina je da je to ideologija kojom su zaštićeni oni koji imaju dušu Sotone, baš onakvi protiv kojih se Isus borio, a oni ga rastrgli na krstači.
Svi su apsolutizmi bili blagosloveni od Crkve. Religija je uvek, još od Konstantina, bila uz diktatore i tlačitelje i nikada za dobrobit ugnjetavanih. Uvek je bila prva da ponizi, prokune pametno, duhovito. Uvek je bila udarna pesnica protiv mladosti i mizoginije protiv žena, smrti protiv života. I Tomas Džeferson je bio u pravu – „U svakoj zemlji i u svakom dobu, sveštenik je bio neprijatelj slobode. On je uvek u savezništvu s despotom, pomažući njegove zloupotrebe u zamenu za zaštitu svojih“
Svaka ti je sveta! Odlican komentar!
Režim u svojoj borbi za opstanak na vlasti po svaku cenu primenjuje princip inverzije , tako što protivnicima pripisuje sve ono loše što sam radi . Tako je u javnom diskursu istina zamenjena lažima . Istina je , znamo to , sam Bog i tu ne pomaže inverzija . SPC ne bi smela da se uhvati u tu zamku korumpiranog režima . Suštinska opasnost po nju je bila daleko manja i od osmanske vladavine od pet vekova , nego od ove podle režimske zamke .
Isus je mogao svojom nadarenošću i znanjem da postane vodeća duhovna ličnost u Jerusaliskom svetilištu, da vremenom zameni na dužnosti Kajafu, naručioca njegovog raspeća na krstači. No, Jovan i Isus su se žrtvovali da bi drugimа život bio ugodan.
Tradicionalno zapadni proučavaoci su držali navode jevanđelja bogomnadahnutim. Kao da su hteli da preporuče ljudima sa sotonskom dušom da mogu mirno da prave zlo, da podržavaju zlo manjine nad većinom čovečanstva.
Još u šestom veku pre n.e. Heraklit Efeski je otkrio da “Kosmos nije stvoren ni od bogova ni od čoveka, nego je uvek bio, jeste i biće večita vatra”, što je kasnije potvrdila savremena nauka.No, treba verovati i u najnovija saznanja ustanovljena preko podataka dobijenim najsavremnijom letilicom koja putuje ka kraju sunčevog sistema, pa se rezonuje da je moguć kraj posle dve milijarde godina. Međutim, najmoćnije religije i dalje tvrde da je Bog ili Gospod, stvorio sve, stvorio i čoveka i Zemlju, koja je nekada bila ploča za religiju, kao što se Sunce okretalo oko Zemlje, jer su na njoj sveštenici i Crkve. Oni ne mare za trku naučnika da uhvate najsitniju čestucu Bozon koja nosi masu. Neka naučnici traže najsitnije čestice u jezgru atoma, neka u laboratorijama sazdavaju čoveka od jedne ćelije, religija i dalje opstaje da ubeđuje naivne, pre će biti uplašene i neslobodne, neke lenje, time amoralne, da je Bog stvorio čoveka kao i zemlju i sve u svemiru, a po meri i za dobrobit ljudskog roda.
Verovanje u nadprirodnu silu – religija se menjala. Pre monoteizma postojala je mnogobožačka religija, koja je prepoznala ljudsko neznanje, pa je podsticala znatiželju i učenje, i na taj način razvijao se um i volja kod čoveka. Nažalost, jednobožačka vera, iako novija, čini obrnuto – razvija i čuva slepo verovanje, pokornost i lažno samopouzdanje zasnovano na svemoći Gospoda i podstiče nerealno uverenje da će na kraju uz Božju pomoć sve biti kako treba.
Svi bogovi su izmaštani iz potrebe čoveka da veruje u nešto što je bolje i moćnije od svega što ga ugrožava, pa i od čoveka, a što će mu pomoći da preživi i savlada sve izazove surovog okruženja i da živi bolje. Bogovi jedinci to obećavaju samo ako ih se bespogovorno sluša, ako ne na ovom onda bar na onom svetu.”Istorija religije je amalgam realnosti i laži, istoriska relanost postaje laž, nestvarna bajka postaje istina.” (Žan Kokto, Journal d’un inconnu)
Ovako razmišlja Čovek. Svesno biće, slobodoumno biće. A oni koji su od malih nogu indoktrinirani bajkom o vaskrsnuću i sličnim bajkama imaju za sebe od tvoraca te bajke u Jovanovom jevanđelju poglavlje 10, iznet Isusov stav o njima. Da vas podsetim, njegova alegorija je da su vernici koji mu zaista veruju, ovce, a da je on njihov pravi pastir. Eto budite to što vam On kaže.
Tvorac ne traži slepo verovanje i pokoravanje , to traži crkvena birokratija organizovana na hijerarhiji i sprezi sa vlašću . Tvorac je stvorio i bozon i materiju i čoveka i sve dimenzije i sav beskraj , koji je tik ispred našeg nosa, to je jedinstvena sila , koju mi nazivamo Božijom . Čoveku je rečeno da u svakom vidi sebe i da za svakoga osete bezrazložnu ljubav . To je za sada ono što ljudi treba da urade , ma koliko to bilo teško . Kada bi bili takvi ne bi bilo zla , mržnje , laži , licemerja , nepoštenja i svih drugih stvari . Kada se dovoljno ide tim putem dobije se neoboriv dokaz da Tvorac postoji i da mi postojimo po njegovoj volji i shvati se da samo zakoni , bez međusobne ljubavi i saznanja da postojimo po volji Tvorca , ne mogu pravedno urediti naš život .
DUHOVNO STANJE VREMENA
Ili VLADAJUĆE STANJE SVESTI
Posle višedeceniskog razmišljanja započeh da pišem drugoga dana Svetoг Jovana Krstitelja. Namera mi je da ukažem na izopačenost, licemerje i zlouptrebu Isusove ideje od strane svake crkve i bilo koje države, udružene da produže sa manipulacijom, eksploatacijom i zaglupljivanjem naroda.
Ukoliko ovu želju, koju nosim u duši decenijama, ostvarim oprostiću sebi uzaludno utrošeno vreme u životu. Ovu želju dugujem mojoj predobroj majci Miroslavi i strogoj nani Krstani, koje su me dobro čuvale prve šest godine života, kada se kod deteta formira poverenje u život i ljude.
SVETSKA EKONOMSKA, MORALNA KRIZA! A GDE NAM JE BOG?!
Boga nema, no težnja ka višoj, božanskoj svesti neće nikada prestati
Dok sam privršavao priču (2008.) o prvom susretu Josifa i Marije, i pored tako silne Crkve koja bi trebalo, no to ne čini, da brani moral, stigoše crne slutnje da smo na pragu nove svetske tragedije u kojoj će stradati, kao i ovek, oni za koje se Isus žrtvovao. Nečasna gospoda koja živi od brojanja tuđih para u svojim bankama, koje im je država dala da eksploatišu, prevarili su američki narod zbog čega su porodice izgubile svoja staništa i žive pod šatorima.
Sa svih strana stižu povici za spas čovečanstva. Kao da je 21. vek zabasao u tunel u koji nas uvukli vampiri, a ne politički lažovi koji su krajem predhodnog vek najavlјivali mir i razbibrigu širom sveta, samo da prihvatimo demokratiju kao njihov idealan sistem. Oni koji lažu i naveliko kradu, glume da su vernici, iako ne veruju u Boga, većina od njih su hrišćani, svi su kršteni a posetili su i Vatikan. Neki su poljubili ruke Papi, zahvalni što Crkva ćuti i ne osuđuje njihovu amoralnost. Znaju oni da nema ništa od onoga što piše u Starom zavetu – “Ko se boji Boga izbaviće se od svega.” Takvi su uvereni da mogu i samog Boga da kupe. Ne, oni nikada neće znati niti osetiti božansku ljubav, jer se takva ljubav ne kupuje parama. Parama se može ublažiti nesigurnost, strah od života, no ne može se kupiti ljudska duša.
Filozofi, kao i svi oni koji razmišljaju, pitaju se kako dalje? Da li umesto kapitalizma treba tražiti neki drugi sistem? No, nikako da se pritom sete istine – da prema Isusovom moralnom načelu kapitalizam je đavolska težnja ka imanju što više materijalnog, što je sasvim suprotno od težnji ka produhovljenju, oboženju. Uоstalom kapitalizam počiva na Sedam smrtnih grehova, što je suprotno od Deset Božjih zapovesti. Jedan od grehova je pohlepa kao pokretačka sila kapitalizma. A pohlepa je sociopatološka kategorija.A kada postane opsesija to je psihijatriski problem. Evo kako je stručno opisano stanje pohlepe:”To je osećaj praznine koju ne možete ničim da popunite, osećaj velikog nezadovoljstva.Pohlepu možete da doživite i kao osećaj da niste kompletni.To je potraga za celinom i manifestuje se kao potraga za uspehom, slavom, pažnjom, potvrđivanjem od strane drugih. Možda tragate za sudbinskom vezom, uspešnijom karijerom ili kupujete nove igračke.U svakom slučaju to što pokušavate nikad neće donete zadovolajavujuće rezultate.Ako opet pokušate, možda kupite drugi auto jer mislite da je bolji, možda promenite partnera jer mislite da vas sadašnji nije dostojan. Ova potraga je beskonačna i postoji samo jedno rešenje. Žudnja i pohlepa nastaju samo onda kad vas je Ego obuzeo i kada ste odsečeni od Višeg Ja. Uredu što tražite, ali nikada nećete naći rešenje osim u sebi. Okrenite se ka unutra, vaš put je blokiran Egom. On onemogućava jasnu viziju i treba ga odstraniti ako želite da budete kompletni. Kompletni ste samo kada ste povezani sa Višim Ja. Ova veza je korak na putu ka Bogu. Jedina ljubav i potvrda za kojima tragate dolaze iznutra. Kada ih pronađete u sebi imaćete ih i spolja.”
Hahahahaha…. Pod hitno u Kartično odeljenje Partije da vam da nove kartice sa recitacijama. I da Tata Šlomo pomazi svoje detence po glavi da se smiri.
Evo ga i drug Partijski recitator. Drug svetosavac. Nema gorih. Je li toplo u Partiji i da li dobro ide trgovina drogom, oružjem i ljudima?
Zlatna sredina istine…
1. Ko se od koga odvojio i šta je to anatema tj. Pravoslavno tumačenje toga? Da li se i kako razlikuje od ekskomunikacije kod Katolika? Ako umrem anatemisan – da li sam proklet i na onom svetu tj. da li su drugovi u Pravoslavnoj Crkvi time dali sebi za pravo da odlučuju o onome o čemu samo Bog može da odlučuje?
Da li i u Pravoslavnoj Crkvi ima nepogrešivih kao Papa? Ako ne verujem u njihovo (pravo na) proglašavanje „jeresi“ i svetaca – da li sam Pravoslavan? Da li je u Zakonopravilu Svetog Save bilo i mučenja tj. telesnih i smrtne kazne?;
2. Pravoslavna Crkva je podrivena isto kao Katolička i to infiltracijom komunista u redove sveštenstva. Mnogo dokaza o tome. „Ljudi bez časti i morala“. Jezuiti su recimo isto podriveni još od Pedra Arupea a i ranije. Papa Franja je recimo bio komunista, zaražen zlom još u Argentini. Najveći broj nasilja prema deci činili oni i njihovi učenici a ne pravi sveštenici.
U SPC je najviše podriven vrh Crkve nažalost. Niže rangirani sveštenici koji su zaista Hristovi ratnici ne mogu da dođu do izražaja od takvih;
3. Da li je vraćena imovina Crkvi? „Не може се захтевати накнада штете по основу изгубљене добити због немогућности коришћења, односно управљања одузетом имовином, као и по основу њеног одржавања у периоду од дана одузимања до њеног враћања.“ (član 19. Закон о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама: 46/2006-169)
Ko kome duguje – Crkva državi/građanima ili obrnuto?;
4. Darvinova teorija je antinauka. Upravo to – teorija. Ništa zaista dokazano;
5. Ko su drugovi da zabrane bilo kome verski obred uključujući i zajedničku kašičicu?;
6. Drug Porfirije je naravno čisto zlo. Pozvao „sve“ da se „uzdrže od nasilja. Primećujete? Pravi se jadan da ne zna. Kao da bledunjavi studenti biju ćelave tetovirane i nabildovane kriminalce. Prvoklasni nitkov;
7. Ordenje jeste sramota vrha SPC. Ne cele Crkve. Nego drugova;
8. Uobičajena propaganda oko Kačavende i Pahomija. Nikada ne videh nijedan dokaz. Samo što daju snimak kako se navodno na tom snimku vidi Kačavenda kako se ljubi sa muškarcem a onda ga nazivaju pedofilom što je glupo;
9. Najopasniji u Crkvi su drugovi „svetosavci“. Zmijski jezici koji šire propagandu Satanine ideologije krijući se iza mantija. Davno rekoh – samo da ne dođe vreme da Ambroza i Judašvilija pravimo od blata ako drugovi svetosavci zasednu na vlast.
Sve napisano je slika vernog naroda. Zaveden, odsutan od sopstvenog bića, pohodi se za pokazanom moći.
Niko ne spominje da je Vučić pogazio reč datu u Crkvi, niko ne spominje da je Porfirije u toku činodejstvovanja izrekao anatemu pravoslavnima (koji veruju da Sveti Duh ishodi od oca). Svi ćute. Na sve izneto u gornjem tekstu, odsustvo vere, odsustvo ljubavi, klanjanje novcu, ćute. Kao poslednji čin iz Protokola Sionskih mudraca.
Najjadnije nešto što se moglo desiti, desilo se sinoć u Novom Sadu. Beslovesna rulja koja psuje i zviždi patrijarha i vladike. Tužno.
Analizirao si rulju . Budi objektivan i analiziraj i drugu stranu , jer za konflikt je potrebno bar dvoje .
У овоме случају за конфликт је била довољна само једна страна, тјст. руља која је покушала да спречи одржавање свечане академије поводом обележавања 200 годишњице оснивања Матице Српске. Урлали су не само на његову светост Патријарха Профирија него и на владике који су отворено подржали студенте.
Ради се о проусташкој руљи чији је коловођа Динко Грухоњић који се јавно и то у Хрватској дичио са имењаком који је био управник стратилишта Јасеновац . Такођер он и јавно проповједа да треба православне цркве претворити у пабове и коцкарнице ,само њих а не друге вјерске објекте. По њиховом Срби би требало да се састају у катакомбама . Њихов главни циљ је биолошко уништење Срба као народа,а прва фаза је напад на СПЦ. То свјесно подржавају и неки медији. Они су се инфлитирали у часни студентски покрет јер тако им је најлакше да дјелују. Студенти би се требали одлучно оградити од њих и јасно осудити њихово понашање,у противном ће дефинитивно изгубити велику подршку и углед,што ће неминовно и нажалост довести до јачања садашње власти.
Samo ti nastavi da pišeš komentare na Informru, tamo si pokupio ove “ informacije“, pa tamo i deli svoje zaključke.
Ми нисмо на ти,нити расправа са простацима и онима који умећу лажи у нечију анализу нису мој ниво. А шта ћу да пишем и коме се обраћам ,то је мој лични бизнис и особе попут Вас неће то да ми одређују. Уосталом Ви немате минимални интелект да би неко са Вама размијенио аргументе.
Eh baš se divim tvom intelektualnom nivou sagrađenom na Informeru i na Vučelinim Novostima. Intelektualac probaj nešto da saznaš i iz drugih izvora. Što se tiče vas boraca za Srbe i Srbiju, iskustvo nam govori da ste veće zlo Srbima vi naneli nego neprijatelji Srba, eto ti samo primer radikalske borbe za srpske zemlje, gde su Srpske zemlje tu su Svpski Vadikali, pa sad tamo više nema Srba, a Radikali napunili džepove. Ako nisi znao na Kosovu su od nedavno Srbi stranci, a to je zasluga velikog borca za Srbe, Ace Srbina, i ohridskog sporazuma. Što se tiče vođstva SPC, veliko je pitanje dal ono radi i interesu Srpske crkve. Eto dadoše Makedoncima ohridsku arhiepiskopiju, a pre tog isključiše Artemija, tako da se čini mi se sve radi po volji fanariota, a to znači da se u bliskoj budućnosti može očekivati da se i crkve i manastiri na Kosovu pripoje Ohridskoj arhiepiskopiji, a to je stara želja fanariota, koji su možda i veći neprijatelji Srpske Pravoslavne Crkve od katolika jer su u sedamnaestom veku oni ukinuli pećku patrijaršiju, i preuzeli jurizdikciju nad svim crkvama na teritoriji Balkana. I veruj mi da će imati podršku Vaseljenskog patrijarha. Eto toliko o zaštiti srskih interesa, Gluhonjić je mala maca za ove igrače koji su na čelu crkve i države.
Mrš na informer nacionalistički ološu!
Podmećete tog Gluhonjića , a istina je da se najviše protiv ove korumpirane , nasilničke i narko vlasti , najviše bune pravi studenti i mladi , koji su u ogromnoj većini i koji su budućnost Srbije . SPC je zbog rođačkih veza Vučića i Porfirija zauzela stranu kriminalne vlasti , što joj ni malo ne služi na čast . Kada je još bila potrebna policija da bi zasedala Matica srpska i da li je u redu da taj gradski kvart bude blokiran i bude zabranjeno kretanje građana ? To vam je normalno ? Vi koji takve stvari branitr i podržavate , suštinski ste najveći neprijatelji Srba i Srbije . Vidim da ste jekavac , pa pretpostavljam da Vam je Šešelj politički uzor . Samo bih vas pitao šta se od njegovih obećanja ostvarilo i koliko nas je koštalo neostvarivanje ni jednog njegovog političkog cilja ?
Porfirije je svetost koliko si ti patriota. Sto se kaze u dominama -duplo golo.
Prvoslave, pokaj se!
Od SPC nije ostala ni futrola od mrtvog k…a !?
Da obnovimo gradivo kada zlo i dalje vlada Srbijom:
Akademik Nenad Kostić dao dijagnozu situacije u kojoj je Srbija: „Kad zločinci postanu heroji…“
Dr Dragan Milić o najavi studenata da su protesti od sada građanski
Akademik Nenad Kostić dao dijagnozu situacije u kojoj je Srbija: „Kad zločinci postanu heroji…“
Akademik Nenad Kostić izjavio je da je srpsko društvo zapalo u anomiju, što je termin za izopačeno društvo i da situacija može da se reši jedino ispunjenjem zahteva sa Vidovdanskog protesta.
Akademik Nenad Kostić izjavio je da je srpsko društvo zapalo u anomiju, što je termin za izopačeno društvo i da situacija može da se reši jedino ispunjenjem zahteva sa Vidovdanskog protesta.
Na pitanje N1 kako vidi protest 28. juna, sada kada je prošao, kao i nasilje policije i odgovor građana, akademik Kostić kaže:
„Pre rešenja, pre terapije, mora se označiti uzrok pojave – dijagnoza. Građanima se smučilo višegodišnje obmanjivanje, potkradanje, vređanje, laganje, izbezumljivanje. Naše društvo je odavno zapalo u anomiju, anomija je sociološki termin za izopačeno društvo. Kod nas su zločinci postali heroji, kod nas su ulizice postali moralni uzori, kod nas je univerzitet postao neprijatelj, a televizije koje šire mržnju i propagandu su postale obavezne za celu teritoriju zemlje“, rekao je akademik Kostić i nastavio: Kod nas se studenti, savesni građani, 20-godišnjaci i možda 30-godišnjaci zovu fašistima, nacistima, ustašama, bandom i ruljom. To je primer anomije, izopačenosti društva koju dosledno proizvode oni kojima ta izopačenost koristi. E, ti izopačeni su imali osam meseci da odgovore na jednostavne zahteve“.
Istakao je da se svi zahtevi studenata i građana, svode na isto – poštujemo zakone i bar umanjimo korupciju ako već ne možemo da je ukinemo.
„Ko se oglušuje o zahteve za poštovanje zakona, ko se oglušuje o zahteve za fer i poštenim parlamentarnim izborima, taj izaziva nasilje. Ko žanje vetar, požnjeće oluju. U ovom slučaju oni seju oluju, a žanju samo vetar. Naš odgovor je blag i mek u odnosu na ono što nam se radi. Nasilje je prirodna posledica“, rekao je akademik.
Zadnji deo moje knjige KOJIM PUTEM? – Ko vlada Srbijom, a zašto vlda tako – naopako?
A kako je posle dvadeset vekova u sadašnjem svetu, 2023.
godine? Rimska imperija je celi Zapad, kako oslovljavamo
Evropsku uniju i SAD. Za razliku od one u Isusovo vreme, sadašnja ima suparnike po oružju u komunističkoj Kini i Rusiji. Rusiju vode bivši članovi Komunističke partije, dok Kinom upravljaju izabrani najbolji ljudi, koji su i članovi Komunističke partije. Baš kako su Sokrat i Platon tražili: „Treba najpametniji da rukovode državom, a ne ’demokratski’ izabrani i od ljudi najniže svesti.”
Dok u „Jerusalimu” – Beogradu vlada Irod sa svojim plaćenicima, Veliki poglavar, Kajafa, obitava u „Velikom hramu”, tj. Patrijaršiji patrijarh Porfirije. Nekoga ubiju, neke prebiju, nekom kuću zapale, a sve koji mu se ne dive vređaju i prete preko mnogobrojnih medija sa nacionalnom frekvencijom. Bez prestanka
poručuju: Država, to je Irod! A njega podržava „Sinodrin u Svetom hramu”, tj. sinod Srpske pravoslavne crkve u Patrijaršiji.
Godinama apostoli i mnogobrojni isusovci, hrišćani i ostali oboženi dobri ljudi konstantno protestuju na ulicama gradova širom Srbije. Irodovi plaćenici napadaju ljude na protestima
motkama, čekićima, automobilima, a poneki policajac golim rukama gura ženu preko ograde na auto-putu u jarak.
Protestuju i u nekim gradovima „Rimske imperije”, tj. Za
pada. Čim protestanti postanu agresivni, države upotrebe silu.
Razlika je što ne razapinju javno na krstu. Za proteste oboženih u „Jerusalimu” – Beogradu, „Rim” − Zapad ima razumevanja. Podržaće oni drugog Iroda.
I pored svega, čovečanstvo napreduje. Zahvaljujući bogovima i boginjama, kakva je i Konstrakta sa svojom pesmom „In corpore sano“, otpevanom na Evroviziji 2022.
„A Bog je tamo gde čovek voli, gde čovek podnosi žrtve radi drugog, gde se čovek raduje čoveku.” Ovo je izjavio visoki srpski sveštenik. I među njima se nađe obožen čovek, kao što je bio patrijarh Pavle. Kao što je sadašnji papa Francisko, prvi u istoriji Vatikana koji poštuje Isusa Hrista. Nije slučajno što je papa Francisko, kao i Če Gevara, iz Argentine. Nažalost, pitanje je koliko će dugo izdržati da ne bude prinuđen da se okane Boga i zadovolji đavolom koji nudi pare preko sotonskih bogataša koji vladaju svetom. Na papino tajno noćno izlaženje i pomaganje beskućnicima po ulicama Rima prvo upozorenje je stiglo od sotona iz SAD koji najviše plaćaju Vatikan da se sveštenici prave gluvi i slepi na njihova nepočinstva širom sveta: „Neka se papa Francisko drži uobičajenih pravila crkve, kako su to radili njegovi prethodnici, da nas ne prinudi da, za poče
tak, smanjimo svoje priloge Vatikanu.”
Mitologizacijom laži krije se istina, čime se omogućava da
bezbožni, zli manipulišu svešću naivne i uplašene većine.
Na kraju da citiram mudrog partizana u borbi protiv faši
zma, akademika, mirovnjaka svetskog glasa sa dva doktorata – iz nuklearne fizike i filozofije – dr Ivana Supeka: „Dobar čovek nije pasivan pratilac svetskih zbivanja niti se asketski odriče svojih čežnji i prirodnih nagona… On shvaća ili bar pokušava shvatiti što druge tišti i nastojat će ukloniti njihov jad, koji je često i njegov vlastiti. Zla rastu u planetarni udes, a dobar je čovjek odan čovječanstvu. Nemoguće je čovječnost pomiriti s
rasizmom, nacionalizmom i vjerskim fanatizmom.” (Na prekretnici milenija; Prometej, Zagreb, 2001. str. 252).
Što treba shvatiti da je dobar čovek suprotno od ideala uspešnog čoveka, koji propagira savremena civilizacija, a koji se sastoji u usponu bogatstva i moći.
Beograd, leto i jesen 2023.
Miloš J. Kosova
Ovo mi lici na srednjevekovnu inkvizi iju
Časna reč?
Nobelov komitet nije dodelio nagradu Lavu Tolstoju za izuzetnu književnost, jer je napisao i ovo:”I ja sam se uverio da je učenje crkve lukava i štetna laž, a praktično je skup najgrubljeg praznoverja i vradžbina koje potpuno prikrivaju sav smisao hrišćanskog učenja.”
Ovih dana objaviše da prosečan čovek u svom životu osamdeset i osam hliljada puta izgovori laž, a ako bi merili težinu laži najveća je napisana u Svetom pismu: Isus je vraćao u život mrtve, vraćao vid slepima, otkinute udove ranjenima, rečima ”čistio od gube” bolesne, hodao površinom vode! Od jedne u drugu laž, a vladanje pomoću laži nanosi se zlo najpre baš nezaštićenom delu čovečanstava. Da ovo nisu bile izmislice sa kojima su apostoli privlačili pristalice posle Isusove smrti, ne bi prisutan narod na pitanje Pilatovo koga da oslobodi, da li blagorodnog Isusa, koji nije udostojio rimskog silnika da odgovara na njegova optužujuća pitanja, ili Barnabu poznatog kao neukrotivog buntovnika i hajduka, glasao da Isus bude razapet na krstači na brdu zvanog Golgota-Lobanja. Samo obe Marije i još nekoliko prisutnih žena preživljavali su bol i tugu, a apostoli i strah za svoje živote, dok ostali prisutni bili su ravnodušni dok je Isus umirao krvareći na krstači. Kao što nije istina da je Juda izdao Isusa, već je postupio po njegovoj želji da ide da pozove stražare da ga privedu. A zbog odanosti Isusovoj ideji i sam se obesio na maslinovo stablo koje je izabrao, pa je pre Isusa ispustio dušu.
Od kada postoji patrijarhat pa do danas, kada u mnogim društvima postoji formalna ravnopravnost žena, muškarci su ti koji stvaraju i pišu istoriju, u kojoj oni imaju glavnu ulogu. Izuzetak kroz vekove samo potvrđuje pravilo. No, i te žene koje su uticale na istoriju zbog svoje moći postupali su prema muškim pravilima.
Međutim, čuvar ljubavi, a tim se putem stiže do istine ma koliko bila bolna, prirodno je predodređena žena. Ženin organizam je građen da produži čovekov život. Za razliku od muškarca kome se potreba da oplodi pojavljuje i kada partnerku ne voli, žena je ta koja se predava tek kada oseti sigurnost da će njeno čedo biti sigurno i voljeno. Sve drugo na što su žene primorane ili prilagođene da budu protiv svoje iskonske prirode prinuđene su od strane muškaraca koji vladaju čovečanstvom.
Сви смо блокадери. Студенти блокирају улице зато што је власт блокирала здрав разум.
А ништа да кажете о увредама које су изрекли? „Пекинезер с вишком женских хормона“, „ботовска сплачина“ итд? Па јел то начин на који се један теолог обраћа Патријарху? То је критика? Па шта је онда вређање ако је то критика.
Захваљујем редакцији РАДАР-а што као део терапије пушта коментаре овог Jr.
Међутим то није довољно. На основу његових коментара ја сам утврдио и још једну дијагнозу познату у стручним круговима као НЈБЦ-а која настаје као последица мањка односа са женама.
Направите некакав конкурс за особе женског пола са молбом да прочитају његове коментаре и да се јаве ако желе контакт са њим. Сигуран сам да ће их се јавити на хиљаде. Мислим, ко не би желео да упозна таквог шармера.
Budite hrabri druže i stanite dokazima iza svojih kleveta. Bilo šta što se može proveriti. Sramota je da nikada ne smete da navedete nijedan izvor a stalno vas pozivam na to – rugaće vam se u plemenu i neće vas pustiti da igrate oko vatre. I deca plemena će vas gađati kamenjem kao nedostojnog. Zamislite kakva je sramota da ne smete da odgovorite nižoj rasi? 🙂
@Jr
Баш си се узбудио. А узбуђење је јако битно у мушко женским односима. Можда не би било лоше да вечерас шармираш неку женску особу и да нам се сутра похвалиш како си ето и то обавио.
Али… ти то наравно нећеш учинити. Жене су грех, а не љубав, јел тако. Из те љубави се рађају деца. И то је по вама грех. Јер, по вама хришћанима, само је Христ безгрешно рођен, што значи да је цео људски род грешно, из љубави рођен.
Болест коју нам пропагира црква хиљадама година се најбоље огледа у чињеници да су црквени „великодостојници“ ожењени црквом. Из те везе, тог противприродног блуда, замислите, нема деце. Све те папе и патријарси, кардинали и владике, сви ти монаси и монахиње, моле се за спас света а НЕМАЈУ ДЕЦУ која су једини начин да свет опстане.
Једноставно, то је култ СМРТИ.
A mogu i da čitaju moj blog da me još bolje upoznaju. Treba Radar da ga redovno objavljuje – da znate koliko tu ima materijala za ruganje 🙂
@Jr
Знам знам…
На твом блогу ћемо наћи и Борине стихове…
„Kupujem stručnu literaturu
Za malu noćnu fiskulturu
Reporter, Lui, Plejboj, Start
Uzmem kvalitet, odbacim škart
Pa kô tapete lepim po zidu
Tek da ih imam sve u vidu
G.z.te, s.s.te, lomne u struku
Zbog njih razvijam desnicu ruku“
Ima onih koji su Mein Kampf vec procitali.
Баш Вам доликује што се представљате као Суштина! Могуће да сте психијатар или килички психоло. А не мора ако сте писац културошки врло поткован. Велико Вам хвала! Примите моје срдачне поздраве.
Upadom Azijata islamske vere na Balkan, čiju silu u formiranju su potstakli krstaški ratnici, sprečeno je stvaranje nacionalne države pravoslavnih Slovena, Srba, Bugara i Makedonaca koji su imali istu veru, isti jezik – staroslovenski, isto pismo svete braće Kirila i Metodija iz Soluna.Ta bi se nacionalna država formirala pre Franacuske (17. vek), a imala bi izlaz na šest mora, u kojoj bi Vlasi i Albanci bili nacinalne manjine, dok bi Grci odlučili da li bi ušli u konfederaciju snama. Posledice navedenog traju i danas, preciznije, one su večno učinjeno zlo.
Vаžan deo istorije Zapadne cibilizacije je bila Francuska revolucija (1789-1799) kada je zamenjena apsolutistička vlast, a Rimokatolička crkva je bila primorana da se reorganizuje. Jer su do pobede Revolucije sveštenstvo i plemstvo bili privilegovani neradnici, a na crkvenim imanjima su radili za „koru hleba“ bezzemljaši – kmetovi. A njenu osnovu i postrek je dalo duhovno prosvetiteljstvo koje se zalagalo za pravnu jednakost, a za to je bilo potrebna sloboda mišljenja i štampe, i verska tolerancija. Da ne bude društvo zasnovano na tradiciji i veri, već na promenljivoj saglasnosti ljudi.
Neki izvori tvrde da je Isus pripadao Jermenima, sa pretpsotavkom da su oni Arameni, i da su ih tako nazvali mesopotamske komšije na osnovu jezika kojim su komunicirali. No, naša odgovornost time nije umanjena. Kada je već tako, onda je sigurno Crkva najdalje od istine kojom se prikazuje život i ideja Isusa Hrista. Jer da je bila makar blizu istina koja se poropoveda u crkvama ne bi zlo koje je u čoveku produžilo da uništava čovečanstvo, ili – kako se pripisuje Isusu da je rekao – Sotona koja vlada čovekovom dušom. Naravno, sada možemo reći da je duša u stvari svest. A paradoks naše današnje svesti je da trošimo više, a imamo manje.
Порфирије љубио руку папи када је био митрополит загребачко-љубљански,па се навикао и наставио да љуби руке а сада Вучићу,а заборавио је да је Црква народна!!!
Овим речима је некад (у време Милошевића) патријарх Павле стао уз студенте :
“Ево је трећа већ ноћ како ви овде стојите достојанствено као и што доликује вашој младости.
Ваше тежње и жеље за правдом, за демократијом, за истином. . . Ми их разумемо сви и црква их благосиља.
Дошао сам да будем ту с’вама да се не деси нешто неупутно”
Pozdrav hrabrim vladikama, posebno vladici Grigoriju – smelom i inteligentnom coveku koji otvoreno kritikuje zlo. Napisao je more clanaka u medijima i vise knjiga od kojih sam procitao izvanredna NEBESKA DVORISTA.
Iskren i hrabar jezik vladike Grigorija doneo mu je neprijatelje. U svoje vreme javno je rekao da se ne slaze sa dodelom ordena svetog Save Aleksandru Vucicu. Drugom prilikom, prebacio je sinodu SPC da gradi crkve umesto da pomaze bolnice i zdravstveni sistem Srbije. Kabinet patrijarha ga je zbog toga napao, ali nije umeo da navede nijedan jedini primer pomoci bolnicama.
V
Nepogrešivost
Iako su tri od deset kardinala koji su sudili Galileju odbili da potpišu presudu, njegovi radovi su naposletku osuđeni. Anti-Katolici često tvrde da njegova osuda i kasnija rehabilitacija nekako dokazuju da je pogrešna doktrina Papske nepogrešivosti, ali to nije slučaj, jer Papa nikada nije ni pokušao da donese nepogrešivu odluku u slučaju Galilejevih stavova.
Crkva nikada nije tvrdila da su obični sudovi, kao što je onaj koji je sudio Galileju, nepogrešivi. Crkveni sudovi imaju samo disciplinsku i sudsku ulogu; ni oni ni njihove odluke nisu nepogrešivi.
Nijedan ekumenski sastanak se nije desio povodom Galileja, i Papa nije bio u centru rasprava, koje je vodila Sveta Kancelarija. Kada je ona završila svoj rad, Urban VIII je ratifikovao njenu presudu ali nije pokušao da uvede u nju nepogrešivost.
Tri uslova mora da se ispune da bi Papa izvršio duhovnu moć nepogrešivosti: 1) Mora da govori u svom zvaničnom kapacitetu kao Petrov naslednik; 2) Mora da govori o temi u vezi vere ili morala; i 3) Mora da svečano odredi učenje kao ono koje mora da drže svi verni.
U Galilejevom slučaju, drugi i treći uslov nisu bili prisutni, i moguće čak ni prvi. Katolička teologija nikada nije tvrdila da puka papska ratifikacija odluke suda da je to određivanje nepogrešivosti za tu odluku. To je lažni argument da bi se predstavilo da je Katolička Crkva nepogrešivo utvrdila naučnu teoriju koja se ispostavila kao netačna. Najjača tvrdnja koja se može napraviti je da je Crkva Galilejevog doba izdala disciplinsku odluku koja nije nepogrešiva povodom naučnika koji je zastupao novu i još uvek nedokazanu teoriju i zahtevao da Crkva promeni svoje razumevanje Svetog pisma da se uskladi sa njegovim.
Dobra je stvar što Crkva nije požurila da prigrli Galilejeve stavove, zato što se pokazalo da njegove ideje takođe nisu bile tačne u potpunosti. Galilej je verovao da Sunce nije bilo samo fiksirani centar Sunčevog sistema, nego fiksirani centar svemira. Danas znamo da Sunce nije centar svemira i da se kreće – jednostavno kruži oko centra galaksije umesto oko Zemlje.
Da je Crkva požurila da prihvati Galilejeve stavove – a bilo je mnogih u Crkvi koji su bili prilično za njih – Crkva bi prigrlila nešto što je moderna nauka opovrgla.”
Ajd pusti vodu i motiku u ruke.
IV
Mučen zbog svojih uverenja?
Na kraju, Galilej se odrekao svojih heliocentričnih učenja, ali to nije bilo – kako se uobičajeno pretpostavlja, pod mučenjem ili nakon oštre kazne zatvora. Galilej je zapravo bio tretiran iznenađujuće dobro
Kao što je istoričar Đorđo di Santilana (Giorgio de Santillana), koji baš nije bio obožavalac Katoličke Crkve, zabeležio:”Moramo, ako išta, diviti se oprezu i legalnim skrupulima Rimskih vlasti.” Galileju je ponuđena svaka udobnost da bi njegova kazna kućnog zatvora bila podnošljiva.
Galilejev prijatelj Nikolini, ambasador Toskane u Vatikanu, je slao redovne izveštaje dvoru povodom dešavanja u Rimu. Otkrio je okolnosti povodom Galilejeve “robije” kada je raportirao kralju Toskane:”Papa mi je rekao da je ukazao Galileju uslugu nikada ukazanu drugome” (pismo od 13. februara 1633. godine);”ima slugu i svaku drugu pogodnost”(pismo od 16. aprila); i “Papa kaže da će nakon objavljivanja presude razmotriti sa mnom šta se može uraditi da ga kazna pogodi najmanje moguće” (pismo od 18. juna).
Dok su sredstva mučenja mogla biti prisutna tokom Galilejevog odricanja (to je bio običaj pravnih sistema Evrope tog doba), ona definitivno nisu korišćena. Spisi pokazuju da Galilej nije mogao biti mučen zbog propisa iz “Direktorijuma Inkvizicije” (Nikolas Ejmerik 1595. godine). To je bio zvanični vodič Svete Kancelarije, koja je bila deo Crkve zadužen za ta pitanja, i bio je praćen do detalja.
Kao što je ugledni naučnik i filozof Alfred Nort Vajthed primetio, u vremenu koje je videlo veliki broj “veštica”, podvrgnutih mučenju i pogubljenju od protestanata u Novoj Engleskoj, “najgore što se desilo čoveku nauke je bilo to da je Galilej pretrpeo častan zatvor i blagu osudu”.
III
Tokom ovog perioda, lična interpretacija Svetog pisma je bila osetljiva tema. Ranih 1600-tih, Crkva je upravo prošla kroz iskustvo Reformacije, i jedno od glavnih neslaganja sa protestantima je bilo oko individualnih tumačenja Biblije.
Teolozi nisu bili spremni da se bave heliocentričnošću na osnovu laičkih tumačenja. Nema mnogo sumnje da je Galilej držao diskusiju u prihvatljivim granicama astronomije (tj. predviđanje kretanja planeta), i da nije tvrdio kao fizičku istinu heliocentričnu teoriju, pitanje ne bi eskaliralo do tačke do koje je. Naposletku, nije dokazao novu teoriju van razumne sumnje.
Galilej se “sukobljava” sa Rimom
Galilej je došao u Rim da se vidi sa Papom Pavlom V (oko 1605-1621). Papa je predao stvar Svetoj Kancelariji (the Holy Office), koja je izdala osudu Galilejeve teorije 1616. godine. Stvari su postale tihe neko vreme, dok Galilej nije iznudio još jedan obračun.
Na Galilejev zahtev, kardinal Robert Belarmin, jezuita – jedan od najvažnijih katoličkih teologa tog doba – izdao je sertifikat koji iako je zabranjivao Galileju da drži ili brani heliocentričnu teoriju, nije mu zabranjivao da teoretiše o tome. Kada se Galilej sreo sa novim Papom, Urbanom VIII, 1623. godine, dobio je dozvolu od tog svog dugogodišnjeg prijatelja da napiše rad o heliocentrizmu, ali ga je novi Pontif savetovao da ne zastupa tu poziciju nego samo da predstavi argumente za i protiv. Kada je Galilej napisao “Dijalog o dva sistema sveta”, koristio je argument Pape i stavio ga u usta (književnog) lika Simplicija (jednostavan, priprost, neuk moglo bi da se prevede). Galilej se rugao onoj osobi koja mu je trebala kao dobrotvor. Otuđio je od sebe i svoje dugogodišnje podržavaoce, jezuite, napadom na jednog njihovog astronoma. Rezultat je bilo čuveno suđenje, koje se i danas ističe kao konačno odvajanje nauke i religije.
II
Mnogi ljudi pogrešno veruju da je Galilej dokazao heliocentrizam. Nije mogao da odgovori na najjači argument protiv toga, koji je bio iznet od Aristotela skoro dve hiljade godina pre; ako je heliocentrizam istinit, onda bi postojala paralaksna pomeranja (parallax shifts, prividne promene pozicije objekta koje se vide kada se objekat posmatra iz različitih uglova ili lokacija), u položaju zvezda kako se Zemlja pomera u svojoj orbiti oko Sunca. Međutim, obzirom na tehnologiju Galilejevog vremena, takve promene u njihovim pozicijama se nisu mogle uočiti. To bi zahtevalo osetljiviju opremu za merenje nego što je bila dostupna u Galilejevo doba da bi se dokumentovalo postojanje tih promena, obzirom na veliku udaljenost zvezda. Do tada, dostupni dokazi su ukazivali da su zvezde fiksirane u svojim pozicijam u odnosu na Zemlju, i stoga, da se Zemlja i zvezde ne pomeraju kroz svemir nego samo Sunce, Mesec i planete. Većina astronoma tog doba nije bila ubeđena u veliku udaljenost zvezda, što je kopernikanska teorija zahtevala da bi objasnila odsustvo paralaksnih pomeranja koja se mogu uočiti. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto je ugledni astronom Tiho Brahe odbio da prihvati kopernikansku teoriju u potpunosti.
Galilej je mogao da bezbedno predloži heliocentrizam kao teoriju ili metod za jednostavnije objašnjenje kretanja planeta. Njegov problem je nastao kada je prestao da je predlaže kao naučnu teoriju i počeo da je propoveda kao istinu, iako nije bilo ubedljivih dokaza o tome u to vreme. I tako, Galilej ne bi bio u takvoj nevolji da je izabrao da ostane u domenu nauke i izvan domena teologije.
1614. je Galilej osetio da je prinuđen da odgovori na optužbu da je ta “nova nauka”, protivna nekim delovima Svetog pisma. Njegovi protivnici su ukazivali na na delove Biblije sa rečima:”I Sunce je stajalo nepomično, i mesec je stajao…” (Knjiga Isusa Navina 10:13). To nije izolovan slučaj. Psalmi 93 i 104 i Knjiga propovednikova 1:5 takođe govore o nebeskom pomeranju i nepomičnosti Zemlje. Doslovno čitanje tih delova bi moralo da bude napušteno ako bi heliocentrična teorija bila dokazana. Ipak ovo ne bi trebalo da je bio problem. Kako je Avgustin rekao “Ne čita se u Jevanđelju daje Gospod rekao:”Poslaću vam Duha Svetog koji će vas učiti o kretanju Sunca i Meseca”. Jer je želeo da ih učini Hrišćanima a ne matematičarima.” Prateći Avgustinov primer, Galilej je pozivao na opreznost u smislu da se ne tumače ti delovi Biblije previše bukvalno.
Nažalost, kroz istoriju Crkve, bilo je onih koji su insistirali na čitanju Biblije u više bukvalnom smislu nego što je namenjena. Propuštaju da cene, primera radi, momente kada Sveto pismo koristi ono što se zove “fenomenološki” jezik, tj. preneseno značenje. Kao što danas govorimo kako Sunce izlazi i zalazi da donese dan ili noć, pre nego da se Zemlja okreće tako su i stari ljudi govorili. Iz perspektivne Zemlje, zaista izgleda da Sunce izlazi i zalazi, a Zemlja izgleda nepomična. Kada opisujemo ove stvari onako kako ih vidimo koristimo fenomenološki jezik.
Fenomenološki jezik vezan za kretanje nebesa i nepomičnost Zemlje je očigledan danas nama, ali manje je bio u prethodnim vekovima. Biblijski učenjaci prošlosti su bili voljni da razmotre da li određene izjave treba tumačiti doslovno ili fenomenološki, ali im se nije svidelo da im to kaže neko ko nije učenjak, kao Galilej, da reči svetih tekstova mora da budu uzete u određenom značenju.
Da vidimo o čuvenom primeru Galileja pošto udbaški drugovi nastavljaju sa širenjem mržnje prema nama Katolicima… Valjda je drugovi dozvoljeno da odgovorimo?
I
Laži o veri – Crkva i nauka – Galileo Galilej
“Uobičajeno je verovanje da je Katolička Crkva progonila Galileja zbog napuštanja geocentričnog (verovanje da je Zemlja centar kosmosa), pogleda na na Sunčev sistem zarad heliocentričnog (Sunce je centar kosmosa), stava.
Slučaj Galileja, za mnoge anti-Katolike, predstavlja dokaz da Crkva prezire nauku, odbija da napusti zastarela učenja, i nije nepogrešiva. Za Katolike, ova epizoda je često sramota. Ne treba da bude.
Ovaj tekst daje kratko objašnjenje šta se zaista desilo Galileju.
Antinaučna?
Crkva nije antinaučna. Podržavala je naučne napore vekovima. U vreme Galileja, jezuiti su imali uglednu grupu astronoma i naučnika u Rimu. Uz to, mnogi ugledni naučnici su bili ohrabrivani i finansirani od Crkve i od pojedinih zvaničnika Crkve. Mnogi naučni napreci tokom ovog perioda su bili napravljeni ili od sveštenika ili kako rezultat finansiranja od Crkve.
Nikola Kopernik je posvetio svoje najčuvenije delo, “O rotaciji nebeskih krugova(tela)”, u kojem je dao odličan opis heliocentrizma, Papi Pavlu III. Kopernik je poverio pisanje predgovora Anreasu Osianderu, luteranskom svešteniku, koji je znao da će protestanstka reakcija na to delo biti negativna, pošto je izgledalo da je Martin Luter osudio novu teoriju. Deset godina pre Galileja, Johan Kepler je objavio rad o heliocentričnosti koji se naslanja na Kopernikov rad. To je imalo za ishod da je Kepler takođe naišao na otpor među svojim protestantima zbog svojih heliocentričnih stavova i našao dobrodošlicu među nekim jezuitima koji su bili poznati po svojim naučnim dostignućima.
Držanje za tradiciju?
Anti-Katolici često citiraju Galilejev slučaj kao primer kako Crkva odbija da napusti zastarela i netačna učenja, i grčevito se drži “tradicije”. Propuštaju da shvate da sudije koje su odlučivale u Galilejevom slučaju nisu bile jedini ljudi koji su se držali geocentričnog pogleda na univerzum. To je bilo gledište među naučnicima tada.
Vekovima ranije, Aristotel je porekao heliocentrizam, i do Galilejevog vremena, skoro svaki veliki mislilac je bio geocentričnog ubeđenja. Kopernik se uzdržao da objavi svoju heliocentričnu teoriju neko vreme, ne zbog straha od Crkve nego zbog straha od ismevanja od kolega.
Srpska pravoslavna crka istorijski je uvek bila uz svaki srpski režim uz dva izuzetka. SPC je bila berezervno uvek uz srpski narod samo onda kad su Srbi kroz istoriju bili pod tuđom vlašću. U 19. veku SPC je bila protiv kneza Mihaila Obrenovića, a početkom 21. veka protiv premijera Zorana Đinđića. Obojica su bili, bar u pokušaju, srpski politički reformatori koji su Srbiju iskreno želeli da u potpunosti okrenu ka Zapadu. Zato je Srpska pravoslavna crkva kao ekspozitura Ruske pravoslavne crkve bila protiv obojice. Ostali srpski vladari u poslednja dva veka su bili okrenuti ka Istoku i orijentisani ka Rusiji, tako da su i bili i ostali miljenici SPC. Srpska pravoslavna crkva je uzela sebi za pravo da gotovo eksomunicira iz crkve dvojicu slobodnomislećih i oštroumnih teologa Vukašina Milićevića i Blagoja Pantelića, što je slučaj bez presedana. Još ratnih devedesetih je bilo i u jeku opšteg beznađa u Srbiji glasova razuma u SPC, ali nažalost, nije imao ko da ih dovoljno čuje i uvaži u crkvenim krugovima. Setimo se kako su ondašnji đakon iz Valjeva Ljubomir Ranković i profesor teologije Radovan Bigović narod pozivali na mir i toleranciju, govoreći da nije pravi vernik onaj samo zna napamet deset božijih zapovesti i sedam božijih grehova, nego onaj čovek koji se u svom svakodevnom životu izvan crkvenih odaja i u komunikaciji s ljudima istinski pridržava i svojim ponašanjem poštuje deset božijih zapovesti. Imali su obojica sveštenika i poučne savete vernicima o dostojnoj, umerenoj i odmerenoj proslavi Božića i Vaskrsa kao dva najveća hrišćanska praznika. Ali, te istinske crkvene duhovnike, opet nije imao ko da čuje uz zaglušujuću buku petardi, topovskih udara i bakljade iz asrenala pirotehničkih sredstava s fudbalskih stadiona, kojim su lažni i novokomponovani vernici slavili Božić zimi, a Vaskrs s proleća, kao da se nalaze na ratištu nasuprot zaraćene i neprijateljske strane na frontu. Vučićev brat od tetke patrijarh Porfirije, alijas Prvoslav Perić, nedavnim odlaskom u Moskvu na poklonjenje ruskom patrijarhu, kao i ruskom nekrunisanom caru Putinu, umislio je da je u sebi spojio jedinstvo duhovne i svetovne vlasti. Ispovedajući se, poput brata mu od tetke Vučića, svojim ruskim gospodarima, patrijarh srpski Profirije hulio je pogrdnim rečima pred Rusima na najveći deo sopstvenog naroda, samo zato što je narod u Srbiji u ogromnoj većini protiv patrijarhovog brata od tetke Aleksandra Vučića. Sušta suprotnost patrijarhu Porfiriju je vladika Grigorije, aka Mladen Durić, čovek koji nije zilot i zalaže se za ekumenski dijalog između SPC i hrišćana zapadnohrićanskog verskog obreda. Zato je i vladika Grigorije nedovoljno shvaćen i prihvaćen u crkvenoj hijerahiji Srpske pravoslavne crkve.
Tamo gde Crkva nije odvojena od države, jer je religija mentalni tovar za ljude, tamo ne može biti napredka. Već samo izlaz iz jedne i ulaz u novu krizu!
Kada je to Crkva bila spojena sa državom pa treba odvajanje? 🙂
Porfirije nije nikaksv patrijarh već običan ljudski izrod ogrezso u svim ljudskim nečistoćama. Njegov zadatak je da uništi porodice kao osnov društa i crkvu kao okosnicu naroda. On je običan SNS PLAĆENIK koga se narod zgražava.
Povratak Srba pravoslavlju je organizovani zločinački poduhvat! Niko nikad nije tako lako dobio prostor, vlast i moć nad inače zapuštenim srpskim narodom /dominantnom većinom/ kao SPC. Sa jačanjem moći, jačala i samovolja, neviđena glad za dekadentnim aristokratskim životom svih u vrhu SPC. Apsurdno, ali oni su to ustvari najveći grešnici – hrišćani!
Pogledajte medijski pakao stvoren od roze Pink i užasne Happy tv, i desetine drugih pobratima-medija!
Ali, patrijarh još nije otvorio usta a da nije rekao kako je Crkva uz svoj narod, uz svoje stado, i da je zahvaljujći Crkvi opstao u strašnim istorijskim burama.
Kakva nas kazna čeka, jer laž bude uvek kažnjena, teško mogu da zamislim, ali znam da će biti jeziva!
Najnoviji ispadi patrijarha i njegove kamarile mogu da iznenade samo naivne i posve neobaveštene ljude. Odavno je crkveni vrh stao na stranu režima AV AV -a, na stranu sile, odavno su se svrstali uz bogate i moćne. Moć i vlast opijaju, udaraju u glavu, pa nije ni čudo što su duhovnici počeli da se ponašaju bahato, da otvoreno vređaju i ponižavaju, da besne i divljaju. Crkva je ordenjem okitila silne ratne zločince, zloglasne tajkune, vlastodršce, naprednjačke vedete, ratne huškače, urednike tabloida, razne belosvetske diktatore, pa i samog Nepomenika .
Dovoljno je pogledati ko se u startu svrstao na stranu patrijarha Profitirija : N. Bakarec, V. Đukanović, Miša Vacić i ostali naprednjački i ekstremno desničarski jastrebovi. Crkveni vrh se od takve podrške ne ograđuje, a i zašto bi to činili. Pa to su sve njihovi ljudi, pravi vernici, pravoslavci po nakaznoj meri ovdašnjeg zabludelog duhovništva koje se divi silnicima ovog sveta, na čelu sa zločincem Vladimirom Putinom.
Simfonija države i crkve funkcioniše besprekorno, ta muzika zvuči jezivo, ali to nam se možda samo čini jer se nismo, poput patrijarha, saobrazili jevanđelju Hristovom, već smo ostali „jadnici, bednici i bitange“ koje nemaju sluha za harmoniju sfera.
Iza šatro duhovnosti krije se jedna sumanuta umišljenost – da jedino crkveni jerarsi imaju rešenje za sve probleme, da su oni apsolutni posednici istine, i da su sva druga znanja ako ne baš nepotrebna, a ono sporedna i, u krajnjoj liniji, uzaludna. Svi ti psiholozi, sociolozi, andragozi – sve su to u suštini demagozi. Jedino crkva ima lekove za sve naše muke, nevolje i boljetice, čak i one neizlečive. Mizoginija je tek potom usledila. Kao prirodan nastavak demagoškog praznoslovlja čiji zveket odjekuje do neba.
..po crkvi mi jedemo isto al dal smo svi siti dovoljno..i svi pricamo jedno iako nemislimo isto.da.da Crkva neka veli ziveli smeli..smeli..
Draga novinarko, nisi izgleda dovoljno čitala o svetom Petru Cetinjskom,pa nebi lupala takve gluposti….Blazenopočivši Amfilohije je citirao svetog Petra cetinjskog kada je kleo pogane izrode sto su htjeli da nam satru crkvu u Crnoj Gori,a kao dokaz da ima Boga i da će svakog Bozije stići desilo se najveće čudo u Crnoj Gori a to je svrgavanje diktatora Djukanovića, gle čuda baš onda kad je udario najviše na crkvu!Zato za ovo lupetanje bratski savjet udji u crkvu, upali svijeću i pomoli se Bogu za zdravlje svih tvojih i za oprost ovog teksta sto si pisala a nisi razmislila.
@Ilija
Тај „Blazenopočivši“ Амфилохије није клео те „pogane izrode“ и није организовао литије када су се отцепљивали од СР Југославије, када су признавали Косово и Метохију или када су уводили Црну Гору у НАТО. Организовао је литије када су дирнули у црквену имовину и огроман бизнис.
Иначе је умро од корона вируса као и сам патријарх. Био је „паметан“ и није слушао тог Вукашина Милићевића, који је анатемисан, и који се залагао да се причешће не прима из исте кашике.
За ово лупетање, братски савет. Пази шта ћеш јести, крећи се, кад нешто заболи, тебе или твоје, идите у болницу код доктора, не у Тумане. Нама није највећи проблем црква или ова власт, већ такви као што си ти.
Ma jel to onaj pop koji je svirao gusle ispod dubrovačkih zidina bodreći srbočetnike u klanju i pljački? Jel to onaj pop koji je Crnogorcima porekao da su Crnogorci, priređivao nacionalistička divljanja tamošnjih Srba i napravio razdor u crnogorskom društvu do te mjere da prosječan Crnogorac više ne more smisliti Srbe? Ma baš ti je blažen
Ви сте недостојни да било шта кажете о блаженопочившем владици Амфилохију Радовићу. Као и претходни сатанизатор на њега служите се лажним конструкцијама ,карикирањем,вулгарношћу и веома ниским подметањима.
Ваш урота против СПЦ-а а тиме и српског народа неће успјети колико се год трудили јер ипак Срби када загусти и притисне,нађу пут и изађу још јачи. 400 година свирепе турске окупације није успјело саломити Србе,неће ни шачица страних плаћеника. Изгледа да јењавају откако је Трамп укинуо USA aid или како се воле представљати ,, НВО дјелатници”. Наравоученије: ,,Нико не воли оне који раде против властитог народа “.
Trojni pakt – antihrist iz Chipuljica, bradati pljachkashi i seoski ‘kriminalci’… a sa druge strane gradjani republik… koji se bune, ali redovno servisiraju svoje obaveze, kako bi Trojni pakt imao od chega da se finansira… i da nas nashim novcem unishtava…
Spc je mantijaška banda. Svakoj bandi je osnovni cilj da se obogati i čuva to bogatstvo. Irinej i porfirije to rade besprekorno a pomaže im i veliki radojica. Što je narod siromašniji to je lakše vladati njime, i tako 2000 godina. Dok ima ovaca biće i džempera.
SPC saradjuje i sa zapadom. Priznala autokefalnost makedonske crkve. Predala im sve srpske manastire iz srednjeg veka.
SPC je feudalna srednjovekovna organizacija gde vlada APSOLUTNA poslusnost. Nema talasanja i disonantnih tonova. Slusaj ili te nema vise. Obicnom verniku ovo nije bitno. On ljubi ruku popu, krsti se kada prolazi pored crkve, slavi slavu, posti jednom godisnje 1 dan i to je sve. Ima on svojih precih briga.
A i ovo „građansko“ razračunavanje sa crkvom sve više liči na boljševizam.
Bilo koji Papa u Vatikanu, pre predhodnog Franciska, je ono što je bio Kajafa u verskom Hramu u Jerusalimu, a koji je ubedio rimskog namesnika Pilata da Isusa osudi na smrt. Samuel Klemens, poznatiji kao Mark Tven, tvrdio je da „Kada bi Hrist sada bio ovde, postoji nešto što sigurno ne bi bio – hrišćanin!“
Crkva je svojom ideologijom sprečavala ljude koji su odlučivali da povećaju svesnost čovečanstvu. Crkva ćuti dok Asanža drže u pritvoru, jer je ona, relativno, mnogo veće delatnike usmrćivala, i to u živoj vatri. Vekovima Crkva zajedno sa vladarima, kasnije državnim institucijama, bili su bestijalni izvršioci umorstva najobdarenih umova što je čovečanstvo imalo – onih koji su govorili istinu. Vlast zajedno sa Crkvom izazivali su ratove od kojih je u Svetskim ratovima vođenim u tek minulom veku učinjena najveća i najgora masovna ubistva. A šta tek reći za uništene cele civilizacije, od kojih su neke živeli oboženo, dajući prednost duhovnom ispred materijalnog, na kontinentima koje će uništivači nazvati Amerikom. Crkva je sa vladarima delila plen potopljen krvlju i okađen dušama ubijenih.
Iako je Isus bio izričito protiv osvete, Crkva koja se poziva na Hrista ne samo da je ćutala, već je pomagala, dok su masovno u gasnim komoroma ugušivani njegovi sunarodnici – Jevreji tokom Drugog svetskoga rata, i ubijani na bestijalan način od strane ustaških monstruma Srbi, Javreji i Romi u Hrvatskoj.
Krstaški ratovi po ideji Katoličke crkve, a za oslobođenje Isusovog groba i Jerusalima od muslimana, vođeni tokom dva veka, bili su glavni uzrok pada u petovekovno ropstvo, a time prekida civilizaciskog napretka balkanskih naroda pravoslavne vere. Kada je Papa Urban II 1095. godine pozvao na IV krstaški rat, bogataši su to prihvatili sa radošću, dok niži slojevi društva, upravo oni za koje se Isus žrtvovao, umirali su od gladi i bolesti. Sve do 1291.,tek tokom sedmog pohoda na Bliski Istok, krstaški ratnici su bili pobeđeni, kada su ih Osmanliski Turci izbacili iz poslednjeg uporišta, grada Akre. Za pravoslavne narode prolazeći preko njihovih teritorija Krstonoše su bili beskruplozni pljačkaši, sileđije i ubice, što je stravično doživeo i vrhovno pravoslavno sedište – Konstantinopolj. No, Turski pobednici odlučili su da se osvete Vatikanskim krstonosnim osvajačima. A da bi muslimanski ratnici ostvarili svoj cilj, da osvoje Rim, Vijenu i druge centre naroda katoličke vere trebali su da pregaze nas pravoslavne vere.
Hahahahaha…. gle kako je drug lepo naučio sve udbaško-KGB recitacije. Daće mu Partija peticu u dnevnik.
Da vidimo redom:
Inkvizicija:
1. Bila najbolji sud u istoriji. Prvobitno nastala radi borbe protiv katara tj. bogumila, užasne sekte koja je zagovarala razvrat i čak navodila ljude na samoubistva. Uzgred, iz istih razloga ih progonio, mučio i ubijao i Stefan Nemanja;
2. Manje od 5000 žrtava za sve vremn trajanja Inkvizicije. Poređenja radi, islamski teroristi su samo u jednom danu (novembar 2014.) ubili više ljudi nego za sve vreme trajanja Inkvizicije;
3. Imala nadležnost samo nad Hrišćanima. U Hrišćanskim zemljama sudila/dolazila samo po pozivu vladara, jer su sveštenici bili jedini učeni ljudi tog doba i zato što je Savršena vera bila društveni poredak, pa su Inkviziciju vladari pozivali da prosudi da li je nešto protiv vere.;
4. Nikada nije ubila nikoga. Crkva nikada nije ubila nikoga. Kazne su određivali vladari ne Inkvizicija;
5. Verovatno oslobodila mnogo više ljudi nego što ih je osudila. Znate ono – „eee ova je veštica“, kada kaže bezumna rulja – onda Inkvizitori oslobode, jer nisu bili deo rulje;
Латини значи не одустају од клеветања катара и рецитовања хересиолошких општих места ни у 21.в…
По делима њиховим познаћете их.
Crkva i nauka.
Tipična komunistička laž da je Crkva protiv nauke. Nikada nije bila. Gospod je čak blagoslovio nauku kroz primer Apostola Tome.
Laži Satanine ideologije komunizma protiv Crkve su naravno jednako besmislene koliko i sramne. Recimo o nasiliju prema deci (činili komunistički monstrumi infiltrirani u Katolička učilišta i njihovi učenici), Inkviziciji, Indulgencijama, Krstaškim ratovima, da je Crkva bila protiv nauke i sl.
Zapravo se nauka na Zapadu upravo razvila zahvaljujući Crkvi. „Želeli su da nađu Boga u svemu“ što rek’o Tatica. Mnogi najpoznatiji univerziteti su osnovani kao Hrišćanski univerziteti. „Neka svaki student zna da je svrha njegovih studija da spozna Boga i Isusa Hrista…“ tako nešto beše u osnivačkom aktu Harvarda. Mnogi sveštenici su takođe bili vrhunski naučnici. Dan-danas postoji i Vatikanska opservatorija.
Naravno, najpodlije laži su isto i da su Đordano Bruno i Galilej stradali zbog svojih naučnih uverenja.Stradali su iz drugih razloga ali ko to da objasni indoktriniranima…
Zapravo je islam taj koji je uvek bio protiv nauke – ali drugovi i drugarice o tome ne smeju ni da pisnu… „Islamska filozofija je poricala postojanje fizičkih/prirodnih zakona i uzroka i posledice. Oko 90% klasičnih knjiga je uništeno. Do nas je stiglo 10%. Rečeno vam je da je preko islama u Evropu stiglo znanje klasike/antike. Da njih nije bilo imali bismo 100%.“
Jedini protiv kojih je u javnom govoru Srbije dozvoljeno izazivati mržnju – smo mi Katolici. Za sve druge – bura u javnosti. Za Katolike – maltene svaki dan na glavnim i “alternativnim” komunističkim trovačnicama.
Ti si druže za lečenje.
Krstaši.
Naravno ide tu i najodvratnija laž da je Crkva pomagala gasne komore. Drugu će dati Samoprokleti i neku nagradu zbog ovoga.
Nijedan dokaz ni za Krstaše, kao ni za sve drugo. Zato što drug zna da bi bio razotkriven kao lažov i klevetnik da se ohrabri pa da zaista navede izvore na koje se poziva. Je li boli istina mnogo druže?
„1) Krstaški pohodi nisu bili jednostavna neisprovocirana agresija. Bili su odbrambeni da bi se Hrišćanstvo odbranilo od muslimanske invazije. Muslimani su napadali Hrišćane više od 450 godina pre Krstaških pohoda;
2) Laž je da su Krstaši masakrirali svakog muškarca, ženu i dete i „prolili krvi do članaka“ u Jerusalimu. Broj mrtvih je bio oko 3000 (priča o tome kako su u to vreme gradovi i njihovo stanovništvo koji bi bili pokoreni smatrani svojinom pobednika i da je to zapravo smanjivalo štetan otpor u smislu kasnije osvete). Muslimanski gradovi koji su se predali Krstašima (bez borbe) bili su nedirnuti, ljudi su zadržali svoju imovinu i mogli su da ispovedaju svoju veru slobodno;
3) Nije bilo Krstaških pohoda protiv Jevreja. Bilo je napada odmetnutih Krstaša na jevrejska naselja. Crkva je govorila protiv toga i neki lokalni biskupi, sveštenstvo i ljudi su pokušali da brane Jevreje od njih;
4) Hrišćani nisu išli u Krstaše da bi pljačkali muslimane ili se obogatili;
5) Tzv. „Dečji Krstaški pohod“ nije bio ni dečji ni Krstaški. 1212 je neka germanska omladina proglasila sebe „Krstašima“ i krenula na marš do Mediterana. Srećom, more se nije razdvojilo da ih propusti da pređu besplatno do Svete zemlje. Papa je odgovorio da nije pozvao na taj pohod i rekao im da idu kući;
6) Indulgencije. Nisu bile oproštaj nego pokora za grehe.“
Valjda se nisu potresli zbog toga sto su izbaceni iz sekte.Danas samo lud covek moze da udje u crkvu ili da ostavi ne daj boze neki dinar, pa ni za svecu.
Tako se kod nas kadrira u politici i crkvi, koja je oduvek bila sluškinja politike, po vizantijskom obrascu. Piše Vladimir Dvorniković u Karakterologiji Jugoslovena, krajem 1930-ih, da se posle I sv.rata u novoosnovanoj državi osećala „Pašićevska težina“, koja je u svoje vreme mogla da bude i spasonosna, ali je u prvim godinama države SHS ležala kao mora na grudima Jugoslavije:
„Ne samo u prozi sitne svakodnevme politike, u otimanju za vlast i čast, nego i u poslovnom životu, u samom društvu, osećala se dugo ta teška atmosfera, izvesna tupost i moralna neosetljivost: „Zna Baja šta radi!“, „More, ostavi!“, „Leći će kuca pod hambar“, „Vrlo važno“ itd. Trebalo je na to da dođe samo još hrvatska formalistička netrpeljivost i prkosno sitničarstvo pa da se zaigra ludo kolo kojem kao da nema ni kraja ni konca“.
Dvorniković dalje navodi da je Stojan Protić od 1903. bio „mozak i teorija radikalne partije. Ali baš tom svojom višom kulturom, samostalnošću mišljenja kao i punom svešću da Jugoslavija, prema ranijom Kraljevini Srbiji, donosi i svoje nove probleme, on je najzad bio nateran da se povuče….Protićev slučaj je tipična sudbina superiornijih ljudi u jednoj nerazvijenoj sredini u kojoj samo izvesne, pre svega prilagodljive i demagoške, crte mogu da održe pojedince na političkoj površini“.
Dvorniković dodaje: „Protić je, kao na svoj način i Svetomir Nikolajević, bolovao od izvesne duhovne otmenosti, vrlo opasne u sredini u kojoj je duhom i tonom odlučivao Nikola Pašić“.
Gospoda Milićević i Paunović takođe „pate“ od duhovne otmenosti i samostalnosti mišljenja u sredini u kojoj duhom i tonom odlučuju patrijarh Porfirije i episkop bački Irinej, uz superviziju ruskog patrijarha Kirila, a pomenuti trojac traži samo idolopoklonstvo.
U pravu si Milane.
Svakom po zadluzi.
Hajde da se ne lažemo! Postoje krugovi, sastavljeni od ateusata i pripadnika drugih vera, koji sprovode agendu protiv SPC i vrednosti koje ona propoveda. To su mahom ljudi iz NVO i nekih medija plaćeni iz inostranstva i instruirani od stranih obaveštajnih službi. Radar je jedan od takvih medija, osnovam sa tim ciljem. Ako ne obkavite ovaj komentar, onda znači da tu drugo mišljenje nije dozvoljeno i da ste slepo utemeljeni u gore rečenom.
Opet ti i tvoje teorije zavere. Ugrozeni Srbi, Srbija i pravoslavlje srpsko od strane zlog zapada. EU i Amerika placaju NVO da blati SPC. Druze, danas skoro svi Srbi veruju u boga, idu u crkvu, krste se svi, veronauka je skolama… Sve je ok. Ne tripuj. Niko ne zeli zlo SPC.
Prodali veru za večeru!
Godinama unazad SPC deli orden Svetog Save potpuno nedostojnim osobama pa su stoga takva odlikovanja postala sasvim besmislena i nepotrebna. Dodeljuju ih svima koji su na vlasti, bliski vlastima i onima koji im daju novac bez obzira na poreklo tog novca. Umesto da se drže osnovnih postulata pravoslavlja kao što su ljubav vera i nada i prvenstveno bave humanitarnim radom, pomažući one najugroženije u društvu, SPC je postala isključivo finansijsko interesna organizacija. Odavno više nisu na strani običnog naroda, jer na svakom koraku promovišu Vučićev bahati režim.
Duga je lista primalaca ordenja SPC a neki kao Vučić i zloŠešelj su ih čak dobili i nekoliko za naročite zasluge. Naravno tu su i drugi zaslužni političari kao što su Dodik, Mali, Gašić, Palma, Vulin, Dačić, Tomislav Nikolić, Bajatović i Zorana Mihajlović. Ne zna se ko je u toj grupi zaslužnih političara više moralno kompromitovan i korumpiran.
Onda dolazimo i do takozvanih kontroverznih biznismena kao što su braća Karić i Mišković. Posebno su zaslužna i braća Šarić, inače poznati po dobrim delima širenja droge među srpsku omladinu. Ali nema problema, ako imaš dovoljno novca da platiš SPC, svi gresi će biti oprošteni.
Orden Svetog Save su dobili i svetski mirotvorci kao što su Putin, Lukašenko i Nazarbejev ali da se ne zaboravi i Radovan Karadžić koji je po Bosni širio mir i zajedništvo među različitim narodima.
Ima tu i nekih odlikovanih iz sportskih i kulturnih oblasti kao što su Đoković, Bodiroga, Divac, Vladeta Jerotić i Emir Kusturica, pošto su oni izgleda svi veliki vernici i verovatno su dali pozamašne donacije siromašnoj SPC da može nekako da preživi od prvog do prvog u mesecu.
Koliko je nisko pala SPC vidi se i po tome što su ordene dodelili i ratnom huškaču i sadašnjem uredniku Večernjih novosti Miloradu Vučeliću ali i jednom od najogavnijih medijskih pojava u Srbiji, Draganu J.Vučićeviću, koji svaki dan krši mnoge od 10 božijih zapovesti, naročito kada besramno napada, vređa i svedoči lažno protiv svih ljudi koji ne podržavaju Vučića i njegov nakaradni režim.
Može samo da se krstimo levom i desnom kome sve se dele raznorazni crkveni ordeni! Velikodostojnici SPC su smetnuli sa uma najvažniju činjenicu, da se ne može iskreno služiti Bogu i novcu, jer jedno isključuje drugo. Otkada to među crkvenom vrhuškom više ne važe prve dve zapovesti, koje kažu da ne treba imati drugih bogova osim Svevišnjeg i da se ne prave idoli od bilo kakvih zemaljskih likova, niti da im se klanja i služi. A Porfirije i vrhuška SPC upravo to rade i može se reći da su odavno “prodali veru za večeru“ radi zemaljskih privilegija. Koliko je to daleko od prave vere i ponašanja skromnih verodostojnika, koji zaista veruju u ono što formalno propovedaju?!
Iako odavno nisam praktičan vernik, pitam se dokle smo mi to stigli u ovoj zemlji, kada vrh SPC više ne razlikuje dobro od zla, istinu od laži, pravdu od nepravde i kulturu od primitivizma pa besramno napada najčasniji i najumniji deo našeg naroda a štiti nasilnike, lažne patriote i korumpiranu vlast! Nema dalje, ovo je moralno dno i pad institucije, koja bi barem nominalno trebala da zna koje su to etičke vrednosti na kojima može da se gradi neko normalno društvo i uređena država.
Ево одмах и јавно „на зиду Радара“ а не тајно и у страху, Николета сестро у Хрусту, исповедам: НИКАДА И НИПОШТО НА СТРАНУ РАСКОЛНИКА И РАСПОПА АРТЕМИЈА И МИЛИЋЕВИЋА И ОВОГ НЕСРЕЋНОГ ПАНТЕЛИЋА! А Вучић у његови нека иду где су и пошли, немојте да му будете сапутници…
ПРОФИТије папољубац се спрема да потпише Охридски споразум број 2. Сличну велеуздају без последица је већ урадио тако што је у Македонији (Јужна Србија) предао Немањићке манастире, цркве, и имовину поунијаћеној Македонској цркви. Велеиздаја коју се спрема да учини овај бандит у мантији је већа од велеиздаје коју је учинио Непомјаник. Оскару не замерам, он је Шиптар који ради у интересу његовог народа. Али овом Србину у мантији опроста не треба да буде.
Ствар је потпуно једноставна за онога који хоће да види.
Црква је део система и одувек је то била сем за време комуниста. Она је власт и то је ова криза показала. Никад јача.. Богомоље се граде на сваком ћошку. Поседује силно богатство. Манастири истурена одељења корпорације. Бави се бизнисом, продаје маглу… а шта је резултат. Постали смо хришћанска џамахирија. Имали смо Рибникар. Имали смо Дубону. Да ли се ико запита каква је то духовност када се све то дешава.
Да би смо постали нормално друштво, након ове кризе коју ћемо надам се превазићи, неопходно је…
Пре уписа у средњу школу, питати сваког ученика, да ли верује у то да је Исуса родила девица… да је Исус Христ телесно васкрснуо… или, да ли верује да је Исус умиривао олује на мору… или да ли верује да је Исус ђаволе утеривао у свиње а њих у море да се подаве. Ко у то буде веровао, ЗАБРАНИТИ МУ ДАЉЕ ШКОЛОВАЊЕ. Нека иде у манастир.
Друго… Након завршене средње школе упитати их… Да ли верују да мошти лече. Ако каже да верује, једноставно му забранити да уплаћује здравствено и да се лечи у здравственим установама. Нека иде у Тумане.
Нема нама спаса ако ово не урадимо.
Црква је стотинама година радила на томе да створи вернике који верују у те глупости. И не можеш ти да верујеш у те глупости а да се чудиш што многи верују у Вучићеве лажи и обмане. Принцип је исти. Вучић је на тим основама створио своје вернике. Верују у све што он каже без икаквог преиспитивања.
Црква је канцер који нас изједа стотинама година. Што је она већа и јача, нас је све мање, све смо сиромашнији и све смо заосталији.
Hvala Bogu ne verujem u Boga van čoveka, već samo u Isusove poruke. Mnogobrojni mudri ljudi pisali su filosofske knjige, mnogi su napisali izuzetno dobre romane, no retki su oni koji nisu ostajali u uverenju da ono što je napisano u Svetom pismu, ili ono što propovedaju crkve je to što treba posebno poštovati.
Za poštovanje su pojednici koji razmišljaju i objavljuju ateističke knjige, dok oni koji snimaju filmove u kojima prikazuju sasvim drugu sliku života Isusa Hrista, nemaju nameru da dosegnu istinu, već da dobro unovče svoj proizvod – konstruisanom laži da se obogate, oduzimajući od naivne većine. A upravo suština Isusove ideje je bila doći do istine, dok su njegovi naslednici sve to pretvorili u najveću laž. Istina je u nama samo nam nije dozvoljeno da je živimo. ABOSUS OPTIMI PESSIMUS (Najgora je zloupotreba najboljega).
“Bog sve vidi, kažnjava i prašta”.A Bog treba da je u nama. Najveći je greh tvrditi za hrišćanstvo da je to Isusova, Božja religija. Istina je da je to ideologija kojom su zaštićeni oni koji imaju dušu Sotone, baš onakvi protiv kojih se Isus borio, a oni ga rastrgli na krstači.
Svi su apsolutizmi bili blagosloveni od Crkve. Religija je uvek, još od Konstantina, bila uz diktatore i tlačitelje i nikada za dobrobit ugnjetavanih. Uvek je bila prva da ponizi, prokune pametno, duhovito. Uvek je bila udarna pesnica protiv mladosti i mizoginije protiv žena, smrti protiv života. I Tomas Džeferson je bio u pravu – „U svakoj zemlji i u svakom dobu, sveštenik je bio neprijatelj slobode. On je uvek u savezništvu s despotom, pomažući njegove zloupotrebe u zamenu za zaštitu svojih“
Svaka ti je sveta! Odlican komentar!
Režim u svojoj borbi za opstanak na vlasti po svaku cenu primenjuje princip inverzije , tako što protivnicima pripisuje sve ono loše što sam radi . Tako je u javnom diskursu istina zamenjena lažima . Istina je , znamo to , sam Bog i tu ne pomaže inverzija . SPC ne bi smela da se uhvati u tu zamku korumpiranog režima . Suštinska opasnost po nju je bila daleko manja i od osmanske vladavine od pet vekova , nego od ove podle režimske zamke .
Isus je mogao svojom nadarenošću i znanjem da postane vodeća duhovna ličnost u Jerusaliskom svetilištu, da vremenom zameni na dužnosti Kajafu, naručioca njegovog raspeća na krstači. No, Jovan i Isus su se žrtvovali da bi drugimа život bio ugodan.
Tradicionalno zapadni proučavaoci su držali navode jevanđelja bogomnadahnutim. Kao da su hteli da preporuče ljudima sa sotonskom dušom da mogu mirno da prave zlo, da podržavaju zlo manjine nad većinom čovečanstva.
Još u šestom veku pre n.e. Heraklit Efeski je otkrio da “Kosmos nije stvoren ni od bogova ni od čoveka, nego je uvek bio, jeste i biće večita vatra”, što je kasnije potvrdila savremena nauka.No, treba verovati i u najnovija saznanja ustanovljena preko podataka dobijenim najsavremnijom letilicom koja putuje ka kraju sunčevog sistema, pa se rezonuje da je moguć kraj posle dve milijarde godina. Međutim, najmoćnije religije i dalje tvrde da je Bog ili Gospod, stvorio sve, stvorio i čoveka i Zemlju, koja je nekada bila ploča za religiju, kao što se Sunce okretalo oko Zemlje, jer su na njoj sveštenici i Crkve. Oni ne mare za trku naučnika da uhvate najsitniju čestucu Bozon koja nosi masu. Neka naučnici traže najsitnije čestice u jezgru atoma, neka u laboratorijama sazdavaju čoveka od jedne ćelije, religija i dalje opstaje da ubeđuje naivne, pre će biti uplašene i neslobodne, neke lenje, time amoralne, da je Bog stvorio čoveka kao i zemlju i sve u svemiru, a po meri i za dobrobit ljudskog roda.
Verovanje u nadprirodnu silu – religija se menjala. Pre monoteizma postojala je mnogobožačka religija, koja je prepoznala ljudsko neznanje, pa je podsticala znatiželju i učenje, i na taj način razvijao se um i volja kod čoveka. Nažalost, jednobožačka vera, iako novija, čini obrnuto – razvija i čuva slepo verovanje, pokornost i lažno samopouzdanje zasnovano na svemoći Gospoda i podstiče nerealno uverenje da će na kraju uz Božju pomoć sve biti kako treba.
Svi bogovi su izmaštani iz potrebe čoveka da veruje u nešto što je bolje i moćnije od svega što ga ugrožava, pa i od čoveka, a što će mu pomoći da preživi i savlada sve izazove surovog okruženja i da živi bolje. Bogovi jedinci to obećavaju samo ako ih se bespogovorno sluša, ako ne na ovom onda bar na onom svetu.”Istorija religije je amalgam realnosti i laži, istoriska relanost postaje laž, nestvarna bajka postaje istina.” (Žan Kokto, Journal d’un inconnu)
Ovako razmišlja Čovek. Svesno biće, slobodoumno biće. A oni koji su od malih nogu indoktrinirani bajkom o vaskrsnuću i sličnim bajkama imaju za sebe od tvoraca te bajke u Jovanovom jevanđelju poglavlje 10, iznet Isusov stav o njima. Da vas podsetim, njegova alegorija je da su vernici koji mu zaista veruju, ovce, a da je on njihov pravi pastir. Eto budite to što vam On kaže.
Tvorac ne traži slepo verovanje i pokoravanje , to traži crkvena birokratija organizovana na hijerarhiji i sprezi sa vlašću . Tvorac je stvorio i bozon i materiju i čoveka i sve dimenzije i sav beskraj , koji je tik ispred našeg nosa, to je jedinstvena sila , koju mi nazivamo Božijom . Čoveku je rečeno da u svakom vidi sebe i da za svakoga osete bezrazložnu ljubav . To je za sada ono što ljudi treba da urade , ma koliko to bilo teško . Kada bi bili takvi ne bi bilo zla , mržnje , laži , licemerja , nepoštenja i svih drugih stvari . Kada se dovoljno ide tim putem dobije se neoboriv dokaz da Tvorac postoji i da mi postojimo po njegovoj volji i shvati se da samo zakoni , bez međusobne ljubavi i saznanja da postojimo po volji Tvorca , ne mogu pravedno urediti naš život .
DUHOVNO STANJE VREMENA
Ili VLADAJUĆE STANJE SVESTI
Posle višedeceniskog razmišljanja započeh da pišem drugoga dana Svetoг Jovana Krstitelja. Namera mi je da ukažem na izopačenost, licemerje i zlouptrebu Isusove ideje od strane svake crkve i bilo koje države, udružene da produže sa manipulacijom, eksploatacijom i zaglupljivanjem naroda.
Ukoliko ovu želju, koju nosim u duši decenijama, ostvarim oprostiću sebi uzaludno utrošeno vreme u životu. Ovu želju dugujem mojoj predobroj majci Miroslavi i strogoj nani Krstani, koje su me dobro čuvale prve šest godine života, kada se kod deteta formira poverenje u život i ljude.
SVETSKA EKONOMSKA, MORALNA KRIZA! A GDE NAM JE BOG?!
Boga nema, no težnja ka višoj, božanskoj svesti neće nikada prestati
Dok sam privršavao priču (2008.) o prvom susretu Josifa i Marije, i pored tako silne Crkve koja bi trebalo, no to ne čini, da brani moral, stigoše crne slutnje da smo na pragu nove svetske tragedije u kojoj će stradati, kao i ovek, oni za koje se Isus žrtvovao. Nečasna gospoda koja živi od brojanja tuđih para u svojim bankama, koje im je država dala da eksploatišu, prevarili su američki narod zbog čega su porodice izgubile svoja staništa i žive pod šatorima.
Sa svih strana stižu povici za spas čovečanstva. Kao da je 21. vek zabasao u tunel u koji nas uvukli vampiri, a ne politički lažovi koji su krajem predhodnog vek najavlјivali mir i razbibrigu širom sveta, samo da prihvatimo demokratiju kao njihov idealan sistem. Oni koji lažu i naveliko kradu, glume da su vernici, iako ne veruju u Boga, većina od njih su hrišćani, svi su kršteni a posetili su i Vatikan. Neki su poljubili ruke Papi, zahvalni što Crkva ćuti i ne osuđuje njihovu amoralnost. Znaju oni da nema ništa od onoga što piše u Starom zavetu – “Ko se boji Boga izbaviće se od svega.” Takvi su uvereni da mogu i samog Boga da kupe. Ne, oni nikada neće znati niti osetiti božansku ljubav, jer se takva ljubav ne kupuje parama. Parama se može ublažiti nesigurnost, strah od života, no ne može se kupiti ljudska duša.
Filozofi, kao i svi oni koji razmišljaju, pitaju se kako dalje? Da li umesto kapitalizma treba tražiti neki drugi sistem? No, nikako da se pritom sete istine – da prema Isusovom moralnom načelu kapitalizam je đavolska težnja ka imanju što više materijalnog, što je sasvim suprotno od težnji ka produhovljenju, oboženju. Uоstalom kapitalizam počiva na Sedam smrtnih grehova, što je suprotno od Deset Božjih zapovesti. Jedan od grehova je pohlepa kao pokretačka sila kapitalizma. A pohlepa je sociopatološka kategorija.A kada postane opsesija to je psihijatriski problem. Evo kako je stručno opisano stanje pohlepe:”To je osećaj praznine koju ne možete ničim da popunite, osećaj velikog nezadovoljstva.Pohlepu možete da doživite i kao osećaj da niste kompletni.To je potraga za celinom i manifestuje se kao potraga za uspehom, slavom, pažnjom, potvrđivanjem od strane drugih. Možda tragate za sudbinskom vezom, uspešnijom karijerom ili kupujete nove igračke.U svakom slučaju to što pokušavate nikad neće donete zadovolajavujuće rezultate.Ako opet pokušate, možda kupite drugi auto jer mislite da je bolji, možda promenite partnera jer mislite da vas sadašnji nije dostojan. Ova potraga je beskonačna i postoji samo jedno rešenje. Žudnja i pohlepa nastaju samo onda kad vas je Ego obuzeo i kada ste odsečeni od Višeg Ja. Uredu što tražite, ali nikada nećete naći rešenje osim u sebi. Okrenite se ka unutra, vaš put je blokiran Egom. On onemogućava jasnu viziju i treba ga odstraniti ako želite da budete kompletni. Kompletni ste samo kada ste povezani sa Višim Ja. Ova veza je korak na putu ka Bogu. Jedina ljubav i potvrda za kojima tragate dolaze iznutra. Kada ih pronađete u sebi imaćete ih i spolja.”
Hahahahaha…. Pod hitno u Kartično odeljenje Partije da vam da nove kartice sa recitacijama. I da Tata Šlomo pomazi svoje detence po glavi da se smiri.
Evo ga i drug Partijski recitator. Drug svetosavac. Nema gorih. Je li toplo u Partiji i da li dobro ide trgovina drogom, oružjem i ljudima?
Zlatna sredina istine…
1. Ko se od koga odvojio i šta je to anatema tj. Pravoslavno tumačenje toga? Da li se i kako razlikuje od ekskomunikacije kod Katolika? Ako umrem anatemisan – da li sam proklet i na onom svetu tj. da li su drugovi u Pravoslavnoj Crkvi time dali sebi za pravo da odlučuju o onome o čemu samo Bog može da odlučuje?
Da li i u Pravoslavnoj Crkvi ima nepogrešivih kao Papa? Ako ne verujem u njihovo (pravo na) proglašavanje „jeresi“ i svetaca – da li sam Pravoslavan? Da li je u Zakonopravilu Svetog Save bilo i mučenja tj. telesnih i smrtne kazne?;
2. Pravoslavna Crkva je podrivena isto kao Katolička i to infiltracijom komunista u redove sveštenstva. Mnogo dokaza o tome. „Ljudi bez časti i morala“. Jezuiti su recimo isto podriveni još od Pedra Arupea a i ranije. Papa Franja je recimo bio komunista, zaražen zlom još u Argentini. Najveći broj nasilja prema deci činili oni i njihovi učenici a ne pravi sveštenici.
U SPC je najviše podriven vrh Crkve nažalost. Niže rangirani sveštenici koji su zaista Hristovi ratnici ne mogu da dođu do izražaja od takvih;
3. Da li je vraćena imovina Crkvi? „Не може се захтевати накнада штете по основу изгубљене добити због немогућности коришћења, односно управљања одузетом имовином, као и по основу њеног одржавања у периоду од дана одузимања до њеног враћања.“ (član 19. Закон о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама: 46/2006-169)
Ko kome duguje – Crkva državi/građanima ili obrnuto?;
4. Darvinova teorija je antinauka. Upravo to – teorija. Ništa zaista dokazano;
5. Ko su drugovi da zabrane bilo kome verski obred uključujući i zajedničku kašičicu?;
6. Drug Porfirije je naravno čisto zlo. Pozvao „sve“ da se „uzdrže od nasilja. Primećujete? Pravi se jadan da ne zna. Kao da bledunjavi studenti biju ćelave tetovirane i nabildovane kriminalce. Prvoklasni nitkov;
7. Ordenje jeste sramota vrha SPC. Ne cele Crkve. Nego drugova;
8. Uobičajena propaganda oko Kačavende i Pahomija. Nikada ne videh nijedan dokaz. Samo što daju snimak kako se navodno na tom snimku vidi Kačavenda kako se ljubi sa muškarcem a onda ga nazivaju pedofilom što je glupo;
9. Najopasniji u Crkvi su drugovi „svetosavci“. Zmijski jezici koji šire propagandu Satanine ideologije krijući se iza mantija. Davno rekoh – samo da ne dođe vreme da Ambroza i Judašvilija pravimo od blata ako drugovi svetosavci zasednu na vlast.
Sve napisano je slika vernog naroda. Zaveden, odsutan od sopstvenog bića, pohodi se za pokazanom moći.
Niko ne spominje da je Vučić pogazio reč datu u Crkvi, niko ne spominje da je Porfirije u toku činodejstvovanja izrekao anatemu pravoslavnima (koji veruju da Sveti Duh ishodi od oca). Svi ćute. Na sve izneto u gornjem tekstu, odsustvo vere, odsustvo ljubavi, klanjanje novcu, ćute. Kao poslednji čin iz Protokola Sionskih mudraca.
Najjadnije nešto što se moglo desiti, desilo se sinoć u Novom Sadu. Beslovesna rulja koja psuje i zviždi patrijarha i vladike. Tužno.
Analizirao si rulju . Budi objektivan i analiziraj i drugu stranu , jer za konflikt je potrebno bar dvoje .
У овоме случају за конфликт је била довољна само једна страна, тјст. руља која је покушала да спречи одржавање свечане академије поводом обележавања 200 годишњице оснивања Матице Српске. Урлали су не само на његову светост Патријарха Профирија него и на владике који су отворено подржали студенте.
Ради се о проусташкој руљи чији је коловођа Динко Грухоњић који се јавно и то у Хрватској дичио са имењаком који је био управник стратилишта Јасеновац . Такођер он и јавно проповједа да треба православне цркве претворити у пабове и коцкарнице ,само њих а не друге вјерске објекте. По њиховом Срби би требало да се састају у катакомбама . Њихов главни циљ је биолошко уништење Срба као народа,а прва фаза је напад на СПЦ. То свјесно подржавају и неки медији. Они су се инфлитирали у часни студентски покрет јер тако им је најлакше да дјелују. Студенти би се требали одлучно оградити од њих и јасно осудити њихово понашање,у противном ће дефинитивно изгубити велику подршку и углед,што ће неминовно и нажалост довести до јачања садашње власти.
Samo ti nastavi da pišeš komentare na Informru, tamo si pokupio ove “ informacije“, pa tamo i deli svoje zaključke.
Ми нисмо на ти,нити расправа са простацима и онима који умећу лажи у нечију анализу нису мој ниво. А шта ћу да пишем и коме се обраћам ,то је мој лични бизнис и особе попут Вас неће то да ми одређују. Уосталом Ви немате минимални интелект да би неко са Вама размијенио аргументе.
Eh baš se divim tvom intelektualnom nivou sagrađenom na Informeru i na Vučelinim Novostima. Intelektualac probaj nešto da saznaš i iz drugih izvora. Što se tiče vas boraca za Srbe i Srbiju, iskustvo nam govori da ste veće zlo Srbima vi naneli nego neprijatelji Srba, eto ti samo primer radikalske borbe za srpske zemlje, gde su Srpske zemlje tu su Svpski Vadikali, pa sad tamo više nema Srba, a Radikali napunili džepove. Ako nisi znao na Kosovu su od nedavno Srbi stranci, a to je zasluga velikog borca za Srbe, Ace Srbina, i ohridskog sporazuma. Što se tiče vođstva SPC, veliko je pitanje dal ono radi i interesu Srpske crkve. Eto dadoše Makedoncima ohridsku arhiepiskopiju, a pre tog isključiše Artemija, tako da se čini mi se sve radi po volji fanariota, a to znači da se u bliskoj budućnosti može očekivati da se i crkve i manastiri na Kosovu pripoje Ohridskoj arhiepiskopiji, a to je stara želja fanariota, koji su možda i veći neprijatelji Srpske Pravoslavne Crkve od katolika jer su u sedamnaestom veku oni ukinuli pećku patrijaršiju, i preuzeli jurizdikciju nad svim crkvama na teritoriji Balkana. I veruj mi da će imati podršku Vaseljenskog patrijarha. Eto toliko o zaštiti srskih interesa, Gluhonjić je mala maca za ove igrače koji su na čelu crkve i države.
Mrš na informer nacionalistički ološu!
Podmećete tog Gluhonjića , a istina je da se najviše protiv ove korumpirane , nasilničke i narko vlasti , najviše bune pravi studenti i mladi , koji su u ogromnoj većini i koji su budućnost Srbije . SPC je zbog rođačkih veza Vučića i Porfirija zauzela stranu kriminalne vlasti , što joj ni malo ne služi na čast . Kada je još bila potrebna policija da bi zasedala Matica srpska i da li je u redu da taj gradski kvart bude blokiran i bude zabranjeno kretanje građana ? To vam je normalno ? Vi koji takve stvari branitr i podržavate , suštinski ste najveći neprijatelji Srba i Srbije . Vidim da ste jekavac , pa pretpostavljam da Vam je Šešelj politički uzor . Samo bih vas pitao šta se od njegovih obećanja ostvarilo i koliko nas je koštalo neostvarivanje ni jednog njegovog političkog cilja ?
Porfirije je svetost koliko si ti patriota. Sto se kaze u dominama -duplo golo.
Prvoslave, pokaj se!
Od SPC nije ostala ni futrola od mrtvog k…a !?
Da obnovimo gradivo kada zlo i dalje vlada Srbijom:
Akademik Nenad Kostić dao dijagnozu situacije u kojoj je Srbija: „Kad zločinci postanu heroji…“
Dr Dragan Milić o najavi studenata da su protesti od sada građanski
Akademik Nenad Kostić dao dijagnozu situacije u kojoj je Srbija: „Kad zločinci postanu heroji…“
Akademik Nenad Kostić izjavio je da je srpsko društvo zapalo u anomiju, što je termin za izopačeno društvo i da situacija može da se reši jedino ispunjenjem zahteva sa Vidovdanskog protesta.
Akademik Nenad Kostić izjavio je da je srpsko društvo zapalo u anomiju, što je termin za izopačeno društvo i da situacija može da se reši jedino ispunjenjem zahteva sa Vidovdanskog protesta.
Na pitanje N1 kako vidi protest 28. juna, sada kada je prošao, kao i nasilje policije i odgovor građana, akademik Kostić kaže:
„Pre rešenja, pre terapije, mora se označiti uzrok pojave – dijagnoza. Građanima se smučilo višegodišnje obmanjivanje, potkradanje, vređanje, laganje, izbezumljivanje. Naše društvo je odavno zapalo u anomiju, anomija je sociološki termin za izopačeno društvo. Kod nas su zločinci postali heroji, kod nas su ulizice postali moralni uzori, kod nas je univerzitet postao neprijatelj, a televizije koje šire mržnju i propagandu su postale obavezne za celu teritoriju zemlje“, rekao je akademik Kostić i nastavio: Kod nas se studenti, savesni građani, 20-godišnjaci i možda 30-godišnjaci zovu fašistima, nacistima, ustašama, bandom i ruljom. To je primer anomije, izopačenosti društva koju dosledno proizvode oni kojima ta izopačenost koristi. E, ti izopačeni su imali osam meseci da odgovore na jednostavne zahteve“.
Istakao je da se svi zahtevi studenata i građana, svode na isto – poštujemo zakone i bar umanjimo korupciju ako već ne možemo da je ukinemo.
„Ko se oglušuje o zahteve za poštovanje zakona, ko se oglušuje o zahteve za fer i poštenim parlamentarnim izborima, taj izaziva nasilje. Ko žanje vetar, požnjeće oluju. U ovom slučaju oni seju oluju, a žanju samo vetar. Naš odgovor je blag i mek u odnosu na ono što nam se radi. Nasilje je prirodna posledica“, rekao je akademik.
Zadnji deo moje knjige KOJIM PUTEM? – Ko vlada Srbijom, a zašto vlda tako – naopako?
A kako je posle dvadeset vekova u sadašnjem svetu, 2023.
godine? Rimska imperija je celi Zapad, kako oslovljavamo
Evropsku uniju i SAD. Za razliku od one u Isusovo vreme, sadašnja ima suparnike po oružju u komunističkoj Kini i Rusiji. Rusiju vode bivši članovi Komunističke partije, dok Kinom upravljaju izabrani najbolji ljudi, koji su i članovi Komunističke partije. Baš kako su Sokrat i Platon tražili: „Treba najpametniji da rukovode državom, a ne ’demokratski’ izabrani i od ljudi najniže svesti.”
Dok u „Jerusalimu” – Beogradu vlada Irod sa svojim plaćenicima, Veliki poglavar, Kajafa, obitava u „Velikom hramu”, tj. Patrijaršiji patrijarh Porfirije. Nekoga ubiju, neke prebiju, nekom kuću zapale, a sve koji mu se ne dive vređaju i prete preko mnogobrojnih medija sa nacionalnom frekvencijom. Bez prestanka
poručuju: Država, to je Irod! A njega podržava „Sinodrin u Svetom hramu”, tj. sinod Srpske pravoslavne crkve u Patrijaršiji.
Godinama apostoli i mnogobrojni isusovci, hrišćani i ostali oboženi dobri ljudi konstantno protestuju na ulicama gradova širom Srbije. Irodovi plaćenici napadaju ljude na protestima
motkama, čekićima, automobilima, a poneki policajac golim rukama gura ženu preko ograde na auto-putu u jarak.
Protestuju i u nekim gradovima „Rimske imperije”, tj. Za
pada. Čim protestanti postanu agresivni, države upotrebe silu.
Razlika je što ne razapinju javno na krstu. Za proteste oboženih u „Jerusalimu” – Beogradu, „Rim” − Zapad ima razumevanja. Podržaće oni drugog Iroda.
I pored svega, čovečanstvo napreduje. Zahvaljujući bogovima i boginjama, kakva je i Konstrakta sa svojom pesmom „In corpore sano“, otpevanom na Evroviziji 2022.
„A Bog je tamo gde čovek voli, gde čovek podnosi žrtve radi drugog, gde se čovek raduje čoveku.” Ovo je izjavio visoki srpski sveštenik. I među njima se nađe obožen čovek, kao što je bio patrijarh Pavle. Kao što je sadašnji papa Francisko, prvi u istoriji Vatikana koji poštuje Isusa Hrista. Nije slučajno što je papa Francisko, kao i Če Gevara, iz Argentine. Nažalost, pitanje je koliko će dugo izdržati da ne bude prinuđen da se okane Boga i zadovolji đavolom koji nudi pare preko sotonskih bogataša koji vladaju svetom. Na papino tajno noćno izlaženje i pomaganje beskućnicima po ulicama Rima prvo upozorenje je stiglo od sotona iz SAD koji najviše plaćaju Vatikan da se sveštenici prave gluvi i slepi na njihova nepočinstva širom sveta: „Neka se papa Francisko drži uobičajenih pravila crkve, kako su to radili njegovi prethodnici, da nas ne prinudi da, za poče
tak, smanjimo svoje priloge Vatikanu.”
Mitologizacijom laži krije se istina, čime se omogućava da
bezbožni, zli manipulišu svešću naivne i uplašene većine.
Na kraju da citiram mudrog partizana u borbi protiv faši
zma, akademika, mirovnjaka svetskog glasa sa dva doktorata – iz nuklearne fizike i filozofije – dr Ivana Supeka: „Dobar čovek nije pasivan pratilac svetskih zbivanja niti se asketski odriče svojih čežnji i prirodnih nagona… On shvaća ili bar pokušava shvatiti što druge tišti i nastojat će ukloniti njihov jad, koji je često i njegov vlastiti. Zla rastu u planetarni udes, a dobar je čovjek odan čovječanstvu. Nemoguće je čovječnost pomiriti s
rasizmom, nacionalizmom i vjerskim fanatizmom.” (Na prekretnici milenija; Prometej, Zagreb, 2001. str. 252).
Što treba shvatiti da je dobar čovek suprotno od ideala uspešnog čoveka, koji propagira savremena civilizacija, a koji se sastoji u usponu bogatstva i moći.
Beograd, leto i jesen 2023.
Miloš J. Kosova