Izveštavanje većine domaćih medija pre i posle urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra 2024, poklapa se sa načinom njihovog izveštavanja u poslednjih 13 godina, od kako je na vlasti koalicija SNS-a i SPS-a. Drugim rečima, većina medija zapravo je samo služila za promociju onoga što vlast radi, umesto da građane istinito, potpuno i pravovremeno informišu, osnovni je zaključak Medijske potkomisije Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice, koja je analizirala odgovornost i izveštavanje medija pre i posle urušavanja nadstrešnice.
U nastavku objavljujemo autorski tekst koji su za Radar napisali članovi Medijske potkomisije, Dubravka Valić Nedeljković, redovna profesorka Univerziteta u Novom Sadu u penziji i diplomirani sociolog Zoran Gavrilović.
***
Medijska potkomisija je uradila četiri istraživanja: analizu sadržaja pisanja medija tokom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, prvo otvaranje rekonstrukcije perona i pruge 2022, drugo otvaranje same Železničke stanice 2024, narativi predsednika Srbije Aleksandra Vučića o tome ko je kriv za pad nadstrešnice i o (ne)radu tužioca i sudija.
Analiza pisanja medija o rekonstrukciji stanice u Novom Sadu
Dve potpuno suprotstavljene grupe medija su se bavile tokom godina (od 2013. do 2024.), prema nama dostupnom materijalu, rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu.
Svi tekstovi u medijima bliskim vlastima pozitivno su intonirani. Uz to, izuzetno su retki tekstovi u kojima se uopšte pominje kineska kompanija, njihovi radnici i vrednost radova na Železničkoj stanici. Nikada nisu postavljali dodatna pitalja o ceni, izvođačima, rokovima
Prvu grupu čine pisani, elektronski i novi digitalni mediji bliski vlastima poput oba javna servisa, dnevne novine Politika, Novosti, novosadski Dnevnik i Alo, zatim onlajn mediji Naslovi.net, Gradske Info, NS uživo, Vojvodina uživo, e-Kapija, Moj Novi Sad, Gradska TV, Informativni list Železnice Srbije i Graditelj, strukovni časopis arhitekata Srbije.
Ovi mediji su izveštavali isključivo faktografski, uz obilje fotografija, ali retko onih snimljenih na terenu. Svi tekstovi su veoma pozitivno intonirani (100 odsto u analiziranom uzorku). Izuzetno su retki tekstovi u kojima se uopšte pominje kineska kompanija i njihovi radnici kao i vrednost radova. Nikada nisu postavljali dodatna pitalja o ceni, izvođačima, rokovima.
Novinari portala 021 sa upitima za dodatne informacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu obraćali su se na 10 adresa, najčešće državnom preduzeću Infrastruktura železnice (53 odsto), a od institucija u 56 odsto slučajeva nikada nisu dobili odgovor
Drugu grupu čini svega nekoliko medija, među kojima se ističe portal 021, koji se bavio rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu. Ovaj portal je odabran i stoga što ga poseti milion i sedamstotina hiljada pojedinačnih korisnika tokom meseca. Najviše je bilo analitičkih članaka i beleški, po 24 odsto. Sa upitima za dodatne informacije su se obraćali na 10 adresa i to najčešće Infrastrukturama železnice (53 odsto). Od institucija u 56 odsto slučajeva nikada nisu dobili odgovor.
Analiza izveštavanja o dva otvaranja pruge i Železničke stanice u Novom Sadu
Prvi je puštanje u rad deonice pruge Beograd – Novi Sad kao deo međunarodne linije Beograd – Budimpešta, 19. marta 2022. Svi mediji su obimno izveštavali, jer su glavni akteri bili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban. To su mediji pratili kao međunarodni događaj. Otvaranje je bilo u funkciji predsedničkih izbora, koji su održani 3. aprila 2022.
Drugo otvaranje same Železničke stanice 5. jula 2024, mediji su pratili vrlo sporadično, smatrajući da je reč o lokalnom događaju, pošto su od visokih funkcionera otvaranju prisustvovali samo predsednica Skupštine AP Vojvodina Maja Gojković i ministar u Vladi Srbije Goran Vesić.
Govorne strategije Aleksandra Vučića
U 158 dana, od 5. novembra 2024. do 12. aprila 2025. Aleksandar Vučić je u svojih 50 obraćanja, u svakom trećem obraćanju, adresirao tužilaštvo i sudove, direktno kvalifikujući u negativnom ili upitnom tonu njihov rad.
Vučić negira ili stavlja pod znak pitanja političku odgovornost. U oktobru izlazi u javnost sa tezom da je reč o terorizmu i uključuje u diskurs novog aktera, opozicionog novosadskog političara Mišu Bačulova, ne bi li se skrenula pažnja građana sa nepokretanja sudskih postupaka
Karakteristika njegove osnovne manipulativne govorne strategije je model „vruće-hladno“, čiji je cilj kontrola štete, delegitimizacijom i kritikom uglavnom svega o čemu govori, a u ovom slučaju, o radu tužilaštva i suda.
Za pad nadstrešnice okrivljuje struku što je kasnije rezultiralo hapšenjima 13 inženjera. Tvrdi da nije reč o korupciji, već neznanju. Negira ili stavlja pod znak pitanja političku odgovornost. U oktobru 2025. izlazi u javnost sa tezom da je reč o terorizmu i uključuje u diskurs novog aktera, opozicionog novosadskog političara Mišu Bačulova, ne bi li se skrenula pažnja građana sa nepokretanja sudskih postupaka.
Protivnike i neistomišljenike imenuje terminima koji nose negativan vrednosni predznak: „lažovi“, „prevaranti“, „oni koji ruše institucije“, „strani plaćenici“, „žuta elita“, „huligani“… Namera je da umanji njihovu vrednost u očima medijske publike. Sebe ističe kao poštovaoca zakona: „neću da rušim institucije samo…“, „neću da utičem ali…“
Zaključak
Ovakvim informisanjem i plasiranim narativima od vladajuće elite i samog predsednika nije ispunjeno osnovno ljudsko pravo – pravo građana da znaju – čime su njihovi životi dovedeni u pitanje. Izveštavanje o urušavanju nadstrešnice se poklapa sa načinom izveštavanja u poslednjih 13 godina, a koje karakteriše promocija onoga što vlast radi bez omogućavanja građana na Ustavom (član 51) garantovano pravo na istinito, potpuno i pravovremeno informisanje, zbog čega su građani ostali bez informacije o ključnim informacijama o projektu.
Protivnike i neistomišljenike predsednik naziva „lažovima“, „prevarantima“, „onima koji ruše institucije“, „stranim plaćenicima“, „huliganima“… a sebe ističe kao poštovaoca zakona: „neću da rušim institucije samo…“, „neću da utičem ali…“
Takođe, deo medija je bio u funkciji skrivanja odgovornosti, skretanja pažnje i etiketiranju onih koji su tražili sankcionisanje odgovornih, među kojima je i Anketna komisija.
Pišu:
Dubravka Valić Nedeljković, redovna profesorka Univerziteta u Novom Sadu u penziji
Zoran Gavrilović, diplomirani sociolog
