Bezmalo pola godine prošlo je od objavljivanja snimka sa studentskog plenuma, koji je u mahnitoj interpretaciji režimskih paramedija poslužio kao dokaz da akademci sa zaposlenima u Kontroli letenja (SMATSA) planiraju da sudaraju avione na nebu iznad Srbije, a vendeta vlasti nad kontrolorima leta i dalje traje. Nakon noćnih saslušavanja koje su sproveli agenti BIA, vanrednih bezbednosnih provera u MUP, ranije izgovorene pretnje otkazom predsednika Srbije Aleksandra Vučića počele su da se obistinjuju početkom oktobra.
Naime, prema pouzdanim informacijama Radara za sada su tri radnika SMATSA, sindikalni aktivisti i dugogodišnji kontrolori letenja, dobila otkaze ugovora o radu, a neposredno posle štrajka sindikata Kontrole letenja, koji je završen krajem septembra. Otkazi su zasnovani na negativnim bezbednosnim procenama koje je za pomenutih troje kontrolora leta poslalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, a po zahtevu rukovodstva SMATSA. Time se delimično ispunila pretnja koju je Aleksandar Vučić prvi put izrekao na stranačkom skupu, u Sava centru, decembra 2024:
„Kod nas je uvek najveća tuča ko će da ide u neku SMATSA, neku kontrolu leta, i tamo idu oni koji imaju po 10.000 evra platu. Onda se pojave ti, i svakih šest meseci kažu, ’ako nam ne povećate platu, sad ćemo da štrajkujemo‘. Ja samo kažem: ’Aj‘ molim vas štrajkujte što je moguće pre, da vas sve izbacimo napolje‘“, rekao je tada Aleksandar Vučić.
Ponižavanje Službe
Posle uobičajene populističke glume siromašnog predsednika, čiji su svi kumovi i prijatelji milioneri, a odela vrede desetine hiljada evra, prepune prezira prema svakome ko bi mogao biti nazvan ekspertom u svom poslu, usledio je direktan pritisak na zaposlene u ovoj vitalno važnoj državnoj agenciji. Mnogi od njih imali su neočekivane susrete na javnim mestima sa pripadnicima BIA, pri kojima su se postavljala pitanja u vezi sa mogućim štrajkom. Pritisci su pre toga eskalirali serijom saslušanja u prostorijama SMATSA, koje je sprovela BIA tokom večeri i noći između 7. i 8. aprila. Ovome je prethodila celodnevna kampanja moralne panike koja se širila sa vladinih paramedija povodom tajnog snimka sa Saobraćajnog fakulteta, a potom i hitre reakcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je poslušnički odgovorilo na nalog izdat sa režimskih televizija i naložilo MUP-u i BIA da prikupe podatke o snimku.
Ljudi koji su prisustvovali saslušanjima u prostorijama SMATSA ostali su su pod utiskom da agenti BIA rade preko volje i da im je jasno da nema nikakve realne opasnosti koju istražuju, ali da su nečijom voljom naterani da se blamiraju
„Celog tog dana, trajala je neprestana dreka u kojoj je vlasnik te televizije zapenušano zahtevao da tužilaštvo reaguje, a u osam sati uveče je slavodobitno objavio da će se to i desiti“, govori izvor Radara, dugogodišnji radnik SMATSA koji je zahtevao anonimnost.
„Oko 21.30 su stigli agenti BIA. Kolege koje su u to vreme bile prisutne, među radnicima BIA sa fotografija u medijima prepoznali su načelnika Marka Parezanovića, kao nekoga ko rukovodi tom akcijom. Odmah su počeli pozivi našim radnicima da dođu u prostorije Agencije na Aerodromu ’Nikola Tesla’. Poslednji je pozvan u 23.30.“
Podsetimo, nedavno je u jednoj sličnoj tiradi predsednik kritikovao Bezbednosno-informativnu agenciju da ne radi dovoljno, jer nije proizvela nijedan snimak sa studentskih plenuma, iznoseći sumnje da jedan deo BIA radi protiv režima. Istom prilikom, Vučić je apostrofirao upravo sektor operative BIA, izbegavajući da lično prozove njenog načelnika, pomenutog Marka Parezanovića. Tako se ova akcija može smatrati svojevrsnim poniženjem dela BIA, koja se i sama našla u nemilosti, a na tom konkretnom primeru bila izvrgnuta ruglu jer im je direktno poručeno da režimski paramediji rade bolji posao od njih kada su u pitanju studentski plenumi.
Naši sagovornici ističu da su ljudi koji su prisustvovali ovim saslušanjima u prostorijama SMATSA ostali pod utiskom da agenti BIA rade preko volje i da im je jasno da nema nikakve realne opasnosti koju istražuju, ali da su nečijom voljom naterani da se blamiraju.
„Ljudi iz BIA pokušavali su da saznaju nešto o sindikatu, o karakteru ljudi koji su na njegovom čelu, kakvi su kao osobe i kakve su im namere“, priča naš sagovornik.
Usledila je neformalna kampanja pritisaka, slučajnih susreta na javnim mestima kojima je zaposlenima u kontroli letenja diskretno stavljano do znanja da se prate njihovo kretanje i kontakti.
Prema dokumentima u koje je Radar imao uvid, rukovodstvo SMATSA pokrenulo je kod MUP zahteve za vanrednu proveru zaposlenih 20. avgusta, već narednog dana po otpočinjanju štrajka kontrolora leta.
„Država je kroz Ministarstvo finansija aktivno sabotirala napore rukovodstva SMATSA da dođe do sporazuma sa sindikatom i štrajk najpre spreči, a onda i prekine pre isteka njegovog trajanja“, govori sagovornik Radara i dodaje da nije dat nijedan validan argument zašto se sprečava dolazak do sporazuma: „Neformalno, nama je već tada bilo jasno da glavna kočnica dolazi direktno iz Predsedništva Republike Srbije, predsednik je javno obećao da će svima podeliti otkaze.“
„Pakovanje otkaza“
Indikativno je da su imena nekih od radnika Kontrole letenja na spisku koji je poslat na vanrednu bezbednosnu procenu u MUP bila zaokružena i da su upravo oni ostali bez posla. U pomenutom dokumentu zahteva se od MUP da obavi vanrednu bezbednosnu proveru po Zakona o vazdušnom saobraćaju u kome se kaže da se ona obavlja „uvek kada poslodavac osnovano posumnja da postoji bezbednosna smetnja kod vazduhoplovnog osoblja“.
Odgovor iz MUP poslat je posle zahteva za dopunu dokumentacije, 27. septembra, u kome se navodi da je „tokom bezbednosne provere za dva radnika utvrđeno da postoji bezbednosna smetnja propisana u skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju, koja doslovno glasi: „Ako o licu postoji negativno mišljenje službi bezbednosti.“
Prevagnula je namera da se ispune pretnje predsednika, da se uništi sindikat po uzoru na ono što je učinjeno u Er Srbiji, a u tu svrhu je iskorišćena BIA. Zaposleni tvrde da je ta Agencija zloupotrebljena kao u Belorusiji
Prema tom dokumentu u koji smo imali uvid, MUP je naveo da su Ranko Radovanović, predsednik sindikata Kontrole letenja i Igor Hajderpašić, sekretar sindikata, dobili negativno mišljenje BIA, bez ikakvog obrazloženja. Dokument sa ovom „kritično važnom informacijom“ stigao je u SMATSA tek 7. oktobra, nakon čega Agencija zabranjuje prilaz svim objektima od bezbednosnog značaja ovoj dvojici zaposlenih obaveštavajući ih o tome službenim mejlom. Tri dana kasnije SMATSA sačinjava i Rešenje o prestanku radnog odnosa za Radovanovića i Hajderpašića. Kao čin odmazde rukovodstvo Kontrole letenja pokušalo je da izdejstvuje i ukidanje licenci kontrolora leta za pomenute sindikalce, čemu se suprotstavio Direktorat za civilno vazduhoplovstvo.
Izvori našeg magazina, kao i dokumenti u koje smo imali uvid, svedoče da je reč o neargumentovanom, diskrecionom odlučivanju, a po preporuci Bezbednosno-informativne agencije, odnosno političkog vrha:
„Ovde je reč o jednoj apsolutnoj improvizaciji koja je plod mašte i kaprica ljudi koji su prvo došli na ideju da je neko nameran da sudara avione nad Srbijom ili blokira aerodrom, a potom da isteruju svoju volju po svaku cenu“, zaključuje sagovornik Radara. „Mislim da je prevagnula namera da se ispune pretnje predsednika, da se uništi sindikat po uzoru na ono što je učinjeno u Er Srbiji, a u tu svrhu je iskorišćena BIA. Iskreno, nisam verovao da BIA može da bude zloupotrebljena na ovaj način, kao u Belorusiji.“
Ćutanje rukovodstva
Ipak, ne treba zaboraviti da BIA tradicionalno ima upliv na poslovanje i događanja u SMATSA preko pouzdanih kadrova poput Dragane Marković, šefice Poreske uprave u trećem mandatu, i bivše pomoćnice načelnika sektora logistike u BIA, koja je član nadzornog odbora SMATSA. Kao nadoknadu za to članstvo Marković je Agenciji za sprečavanje korupcije prijavila mesečni prihod od 400.000 dinara. Međutim, prema finansijskom planu SMATSA za 2024. i 2025. godinu, prosečna primanja člana Nadzornog odbora iznose 530.000 dinara. Prema istom planu, predsednik Nadzornog odbora SMATSA Dejan Mandić mesečno inkasira čak 810.000 dinara.
Posao kontrolora leta i dalje obavlja oko 340 ljudi, dok je u celoj Agenciji na raznim drugim, često ne sasvim jasnim poslovima, zaposleno još oko 560, a neki od njih, iako su na platnom spisku, gotovo nikada nisu viđeni u prostorijama SMATSA
Vredno je pomena da se SMATSA ne finansira iz budžeta već od sopstvenih prihoda od naplate preleta aviona preko teritorije Srbije i Crne Gore. Agencija funkcioniše po neprofitnom principu, gde se prihodi dele u razmeri 60 odsto za plate zaposlenima i 40 odsto za zanavljanje tehnike, opreme i softvera. Reprezentativni sindikat Kontrole letenja najavio je početkom avgusta štrajk u trajanju od 40 dana (od 19. avgusta do 30. septembra) uz ogradu da će prilikom štrajka striktno poštovati Odluku o minimumu procesa rada od 90 odsto deklarisanog kapaciteta, koju je jednostrano propisao sam poslodavac. Kako ističu naši izvori, tokom 40 dana štrajka nije bilo nijednog incidenta, poštovan je minimum procesa rada, uz naglasak na činjenicu da sindikat Kontrole letenja ima 460 članova, što čini više od polovine zaposlenih u SMATSA.
SMATSA nije odgovorila na ponovljene upite Radara da potvrdi ili demantuje informacije da je otkazala ugovore o radu čelnim ljudima sindikata. Takođe ostala je nema na pitanje da li su Draginja Vlk, poslanica SNS u Narodnoj skupštini i Milan Stanivuković Arči, bivši direktor GSP Novi Sad, zaposleni u agenciji i na kojim radnim mestima.
Jednako tako, ni direktor SMATSA, Slobodan Cvijan, nije odgovorio na naše poruke sa upitom za razgovor na ovu temu.
Prema svedočenjima izvora našeg nedeljnika,SMATSA je zbog prirode nužnosti specifičnog posla koji obavlja do sada nekako uspevala da sačuva kriterijum stručnosti, makar kada je reč o poslu kontrole leta. Da li će tako ostati i u budućnosti teško je prognozirati, posebno uzevši u obzir da se nadzorom ove agencije sada direktno bavi i najveći svetski borac protiv obojenih revolucija a da stručnost i servilnost najčešće nikako ne idu zajedno. Posao kontrolora leta i dalje obavlja nekih 340 ljudi, dok je u celoj Agenciji na raznim drugim, često ne sasvim jasnim poslovima zaposleno još oko 560, a neki od njih, iako su na platnim spiskovima, gotovo nikada nisu viđeni u prostorijama SMATSA na Trgu Nikole Pašića.
