Pre svega, Više javno tužilaštvo u Beogradu smatra da je sporni tekst napisan u cilju nastavka medijskog progona pojedinih javnih tužilaca ovog tužilaštva i to tendencioznim plasiranjem informacijama u cilju diskreditacije njihovog rada.
Povodom navoda u tekstu koji se tiču kvalifikacije krivičnog dela za koje je optužen okrivljeni P.F. ukazujemo da protiv njega nije bilo dokaza koji bi ukazivali da je pronađenu opojnu drogu držao radi prodaje (kao što je, npr. veća količina novca i droge, vagica za precizno merenje, kupci, svedoci, itd).
Naprotiv, iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka doktora Svetislava Miškovića proizilazi da je kod okrivljenog postojao sindrom zavisnosti od heroina u vreme izvršenja krivičnog dela, sada u apstinenciji, i da postoji ozbiljna opasnost da usled zavisnosti i dalje da vrši krivična dela.
Usled svega navedenog okrivljeni je u skladu sa zakonom optužen za krivično delo Neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1 Krivičnog zakonika uz predlog da se Viši sud u Beogradu oglasi stvarno nenadležnim i da predmet ustupi Osnovnom sudu u Obrenovcu na dalje postupalje.
Kada su u pitanju navodi iz teksta koji se odnose na neodređivanje pritvora prema okrivljenom P.F., ukazujemo da je nakon zadržavanja okrivljeni saslušan i da pritvor nije predložen jer prema okolnostima konkretnog slučaja nije postojala potreba za određivanjem takve procesne mere.
Napominjemo da je Viši sud u Beogradu, u predmetu Kpp 336/2025, odredio meru zabrane napuštanja stana za krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, u situaciji u kojoj su kod osumnjičenog pronađene znatno veće količine opojnih droga – 89,41 grama kokaina, 67,41 grama amfetamina i određena količina marihuane (THC) – sve upakovano u PVC kesice, uz digitalnu vagicu sa tragovima opojne droge, što je jasno ukazivalo na mogućnost prodaje.
Dakle, stav Višeg suda u Beogradu u navedenom i sličnim predmetima jasno potvrđuje da se u slučajevima sa znatno većim količinama opojnih droga ne određuje pritvor, te samim tim nema osnova za primenu strožih mera u predmetu protiv P.F. u kojem je zapleljena višestruko manja količina od 19,08 grama.
Povodom tvrdnji da je P. F. pripadnik obezbeđenja predsednika Republike, ističemo da okrivljeni nije u svom iskazu dao bilo kakvu informaciju koja bi upućivala na takvo angažovanje. Naprotiv, iz dostupnih podataka proizlazi da je zaposlen u drugom privrednom društvu, što je potvrđeno i u tekstu koji ste objavili.
Fotografije na koje se pozivate nemaju nikakve veze sa predmetom postupka.
U odnosu na deo teksta koji se odnosi na biografiju i napredovanje postupajuće tužiteljke Aleksandre Mrdović u kojem se iznose paušalne i tendenciozne tvrdnje o njenom radu i profesionalnoj karijeri, ističemo da je očigledno reč o pokušaju diskreditacije kroz politički obojen narativ i selektivno prikazivanje činjenica.
Tužiteljka Mrdović je visoko obrazovani pravnik i profesionalac sa besprekornom biografijom i dugogodišnjim iskustvom u pravosuđu.
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završila je u periodu od 2008. do 2012. godine sa prosečnom ocenom 9,29, a tokom studija više puta je pohvaljivana za izuzetne rezultate.
Od 2012. do 2017. godine bila je zaposlena u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom, gde je stekla praktično iskustvo u oblasti finansijskih istraga i sprovođenja mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivičnim delom.
Pravosudni ispit položila je 2016. godine, a zatim je 2017. godine upisala Pravosudnu akademiju, koju je završila 2019. godine sa najvišom ocenom 5,00.
Na osnovu stručnog rada i rezultata, 2022. godine izabrana je za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, da bi nakon dve godine uspešnog rada bila imenovana za zamenika javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Tužiteljka Mrdović je tokom dosadašnjeg rada dosledno postupala u skladu sa zakonom, poštujući načela objektivnosti i profesionalne etike, a nijedan njen postupak nije bio osporen niti ukinut kao nezakonit.
Tvrdnje o “brzom napredovanju“, „posebnom poverenju“ ili „političkom uticaju“ predstavljaju proizvoljne interpretacije autora teksta koje nemaju utemeljenje u činjenicama i predstavljaju pokušaj narušavanja ugleda pojedinca i institucije. Na kraju i porodične veze nisu tačne, naime Miloš Mrdović nije rođeni brat surpuga Aleksandre Mrdović.
Takođe ističemo da su komentari vaših penzionisanih sagovornika netačni, neprecizni i suprotni sudskoj praksi, te usmereni na diskreditaciju rada tužilaštva i stvaranja pogrešne slike o načinu kvalifikacije krivičnih dela u praksi.
Podsećamo da nadzor i kontrolu rada u okviru javnog tužilaštva obavljaju više instance u okviru javnotužilačke organizacije.
Služba za saradnju sa medijima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
