Pre neki dan sam preslišavao sina Prirodu i društvo, lekciju o Nemanjićima, i zaključio sam da je Srpska napredna stranka najveća sramota u istoriji Srba na ovim prostorima. Niko nije toliko ponizio, osramotio i razorio svoju, sopstvenu, zemlju kao što je Srpska napredna stranka to uradila u poslednjih 12-13 godina. Ne bih nabrajao stotine afera koje su rezultovale ili pogibijama nedužnih ljudi ili krađama milijardi evra. Himnu ne znaju, a zastavu ne poštuju. Oni ne vole ni Kosovo, ne vole ni Šumadiju, ne vole ni istok ni zapad Srbije, ne vole ni Vojvodinu, ne vole ni Rašku/Sandžak, a o mom Beogradu da i ne govorim. Preziru ga. Ne vole ni Republiku Srpsku, ni Crnu Goru. Ostale susede mrze. Oni nikoga ne vole. Osim sebe.
Verbalni sukob
Oni su, jednostavno, sramota za ovu zemlju i za sve nas koji u njoj živimo.
„Sram vas bilo” je bio početak mog dijaloga sa Nikolom Selakovićem u petak uveče, u jednoj vračarskoj ulici. Na to mi je funkcioner najveće sramote u istoriji Srbije odgovorio onako kako samo oni umeju:
„Ustašo!” Neverovatno je sa kojom lakoćom samozvane patriote i „rodoljubi” arče tu etiketu i lepe je gde stignu kao da se radi o poštanskoj marki, a ne o asocijaciji na jedno od najvećih stradanja i zločina u istoriji našeg naroda.
Nekoga čija je baka rođena u Orašcu, i ko u sebi nosi srpsku, ustaničku krv, ne mogu ni tri Nikole Selakovića da uvrede, ali nisam želeo da dozvolim da i jedan Nikola Selaković pomisli da može da etiketira bilo koga takvim epitetima, uostalom, „Mile, ili imaš ili nemaš srce”.
„Sram vas bilo” bio je početak mog dijaloga sa Nikolom Selakovićem u petak uveče, u jednoj vračarskoj ulici. Na to mi je funkcioner najveće sramote u istoriji Srbije odgovorio onako kako samo oni umeju: „Ustašo”
„Je*aćemo vas 15. marta, je l’ si svestan da ćemo vas je*ati”, jesu moje reči i bez ikakvog dvoumljenja sam priznao delo koje mi se stavlja na teret. Naglašavam da su verbalne pretnje jedino delo koje sam priznao i da nije bilo nikakvog fizičkog kontakta koje bi moglo da bude predmet krivičnog gonjenja.
Ovom prilikom želim i da naglasim da su apsolutno svi sa kojima sam se sreo u sledećih nešto više od 48 sati bili i više nego korektni: pripadnici UKP-a, policajci u policijskoj stanici Novi Beograd, tužiteljka i sudija. Želim da im se zahvalim na maksimalno profesionalnom pristupu.
Spiranje sramote
Nije više važno da li smo i koliko uradili da do ove sramote zvane Srpska napredna stranka ne dođe uopšte. Mislim da svako od nas danas treba da da sve od sebe ili makar deo sebe da počne tu sramotu da spira sa lica Srbije. Biće potrebne godine, verovatno i decenije. Ali danas, 22 godine posle ubistva premijera ove zemlje, neka bude dan prvi.
Himnu ne znaju a zastavu ne poštuju. Oni ne vole ni Kosovo, ne vole ni Šumadiju, ne vole ni istok ni zapad Srbije, ne vole ni Vojvodinu, ne vole ni Rašku/Sandžak, a o mom Beogradu da i ne govorim. Preziru ga. Ne vole ni Republiku Srpsku, ni Crnu Goru. Ostale susede mrze. Oni nikoga ne vole. Osim sebe
Svaka promena nužno iziskuje izlazak iz zone komfora. Kada hoćemo da smršamo, moramo da radimo nešto što nam ne prija ili na šta do tada nismo navikli: više treniramo, manje i zdravije jedemo. Isto je i sa drugim promenama. Budite primer drugima, preuzmite rizik. Mali, srednji, veliki, kakav god, ali samo tako ćemo ovu našu zemlju opet učiniti ponosnom. Studenti su to prepoznali. Prosvetni radnici su to prepoznali. Poljoprivrednici su to prepoznali. Advokati su to prepoznali. Građani stotine mesta širom Srbije su to prepoznali. Ko je sledeći: lekari? Kolubara? RTS? Policija?
I budite sigurni, ovo je naša zemlja i niko, ali bukvalno niko, je ne voli više od nas.
Pumpaj! Nenasilno i odgovorno. Prema sebi i drugima.
