Slučaj u kome je Nikola Petrović, kum predsednika Aleksandra Vučića, izazvao saobraćajnu nezgodu, slika je današnje Srbije u kojoj se zakoni, propisi, institucije, pa i lični integritet brišu pred silom politike.
Radar je imao uvid u službena dokumenta o saobraćajnoj nezgodi 6. marta 2023. na beogradskom Dedinju, kada je kum predsednika Republike vozeći skupoceni automobil meklaren i ne poštujući prvenstvo prolaza udario vozilo u kome su povređene dve žene.
Javnost je za saobraćajni udes saznala odmah, preko sajta Nova.rs. Ali čim su slučaj kuma preuzele institucije sistema, počela su da važe pravila za privilegovane – izostalo je zadržavanje Nikole Petrovića, ređala su se sumnjiva veštačenja, počeo je progon policajke Katarine Petrović koja je otkrila da je po prijavi policije kum predsednika Aleksandra Vučića izazvao udes pijan i drogiran, predmet se prebacuje u prekršajni sud…
Kako su testiranja pomogla osumnjičenom
Krenimo redom. U prvom izveštaju, koji je sačinila policija 6. marta prošle godine, u koji je Radar imao uvid, piše da je Petrović testiran na licu mesta i da mu je izmereno 0,41 promila alkohola u krvi. Testiran je odmah i brzim testom za narkotike i bio je pozitivan na kokain. Dve povređene žene u drugom vozilu bile su negativne na oba testa.
Istog dana Petrović je odveden na VMA gde počinju neobična dešavanja. Pravila propisuju dva testiranja alkohola. Ali, urađeno je samo jedno, koje je pokazalo 0,46 promila. Za narkotike uopšte nije rađeno testiranje iz krvi, iako je uobičajeno da se ono uzima iz istog uzorka. Na narkotike je Petrović na VMA testiran jedino analizom urina, a veštaci su naveli da je imao 0,34 miligrama po litru metabolita kokaina. Nalaz na drogu potpisale su načelnica Odeljenja za toksikologiju Snežana Đorđević, načelnica Instituta za toksikologiju i farmakologiju Vesna Kilibarda i zamenica načelnice Centra za kontrolu trovanja Jasmina Vrvić Stošić. Nalaz za alkohol potpisale su doktorke Đorđević i Kilibarda.
Od tada se predmet nalazio u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, da bi više od deset meseci kasnije, 29. januara 2024, veštak specijalista sudske psihijatrije Aleksandar Milošević napisao da se alkoholemija (prisustvo alkohola u trenutku saobraćajne nesreće) ne može precizno utvrditi. On je, ipak, dodao da se najverovatnije kretala od 0,1 do 0,2 promila (dozvoljena količina alkohola iznosi do 0,2 promila). Za kokain je konstatovao: „Jedini siguran pokazatelj dejstva ovog narkotika bila bi analiza krvi, jer on ima dejstvo dok je prisutan u krvi.“ A upravo to je i propušteno da se utvrdi. Naravno, to je onda bio osnov da tužilaštvo odustane od krivičnog gonjenja kuma predsednika i predmet ustupi prekršajnom sudu.
Neverovatno je da se Petroviću u Beogradu, gde je sve dostupno, ne radi test na prisustvo psihoaktivnih supstanci u krvi – Ivanka Baralić Obradović
Veštaci sa dugogodišnjom praksom za Radar navode da ovako urađena testiranja nemaju upotrebnu vrednost u postupku, jer ne objašnjavaju uticaj alkohola i narkotika prilikom saobraćajne nezgode i da tako urađeni mogu samo predstavljati pomoć osumnjičenom. Specijalista sudske medicine i vanredna profesorka Medicinskog fakulteta u penziji, Ivanka Baralić Obradović, jedina je javno pristala da komentariše veštačenje nakon uvida u nalaze Nikole Petrovića. Ona kaže za Radar da ne može da prihvati ova veštačenja jer nisu urađena po principima savremene medicinske nauke i prakse.
„Osnovni propust je što nije rađen test na prisustvo psihoaktivnih supstanci u krvi. Petrović je imao metabolite kokaina u urinu, što potvrđuje da je sigurno uzimao kokain. Neverovatno je da mu u Beogradu, gde je sve dostupno, ne rade test na prisustvo psihoaktivnih supstanci u krvi, kada su već uzeli krv na analizu za alkohol. Sa nalazom kokaina u krvi znalo bi se kada je tačno i koliko je uzeo tog narkotika. U Institutu za sudsku medicinu u Beogradu postoji najsavremenija toksikološka laboratorija, u kojoj je na osnovu analiza moglo da se ustanovi kada je i koliko neko koristio drogu, kada je uzeo i u kojoj količini. Da su hteli da ti nalazi budu precizni, nadležni bi Petrovića odveli u Institut za sudsku medicinu gde bi se uradile sve neophodne analize. Nakon toga obavilo bi se kvalitetno sudskomedicinsko veštačenje“, kaže sagovornica Radara.
Dugi propust je, precizira dr Ivanka Baralić Obradović, to što nije dva puta uzeta krv Nikole Petrovića u razmaku od pola sata ili najviše jednog sata, što je, kako naglašava, doktrinarni stav u svim ovakvim slučajevima. Dodaje da i studenti znaju da su za relevantan rezultat neophodne dve analize alkohola u krvi kako bi se odredila tačna koncentracija alkohola u vreme saobraćajne nezgode. „Tek sa dve vrednosti alkohola u krvi može precizno da se odredi kolika je koncentracija alkohola bila u vreme saobraćajne nezgode. Zato je nemoguće, bez dva nalaza, da se izračuna bilo koja vrednost koncentracije alkohola u krvi, pa ni ona od 0,1 do 0,2 promila, koju u svom izveštaju navodi veštak. Mislim da je to krajnje proizvoljno napisano, odnosno nije bazirano na medicinski utvrđenim činjenicama. Ovako je ekspertizna vrednost krajnje irelevantna za sud“, zaključuje dr Baralić Obradović.
Umesto zadržavanja u policiji – prekršajni postupak
Advokat Ivan Ninić, koji je pogledao sva dokumenta vezana za ovaj slučaj, govori za Radar i o brojnim drugim propustima. On navodi da celokupni događaj na najbolji način ilustruje funkcionisanje institucija u Srbiji. „Da novinari, iste večeri, nisu saznali za nezgodu, verujem da bi policija u saradnji sa tužilaštvom sve zataškala. Pitanje je da li bi uopšte Nikola Petrović bio evidentiran u policijskim izveštajima kao vozač meklarena, već bi možda naprasno dobio ulogu suvozača. Ne treba zaboraviti da je najveća briga policije bilo pitanje foto-reporterima portala Nova.rs te večeri odakle im informacija o događaju. U vreme uviđaja Petrović svoj identitet prikriva kapom od jakne, čak i dok sedi u policijskom automobilu, a takvu ‘privilegiju’ uglavnom nemaju ostali vozači od kojih se, radi sastavljanja zapisnika, prikupljaju lični podaci nakon saobraćajne nezgode. Najbizarnija okolnost zataškavanja ovog slučaja je politička odluka da se uhapsi i suspenduje policajka Katarina Petrović“, kaže advokat Ninić.
On napominje da se oštećene u ovom slučaju nisu javno oglašavale i da javnost ništa ne zna o povredama koje su zadobile. „Dakle, sve što može da se dogodi u jednoj latifundiji od države, vidimo da se upravo dogodilo u policijskom i tužilačkom predmetu Nikole Petrovića. Policija iste večeri ima nesporno utvrđenu činjenicu o prisustvu umerenog stanja pijanstva i prisustva kokaina kod Petrovića. On je, kao vozač, upravo u takvom psihofizičkom stanju izazvao neposrednu opasnost po život svih učesnika u ovom saobraćajnom udesu. Nelogično je da policija nije privela i zadržala takvog vozača. Ukoliko jezički, logički i ciljno tumačimo odredbu člana 283. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tačno je da granica umerene alkoholisanosti nije razlog za policijsko zadržavanje, ali prisustvo psihoaktivnh supstanci u organizmu jeste. I zakonodavac propisuje da će se vozač pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, po naredbi policijskog službenika, zadržati u prostorijama policije najduže do 12 sati. Sada, godinu dana kasnije, vidimo da su iz predmeta naprasno `isparili` i alkohol i kokain, što valjda treba da opravda i tadašnje postupke policije“, navodi advokat Ninić. On napominje da izgleda da sve što u praksi važi za „obične ljude“ ne važi i za kuma predsednika Srbije i dodaje da je situacija prilično alarmantna, kada se ima u vidu Vučićevo priznanje da ima 75 kumova.
Tačno je da granica umerene alkoholisanosti nije razlog za policijsko zadržavanje, ali prisustvo psihoaktivnih supstanci u organizmu jeste – Ivan Ninić
„Tužilaštvo je godinu dana tražilo način kako da ’ispegla’ slučaj i vidimo da je to, uz asistenciju veštaka, uspešno završeno. Dva dana pred nastupanje relativne zastare, što je period u kome se prekršajni postupak mora pokrenuti, predmet se iz tužilaštva seli u prekršajni sud. Istog datuma, kada u sudu primaju predmet, donose rešenje i pokreću prekršajni postupak koji sada u roku od godinu dana mora biti okončan, ali to je bacanje prašine u oči javnosti. Zašto? Naknada nematerijalne štete koju policajka Katarina Petrović može da potražuje od države za neosnovani pritvor, kao i troškovi njenog krivičnog postupka, u kome je oslobođena, koštaće državu 20 do 30 puta više od novčane kazne za prekršaj, koja preti Vučićevom kumu, a kreće se od 6.000 do 18.000 dinara. Za Nikolu Petrovića ovaj potencijalni udar po džepu – vredi koliko i skromniji tompus ili čaša vina. Dakle, ovaj režim je proizveo takvu ekonomsku i političku ’elitu’, koja je iznad Ustava i svih zakona i koja se grohotom smeje u lice narodu i time šalje bahatu poruku: ništa nam ne možete“, zaključuje advokat Ninić.
Posledice ovog događaja za osobe sa istim prezimenom od kojih je jedna kum predsednika, a druga policajka iz Valjeva, sasvim su različite. On, koji je po izveštaju policije bio drogiran i pijan, a zatim je izazvao udes i povredio dve žene može biti samo novčano kažnjen. Protiv nje koja je postupala u interesu javnosti po cenu lične žrtve, posledice su hapšenje, pritvor, suspenzija sa posla i značajno umanjenje prihoda, kao i sudski postupak koji nije okončan nakon prvostepene oslobađajuće presude, a i disciplinski postupak koji se još vodi. Ona i dalje trpi posledice, a kum predsednika nastavlja sa aferama za koje je zajedničko pokoravanje institucija.
Sve afere Nikole Petrovića
Tako je bilo i u poslednjoj aferi, kada su zbog sumnji evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja EASA prizemljeni avioni tri privatne avio-kompanije, među kojima i Petrovićeve Star Fly Wings, koju je kupio od kontroverznog biznismena Stanka Subotića Caneta. Do danas Direktorat za civilno vazduhoplovstvo Srbije nije sproveo ozbiljnu istragu zbog sumnji EASA da su falsifikovali dužinu letenja, izbegavali obavezne servise aviona, držali damping cene…
Ime Nikole Petrovića pojavljuje se u više afera, počevši od vetroparkova, kada su javno iznesene sumnje da je kao direktor državnog preduzeća Elektromreža Srbije tražio mito. Branila ga je tada Ana Brnabić, kojoj je to otvorilo koridore za visoke političke funkcije. KRIK je otkrio da je Petrović bio vlasnik ofšor kompanije Arkshore International na Britanskim Devičanskim Ostrvima, preko koje je imao račun u Švajcarskoj, a da to nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije – iako je po zakonu bio dužan to da uradi budući da je u isto vreme bio direktor Elektromreže Srbije. Savet za borbu protiv korupcije je još 2015. podneo izveštaj o sumnjivom zakupu i otkupu državnih vila u kome se spominje i Petrović. Jedini epilog je bio da je Petrović otkupio vilu i tužio potpredsednika Saveta Miroslava Milićevića. Profesionalni mediji više puta su izveštavali o Petrovićevim poslovima sa mini-hidroelektranama – poslu u kojem su povlašćeni pojedinci zarađivali višemilionske iznose u evrima. Sa tom praksom nastavilo se i pored protesta mnogih ekoloških udruženja, ali i žitelja mesta i sela čije su reke ugrožene. Petrovićevi poslovi primećeni su i van granica Srbije, kada je grupa američkih kongresmena pisala Džozefu Bajdenu, sadašnjem predsedniku, a tada potpredsedniku SAD. Kongresmeni su izrazili zabrinutost jer je mala grupa ljudi predvođena Vučićevim bratom Andrejom i njegovim bliskim prijateljima, uključujući i Petrovića, kako piše u pismu, „učvrstila svoj uticaj i interese u oblastima energetike, telekomunikacija, infrastrukture i svim glavnim poslovima u Srbiji“.
Da se institucije ne zamaraju i proveravaju poreklo novca postarao se Vučić kada je sa pozicija predsednika Srbije prokomentarisao da je kum Petrović bio bogat i pre politike.
Ukoliko bi se dosledno primenjivala praksa institucija sprovedena u slučaju Nikole Petrovića, niko u Srbiji ne bi bio osuđen zato što je vozio pijan i drogiran. Možda bi samo odgovarali policajci koji su obavili svoj posao.
