U tekstu „Siromaštvo kao politički resurs“ autora Luke Petrušića, objavljenom na portalu nedeljnika Radar 18. maja 2024, ponovo je prozvan Republički zavod za statistiku (RZS) u vezi sa obračunavanjem i objavljivanjem podataka o apsolutnom siromaštvu. RZS je već reagovao i detaljno obrazložio razloge zbog kojih umesto stope apsolutnog siromaštva obračunava stopu relativnog siromaštva, ali očigledno je da ne postoji volja da se objašnjenje razume i prihvati od strane medija, koji i dalje eksploatišu podatke i objašnjenja na pogrešan način.
RZS nije prestao da obračunava stopu apsolutnog siromaštva samo zbog prekida rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, koji se bavio praćenjem podataka o apsolutnom i relativnom siromaštvu. S obzirom na proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji i obavezu usklađivanja sistema zvanične statistike sa Evropskim statističkim sistemom (Poglavlje 18), RZS je preuzeo obavezu da obračunava i objavljuje indikatore relativnog siromaštva koji se izračunavaju na osnovu podataka iz istraživanja „Anketa o prihodima i uslovima života (SILC)“. Prelaskom na obračun relativnog siromaštva po međunarodno uporedivoj metodologiji prevaziđena je zastarela, i u međunarodnom sistemu neuporediva, metodologija obračunavanja apsolutnog siromaštva.
RZS nije prestao da obračunava stopu apsolutnog siromaštva samo zbog prekida rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, već je zbog pridruživanja Srbije Evropskoj uniji preuzeo obavezu usklađivanja sistema zvanične statistike sa Evropskim statističkim sistemom
Dalje se u tekstu navode podaci o projekcijama stope apsolutnog siromaštva koje je izračunao Unicef. Radi se o podacima čija je metodologija obračuna međunarodno neuporediva, a pri tome se zloupotrebljavaju i politizuju. Poznato je da međunarodne institucije i istraživačke organizacije rade brojna ad hock istraživanja koja finansiraju iz svojih budžeta ili komercijalno, a nekada angažuju i RZS kao istraživačku ustanovu, no zvanična statistika je nešto drugo.
Program istraživanja zvanične statistike donosi Narodna skupština i zato ne bi bilo celishodno temu siromaštva tretirati po međunarodno neuporedivoj metodologiji, pošto zvanična statistika ima obavezu da se harmonizuje sa preporukama Evrostata. Pored toga, treba naglasiti da se nijedna zvanična nacionalna statistika ne bavi merenjem tzv. apsolutnog siromaštva.
Za RZS nije razumljivo ponašanje pojedinih medija koji neopravdano pokušavaju da u razvoju statistike i njenom uključivanju u evropske tokove pronađu nepostojeću političku pozadinu.
Dr Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku
