Nakon četiri godine potpune nezainteresovanosti vlasti za rad Vrhovnog javnog tužilaštva, tokom kojih Narodna skupština nije razmatrala nijedan od uredno napisanih i predatih godišnjih izveštaja o njegovom radu, hitno zakazivanje Odbora za pravosuđe označilo je drastičnu promenu raspoloženja. Iako je i predsednik Odbora Uglješa Mrdić konstatovao da izveštaji ispunjavaju formalne obaveze, dodao je da nedostaje suštinska evaluacija rada i da to dovodi do „zastoja u napretku Srbije“. A to je izgleda bilo dovoljno vladajućoj većini da, nakon što su opozicioni članovi i predstavnici tužilaštva napustili prostoriju, na miru predloži parlamentu da ne usvoji baš nijedan od pet nakupljenih izveštaja.
Uz činjenicu da vrhovna tužiteljka nije mogla da pomeri svoje ranije dogovorene obaveze zbog popodnevnog poziva da se ujutru pojavi u Skupštini, ništa nije nedostajalo za pokretanje opšte državno-tabloidne kampanje protiv nje. Samo u prvoj nedelji decembra, Informer je objavio 31 članak na temu Zagorke Dolovac, Mrdić je odluku odbora protumačio kao početak postupka za njeno razrešenje, omiljeni pravni analitičar prorežimskih medija (i sudija Ustavnog suda u slobodno vreme) Vladan Petrov izjavio je da bi ostavka bila „logična političko-pravna posledica“, a na kraju je i ministar pravde Nenad Vujić potvrdio da bi smena vrhovne tužiteljke bila u nadležnosti Skupštine koja ju je i izabrala.
I bila bi, ali tek pošto bi to Visoki savet tužilaštva predložio na osnovu sprovedenog disciplinskog postupka koji nije ni pokrenut. A u žaru naprasne borbe protiv osobe koja se ne čelnoj tužilačkoj poziciji nalazi sve vreme vladavine SNS-a, Mrdić je izgleda zaboravio da četvoro istaknutih pravnika u Savetu nije postavila Skupština nego posebna komisija, pa im je unapred naredio da moraju da glasaju kako su poslanici odlučili.
„Apsurdno i potpuno neshvatljivo je da nadležni Odbor predlaže da se odbije i izveštaj o radu za 2020. godinu, a da je praktično ista skupštinska većina 2021. godine izglasala novi mandat republičke javne tužiteljke. Pa ako je taj izveštaj toliko loš, zašto su je izabrali ponovo? Vrhovna javna tužiteljka je praktično bila most između tužilaštva i izvršne vlasti, taster preko koga je vlast mogla da se umeša u konkretan predmet nekog tužilaštva, ali je u prvoj polovini ove godine došlo do poremećaja tog odnosa. Ona je bila vrlo saradljiva kada je neke stvari trebalo prećutati, na neke vrlo ozbiljne indicije da je došlo do izvršenja krivičnog dela od strane visokih predstavnika vlasti tužilaštvo nije reagovalo, međutim sada se od nje tražilo da nastupi proaktivno. Dakle, tražile su se teške kvalifikacije krivičnih dela prema učesnicima protesta koji su usledili nakon pada nadstrešnice, tražilo se predlaganje pritvora… U nekim situacijama je sarađivala, u nekim je možda imala zadršku, ali mislim da su to stvari koje su dovele do gubitka poverenja izvršne vlasti u vrhovno tužilaštvo“, kaže tužilac Radovan Lazić.
Činjenica da vrhovna tužiteljka nije mogla da pomeri svoje ranije dogovorene obaveze zbog popodnevnog poziva da se ujutru pojavi u Skupštini, odlično je poslužila za lansiranje opšte državno-tabloidne kampanje protiv nje
Najbolji pokazatelj da je saradnja i dalje bila zadovoljavajuća početkom godine predstavlja zahtev Pobunjenog univerziteta za ostavku ili smenu Zagorke Dolovac, iznet u trenutku kada je vlast i dalje radila na ispunjenju četvrtog studentskog zahteva. Profesori revoltirani odsustvom reakcije na nasilje nad građanima 15. marta u Beogradu su zaključili da je „rad javnog tužilaštva usmeren ka zaštiti onih koji su odgovorni i onih koji su na vlasti, umesto da služi ostvarenju javnog interesa“, ali Skupštinu to tada nije interesovalo jer je odsustvo reakcije na policijsko nasilje i zaštita odgovornih iz vlasti za pad nadstrešnice bilo upravo ono što su očekivali od tužilaštva.
A onda je zaštita popustila. Predsednikova nervoza zbog istrage slučaja Generalštab, koja je od starta vodila ka bar dva ministra („hteli su sve u državi da pohapse ne bi li se dodvorili blokaderima, uključujući i mene, i da obave najprljaviji posao za strane sile“), dovela je do preventivnog pokušaja diskreditacije Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK). Sve na osnovu fotografije na kojoj se glavni tužilac Mladen Nenadić nalazi zajedno sa Vladanom Đokićem, Dejanom Bodirogom i nekoliko ljudi poslom povezanih sa železnicom, što je dokazivalo baš ništa. A kada je u avgustu u istrazi korupcije u projektu rekonstrukcije pruge Novi Sad – Subotica određen pritvor za bivše ministre Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, crvena linija je očigledno pređena.
Iako je vest o hapšenju ministara u javnosti dominantno tumačena kao „sportski ribolov“, sama vlast ju je ozbiljno doživela – posebno deo u kome je najavljeno da će Udarna grupa koja je i utvrdila da je budžetu naneta šteta od barem 115 miliona dolara, nastaviti da istražuje finansijske tokove u ostalim aspektima spornog železničkog projekta. Rezultat? Na naredbu JTOK-a o produženju rada Udarne grupe za još šest meseci, država je uzvratila njenim desetkovanjem. Slučajno ili ne, istovremeno je penzionisan načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić pod čijom su komandom bili inspektori iz Grupe, a direktorka Poreske policije je smenjena. Štaviše, JTOK je nedavno obavestio javnost da uprkos njihovom insistiranju i urgencijama, pomenute ustanove odbijaju da čak dostave dokaze koje je Grupa prikupila u dotadašnjem radu, što svaku slučajnost čini manje verovatnom.
Kao recimo onu da je paralelno sa pripremama JTOK-a da sasluša ministra kulture Nikolu Selakovića kao osumnjičenog u slučaju Generalštab, Uglješa Mrdić počeo da najavljuje čitav set pravosudnih zakona – sistemsko rešenje za pravosuđe koje bi da se meša u svoj posao ili, kako on kaže, „koji su samostalnost tužilaštva shvatili kao samostalnost od države“. A to pre svega znači da se JTOK podredi Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, odnosno najpodobnijem od svih tužilaca, Nenadu Stefanoviću (nema veze da li ima logike da se tužilaštvo nadležno za celu Srbiju podvede pod ingerenciju drugog, ograničenog na Beograd), da se Stefanović ovlasti da umesto vrhovne tužiteljke određuje ko će rukovoditi odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (pošto neki ljudi i dalje otvoreno ne vole SNS na internetu), i za kraj, pošto znamo koji je finansijski tok trenutno najvažniji vlastima, da se osnuje Četvrti osnovni sud u Beogradu koji će biti zadužen za predmete vezane za Ekspo 2027.
Možemo li onda očekivati da će išta biti od analize primene poslednjeg seta pravosudnih zakona, koju je ministar pravde krajem oktobra najavio da će se raditi u saradnji sa EU?
„Potpuno je neverovatno da je takva analiza bila u planu, a da se sada pripremaju izmene zakona bez analize – i to može biti motivisano samo političkim razlozima. Nije logično da planirate da vršite korekcije u normativnoj regulativi pravosuđa samo dve godine nakon što su na snagu stupile ustavne promene i novi zakoni, bez bilo kakve prethodne analize. Očito je stvar u tome što su određeni delovi tužilaštva pokazali da su voljni da rade u skladu sa Ustavom i zakonom i da ozbiljno shvataju ustavne odredbe da je sudstvo nezavisno a tužilaštvo samostalno. Mislim da je namera ovakvih najava upravo da se ti delovi pravosuđa u najmanju ruku disciplinuju, a možda i nešto gore – da se takvi tužioci i sudije odstrane iz pravosuđa i time ponište pozitivni efekti ustavne reforme“, kaže Lazić.
Najbolje opravdanje najavljene reforme koje je za sada smislilo Ministarstvo glasi da je specijalizovano tužilaštvo bilo neophodno pre četvrt veka zbog problema sa organizovanim kriminalom, ali da je situacija sada mnogo drugačija. A kako je istaknuto na protestu protiv pritisaka na pravosuđe ispred Ustavnog suda, danas je Srbija prema globalnom indeksu organizovanog kriminala najlošije rangirana država na Balkanu, a četvrta najgora u Evropi.
