Kada se glumica Svetlana Bojković devedesetih glasno usprotivila tadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, pitala sam je zar se ne plaši, može da ostane bez posla. Objasnila mi je da će, ako bude onemogućena da igra, zakupiti tezgu na pijaci, i „biće to najposećenija tezga u gradu“!
Glumica Ljubinka Klarić je ovih dana u žiži javnosti zbog svoje rečenice „Vučiću, preživela sam rak, preživeću i tebe“. I povodom straha, pokazuje jednaku sigurnost i lakoću koleginice Bojković, samo neće tezgu na pijaci. Ona bi radije u Monks, gde razgovaramo uz koka-kolu, i već imitira sebe kao uslužnu konobaricu. I ne boji se šta će biti sutra, citira Elfridu Jelinek: „Smrt i ne može da bude tako strašna, jer joj život služi kao predložak!“
Ljubinka Klarić je prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta neupitne karijere. Više od sedam godina uspešno igra u dugovečnoj i veoma gledanoj predstavi Beogradskog dramskog pozorišta, Crna kutija, reditelja i ovogodišnjeg dobitnika nagrade „Ljubomir Muci Draškić“, Andreja Nosova. Igra i veoma zanimljiv muški lik sadiste O’Brajana u predstavi 1984. po slavnoj Orvelovoj knjizi, u istom pozorištu. Dramatizaciju i režiju potpisuje špansko-nemačka rediteljka Alia Luke. Ova glumica je i deo predstave Gordost i predrasude, po delu Džejn Ostin, koja se od 2024. igra u zemunskom Madlenijanumu.
Kada je reč o televiziji, pamte se njena učiteljica Dunja u seriji Moj rođak sa sela, Danica Ristić u Kolu sreće, Cveta u Klanu… I bila je usred snimanja jedne nove serije, kada se na društvenim mrežama pojavio njen post: „Vučiću, preživela sam rak, preživeću i tebe.“
I uz to tekst: „Drage kolege, malo uputstvo za PUMPANJE. Pumpajte diskretno, pumpajte u sebi, pumpajte u krugu porodice i prijatelja, ali pazite da ne procuri jer i prijatelji su danas relativna kategorija. U suprotnom, biće vam ukinuto pravo na egzistenciju kao meni od danas. Imate i varijantu da pumpate glasno, volite studente i budete uz njih jer sve je stvar savesti i izbora. Od danas se samo time bavim.“
Kako je, zbog čega, došlo do ove vaše objave?
Neću govoriti konkretno o mom primeru, jer bi to izgledalo kao sitno i jeftino tužakanje, a to nije bio cilj moje objave, niti to pripada meni niti vašem nedeljniku. Možda sam imala tu sreću ili nesreću, trenutno ni sama ne znam šta da mislim o tome, da mi bude dat konkretan razlog zbog čega neće biti nastavka snimanja i emitovanja snimljenih epizoda. Mnoge moje kolege nisu imale tu priliku da produkcije budu tako jasne kada su im oduzimale poslove. Ne mislim, takođe, da baš sve produkcije snose apsolutnu odgovornost kada se to dogodi, jer one zavise od emitera, emiteri od upravnih odbora, a upravni odbori su direktno povezani sa režimom. Tako da sam se svojom objavom obratila predstavniku režima, a ne produkciji.
Kažu budi tiša, treba da hranimo decu. Deca nisu balast, deca su zadovoljstvo, deca su na ulici već mesecima, deca su gažena, prebijana, hapšena. Zbog dece koja više nisu živa, zbog te proklete nadstrešnice, zbog naše i vaše dece, ne smemo da ćutimo
Ne znam zbog čega se javno ne govori o glumačkim crnim listama, o podobnim, manje podobnim i apsolutno nepodobnim glumcima koji mogu da snimaju danas. Kako se dešava da se glavni glumac zameni nakon pet sezona emitovanja samo zato što podržava proteste ili da dolazi do otkazivanja projekata dan pred samog početka snimanja. Uostalom, svako ima pravo i izbor da govori glasno o tome ili ne. Moj savet je da ipak budemo glasni jer dolazi do određenih intriga i razdora među glumcima. a to je poslednja stvar koja nam sada treba.
Šta znači kada vas upozoravaju da spustite loptu?
Ne mogu da razumem da neko u situaciji u kojoj se Srbija nalazi danas, prijateljski upozorava, spusti loptu, budi tiša, treba da hranimo decu. Pa svaka druga, treća porodica u ovoj zemlji ima decu. Deca nisu balast, deca su zadovoljstvo, deca su na ulici već mesecima, deca su gažena, prebijana, hapšena. Zbog dece koja više nisu živa, zbog te proklete nadstrešnice, zbog naše i vaše dece, ne smemo da ćutimo. Zbog njih treba da smo svaki dan na blokadama. Uostalom, i članovi režima i njihovi posilni imaju decu i ne boje se da čine mnogo strašnije stvari no što je guranje kontejnera i duvanje u pištaljku.
Vaša rečenica „Vučiću, preživela sam rak, preživeću i tebe“, odjeknula je i kao bolno saznanje o bolesti koja do sada nije bila tema?
Što se tiče preživljavanja bolesti koju sam pomenula u objavi, poslužila je kao dobra metafora onoga što nam se dešava. Ovo jeste kancerogena vlast, nelečena, koja je metastazirala u celom društvenom organizmu i sada, tako zapuštena, ušla u četvrti, terminalni stadijum bolesti. Odakle tolika histerija. Ukoliko ste u pravu, ukoliko ste pošteno, časno i posvećeno vodili ovu zemlju 13 godina, ukoliko možete da mirno stanete iza svojih postupaka, zašto ne saslušate građane, zbog čega javno ne preispitate greške, prestanete da krijete odgovorne? Zbog čega, dok gradovi po Srbiji gore, puštate kriminalce da zavode red, a vi se veselite znojavi i histerični ispod nekog šatora pevajući četničke pesme? Da biste pokazali drugoj Srbiji, koja nosi hladno oružje i napada građane istim, da je sve u redu? Zbog čega je na ulicama tihi građanski rat? Histerija nije moć.
Ukoliko ste u pravu, ukoliko ste pošteno, časno i posvećeno vodili ovu zemlju 13 godina, zašto ne saslušate građane, prestanete da krijete odgovorne? Zbog čega, dok gradovi po Srbiji gore, puštate kriminalce da zavode red, a vi se veselite znojavi i histerični ispod nekog šatora pevajući četničke pesme
Kad je reč o kulturi, glumci, reditelji, pisci… očigledno se kažnjavaju jer mnogo pumpaju.
Zaista je lep gest što su se glumci ujedinili, dali podršku studentima kroz razne performanse, pružali materijalnu pomoć i glasno govorili pre i nakon izvođenja predstava. Naravno da sam učestvovala u tome, ali sam se više osećala kao običan, poražen građanin nakon pada nadstrešnice, nego glumac koji bi sada tu nešto trebalo da kaže, izvede da bi osvestio narod. Verujem da važi isto i za moje kolege.
U Mondu smo videli podršku četrdeset renomiranih francuskih pozorišnih umetnika našim umetnicima, koji apeluje na EU parlament da obrati pažnju na jezivo kažnjavanje srpskih umetnika, radnika u kulturi i festivala koji su podržali studente! Ostaje nam još da se i mi, svi umetnici Srbije, ujedinimo oko toga šta nam je činiti.
Preživljavanje bolesti koju sam pomenula u objavi poslužilo je kao dobra metafora. Ovo jeste kancerogena vlast, nelečena, koja je metastazirala u celom društvenom organizmu i sada, tako zapuštena, ušla u četvrti, terminalni stadijum bolesti
Da li je na pomolu neka prekretnica?
Ova vlast je sve mogla da predvidi osim zakone fizike. Ukoliko napraviš scenografiju a ne upotrebni objekat, naravno da ćeš imati i žrtve. Jasno vam je da je pola novoizgrađene Srbije pozorišna scenografija i da niko nigde više nije bezbedan. Osim što su se napravili ludi i mislili da će i to proći ispod radara, napokon su naišli na otpor, a onda su taj otpor počeli da biju i ućutkuju.
Vidovdan je trenutak koji je bio prekretnica, bar za mene. Trenutak kada prestaje kao bajagi i počinje stvarnost autokratije. Ne znam za ostale građane, ali svaki vid prebijanja golorukih ljudi valjda budi nagon da branite, a ne da bežite. Izletela sam pred kordon jer je to valjda pravedno, jer ne bi trebalo da je u ljudskom biću zabeleženo da treba da bude rob bezočne vlast koja nakon toliko učinjenih nepravdi pokušava da te zastraši, dezintegriše, zatre. Odbijam da živim Orvelovu 1984. Mogu samo da je igram.
Prilično je opasna ta verzija 1984. danas u Srbiji??
Naravno da je opasna. Jer, bilo bi lepo kada biste mogli da se uzdržite od nazivanja studenata i građana stranim plaćenicima. Jasno vam je da ovaj narod nema podršku stranaca, a sećate se vrlo dobro kako je izgledalo kada je imao. Vlast se menjala brzo i lako. Zato ne prozivajte ovaj jadni narod da je pod uticajem stranih agentura i da se napolju odvija obojena revolucija. Očigledno je da u ovom trenutku samo vaš režim ima podršku stranaca, jer treba još toliko obećanih stvari da se desi. Dakle, ostali smo sa jedne strane mi, narod koji vas neće i vi koji raspolažete silnom mašinerijom koja uporno pokušava da natera taj isti narod da vas hoće. U suprotnom, šta ćete nam raditi? Pohapsiti, ostaviti gladne bez posla, pobiti? Šta će vam država bez naroda?
Vidovdan je prekretnica, bar za mene. Trenutak kada prestaje kao bajagi i počinje stvarnost autokratije. Svaki vid prebijanja golorukih ljudi valjda budi nagon da branite, a ne da bežite. Odbijam da živim Orvelovu 1984. Mogu samo da je igram
Zaplašenog naroda?
Mi smo narod koji ćuti i kad ne bi smeo, ne bi morao. Ljudi cele Evrope su na ulicama pružajući podršku palestinskom narodu, koji je zarobljen, gladan, u ruševinama. To gledamo svakog dana i ne reagujemo. Naša vlast pristaje da bude tihi saučesnik u sprovođenju genocida nad tim istim narodom prodavajući oružje.
Otkud narod zna kome država izvozi oružje? Problem je što ne pokazujemo empatiju za nesrećne ljude u Gazi, dok najveći deo demokratskih zemalja Evrope čini sve da im pomogne.
Problem je u tome što ova država, odnosno ova vlast, ne pokazuje empatiju za svoj narod. I kako bi onda pokazali empatiju za druge. A naš narod ima empatiju, samo što i on ima Palestinu na ulicama u svojoj zemlji, pa Gaza ne stiže na red. I onda ispada da nismo svesni užasa koji se sprovodi nad tim nesrećnim narodom, nad decom, da ne znamo kako je ubijeno hiljadu ljudi koji su pokušavali da dođu do hrane, kako su ubijena deca koja su čekala u redu za vodu, a Izraelske odbrambene snage objasnile da je to bila „tehnička greška“.
Vaše pozorište već godinama veoma uspešno vodi Jug Radivojević, reditelj koga je na to mesto kandidovala jedna od stranaka vladajuće koalicije. Na čelu Narodnog pozorišta je do juče bio glumac Svetislav Bule Goncić, odlukom vladajućeg SNS-a. Danas glumci nacionalnog teatra žale za njim jer je vodio dobru i uspešnu politiku i svi su bili veoma zadovoljni njegovim radom…
Što se tiče pozorišta, konkretno, moje matične kuće, najavljeno je da nema novca. Skinuto je 10 predstava sa repertoara, a od osam planiranih produkcija, ostale su u planu, možda, jedna ili dve. Nisam iznenađena, jer u svakoj vlasti, kada treba da se raspoređuje novac, resor za kulturu je dobijao najmanje, a u ovom izvlačenju, nulu. Tako da će kultura malo da sačeka. Uostalom i šta će nam u ovo nekulturno vreme.
Jasno vam je da je pola novoizgrađene Srbije pozorišna scenografija i da niko nigde više nije bezbedan. Napravili su se ludi i mislili da će i to proći ispod radara, kad su naišli na otpor, onda su taj otpor počeli da biju i ućutkuju
Primeri koje navodite dobar su dokaz da su dvojica pomenutih upravnika, jedan bivši, ljudi koji pripadaju vlasti a znaju dobro svoj posao. I njih ne određuje njihova stranačka, već umetnička pripadnost. Ako čovek upotrebi svoje stranačke veze da renovira jedno pozorište, da postavi predstave koje će režirati evropski reditelji, da počisti sve što je ostalo od prethodnog upravnika, to je upravnik koga treba slaviti. Posle Nebojše Bradića, on je upravnik koji je najviše uradio za Beogradsko dramsko pozorište. I meni je danas čast da igram u pozorištu koje liči na evropski teatar.
Isto je uradio i Bule Goncić, od crne rupe napravio je pozorište u koje se odlazi sa velikim zadovoljstvom. I zašto bismo zamerali tim ljudima zbog njihovog političkog opredeljenja, ako su sve radili pošteno i za dobrobit pozorišta?
Njima ne, ali oni su apsolutno retki izuzeci ponašanja ljudi na vlasti.
Ponašanje vlasti je vidljivo onog trenutka kada izađete na ulicu. Pogledajte na šta liči grad. Postavili ste neke šatore, bunkere… šta li? Povukli granice. Osvojili teritorije kao u Riziku. Ubacili neke ljude unutra koji su opasni po život ukoliko se neko približi vašem imanju zvanom Ćacilend. Ponizili ste policiju do krajnjih granica. Stoje tamo i čuvaju ciradu u kojoj sede ili se vesele neki ljudi koji bi lako da dođu do love. Čitav centar grada smrdi na kloaku. Rupa do rupe, kopate, sečete… više ni sami ne znate šta radite. Sve izgleda kao Gotam siti. Podelili ste narod na hvala vam na podršci i crkni kalašturo, pisano u vaše ime. Ima li ikog normalnog oko vas da vam kaže da stanete?! Ne može ništa na silu, nije normalno. Za kraj, upućujem svoj dubok naklon studentima i građanima na blokadama. Sada na scenu stupate vi, a ja ću rado biti deo vašeg ansambla.
