Institut za filozofiju i društvenu teoriju organizovaće od 12. do 15. juna u Beogradu konferenciju pod imenom „Promena“. Povod će biti dodela počasnih doktorata Beogradskog univerziteta trima velikim imenima društvene teorije – Etjenu Balibaru, Džonatanu Vulfu i Akselu Honetu. Sva trojica i desetine drugih naučnika svetskog kalibra govoriće na nizu predavanja i panela otvorenih za javnost u zgradi Rektorata. Institut će uzgred Balibaru, Vulfu i Honetu dodeliti nagradu „Miladin Životić“, namenjenu javno angažovanim teoretičarima, onima koji pokušavaju da smanje jaz između nauke i društva. Zatrpavanje tog jaza bila bi samo jedna od brojnih promena o kojima će gosti Instituta govoriti.
„Govoriće filozofi, sociolozi, antropolozi, arhitekte. Promena je centralno pitanje nauke, a društvene promene je posebno teško proučavati. Razgovaraće se o tome kako je do njih dolazilo, kako ih uočiti i da li ih možemo predvideti. Predikcija je ključni naučni cilj, a u društvenim naukama deo jednačine uvek je nedokučiv, i zato je društvenim naučnicima stimulišuće da se promenom bave“, kaže naučni saradnik Instituta Luka Glušac.
Glušac primećuje da je vreme u kome će konferencija biti smeštena zanimljivo, jer smo upravo obavili još jedne izbore.
„Trebalo bi da je reč o nečemu redovnom, o procesu koji se odvija u pravilnim razmacima. Ti razmaci bi trebalo da budu predvidivi, a ne rezultati. U našem kontekstu je, međutim, teško predvideti kada će izbora biti, iako je to upisano u zakone. Režimi koji su skloniji autokratskim odlukama vole stabilnost, i zato nepredvidivim izbornim ciklusima pokušavaju da promenu spreče. Sa druge strane, svaka stranka predstavlja program za društveni razvoj, koji u biti ima promenu, pa dolazimo do paradoksa. Same političke institucije – govore istraživanja – po prirodi teže održanju statusa kvo, i često se mogu promeniti samo spoljašnjim podsticajima“, zaključuje Luka Glušac.
Program konferencije dostupan je na veb-sajtu Instituta za filozofiju i društvenu nauku.
