Bez obzira na to što se u tom trenutku nalazio u Briselu i verovatno imao važnija posla, poput sakrivanja od novinara N1 Nikole Radišića, predsednik Aleksandar Vučić nije mogao da izdrži da momentalno ne pokvari radost ekoloških aktivista zbog vesti da se na prvom spisku sirovinskih projekata koje je EU utvrdila za strateške nije našao i Rio Tintov Jadar. „Ti ljudi nisu glupi, oni su samo zlonamerni i pomalo nepismeni i uvek žure“, počeo je da vređa i dodao da će se i Jadar naći u istoj kategoriji, samo za „sedam ili osam dana“.
Iza njegove izjave ne mora da stoji bilo kakva insajderska informacija (uostalom, rekao je i da ćemo 28. marta videti najveći skup u istoriji Srbije, pa nismo videli ni naprednjački ekvivalent kvartovskog zbora) – može i puka želja da nervira većinsko stanovništvo koje ga je proglasilo nenadležnim. Ipak, činjenica je da je Evropska komisija za sada objavila samo spisak izabranih projekata unutar svojih granica, dok će oni iz „trećih zemalja“ poput Srbije (krajnje neglamurozan termin koji priliči državi koja je de facto batalila proces evrointegracija) doći na red naknadno.
Čitav postupak je posledica usvajanja Evropskog zakona o kritičnim sirovinama (CRMA) u cilju osiguravanja pristupa sirovinama od vitalnog značaja za evropsku industriju, posebno u kontekstu zelene tranzicije. Za projekte unutar EU koji su proglašeni za strateške, osim olakšanog pristupa finansijskim sredstvima, predviđene su i ubrzane procedure izdavanja neophodnih dozvola, pa čak i sudski postupci, mada iz Evropske komisije tvrde da to neće biti rađeno nauštrb učešća javnosti i procedura procene uticaja na životnu sredinu.
„Zašto bi je ubrzavali ukoliko neće biti ništa različita? Ponižavajuće je da uopšte takve stvari pričaju. Ono što je bitno je da eventualna odluka o strateškom projektu pravno za nas ništa ne znači jer Srbija još uvek nije integrisala CRMA u svoje zakonodavstvo. Ukoliko Jadar dobije taj status, a možda se Evropa opameti i ne dodeli ga, moći će samo da se hvale time kao neko dete koje je pobedilo u trci – ali neće biti pravnih posledica. Međutim, davanje strateškog statusa kompaniji koja krši zakone, nema dozvolu za rad, nema dozvolu za upravljanje otpadom… samo bi pogoršalo odnos srpske javnosti prema EU integracijama. Gubimo poverenje u evropski demokratski eksperiment zato što se narod Srbije ne sluša. I po najosnovnijim standardima EU, u postupku procene uticaja ne sme da se primenjuje tzv. salami slicing, cepanje projekta na manje delove, a to je već urađeno sa Jadrom“, kaže Bojana Novaković, aktivistkinja iz Marša sa Drine.
Jedan od aspekata koji se razmatraju prema CRMA jeste i koruptivni, odnosno očekuje se „sprečavanje i minimiziranje rizika od negativnog uticaja na pravilno funkcionisanje javne uprave, uključujući korupciju i podmićivanje“. Ako se setimo da je ponašanje države uključivalo „nestanak“ narodne inicijative o zabrani eksploatacije litijuma, neobično brzo postupanje Ustavnog suda koje je posredno omogućilo povratak projekta u život, otvaranje kol centra u kome su ministarka rudarstva i pomoćnica ministarke životne sredine čitale građanima podatke iz potpuno nezvaničnog internog dokumenta Rio Tinta, kao i poslednji primer koji je otkrio CINS da je v. d. direktora Zavoda za zaštitu prirode, po struci arhitektkinja, na svoju ruku izdala uslove zaštite za rudarski deo projekta drugačije od onih na kojima su radili stručnjaci iz Zavoda – teško je zamisliti šta bi kompanija mogla da učini da otkloni sumnje. Sem da odustane od projekta, ali onda joj status strateškog ne bi bio potreban.
„Ubrzavanje procedura takođe podrazumeva da nakon donošenja odluke o dodeli strateškog statusa postoji rok od samo osam nedelja za podnošenje žalbe, što nije lako kada ne znate na osnovu čega je dodeljena i čime je to bilo potkrepljeno u prijavi“ – Bojana Novaković
Još veći izazov predstavlja očekivanje da se „budući da je podrška javnosti za rudarske projekte ključna za njihovo efikasno sprovođenje“ uz prijavu priloži i plan sa merama koje bi obezbedile takvu podršku Jadru, pogotovo kada imamo u vidu da je od kada je konkurs raspisan, prema istraživanjima NSPM, podrška otvaranju rudnika sa 25,6 posto, pala na 19 posto, dok mu se protivi čak nešto više procenata nego što podržava aktuelne studentske proteste. I dok se čini da bi samo taj aspekt bio dovoljan da Komisija odbaci prijavu Rio Tinta, mi zapravo ne znamo kako je kompanija svoj odnos sa javnošću opisala u prijavi.
„Naravno da nas sve to zanima, ali sadržaj tih aplikacija nije dostupan. EU je odbila da nam dostavi prijavu Rio Tinta za projekat Jadar, niko drugi za sada nije uspeo da je dobije za bilo koji od projekata koji su konkurisali, a sve pod izgovorom ‘zaštite poslovnih interesa’. Ubrzavanje procedura takođe podrazumeva da nakon donošenja odluke o dodeli strateškog statusa postoji rok od samo osam nedelja za podnošenje žalbe, što nije lako kada ne znate na osnovu čega je dodeljena i čime je to bilo potkrepljeno u prijavi“, kaže Novaković.
I ne samo što proces nije dovoljno transparentan, on je i prilično zatvoren (čak su i predstavnici Evropskog parlamenta svedeni na čisto posmatračku ulogu) i nedovoljno jasan.
„CRMA ne predviđa obavezu da se prilikom odlučivanja uzme u obzir ono što dostavljaju civilno društvo, ekspertska zajednica, aktivisti, opozicija… Uopšte ne postoji učešće javnosti kao obavezan element. Postoje okvirni kriterijumi, ali ne postoji jasna procedura na osnovu čega se biraju strateški projekti. Na poslednjoj godišnjoj ‘Nedelji sirovina’ održanoj u Briselu u decembru, na moje pitanje koji su to tačno kriterijumi, jedna nemačka zvaničnica je odgovorila – učimo u hodu. To prosto nije dovoljno dobro i mi ne možemo da priuštimo da se neko uči na nama i da onda implementira te standarde na druge projekte“, kaže advokat Jovan Rajić iz RERI.
Zato ne čudi lavina reakcija koja je usledila na najavu dodele strateškog statusa Jadru, bez obzira na to što je došla iz tako nepouzdanog izvora informacija kakav je Aleksandar Vučić. RERI se obratio specijalnom izvestiocu UN-a za ljudska prava, ne samo zbog dehumanizacije i kršenja prava aktivista koji se protive otvaranju rudnika – pravo na zdravu životnu sredinu je takođe ljudsko pravo. Aktivisti Eko straže predali su delagaciji EU peticiju sa preko 100.000 potpisa u kojoj je zahtevano da se izuzme sa liste strateških projekata, a zatim je na istu adresu upućena i inicijativa koju je potpisalo 2.800 članova akademske zajednice iz polja rudarstva, ekologije, biologije, prava i ekonomije. Akademski radnici su naveli čak deset izvora zabrinutosti: ignorisanje stručnih upozorenja o potencijalno štetnim i neotklonjivim posledicama na životnu sredinu, dokazano štetnih posledica urađenih geoloških istraživanja, odsustvo procene uticaja projekta na zdravlje stanovništva, netransparentno poslovanje Rio Tinta u Srbiji, ugrožavanje imovinskih prava, dokumentovana kršenja zakona od strane kompanije, prilagođavanje zakonske regulative u njenu korist, podanički odnos državne administracije prema Rio Tintu, osnovana sumnja u sistemsku korupciju, kao i činjenicu da je uprkos protivljenju projektu ubedljive većine građana, Vlada Srbije dala neophodno odobrenje kompaniji da konkuriše za status strateškog projekta.
Na kraju je reagovao i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, u čijem pismu su najviše istaknuti politički aspekti i činjenica da je prvi put u istraživanjima broj građana koji se izjašnjavaju protiv članstva u EU prevazišao broj onih koji su za pristupanje, a da bi usvajanje projekta to dodatno pogoršalo.
„Protivljenje građana realizaciji projekta Jadar treba, pre svega, razumeti kao odraz nepoverenja u institucije Srbije i njihovu sposobnost da nepristrasno procene stepen javnog interesa tako kompleksnog projekta, kao i da obezbede primenu ekoloških i drugih standarda… U osnovi naše zabrinutosti nalazi se i sve veći jaz između stepena vladavine prava u propisima koje Srbija donosi u okviru procesa pristupanja EU i onoga sa čime se njeni građani svakodnevno suočavaju. Izostanak evidentne i građanima razumljive reakcije na takva odstupanja, dodatno podriva kredibilitet Evropske unije“, navode iz Konventa. I dodaju: „Stavljanje projekta Jadar na listu strateških projekata Evropske unije bi se percipiralo kao prihvatanje transakcionog aranžmana i podrška političkim akterima koji ne pokazuju volju da osiguraju vidljiv napredak u usklađivanju Srbije, kako sa temeljnim principima EU, tako i sa njenom spoljnom i bezbednosnom politikom. Na osnovu dosadašnjih reakcija, smatramo da bi takva odluka podstakla novi talas protesta, ili bi postojeće proteste usmerila protiv Evropske unije, što bi vodilo daljem smanjivanju podrške članstvu Srbije u EU.“
Smanjenje značaja srpskog litijuma
Ali dok su sve navedene reakcije opravdane, donesene odluke od strane EU ukazuju i da se politički kontekst izmenio. Pre svega, na listi izabranih projekata se osim dva postrojenja za izvlačenje litijuma iz geotermalnih voda (pristup koji nosi značajno manje rizike po okruženje u odnosu na preradu ruda), nalazi i sedam rudnika litijuma. Već ta činjenica menja do sada rašireno shvatanje da je zainteresovanost Evrope i pogotovo Nemačke za rudnik u Srbiji, pre svega dolazila iz nespremnosti da rizikuje ugrožavanje životne sredine na svom tlu. Ako i jeste, nešto se u međuvremenu promenilo.
Još značajniji je podatak da bi samo realizacijom odabranih devet projekata, do 2030. godine EU uspela da obezbedi da čak 80 odsto godišnje potrošnje litijuma bude poreklom iz njih. Na to možemo da dodamo izvesnu količinu koja se već eksploatiše u Portugaliji, kao i sasvim moguć scenario da se još neki od projekata, poput recimo nemačkog Cinvalda koji nije dobio status strateškog iako njegov pandan na istom nalazištu sa češke strane granice jeste, takođe realizuju. Sa toliko visokim procentom domaćeg litijuma, postaje pomalo besmisleno govoriti o potrebi evropske industrije za litijumom iz Srbije, koji bi teško bio cenovno konkurentan ako imamo u vidu da se radi o novom, komplikovanom procesu dobijanja, koji treba da sprovede kompanija bez ranijeg iskustva sa preradom litijuma. A to ujedno znači i da potencijal za političku trgovinu SNS-a tim istim litijumom, drastično opada.
Postoji i mogućnost da Evropska komisija sama ukine donetu odluku ukoliko projekat više ne ispunjava uslove ili ako mu je strateški status dodeljen na osnovu zahteva koji su sadržali netačne informacije
„Postoji još jedan segment koji je vrlo bitan, a to je reciklaža. Evropskoj uniji su potrebne početne sirovine, ali gotovo trećina sadržaja CRMA je posvećena reciklaži i ideja je da se razvije čitav sistem kako bi se taj početni deo reciklirao i na taj način obezbedile sirovine za budućnost. Niko ne planira da u narednih 80 godina otvara nove rudnike, nego je akcent na održivom razvoju. Da se ne uzme od budućnosti više nego što se mora uzeti, samo da se minimum žrtvuje. Objavljivanje strateških projekata u EU i činjenica da se pronalaze alternativni izvori i drugi projekti, zapravo ne odgovara ovoj vlasti jer gube adut za trgovinu. A EU nije luda da Vučiću daje nešto što ne mora“, kaže Rajić.
U slučaju da, iz nekog razloga, Evropska komisija ipak dodeli strateški status i projektu Jadar, pa makar to bilo samo zato što odgovorna lica nisu obratila pažnju na uspešnost prvog kruga konkursa i videla da zapravo ne moraju da se oslanjanju i na resurse države koja sve više klizi u autokratiju i nema institucionalne kapacitete da osigura poštovanje bilo kakvih standarda, iz Marša sa Drine su spremni da slučaj odvedu sve do Evropskog suda pravde. A postoji i mogućnost da Komisija sama ukine donetu odluku ukoliko projekat više ne ispunjava uslove ili ako je dobijen na osnovu zahteva koji su sadržali netačne informacije relevantne za odabir. Na primer, ako su lagali o mogućnosti da se obezbedi podrška šire javnosti kopanju.
