Građani Beograda suočavaju se svakodnevno sa zastojem u saobraćaju u ranim prepodnevnim i popodnevnim časovima. Ukoliko ih „uhvati špic“ dok koriste javni gradski prevoz, dešava se da rutu, koju bi inače prelazili pola sata, pređu za više od sat vremena. Nije redak slučaj da se vozilo čeka i dvadeset minuta. Istovremeno, info-table pokazuju pogrešne podatke, a aplikacije za praćenje javnog prevoza ne prepoznaju stajalište na kome se putnik nalazi. Mera koja je uvedena za poboljšanje kvaliteta javnog prevoza jeste dinamički red vožnje.
Dinamički red vožnje stupiće na snagu od Nove godine prema odluci koju je donelo rukovodstvo grada Beograda krajem prethodnog meseca. Umesto striktno određenog reda vožnje, intervalski donosi očekivane intervale polazaka i određen broj utvrđenih prvih i poslednjih kretanja vozila javnog prevoza. Uz to, rečeno je da će se broj vozila u javnom prevozu povećati za 25-30 odsto po liniji. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kaže da dosadašnji red vožnje služi isključivo za zloupotrebu kada putnici čekaju na stanici, a prazan autobus prođe pored njih da bi ispoštovao red vožnje. Tvrdi da je postojeći red vožnje napravljen pre 30 godina, te da je „fiktivan i neutemeljen u bilo čemu“. Po novom redu vožnje, polasci vozila sa početne stanice zavisiće od uslova saobraćaja u tom trenutku. Samim tim, građani neće moći unapred da planiraju svoja putovanja u skladu sa vremenom kojim raspolažu.
Saobraćajni inženjer i predsednik Sindikata Centar u GSP-u Ivan Banković smatra besmislenom tvrdnju da je red vožnje fiktivan, jer onda kompletna organizacija saobraćaja ne bi imala smisla. Prema njegovim rečima, red vožnje nije dokument od pre 30 godina, već dokument koji se menja jednostavnim rešenjem sekretara za javni prevoz.
Red vožnje je plan rada linije. Vi kao korisnik usluge imate pravo na neki prigovor, reklamaciju, ukoliko niste zadovoljni kako se to sprovodi. E, sad vam grad kaže ’mi ne garantujemo ni za šta, ne možemo da utičemo na to kako će se stvari odvijati i najbolje je da ukinemo red vožnje
Ivan Banković
„U ovoj situaciji imate red vožnje gde svako vozilo ima tačno definisano vreme uključivanja – kad izlazi iz garaže, kada se uključuje na terminus, i kada treba da ostvari polaske i sa jednog, i sa drugog terminusa. Kada imamo zastoj, možemo da vidimo da se u tri ili četiri popodne ne poštuje u potpunosti red vožnje, zato što to nije izvodljivo. Međutim, to ne treba da bude situacija tokom većeg dela dana. Dinamički red vožnje je najobičniji intervalski red vožnje. „Dinamički“ verovatno privlačnije zvuči marketinški. To znači da nemate unapred utvrđena vremena polazaka, već očekivano vreme razmaka između dva polaska. E, sad, da biste tako nešto mogli da uradite, morate imati izuzetno dobru operativnu kontrolu i upravljanje sistemom“, pojašnjava Ivan Banković i dodaje da trenutno dispečer mora da isprati 200-250 vozila u istom momentu, a da bi optimum bio da maksimalno isprati 40-50 vozila.
Situaciju u kojoj prazan autobus prolazi pored stajališta sa putnicima i ne zastaje da ih „pokupi“, gradonačelnik naziva manipulacijom koju dozvoljavaju dispečeri. Međutim, saobraćajni inženjer Ivan Banković poručuje da ako zloupotrebe postoje, gradonačelnik optužuje sekretara za javni prevoz koji je na njegov predlog postavljen.
„Ono što gradonačelnik misli da su zloupotrebe, to je kada vozilo krene prazno sa terminusa, bez prijema putnika. To se radi ako je vozilo u kašnjenju i na polovini ili dve trećine trase linije kreće da skuplja putnike, kako bi se uklopio u vreme koje mu je predviđeno na toj tački. Međutim, u GSP-u je i to promenjeno – sad imate takozvane „L“ oznake. To znači da će vozilo u kašnjenju započeti polazak sa terminusa na kome se nalazite, ali neće ići do kraja. Recimo, linija 18 ići će od Zemuna do Beogradske arene, tu će se vratiti nazad i u suprotnom smeru krenuti da skuplja putnike. Znači, nema praznog hoda, sve vreme je sa putnicima. To je dobra mera i za GSP, jer u tom slučaju nema gubitka od prihoda. Ukoliko vozilo ide prazno bez prijema putnika, po ugovoru sa gradom, to se prevozniku ne plaća“, obrazlaže Ivan Banković.
Sa druge strane, u saopštenju sindikata GSP-a navedeno je da bi sistem koji uključuje intervalski red vožnje mogao da dovede do zloupotrebe. Predsednik Sindikata Centar Ivan Banković ističe da bi zloupotreba bila, pre svega, od strane samih vozača.
„Ko će garantovati kada dođe tri ili četiri vozila na okretnicu, da oni neće namerno napraviti pauzu od 15-20 minuta i onda krenuti u konvoju? U redu je ako se to dogodi kad ste imali neki zastoj, saobraćajnu nezgodu, blokadu, pa su se vozila nagomilala. Potpuno je druga situacija ako sa okretnice krenu pet vozila jedna za drugim u razmaku od minut, pa onda imate rupu od pola sata. Takođe, imamo brojne linije gde prevoznici ne uključuju sve autobuse zato što nemaju dovoljan broj vozača“, predočio je Banković.
Sagovornik Radara naglašava da je najava o povećanju broja vozila „potpuna besmislica“. Napominje da je povećanje moguće samo na nekoliko linija, ali da kod privatnih prevoznika nema dovoljno vozača ni za postojeći broj polazaka. Na pitanje o mogućim merama za poboljšanje funkcionisanja javnog prevoza, Banković odgovara da Grad Beograd prvenstveno treba da odluči da li mu je prioritet javni prevoz ili automobili.
„Ako hoćemo automobile, nemojte da se čudite što ćemo da putujemo dva sata u jednom smeru, i dva sata u drugom. Mi treba da privučemo sugrađane da koriste javni prevoz tako što možete da imate žute trake koje će koristiti striktno vozila javnog prevoza. Kada vozač automobila vidi da stoji 15 minuta u koloni, a pored njega vozila javnog prevoza samo prolaze, to je snažna poruka da javni prevoz ima prioritet. Dobra stvar je da imate prioritizaciju i kada je u pitanju signalizacija. Adaptibilni sistem ima detektore koji procenjuju kom vozilu treba da daju prioritet u kom momentu. To je dobro da se uradi i sa vozilima javnog prevoza gde god je to moguće. Imate posebne semafore za vozila javnog prevoza, poput uslovnih strelica za tramvaje. To može da se koristi i za autobuse kada postoji žuta traka, tako da imaju prioritet kada je crveno svetlo za ostale učesnike u saobraćaju. Još jedna mera jeste da se angažuju rezervna vozila na terminusima gde imate prostornih mogućnosti. To znači da biste u slučaju tehničkih otkaza, saobraćajnih nezgoda imali ’toplu rezervu’. Sve su to mere koje možemo da uradimo u narednim nedeljama, mesecima i koje ne koštaju puno“, zaključuje saobraćajni inženjer Ivan Banković.
Šta se krije iza „nemanjićko plave“?
GSP Beograd od ove godine više nije najveći gradski prevoznik – privatni prevoznici imaju najveći broj linija i vozila. Za mene kao saobraćajnog inženjera nije bitno koja će biti boja, ali jeste bitno da bude uočljiva. Tamnoplava je sve samo ne uočljiva. Na poslednjoj sednici skupštine grada ukinuta je obaveza prevoznika da naziv firme, u čijem vlasništvu je vozilo, bude istaknut na vozilu, što isključivo povezujem s tim da je poslednjih meseci najveći broj saobraćajnih nezgoda i ekcesa bio sa vozilima privatnih prevoznika.
E, pošto je grad prepoznao da je to negativna reklama za njih, kako koje vozilo se prefarbava u plavu ili pristiže novo, skidaju se sve oznake firme i lepe se veliki grbovi grada Beograda. Motiv je da se stvori utisak da su za sve odgovorni gradski autobusi (GSP) – kada vozač ne zna srpski jezik, kad se događaju saobraćajne nezgode, kada nema dugo vozila, pa naiđu tri, četiri, jer krenu sa okretnice jedno za drugim, itd. Mogu da potvrdim da su stizale desetine prijava građana dnevno u Sekretarijat za javni prevoz, i da se 70% njih odnosilo na vozila privatnih prevoznika. Vidite, ja da sam vlasnik privatnog prevoznika, meni bi to bila reklama. Ako sam siguran u to kako obavljam svoj posao, gledao bih da na što više mesta bude naziv moje kompanije.
