Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić podneo je ostavku, „kao odgovoran čovek“, zbog novosadske katastrofe u kojoj je 1. novembra poginulo 14 osoba nakon što se, četiri meseca nakon druge rekonstrukcije Železničke stanice, srušila njena nadstrešnica. Vesić, čijim suzama Novosađani i Novosađanke ne veruju nimalo, naglasio je da se ne oseća krivim, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na domaćem terenu, na Hepiju, kod Milomira Marića, kazao da su krivci iz struke.
Na kraju tog mučnog izlaganja stekao se utisak da su zbog razumljivog zahteva građana za pravdom i pronalaženjem krivaca najveće žrtve SNS i naravno – on. Kao da su građani i opozicija, ničim izazvani, ustali jedno jutro i bez ikakvog realnog povoda zatražili seču političkih karijera.
Da rezimiramo: resorni ministar je podneo ostavku „kao odgovoran čovek“ tri dana nakon tragedije, jer smatra da nije kriv, dok predsednik kaže da je Vesić pokazao odgovornost, iako uopšte nije odgovoran za ono što se dogodilo. Dok pišemo ovaj tekst tri osobe su i dalje u kritičnom stanju i bore se za život.
Građani zahtevaju dublje rezove i rešenja koja će sprečiti nove tragedije
„Moralna“ ostavka Gorana Vesića, tri dana kasnije, nije ni blizu prihvatljiva politički aktivnim građanima i oni zahtevaju dublje rezove i rešenja koja će sprečiti da se dese nove tragedije. Podsećamo, isti konzorcijum koji je renovirao Železničku stanicu, zida novi most u Novom Sadu i buši tunel kroz Frušku goru i bojazan da se slična katastrofa može ponovo dogoditi je lako razumljiva u državi bez elementarnih institucija parlamentarne republike, gde sve odluke donosi jedan čovek, po pravilu u svom i stranačkom interesu, pa ako bude dobro i nama – utoliko bolje.
Isti konzorcijum koji je renovirao Železničku stanicu, zida novi most u Novom Sadu i buši tunel kroz Frušku goru i bojazan da se slična katastrofa može ponovo dogoditi je lako razumljiva u državi bez elementarnih institucija parlamentarne republike, gde sve odluke donosi jedan čovek, po pravilu u svom i stranačkom interesu
Novi Sad je razumeo ove poruke i sa nevericom se sprema za protest 5. novembra pod sloganima „Krivi ste – Odgovaraćete“ i „Akcija – Ne šetnja“. Nemoguće je proceniti kako se nakon svih izjava pripadnika vlasti osećaju i šta misle građani i građanke koji inače glasaju za Srpsku naprednu stranku, dok je situacija daleko jednostavnija sa onima koji to ne čine – sve što je vlast rekla i uradila u protekla četiri dana doživljava se kao pranje ruku i pokušaj da se krivica svali na sve druge, osim pripadnika aktuelnog režima. Kao i posle „Ribnikara“, Dubone i Malog Orašja, dobar deo Novosađana u potezima vlasti ne vidi iskrenu brigu za stradale i želju da se ovakve greške više nikada ne ponove, zbog čega dosta njih sa nestrpljenjem čeka večerašnji protestni skup ispred Železničke stanice.
Traže se i ostavke Vučevića, Momirovića, gradonačelnika Đurića…
Što se zahteva tiče, oni nisu jasno i javno izloženi u trenutku pisanja teksta, ali se neki obrisi većinski naziru. Traži se ostavka premijera Miloša Vučevića, koji je bio gradonačelnik dok je trajala rekonstrukcija Železničke stanice i kao predsednik Vlade oličava i sažima aktuelnu korupciju, koja je do katastrofe i dovela, smene ministara Vesića i prethodnika Tomislava Momirovića, ostavka gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, skidanje oznake tajnosti sa svih ugovora sklopljenih sa kineskim konzorcijumom, dok se najdrastičniji zahtevi dele u dve kolone: jedni zahtevaju da padne Vlada Srbije i kompletna novosadska vlast, dok drugi idu korak dalje i traže i ostavku predsednika Republike.
Jedno je ipak sigurno: Novosađanima je pun kufer protestnih šetnji i višečasovnih govora. Ne žele da slušaju ono što već znaju i neće da se besciljno kreću gradom blokirajući saobraćaj. Žele jasnu akciju sa jasnim zahtevima i realno mogućim ishodom.
Naravno, kao svojevrstan nulti zahtev, građani očekuju da se svi krivci i odgovorni procesuiraju i drakonski kazne, što može postati problematično kada vidimo kako se odvija klupko novosadskog zločina i kada znamo na koje sve načine vlast može usporiti, zakočiti, preusmeriti ili potpuno obustaviti krivične procese za odgovorne.
U trenutku dok javnost, pa i građevinski inženjeri, ne znaju sa apsolutnom sigurnošću zašto je pala nadstrešnica Železničke stanice, pojavila se informacija da je nadzor nad realizacijom rekonstrukcije železničke pruge ka Mađarskoj dobila firma Utiber, koja se vezuje za prebogatog Lorinca Mesaroša, bliskog prijatelja Viktora Orbana, i sa suvlasnicima koji su bili ili jesu etnički Mađari i Srbi.
Novi Sad je razumeo poruke zvaničnika i sa nevericom se sprema za protest 5. novembra pod sloganima „Krivi ste – Odgovaraćete“ i „Akcija – Ne šetnja“. Nemoguće je proceniti šta misle glasači SNS-a, a ostali sve što je vlast rekla i uradila u protekla četiri dana doživljavaju kao pranje ruku i pokušaj da se krivica svali na sve druge, osim pripadnika aktuelnog režima
Ista je firma dobila posao na izgradnji Nacionalnog stadiona, a što prisustvo Orbana na svečanom otvaranju novosadske stanice čini zanimljivijim nego što se pretpostavljalo. Možda je bio tu ne samo kao lider severnog suseda sa kojim delimo prugu, antievropski ideolog i populista podesan režimu SNS-a, već da je posredi bio i lukrativan posao.
A potom je Forbs objavio da novosadska Železnička stanica, baš kao i novosadski tržni centar Promenada pored SPENS-a, nema upotrebnu dozvolu. Firma Infrastruktura železnice Srbije, koja je naručilac i investitor, nije uopšte predala zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, ali po rečima urednika Forbsa Ivana Radaka, to je u Srbiji legalno i zakon toleriše njihovo nepostojanje.
Sve po zakonu, iako nije bezbedno
Ne moramo biti advokati da bismo razumeli koliko je ovakav pristup neozbiljan i koliko otežava da se dođe do istine, pravde i bezbednosti. Ukoliko se potegne polemika o tom pitanju, opozicija će kazati da je objekat bio nespreman i nebezbedan, dok će pozicija govoriti da je sve po zakonu i da je stanica legalno puštena u rad, a predsednik je rekao da je kriva struka i u njegovu se ne sumnja.
Kao svojevrstan nulti zahtev, građani očekuju da se svi krivci i odgovorni procesuiraju i drakonski kazne, što može postati problematično kada vidimo kako se odvija klupko novosadskog zločina i kada znamo na koje sve načine vlast može usporiti, zakočiti, preusmeriti ili potpuno obustaviti krivične procese za odgovorne
Međutim, dok se miris smrti još nije raspršio sa očišćenog platoa ispred stanice, mediji sve glasnije prenose stavove iste te struke, koja kaže da je padom nadstrešnice kompromitovan ceo objekat. Bez urušene nadstrešnice, koja je služila kao kontrateg kompletnoj zgradi, stabilnost celog krova stanice je dovedena u pitanje i za sada se ne zna pouzdano da li je zgrada bezbedna, ili će Novi Sad izgubiti Železničku stanicu na neodređeno vreme, dok se ne utvrdi sigurnost objekta i uradi njegova sanacija.
I dok Novi Sad grca od suza i kipti od besa, mi i dalje ne znamo koliko će nas sve ovo koštati u životima, nervima, vremenu i novcu. Jedno je ipak izvesno: na internet portalima koji izveštavaju o novosadskom zločinu, botovi SNS su naprasno nestali. Nema više lupanja minusa na sasvim objektivne, racionalne i smirene kritike vlasti, pa čak ni kada se gnevni korisnici služe brutalnim uvredama na račun predsednika i SNS-a.
To nam govori više nego celokupno predsednikovo obraćanje naciji.
