Sve je počelo 22. novembra kada su se studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti okupili u neposrednoj blizini Fakulteta kako bi odali počast poginulima u Novom Sadu. Skup je bio prijavljen, ali su studenti i profesori bili napadnuti od strane organizovane grupe. U organizovanoj grupi bili su: Milija Kodžić, Aleksandar Jokić, Dušan Kostić, Milena Aleksić i Ivan Stanišić. Studenti su zahtevali da MUP potvrdi identitet tih lica i da podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv njih. Takođe su zahtevali da se identifikuju i ostali članovi organizovane grupe koja je napala studente i da se sankcionišu; da se Milija Kodžić razreši funkcije člana Veća gradske opštine Novi Beograd; da se od strane nadležnog organa EDB pokrene disciplinski postupak nad Aleksandrom Jokićem, koordinatorom distributivnog područja Elektrodistribucije Beograd.
Ta četiri zahteva studenata FDU ostala su bez ikakvog odgovora nadležnih. Tako je 25. novembra počela blokada FDU i trajaće dok se zahtevi ne ispune. A onda su krenule blokade drugih fakulteta: Filozofskog u Novom Sadu, Filozofskog, Filološkog, Prirodno-matematičkog, Fakulteta političkih nauka i Rektorata u Beogradu… Sa istim zahtevom da se ispuni ono što traže studenti FDU. U trenutku kada nastaje ovaj tekst, vlast ćuti a sve više studenata najavljuje bojkot.
Paralele s prošlošću
Polako sve počinje da liči na početak juna 1968. godine kada je, posle jedne bezazlene čarke u Studentskom gradu u Novom Beogradu, došlo do sukoba studenata i policije. Završilo se organizovanom blokadom svih fakulteta u Beogradu, koja je trajala od 3. do 9. juna kada se predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito oglasio priznanjem da je bilo grešaka, „slabosti koje su se nagomilale“ i bio je to kraj pobune.
Profesor FDU Janko Baljak podseća da je studentski protest 1996/97. krenuo upravo sa fakulteta na kome predaje, i puno mu je srce što njegov fakultet solidarno i na delu živi autonomiju univerziteta, toliko dragocenu kad stvari krenu po zlu kao u Srbiji. I pita:
„Da li je moguće da postoje ljudi spremni da po nečijoj naredbi naprave incident, napadnu studente i profesore koji mirno odaju počast nastradalima? Kako je živeti u zemlji partijskih vojnika u kojoj se svakog dana ukine poneko ljudsko pravo, u zemlji kojoj je moguće nekažnjeno biti nasilnik? Bes budućih umetnika zbog loše glume i sistema u kome su laž i nemoral isplativi, iznudio je blokadu fakulteta do ispunjenja sasvim malih ali značajnih zahteva. Profesorima je preostalo samo da ih najiskrenije podrže u ovoj akciji. Kada, ako ne sada? Ko, ako ne oni kojima ostavljamo unakaženu državu u kojoj se ukidaju slobode i uvodi kult ličnosti. Ovo su dani u kojima konačno odrastaju osvajajući sopstvenu slobodu i nema za njih važnijih lekcija u životu.“
Kada, ako ne sada? Ko, ako ne oni kojima ostavljamo unakaženu državu u kojoj se ukidaju slobode i uvodi kult ličnosti. Ovo su dani u kojima konačno odrastaju osvajajući sopstvenu slobodu i nema za njih važnijih lekcija u životu
Janko Baljak
I Vlatka Ilića, takođe profesora FDU, studentska blokada Fakulteta dramskih umetnosti ohrabruje jer se njome demonstrira nekoliko važnih načela: „Skloni smo tome da zaboravimo čije su javne ustanove. One su naše – svih nas, ne pripadaju pojedincima koji njima trenutno rukovode. Studenti od nadležnih organa zahtevaju da pronađu i procesuiraju one koji su ih napali, i mi, njihovi profesori, u tome smo ih podržali. Svi zajedno moramo neprekidno od ustanova zahtevati da rade u javnom interesu, jer ukoliko to nije slučaj, onda su one u potpunosti izlišne. Uz to, bolja budućnost nam se neće naprosto desiti, niti će taj posao neko drugi obaviti za nas. Bolje društvo se gradi i mi moramo preuzeti odgovornost za sve što činimo, sve na šta pristajemo i svaku odluku koju donosimo. Sredstva borbe su različita – građani protestuju širom Srbije, mladi blokiraju rad svojih fakulteta, ljudi staju u odbranu Hotela „Jugoslavija“, Generalštaba, Starog savskog mosta. Nadam se da je ovo trenutak u kojem ćemo odlučno pokazati u kakvoj zajednici želimo da živimo.“
Novi simbol zajedništva
Za Anu Martinoli, profesorku FDU, studentski protesti i blokada na Fakultetu dramskih umetnosti nakon prvih sedam dana postali su simbol zajedništva i solidarnosti mladih u vremenima kada se čini da nam najviše od svega nedostaju empatija, osećanje odgovornosti prema široj zajednici i briga za kolektivnu, ne samo individualnu dobrobit. Ona objašnjava da su se pored društvenih mreža, otvorili i neki novi kanali komunikacije, godišnja studentska praktična vežba iz medijske produkcije, FLUX radio, tokom proteklih dana blokade postala je njihovo glasilo, dodatno osnažila organizaciju i omogućila širenje informacija među studentima, ali i u široj akademskoj i kulturnoj zajednici:
„Iako su studentski protesti u Srbiji važan deo društvene i političke borbe, od 1968. preko devedesetih godina, savremeni kontekst je doneo nove izazove i dinamiku. Za razliku od tadašnjih protesta koji su bili fokusirani na političke promene, sadašnji protesti studenata usmereni su na pitanja zaštite od nasilja, akademskih sloboda i institucionalne odgovornosti. Čini mi se da je za studente iskustvo ovih protesta osvetlilo koliko je važno kolektivno delovanje u borbi za prava koja često uzimamo zdravo za gotovo, posebno u vremenu kada su društveni i politički sistemi često naklonjeni interesima pojedinaca ili elita.“
Studentski protesti i blokade postali su simbol zajedništva i solidarnosti mladih u vremenima kada nam najviše od svega nedostaju empatija, osećanje odgovornosti prema široj zajednici i briga za kolektivnu, ne samo individualnu dobrobit
Profesor FDU Ivan Medenica u izjavi za Radar kaže da je izuzetno ponosan na ovu generaciju studenata FDU: na njihovu hrabrost, zrelost i mudrost. Hrabri su jer se nisu uplašili „prorežimskih batinaša koji su ih, loše maskirani u uznemirene građane“, napali dok su na raskrsnicama i bulevarima oko FDU odavali poštu ljudima nastradalim u Novom Sadu, a za šta je odgovorna nečija nestručnost, ili korumpiranost, ili neodgovornost, ili, a što je najverovatnije, sve to zajedno i za šta se Medenica nada da će konkretni krivci biti otkriveni i protiv njih podnete optužnice:
„Zahtevi studenata FDU pokazuju njihovu zrelost i mudrost, jer nisu neracionalni, neostvarljivi, a takođe nisu ni politikantski. Oni jesu politički, kao što je i svako pozivanje vlasti na odgovornost, i u tome nema ničeg problematičnog, ali nisu vezani za agendu nijedne političke partije, što mislim da je takođe vrlo mudro. U trenutku dok ovo pišem, saznajemo da se blokadi pridružuju i drugi fakulteti, tako da su naši studenti još jednom u istoriji studentskih protesta pokazali da su avangarda, da su uspeli – jer među njihovim dobro definisanim radnim grupama postoji i ona za saradnju sa drugim fakultetima – da animiraju i kolege s drugih fakulteta. Još razloga više za nas, njihove profesore, da budemo ponosni i da ih zdušno podržavamo.“
Studenti koji su od ponedeljka počeli sa blokadom beogradskih fakulteta, svoje zahteve su formulisali u tri tačke: traži se objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, otkrivanje odgovornih za napad na studente FDU i povećanje sredstava za državne fakultete za 20 odsto. Studenti novosadskog Filozofskog fakulteta su tome dodali i zahtev za ostavku premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića. Premijer se ovom prilikom proslavio optužujući profesore novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ da su terali učenike da idu na proteste, pa je tako bio nateran i njegov sin. Direktor „Zmaja“ Radivoje Petrov Stojković je odmah javno rekao da „Gimnazija izražava duboko izvinjenje predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Milošu Vučeviću…“ To je izazvalo revolt učenika Gimnazije i u ponedeljak je ispred škole održan javni čas protesta đaka kome su prisustvovali i bivši đaci ove gimnazije koji su došli da podrže učenike. Upućeni tvrde da je optužba premijera zapravo osveta lošeg đaka koji je, umesto u rodnom Novom Sadu, završio gimnaziju u Bačkom Petrovcu.
