Pre neku godinu na sva zvona odjeknula je vest da je policija uhapsila stranog agenta. Znači nešto slično kao snajperisti za koje znamo da su tu negde, samo ne snajperista no strani agent. Udarna vest je bila da je uhapšen američki marinac, pripadnik „Foka“ kod koga je pronađen pištolj domaće proizvodnje ali sa izbrisanim brojevima. Nije tu moglo da se dokaže ništa osim tog pištolja, ili kao što bi rekli visokoškolovani u inostranstvu ,nije mogla „Foka“ da se poveže sa nekim mestima a ta mesta sa nekim događajima. I tu je bilo svima sve jasno ali je sudija morao da sasluša i veštaka balističara koji treba da potvrdi da je pronađeno oružje funkcionalno. Što bi se reklo jedna uobičajna i rutinska radnja.
Međutim, to se nekako otrglo kontroli pa je veštak pred sudijom rekao da on u stvari nije veštak, odnosno da nije upisan u registar sudskih veštaka već da je samo policijski službenik koji je izvršio veštačenje. Tu su se sad svi onako malo zbunili a sudija je naredio da se veštačenje ponovo uradi ali da ovaj put taj veštak bude veštak izistinski. I sad ja ne znam šta se tu posle desilo ali kažu da je agent oslobođen optužbi.
To je samo dokazalo zlatno pravilo da je poverenje ključno za sistem ali je ponekad potrebno da imaš neku „šaru“ da možeš da radiš to što radiš.
Veštaci i ”veštaci”
Nakon toga jedna od genijalnih ideja je bila da se policajci koji čuvaju objekte zamene pripadnicima privatnog obezbeđenja jer je to jeftinije a sigurno i bolje, naročito ako je to firma nekog ko je radio na odgovornim poslovima u policiji ili makar bio državni sekretar. Jednog dana neki veštak koji veštači oružje, možda i taj neki koji nije sudski veštak nego je policajac ali veštači a možda i neki pravi veštak, ušao je u magacin i primetio da nema devet pištolja. Bog pitaj kojih tačno i dal imaju veze sa nekim predmetima ali se u startu videlo da je to uradio neko ozbiljan jer je magacin zaključan, nalazi se u zgradi gde sedi policajac na ulazu i zaključava se noću, a sve objekte čuva i privatno obezbeđenje.
Ima ljudi koji nisu prošli poligraf, pa su malo premešteni s mesta na mesto u službi, ali su pravi drugari i sada rukovode. I pomalo grade
Predmet je dobio oznaku „povreljivo“, u rad se uključio Sektor unutrašnje kontrole i zauzet je stav (to mi je ubedljivo broj jedan rečenica iz mog prošlog života – zauzet je stav) da se većina zaposlenih podvrgne poligrafskom testiranju. U to vreme poligrafsko testiranje je bilo jedan od najozbiljnijih vidova egzorcizma i u potpunosti mu se verovalo. Nije bilo nedodirljivih. Skoro sve policijske službenice centra za forenziku, žene, majke, naučnice su prolazile strogi poligrafski test. Diplomirane hemičarke, fizičarke, fizikohemičarke, biolozi, molekularni biolozi, inžinjeri, uspešno su prošli poligraf. Njih preko 60 sa državnim fakultetima dočekali su da budu osumnjičeni za krađu pištolja. U ove druge sa privatnim fakultetima imali su poverenje i nisu ni hteli džabe da ih pozivaju.
Poligrafsko testiranje
Moja supruga je dobila poziv da bude poligrafski testirana ne radnim danom, nego u nedelju u pola osam (Grunf bi sada verovatno pitao pola osam kao 07,30 ili kao 19,30 časova). Znači nedelja u 07,30 časova. Ja sam ćutao jer se ona kao diplomirani hemičar hemijskog inžerstva u potpunosti , po Lombrozu, uklapa u profil da može da ukrade 9 pištolja i iznese iz centra i ne znam šta posle sa njima da radi. Nisam bio siguran ni kada mi je rekla da je prošla poligraf nego sam hteo da vidim napismeno. Tražila je da joj dostave izveštaj o poligrafskom testiranju ali je dobila odgovor da je poverljivo.
Onda sam ja nekako došao do papira Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost na kome piše da glavni poligrafista nema sertifikat ni za dokumenta sa oznakom tajnosti stepena „poverljivo“ a ni „strogo poverljivo“. Tada je neko pametan, a ne možeš da budeš rukovodila ako nisi pametan, presekao čvor i rekao da to onda i nije mnogo poverljivo. Porodično smo dobili izveštaj da je moja supruga prošla poligraf tako da ta činjenica ne utiče na našu bračnu zajednicu. Imam i ja izveštaj da sam prošao poligraf, doduše mnogo pre nego moja supruga. Ćerkica i mačka Keti još nisu bile na poligrafu.
Ali opet… poverenje je ključno. Ima ljudi koji nisu prošli poligraf, pa su malo premešteni s mesta na mesto u službi, ali su pravi drugari i sada rukovode. I pomalo grade.
Posle toga se nekako i nemir uvukao u centar. Taman kad je počelo sve da se smiruje a pištolji da se zaboravljaju, i kada je SUK zatvorio svoje beležnice, ne znam kako ali se otkrije da jedan od veštaka nema dovoljan broj bodova potreban za veštaka a uveliko veštači droge. Završio neku tu školu al ko bi ga sad znao dal to 180 ili 240 bodova. Ispalo da nema dovoljno bodova ali tadašnji direktor tu ispadne korektan. Doduše i rukovodioci.
Jedna od ”genijalnih” ideja je bila da se policajci koji čuvaju objekte zamene pripadnicima privatnog obezbeđenja jer je to jeftinije a sigurno i bolje, naročito ako je to firma nekog ko je radio na odgovornim poslovima u policiji ili makar bio državni sekretar
U teškim trenucima kad nisi ni sudski veštak nego si mislio da si policijski veštak a ono nemaš „šaru“ pa nisi ni policijski veštak, direktor policije, nadasve razuman, donosi rešenje da veštak ima tri godine da završi neki fakultet, ne mora ni kod nas, može u inostranstvu npr. u Sarajevu a do tad da veštači ali pomalo. Rukovodioci prepoznaju želju za radom i daljim napredovanjem i kažu da oni sve proveravaju šo radi veštak koji treba da završi fakultet i da je to u redu.
Posao za uzbunjivača
A meni sve to nekako nije bilo kako treba, i u vreme kad je bilo pametnije biti neupućen a ponajbolje ćutljiv, ja izvršim uzbunjivanje unutrašnje kontrole. SUK napravi ozbiljan izveštaj a predmetom zaduži mog dobrog kolegu, po obrazovanju diplomiranog profesora književnosti koji mi kaže da treba brzo da ide u penziju i da ga mnogo gaze oko svega a eto dugo se znamo. I pitam ja tu njega, pošto je profesor, šta bi Henri Kinaski uradio na njegovom mestu i da li će da počne da pije ili ne daj Bože da mu prorade hemoroidi ako neko veštačenje padne na sudu a njegov potpis stoji na izveštaju da je sve ok. Otišao je u penziju a ja još pritužbu nisam poslao Skupštinskom Odboru za unutrašnje poslove koji vrši spoljašnju kontrolu SUK-a.
Poslao sam informaciju i Advokatskoj komori Srbije, navodeći da verovatno ima dosta veštačenja koje je veštačio neko ko u tom momentu nije mogao da veštači po sistematizaciji. Poslao sam i dopunu. Želim da verujem da je neko tehničko lice, nikako advokat, možda na primer domar pristupio mejlu i napisalo mi dve rečenice. Jednu da kaže da ne razume šta ja tačno hoću i drugu da oni ne zastupaju uzbunjivače.
Neki zli jezici su pustili glas da će možda da se angažuju veštaci po ugovoru o delu. To bi bilo fenomenalno. Kao Pikac samo po ugovoru o delu ili o povremenim i privremenim poslovima
Onda sam pre više od godinu i po dana uputio informaciju u vezi sa uzbunjivanjem Višem sudu i to baš nekako u to vreme kad sam od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu dobio status spoljnjeg uzbunjivača. I njima sam rekao da ima sigurno puno veštačenja za koje nisam siguran koliko su validna s obzirom na sistematizaciju. Niko me do sada nije kontaktirao. Pozvaću ih i tražiću uvid u predmet, na to imam pravo kao uzbunjivač. Ako je predmet još tamo. A baš me interesuje.
Krastavčići s aromom marihuane
U međuvremenu, nekako sve ide na bolje. Uprava koja se bavi tehnikom, veštačenjima, u slobodno vreme specijalnim istražnim metodama (to je ona služba štp tužiocu nije poslala ceo snimak razgovora jer nije bio zanimljiv pa da ga ne zamaraju) i raznim okretnim igrama dobila je novog načelnika.
I kako to sve Bog namesti, baš u neko vreme kad su pronađene neke čudne automatske puške i 5 tona medicinskih krastavčića sa aromom marihuane. Kod druga. A drug ko brat. Treba sve to izveštačiti mada je nezgodno što ta nezgodacija mož da se poveže sa nekim licima a komšije su to već povezale i sa licima i sa nekim događajima.
Neki zli jezici su pustili glas da će možda da se angažuju veštaci po ugovoru o delu. To bi bilo fenomenalno. Kao Pikac samo po ugovoru o delu ili o povremenim i privremenim poslovima. U međuvremenu neki su veštaci otišli u penziju, neki su napustili MUP i otišli u neke privatne firme, neki su prešli u druge službe, neki su u međuvremenu završili fakultete. Neki su možda i upisani u registar sudskih veštaka.
Ima sigurno puno veštačenja za koje nisam siguran koliko su validna s obzirom na sistematizaciju. Niko me do sada nije kontaktirao. Pozvaću ih i tražiću uvid u predmet, na to imam pravo kao uzbunjivač. Ako je predmet još tamo. A baš me interesuje
A muka je. Treba utvrditi koliko tačno ima tog THC-a, mada imalo je sličnih slučajeva, doduše sa malo svežijim krastavčićima. Siguran sam da novi načelnik može da pošalje neki deo zimnice da i oni veštače.
I dalje tvrdim da je poverenje ključno za sistem. Ostaje da vidimo ko u šteku ima „šaru“ , kome je oprošteno kod Boga i ko može da se nada pomilovanju. Oni koji uvek vide čašu do pola punu nadaju se da će veštaćenje poverenja biti uspešno obavljeno a istina biti uredno odložena do daljnjeg.
