Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, država nije formirala operativni tim za evrointegracije „da bi nekome zamazivala oči“, već da bi ubrzala putovanje Srbije ka EU. Cinik bi rekao – čim je predsednik uopšte osetio potrebu da se nedvosmisleno izjasni po tom pitanju, nešto zasigurno smrdi. S obzirom na verodostojnost njegovih izjava – zaključno s onom kada je odluku da se predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić i on ne sastanu s misijom Evropskog parlamenta obrazložio laganjem – malo ko će zameriti ako se ovog puta ne pripremi zrno, ako ne i džak soli. Kao, uostalom, i gotovo svaki put kada neko iz vlasti progovori o odnosima sa stranim partnerima.
U novoformiranom telu, osim rukovodioca Danijela Apostolovića, šefa Misije Republike Srbije pri EU, našli su se ministar za evropske integracije Nemanja Starović, ministar finansija Siniša Mali, ministar pravde Nenad Vujić, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Osim članova vlade Đure Macuta, mesta ima i za Vučićevu dugogodišnju savetnicu za spoljnopolitička pitanja Tatjanu Jović, inače bivšu novinarku RTV, savetnika premijera Nemanju Dikovića, sina generala Ljubiše Dikovića koji je bio načelnik Generalštaba VS od 2011. do 2018. (dakle, za vreme afere „Helikopter“), kao i za Anu Brnabić.
Svrha je da se gase požari u srcu EU poput incidenta u Banjskoj ili prošlonedeljnog usvajanja izmena pravosudnih zakona. Iz perspektive evrointegracija, naši problemi nisu akutni, već strukturni
Vladimir Međak
Kako bilo, tim je prvu sednicu održao 30. januara, a svi zaključci navedeni su u potonjem saopštenju Vlade Srbije. Imenovani su glavni ciljevi: otvaranje Klastera 3 i ispunjavanje prelaznih merila za poglavlja 23 i 24, ispunjavanje merila za otvaranje klastera 2, 5 i 6, kao i ispunjavanje konkretnih preporuka iz izveštaja EK. Praktično iste mete i odstojanja kao i godinama unazad. Možda je meta sitnija, doduše, a razdaljina veća, budući da je Srbija od 2018, kada je zvanično bila predvodnica u regionalnim evrointegracijama, u međuvremenu dospela na začelje procesa. Nikako da otvori Klaster 3, trpi kritike sadržane u izveštajima EK, rezolucijama EP i pojedinačnim izjavama i stavovima pojedinih evropskih zvaničnika, a uz to je posle višemesečnog zadržavanja sredstava od EK nedavno dobila manje od polovine para predviđenih Planom rasta.
Prema rečima pravnika i potpredsednika Evropskog pokreta u Srbiji Vladimira Međaka, kao što dosadašnji problem srpskih evrointegracija nije bila neefikasnost, već nedostatak političke volje, tako ni ovaj i ovakav operativni tim ne može da ubrza proces ka čijem okončanju zvanični Beograd zvanično stremi. I to nije najčudnija nelogičnost vezana za njega.
Podsetimo, Koordinaciono telo, koje se bavilo evrointegracijama na nivou spoja politike i operative, već je postojalo i imalo je mnogo ozbiljniju formaciju. Njena piramidalna struktura podrazumevala je 35 radnih pregovaračkih grupa na samom dnu koje su predvodili državni sekretari iz resornih ministarstava. Oni su zasedali u okviru Saveta Koordinacionog tela kojim je rukovodilo Ministarstvo za evropske integracije. Na drugom, višem kraju piramide, postojao je tim kojem je predsedavao premijer i u kojem su, pored ministra za evropske integracije, sedele i njegove kolege iz najvažnijih ministarstava (pravde, poljoprivrede, saobraćaja, životne sredine, energetike, spoljnih i unutrašnjih poslova).
Rad ministra za evrointegracije koordinisaće ambasador Srbije u EU, koji je formacijski tri stepenice ispod, jer je podređen ne samo ministru spoljnih poslova, nego i njegovom pomoćniku. Uzgred, za šefa srpske diplomatije u Operativnom timu mesta nema
Ova formacija postojala je od 2007, uz manje izmene iz 2021. godine. Pored nje, Srbija je od 2013. imala i Pregovarački tim za pristupanje EU, gde je glavni pregovarač bio ministar za evropske integracije.
S obzirom na to, odluka o formiranju novog operativnog tima deluje suvišno, sa čime je saglasan i naš sagovornik.
„Za početak, mi više nemamo pregovarački tim, pa nemamo ni čoveka koji prema nadležnosti predstavlja spoj političkih i operativnih poslova i kome je u opisu posla da razgovara sa svim članicama EU. Ambasador Apostolović to ne može da bude, budući da ne može da mrdne iz Brisela. Na osnovu toga zaključujem da je svrha novoformiranog tima da gasi urgentne požare u srcu EU, kakav je bio incident u Banjskoj ili kakvo može da bude prošlonedeljno usvajanje izmena pravosudnih zakona. A, iz perspektive evrointegracija, naši problemi nisu akutni, već strukturni – ruska invazija na Ukrajinu i naš odnos prema tome, zarobljena država koja ne garantuje demokratske principe i vladavinu prava, dijalog s Prištinom… To su politička, a ne operativna pitanja, o kojima odlučuje Beograd, i, u njemu, predsednik Vučić, van svih institucionalnih mehanizama. Uostalom, ovaj tim je napravljen na njegovu inicijativu, a evrointegracije niti jednim slovom ne potpadaju pod njegovu nadležnost“, kaže on za Radar.
Dalje, rad ministra za evrointegracije Nemanje Starovića koordinisaće ambasador Srbije u EU, koji je formacijski čak tri stepenice ispod njega, budući da je zvanično podređen ne samo ministru spoljnih poslova Marku Đuriću, već i njegovom pomoćniku. Uzgred, za šefa srpske diplomatije uopšte nije predviđeno mesto u Operativnom timu. I ne samo za njega…
Odluke o pristupanju EU u nadležnosti su premijera, koji nema fotelju u Operativnom timu, ali zato ima predsednica Skupštine Brnabić, što predstavlja direktno mešanje zakonodavne i izvršne vlasti – Vladimir Međak
„Prema našem pravnom poretku, sve odluke koje se tiču pristupanja EU u nadležnosti su predsednika Vlade, koji takođe nema fotelju u Operativnom timu, ali zato ima predsednica Skupštine, što predstavlja direktno mešanje zakonodavne i izvršne vlasti. Nedostaju i ministri životne sredine i energetike, a to su oblasti koje možemo smatrati sistemskim. Činjenicu da u njemu, s druge strane, ima mesta za ministra poljoprivrede tumačim kao želju vlasti da pokušaju da otvore Klaster 5. Suštinski, ponovo se biraju relativno lako rešive oblasti, a najvažnije se zapostavljaju.“
Ako je suština EU da svako radi svoj posao na osnovu jasnog mehanizma, ovaj Operativni tim još jednom pokazuje da u Srbiji svako može da radi svačiji posao – ako predsednik tako kaže…
