Kralj horora objavio je više od šezdeset romana i prodao ih u preko 350 miliona primeraka, a sve je počelo pre pedeset godina sa Keri – tako ovih dana najčešće počinju vesti vezane za kingovski jubilej. Želeći da se pridružimo čestitkama, podvlačimo nekoliko redova iz knjige Stivena Kinga O pisanju (izdavač: Vulkan, prevod: Vladan Stojanović), živopisne memoaristike o nastanku dela koja su krcata mrtvima.
Kada mu se otvorio rukopis Keri – saznajemo – dobio je posao profesora engleskog u Hempdenu, a pre toga je „dirinčio“ u vešeraju. Živeli su u prikolici. Zamalo dotakavši očaj „što se tiče spisateljske karijere“, shvatio je da u tom usamljeničkom poslu ima ogromnu podršku supruge Tabi.
Ključni tren za nastanak storije – preskočimo li godinu rada na poslu školskog domara i otkriće ženske svlačionice s tuševima – jeste tren spajanja dve ideje: adolescentske okrutnosti i telekineze.
„Pisanje mi je uvek najbolje išlo kad je bilo intimno, seksi, kao trljanje kože o kožu. Rad na Keri ličio je na nošenje ronilačkog odela koje nisam mogao da skinem.“
Bunario je po đačkim sećanjima i Tabi mu je mnogo pomogla. „Njen prvi doprinos bio je podatak da automati sa ulošcima i tamponima u srednjim školama obično ne rade na novčiće.“
Predujam? 2.500 dolara. Prava za objavljivanje Keri u mekom povezu? Četiri stotine hiljada dolara!
„Dedica je, kad sam bio mali, govorio majci: Zašto ne ućutkaš tog klinca, Rut? Prospe svu utrobu čim otvori usta.“
To je – priznaje – bila istina, međutim, tog dana, pošto je čuo cifru, nije uspevao da progovori u slušalicu.
