za Radar iz Pariza
Stogodišnjica inauguracije art dekostila, koja je obeležena na razne načine svuda po svetu, prošla je neobično nezapaženo kod nas. Neobično, kad pomislimo koliko je ovaj, verovatno prvi globalni stil dvadesetog veka i ovde ostavio traga, a da biste se u to uverili dovoljno je prošetati starim centrom Beograda. U Francuskoj se ova godišnjica obeležavala nizom izložbi posvećenih poznatim dizajnerima i arhitektima koji se vezuju za ovaj stil, a najveća i najsveobuhvatnija traje do kraja aprila, u Muzeju dekorativne umetnosti, popularnom MAD-u.
Ta famozna tačka u vremenu kada je ovaj stil krenuo ubrzano da osvaja svet desila se tokom „Međunarodne izložbe moderne dekorativne i industrijske umetnosti“ koja je održana u Parizu od 28. aprila do 25. oktobra 1925. godine. Pre ove izložbe bile su dve s istom temom, obe u Torinu, 1902. i 1908. godine. Demokratizacija dekorativne i primenjene umetnosti, koja je počela s kraja devetnaestog veka, dala je zamah ovim izložbama koje su u svom statutu potencirale modernost, ističući da neće biti prihvaćena dela koja su pastiši ili kopije prethodnih epoha, već samo ona dela što odražavaju savremeni trenutak. Francuska, koja se ponosila liderstvom u svemu umetničkom, pa i u primenjenim i dekorativnim umetnostima, odmah je započela pripreme za mnogo ambiciozniju izložbu koja je trebalo da bude održana 1910. godine, ali je usled rata i raznih drugih problema održana tek petnaest godina kasnije.
I pored svog međunarodnog karaktera, izložba je pre svega imala za cilj da bude afirmacija francuskog primata, posebno pred pobeđenom Nemačkom, ali i pred Amerikom, koja svesna svog zaostatka u ovom domenu nije učestvovala na izložbi. Svoje paviljone je imala dvadeset i jedna zemlja, većinom iz Evrope, među kojima i Jugoslavija, ali i SSSR, kao i Japan, Kina, Turska, dok su Afriku predstavljale kolonijalne uprave. Preko 20.000 autora je učestvovalo sa svojim radovima koji su bili raspoređeni u 150 paviljona u samom centru Pariza, a sama izložba, s jeftinom ulaznicom, dugim radnim vremenom, brojnim atrakcijama od odličnih restorana pa do raznih programa, bila je ogroman uspeh, s više od 15 miliona posetilaca. Odmah su se jasno oformile dve glavne struje ovog stila koji će osvojiti svet.
Prvi globalni stil 20. veka ostavio je kod nas ogroman trag, u šta je lako uverili se šetnjom starim centrom Beograda, ali ovde je njegova stogodišnjica prošla neopaženo
Tri paviljona su posebno privukla pažnju i ostvarila dubok uticaj na decenije koje slede, te se na neki način uzimaju kao manifesti ovog novog stila. Prvi je „Paviljon kolekcionara“ koji su osmislili kao total dizajn Žak Emil Rulman i Pjer Patu, dok je drugi bio „Paviljon Francuske ambasade“ osmišljen od najpoznatijih članova moćnog udruženja dekorativnih umetnika (Ambasada Francuske u Beogradu blistav je primer ovog oficijalnog stila, i to u svetskom kontekstu). Oba ova paviljona su davala sliku jednog izrazito rafiniranog, intimnog, modernog luksuza, koji je odmah osvojio publiku, dok je s druge strane „Paviljon novog duha“ koji je osmislio Le Korbizje, davao jedan potpuno drugačiji, industrijski sveden aspekt ovog stila, prilagođen svakodnevnim potrebama i širokim potrošačkim masama.
Art deko će u decenijama koje dolaze biti poznat kao Style 1925, Modern style ili French modern a svoje sadašnje ime će dobiti nakon velike izložbe koja je održana 1966. godine u Parizu, te knjige engleskog istoričara umetnosti Bevisa Hilera Art Deco of the 20s and 30s, objavljene 1968. godine. Vladavina ovog stila će biti iznenađujuće duga, sve do Drugog svetskog rata i ostaviće traga u mnogim disciplinama: od likovne umetnosti i arhitekture, od proizvodnje nameštaja pa do dizajna automobila, kućnih aparata, pakovanja prehrambenih proizvoda, pa sve do holivudskih filmova. Namenjen isprva i pre svega društvenim elitama, ponesen epohom neprestanog, ubrzanog napretka, te demokratizacije konzumerizma, ovaj stil će vrlo brzo osvojiti najšire mase, globalno. Nastao ukrštanjem najrazličitijih uticaja s početka veka – od kubizma i futurizma, preko otkrivanja starih umetnosti Egipta, Japana ili Maja, francuske umetnosti 18. veka, sovjetskog konstruktivizma i ostalih avangardi – ovaj stil će konačno spojiti umetnost i industrijsku proizvodnju stvarajući jednu potpuno novu vizuelnu i komercijalnu kulturu.
Izložba koja se trenutno odvija u MAD-u upravo i počinje podsećanjem na izložbu iz 1925. godine, na njena najvažnija dostignuća i na imena koja su uzela učešća u njoj, a koja se danas smatraju najvažnijim predstavnicima ovog stila. Verovatno najspektakularnija sala je ona posvećena famoznom vozu Orijent ekspres. Danas najpoznatija po knjizi Agate Kristi i fatalnom zaustavljanju u Virovitici, ova famozna putna linija donela je dotad neviđen luksuz i rafinman u načinu masovnog putovanja. Predmet totalnog dizajna, od kašičica za kafu pa do aplikacija po zidovima, unutrašnjost ovog voza (rekonstruisana za ovu priliku) i danas oduzima dah svojom uzdržanom otmenošću. Linija će se obnoviti ove ili sledeće godine.
Iako su autori ovog stila imali drugačije uticaje, pa i ciljeve u svom stvaranju, njegova gramatika bila je jedinstvena: simplifikacija formi, geometrizacija pod uticajem avangardnih pokreta, korišćenje retkih i luksuznih materijala, poput ebanovine, ružinog drveta, korišćenje tehnika poput laka i šargana, predstavljanje različitih životinja, zatim korpi sa cvećem te geometrijskih figura. Veliki je bio uticaj i pozorišnih trupa koje su početkom veka osvojile Pariz i uticale na umetničke tokove, poput Les Ballets russes ili gostovanje Deutcher Werkbunda. Posebne sale su posvećene modi, pre svega kreatoru Žaku Duseu, zatim Kartije nakitu, te najpoznatijim kreatorima nameštaja kao što su već pomenuti Rulman, Ajlin Grej, te manje poznati ali za ovu priliku rehabilitovan Žan Mišel Frank. Posebna sala posvećena je filmu.
Sedrik Gibons, umetnički direktor poznatog studija MGM, posetio je izložbu 1925. godine te je vrlo zaslužan za implementaciju stila koji će suvereno vladati Holivudom tokom tridesetih. Art deko će postati gotovo oficijalan u Americi tih godina i, potpomognut razrađenom industrijskom proizvodnjom, obeležiće sve, od unutrašnjih prostora do silueta njujorških nebodera. Na izložbi vidimo i koliko je ovaj stil imao uticaj i na tako daleke zemlje kao što su Brazil, Japan ili Kina. Ova sveobuhvatna izložba svakako će postati nova referenca u svakom budućem promišljanju art dekoa, čiji uticaj osećamo do danas.
