Nema nama predaha: učestalost najava vikend-ratova na Kosovu jeste nešto smanjena, ali je signal za uzbunu sada uključen zbog Sandžaka, gde se, kako tvrde provladini mediji, „priprema otcepljenje“ i ugovara saradnja vehabija i „blokadera koji bi da ruše Srbiju“.
Naravno da je upozorenje potkrepljeno „pouzdanim“ dokazima: u danu studentskog protesta u Novom Pazaru, zakazanog zbog pritiska vlasti na državne univerzitete, na koji su u nedelju stigli građani iz cele zemlje, na ulazima u grad osvanuli su transparenti „Dobro došli u Republiku Sandžak“.
Tabloidi su ulovili i momenat susreta Miše Bačulova, „blokadera koji je posle lažnog trovanja i cisterne sa fekalijama stigao da potpiruje nasilje“ sa vehabijom Zefirom Hotijem, „višegodišnjim pripadnikom selafijske zajednice okupljene u mesdžidu El Tavhid“. Primećen je i Sead Toskić, „radikalni selafija koji je bio u istom mesdžidu kao i ubijeni terorista Miloš Žujović, koji je napao ambasadu Izraela u Beogradu“.
Huškanjem protiv solidarnosti
Deluje zaista zabrinjavajuće – osim što su iz realnog života stigle suprotne informacije, one koje potvrđuju da građani Sandžaka islamske veroispovesti Srbiju doživljavaju kao svoju zemlju, koju, doduše, mnogi žele da je poprave. A stigle su i nove fotografije susreta studentkinje Nadije u hidžabu i studenta Save sa šajkačom, najpoznatiji simbol zajedništva građana, gde god da su rođeni i kojoj god veroispovesti pripadaju. Učesnici skupa još jednom su pokazali i da ih povezuje želja da prorade institucije i obezbede pravdu za sve građane i stav da je najveća prepreka tome aktuelna vlast sa svojim pomagačima, naročito medijskim.
Širenje straha i unošenje podela odavno je zadatak glasila u službi naprednjačke vlasti, baždarene tako da funkcioniše samo u uslovima borbe protiv „neprijatelja“, što joj daje priliku da se biračima predstavlja kao zaštitnik od zla koje ih ugrožava („njih“, nekih „drugih“). Masovnim buđenjem solidarnosti među građanima i dovođenjem u pitanje stava da su identitetska pitanja najvažnija u političkom životu, studenti su, očigledno, ugrozili ključni metod naprednjačke vladavine. Odgovor iskusnih huškača zato je valjalo očekivati.
Kriza niskog intenziteta u Sandžaku se konstantno produkuje, ali izazivanje ozbiljnijih nemira bilo bi rizično i ne bi išlo u prilog vlasti, kaže Teo Taraniš
A kakvi su efekti najnovijeg spina o separatizmu? Može li se širenjem straha od „Republike Sandžak“ uništiti ono što mnogi vide kao jedan od najvažnijih efekata studentskih protesta – međunacionalno jedinstvo, o kome je, između ostalih, govorio i muftija sandžački Muhamed Demirović?
„Ko se topi, hvata se za pjenu – to je jedini racionalan odgovor na pojavu transparenata u kojima se pominje famozna ’Republika Sandžak’, a za koje niko pouzdano ne zna ko ih je i zašto postavio“, kaže Teo Taraniš iz Akademske inicijative „Forum 10“ iz Novog Pazara, komentarišući konstrukciju koja je građanima servirana pod maskom izveštaja sa protestnog skupa održanog u nedelju.
Potpuno je, pritom, prećutana i glavna poruka skupa održanog pod sloganom „Ili oni, ili mi“ – uz obećanje da neće odustati od borbe za očuvanje univerziteta na kome je 200 studenata izgubilo taj status, a oko 30 profesora ostalo bez posla, studenti su ipak nastupili konstruktivno, obećavši da će pokušati da ostvare dijalog sa novoizabranom rektorkom na DUNP-u, a da će od ishoda tog razgovora zavisiti odluka o ultimatumu.
Odraz nemoći
Umesto svega toga, pa čak i umesto postavljanja pitanja broja studenata i broja samih Pazaraca koji su se odazvali pozivu na protest kome učesnika iz drugih delova zemlje nije nedostajalo, kao i razloga za takvo stanje, propagandna mašinerija lansirala je i potencirala do iznemoglosti priču o navodnom separatizmu, zasnovanu isključivo na transparentima, čiji je autor ostao nepoznat.
Taraniš podseća da su se transparenti sličnog sadržaja pojavili i pred prethodni protest u Novom Pazaru, održan 12. aprila. „I tada su prorežimski mediji, kao i ovih dana, na tome gradili svoj narativ o opasnosti od otcepljenja Sandžaka. Očigledno je da je aktuelnoj vlasti i njoj bliskim medijima potrebna tema ili detalj koji bi mogli da iskoriste kako bi se suprotstavili idejama pomirenja, međunacionalnog razumevanja i podrške koju studenti i građanska javnost u Srbiji šire tokom proteklih godinu dana i zato posežu za prežvakanim i prevaziđenim pričama o separatizmu.“
Isti metod vlast je koristila i u Vojvodini, lansiranjem priče o snagama koje žele „Republiku Vojvodinu“ i odgovarajućom „borbom“ protiv tog navodnog separatizma
Takvi pokušaji su, prema njegovom mišljenju, ipak samo odraz nemoći aktuelne vlasti i ništa više od toga: „Pozitivna stvar je i da Novi Pazar i lokalni Bošnjaci i Srbi ostaju imuni na sadržaje koji su prisutni isključivo u tabloidnom delu medijske scene koji je servilan prema aktuelnoj vlasti.“
Nije prvi put, uostalom. Isti metod vlast je koristila i u Vojvodini, lansiranjem priče o snagama koje žele „Republiku Vojvodinu“ i odgovarajućom „borbom“ protiv tog navodnog separatizma – čak i u formi „Deklaracije o Vojvodini“, koja je „usvojena narodnom proklamacijom“ na mitingu SNS u Sremskoj Mitrovici 15. februara. I ubrzo potom zaboravljena, iako se odnosila na potencijalno ozbiljne probleme: navodno oživljavanje separatističkih ideja i pokreta, tobožnje javno zagovaranje ideja o „vojvođanskoj naciji“, jeziku i pravoslavnoj crkvi i zamišljenu najavu donošenja „Vojvođanske platforme“.
Da li taj brzi zaborav znači da je korišćenje narativa o navodnim separatističkim pretnjama „samo“ propagandno sredstvo planirano za vreme velikih protestnih skupova, ili bi, suočena sa mogućim gubitkom vlasti, naprednjačka ekipa bila spremna na izazivanje ozbiljnije krize u posebno osetljivim regionima?
Veštinu je već pokazala, između ostalog, i time što je i tradicionalno mirne Slovake iz Bačke Palanke dovela u situaciju da dva puta budu meta batinaša, da se osete nesigurno i nezadovoljno i da, na kraju, u trenutku dolaska slovačkog predsednika Petera Pelegrinija, oni među njima koji su se usudili da protestuju, budu ograđeni žandarmerijom. Činjenica da je slovački predsednik, još jedan iz kluba političara orbanovsko-vučićevskog tipa, ostao nezainteresovan za probleme o kojim su hteli da mu govore, teško da obećava smirivanje njihovog nezadovoljstva. Naprotiv.
„Dosadašnje iskustvo nas uči da se vlast služi spinovima i propagandom u svakoj situaciji koja preti da joj ugrozi rejting, a sve ono što se u prethodnom periodu dešava u vezi sa Novim Pazarom se definitivno nepovoljno odražava na imidž vlasti i predsednika države lično kao zaštitnika Bošnjaka i promotera najboljih mogućih odnosa između Srba i Bošnjaka. Kao što nema ništa od otcepljenja Vojvodine, tako ničega nema ni u priči o odvajanju Sandžaka“, kaže Taraniš.
Ključna stvar koja obuzdava vlast u nameri da se otvorenije obračuna sa Novim Pazarom koji joj se ozbiljno zamerio jeste činjenica da međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije u Sandžaku
Sve što vlast radi u Sandžaku, pa i poslednjih dana u vezi sa promenom rektora na Državnom univerzitetu, prema njegovom mišljenju, jesu potezi kojima želi da kontroliše situaciju i usmeri je ka nekom željenom ishodu u kome bi državna politika prema tom regionu ostala nepromenjena i nastavila da se implementira.
„Na drugoj strani, ključna stvar koja obuzdava vlast u nameri da se otvorenije obračuna sa Novim Pazarom koji joj se ozbiljno zamerio jeste činjenica da međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije u Sandžaku, iako se trenutno o tome ne oglašava. Kriza niskog intenziteta se u Sandžaku konstantno produkuje, ali izazivanje ozbiljnijih nemira bilo bi rizično i ne bi išlo u prilog vlasti i zato ih ne treba očekivati“, uveren je Taraniš.
Fabrika za proizvodnju neprijatelja, ipak, ne posustaje: na spisak tradicionalnih „neprijatelja“ iz regiona, propagandna mašinerija poslednjih dana uvrstila je i Crnogorce. Nešto, međutim, nije uračunato u tu strategiju: mogućnost da još više građana uvidi ko im je stvarno neprijatelj. A ni sada takvih nije malo – mnogi pokazatelji govore o većini biračkog tela.
