Pored ekonomskih i tehnoloških, krizi liberalne demokratije u zemljama Zapada doprineli su i pretežno politički faktori kojim počinjem drugi deo ove analize. Agresivna politika identiteta i društvene pravde na političkoj levici na Zapadu vremenom su doprineli buđenju čitavog niza reakcionarnih političkih pokreta – počevši od sve glasnijeg nativizma, preko identitarizma, do rasnog i religijskog suprematizma – koji ozbiljno prete budućnosti liberalne demokratije. Na političkoj levici, neomarksistički zaokret još poznih 60-ih godina prebacio je pažnju progresivnih teoretičara i aktivista sa radničke klase kao nosioca emancipatorskog pokreta u modernom društvu ka brojnim grupama na društvenoj margini. On je postepeno podstakao sve širi pokret ka političkoj emancipaciji žena, rasa, homoseksualaca, etničkih i religijskih manjina, osoba sa invaliditetom, imigranata i ostalih dnevnom praksom zanemarenih i u savremenom društvu otuđenih grupa.
Ako je tradicionalni radnički pokret još od sredine devetnaestog veka stremio ka univerzalnosti, ovaj novi „pokret“ se nametao kao mozaik jedinstvenih grupa i interesa, insistirajući na naizgled nepomirljivim „postmodernističkim realnostima“. Mada je taj novi „progresivizam“ na Zapadu politički postao značajan još u 70-im godinama prošlog veka, u poslednje dve decenije zauzeo je centralni položaj na političkoj levici. Ne treba potceniti značaj novog progresivizma za emancipaciju žena, jednakost rasa i garantovanju prava hendikepiranim pojedincima, na primer. Ali bez obzira na visoke ideale liberala i njihovu toleranciju za marginalizovane u društvu, politička levica na Zapadu se istovremeno razvijala na način koji je bio veoma netolerantan prema tradicijama, grupama i idejama političke desnice. Radikalizam nekih od tih grupa, na primer u pogledu redefinisanja seksualnosti, institucije braka ili insistiranja na moralnoj i pravnoj autonomiji kulturnih grupa, tako su sve više podsticale u liberalnim demokratijama Zapada reakcije konzervativnih struja širom političkog spektra.
Slabljenje društvene solidarnosti
Ako je iz perspektive svake od novoemancipovanih grupa na nacionalnoj margini i unutar svakog od njihovih zasebnih „diskursa“ posebnost imala smisao, multikulturalni pluralizam koji je na taj način nastajao u liberalnim demokratijama na Zapadu i isključivost na kojoj su neke od tih grupa sve više insistirale, doprineli su slabljenju društvene solidarnosti. Individualne liberalne demokratije u svetu se naravno među sobom bitno razlikuju po stepenu samostalnosti novoemancipovanih grupa, po njihovoj brojnosti i isključivosti, kao i po političkoj reakciji koju svaka od njih proizvodi u određenom nacionalnom kontekstu.
Bez obzira na visoke ideale liberala i njihovu toleranciju za marginalizovane u društvu, politička levica na Zapadu se istovremeno razvijala na način koji je bio veoma netolerantan prema tradicijama, grupama i idejama političke desnice
Ali ono što im je zajedničko je da su skoro sve, čak i one koje su imale primat u pogledu tolerisanja prava manjinskih grupa, iznedrile političare spremne da, u ime očuvanja tradicije i kulturnog integriteta nacionalnih država, stanu na put daljoj politizaciji identiteta i osipanju u ime društvene pravde progresivizma. Tako je sve glasniji politički populizam uperen protiv ispravnosti u govoru, vokizma i rasprostranjene naturalizacije ekonomskih i političkih imigranata iz veoma različitih etničkih i nacionalnih sredina, kao sila koje narušavaju solidarnost u društvu, prerastao u apel za autoritarnu vlast i sledeću važnu opasnost po demokratiju. U ime očuvanja nacionalnog identiteta individualnih zemalja, i u nastojanju da se konflikti u drugim regionima sveta (posebno izraelsko-palestinski) ne prenesu u unutrašnju politiku u konzervativnim krugovima na Zapadu je koncept „vodeće“ (hrišćanske) kulture doveo do političkih mera otvoreno uperenih protiv doskora moralno i pravno zaštićenih religijskih i etničkih manjina, uključujući ukidanje pojedinih političkih partija i krivično gonjenje za iskaze na društvenim medijima.
Primat interesa kulturne većine
Ne želim da precenim važnost tri procesa – ekonomskih, tehnoloških i političkih koji su do sada detaljno opisani – ali hoću da naglasim da je u ovim novonastalim okolnostima održavanje demokratskih odnosa na Zapadu poslednjih par decenija znatno otežano jer se odskora u mnogim od njih otvoreno pominju „iliberalne“ ili „postliberalne“ verzije političkog sistema kao alternative demokratiji. Među mnogima u nacionalnim okvirima i na nivou Evropske unije, kao i u SAD, postoji spremnost da se tekovine liberalne demokratije u poslednjih stotinu i više godina očuvaju, ali je politički značaj favorizovanja identiteta i interesa kulturne većine dobio primat. Samim tim, širenje liberalne demokratije i univerzalnost individualnih prava bitno su izgubili na značaju kao sastavne komponente spoljne politike SAD i Evropske unije.
Širom Evropske unije, multikulturalizam ranijih decenija postepeno je zamenjen agresivnom politikom asimilacije, a izborni uspeh radikalnih političkih partija desnice širom kontinenta potvrđuje da je u pitanju jasan zaokret
U SAD, taj zaokret je najavljen još u prvom predsedničkom mandatu Donalda Trampa (2017-2021). Sledeća američka administracija (2021-2025) Džoa Bajdena vratila se naglašavanju demokratije kao orijentiru u vođenju američke spoljne politike, merama kao što su bile oštra osuda autoritarnog saudijskog princa prestolonaslednika za ubistvo novinara Džamala Kašogija u konzulatu kraljevine u Istanbulu 2018. godine, pružanje vojno-ekonomske pomoći „demokratskoj“ Ukrajini posle ruske invazije na ovu zemlju u februaru 2022. godine i nastojanje da se liberalne demokratije, pre svega Zapada, okupe u cilju koordiniranja političkih prioriteta.
Ali je Bajdenova administracija, ispostavilo se, to činila na vlastitu štetu, ignorišući ne samo gore opisane procese – ekonomske, tehnološke i političke – i posledice koje one imaju po vitalnost liberalne demokratije u američkom društvu, već i činjenicu da je Vašington istovremeno, u ime očuvanja svojih nacionalnih interesa, slično praksi u toku Hladnog rata, održavao strategijsko partnerstvo sa autoritarnim režimima (Saudijska Arabija, Ujedinjeni Emirati) ne osvrćući se na flagrantno kršenje normi međunarodnog humanitarnog prava, kako Amerike same tako i neke od njenih bliskih saveznika (kao, na primer, Izraela).
Suspendovanje važnosti međunarodnopravnih normi
A onda se nova Trampova administracija (od početka 2025. godine) otvoreno suprotstavila demokratskim odnosima i pravnim i sudskim institucijama u američkom društvu, a na globalnom planu de facto suspendovala važnost međunarodnopravnih normi i multilateralnih organizacija. Mnoštvom predsedničkih dekreta na sam dan njegove inauguracije u Beloj kući, Donald Tramp je isprovocirao brojne sudske procese, svesno nastojeći da paralizuje federalne i državne sudske organe, a onda iskoristio nemoć sudova u izvršavanju vlastitih presuda za neometanu diskriminatornu politiku uperenu protiv brojnih ciljnih grupa i restriktivnu uperenu na niz organizacija u američkom društvu.
Kako je samostalnost zakonodavne vlasti Kongresa u SAD ugrožena Trampovom neprikosnovenom političkom kontrolom nad Republikanskom partijom, dva ključna mehanizma, takozvane kontrole i ravnoteže, odvojenih grana federalne vlasti zagarantovana američkim ustavom, suštinski su dovedena u pitanje. Trampova administracija je takođe započela neskriveno cenzurisanje prava na izražavanje u medijima, školstvu i ostalim domenima javnog života, dalje ugrožavajući bitne poluge američkog civilnog društva. A na međunarodnom planu, nova administracija je samo dalje osnažila bilateralizam (pretnja tarifama u cilju dobijanja koncesija od trgovinskih partnera) nauštrb multilateralizma. Mada se kapricioznost u odlučivanju Donalda Trampa često opire koherentnoj analizi, SAD sada kao da zagovaraju politiku interesnih sfera iz vremena Hladnog rata, limitirajući važnost i primenljivost međunarodnog prava a afirmišući silu i prinudu u odnosima između država.
Agresivna politika asimilacije
Vidno pogoršavanje demokratskih odnosa u poslednjih desetak godina takođe je uočljivo i u Evropskoj uniji. Odsustvo demokratskog načina odlučivanja unutar Unije i jaz koji je vremenom stvoren između Evropske komisije u Briselu i nacionalnih vlada država članica su već ranije 90-ih godina bili podvrgnuti kritici takozvanog demokratskog deficita unutar same organizacije. A onda je odluka Ujedinjenog Kraljevstva 2016. da istupi iz članstva Unije taj jaz učinila konkretnim, podstičući javne pretnje uticajnih političara Holandije, Francuske i Italije da će slediti primer Britanije, dovodeći na taj način u pitanje budućnost same evropske organizacije. Hijerarhijski odnos severnih u odnosu na južne i istočne članice Unije postao je jasno izražen nakon globalne finansijske krize („globalna recesija“) 2008/9. godine i priliva velikog broja izbeglica sa Bliskog istoka i iz severne Afrike, posebno u toku 2015. godine.
Kao odgovor na potonju krizu, pojedine zemlje članice su samoinicijativno (i protivno načelima Unije) ponovo uspostavile graničnu kontrolu, ograničile pravo kretanja na svojoj teritoriji i otvoreno se usprotivile propisima organizacije koji regulišu status političkih azilanata. Na unutrašnjem planu država članica Unije znatno su postroženi propisi sticanja prava na politički azil i na socijalnu pomoć kao i progon migranata čiji su zahtevi za azil odbijeni. Širom Evropske unije, multikulturalizam ranijih decenija postepeno je zamenjen agresivnom politikom asimilacije, a izborni uspeh radikalnih političkih partija desnice širom kontinenta potvrđuje da je u pitanju jasan zaokret. Uprkos promenama u Evropskoj uniji suprotnim nekim od osnovnih načela organizacije, liberalna demokratija sa izuzetkom pojedinih članica (Mađarska, Slovačka i Rumunija) za razliku od SAD, i to je veoma važno istaći, dobrim delom je očuvana u unutrašnjem poretku, barem za sada.
Ovim završavam analizu faktora koji su doprineli narušavanju principa liberalne demokratije u zemljama Zapada. Sledi treći i konačni deo ove analize, gde se osvrćem na efekte koje gore navedene promene imaju na društvene i političke tokove u Srbiji.
Pročitajte prvi deo OVDE.
