Brutalnost vaše vlasti, konačno je došla do izražaja, ovih dana, na protestima studenata i građana. Jesu li vas avgustovske vrućine opalile u glavu, pa ne znate šta radite? Da li ste dobili sunčanicu, pa policiji pod punom ratnom opremom, naređujete, da brutalno prebija i hapsi goloruku decu? Da ih šutira i tuče pendrecima – po principu sto na jednoga? Slike te dece, krvavih glava, sa lisicama na rukama, policija gazi i vuče kao vreće po ulicama. Ko normalan može to da zaboravi? Kao i hapšenje klinca od desetak godina, bosonogog, u kupaćim gaćama, golog do pojasa. Vaši podređeni tom preplašenom detetu stavljaju lisice na ruke. Zašto? Kome on može da naudi? Gde može da pobegne okružen s četiri pandura? Pitam se, gde su ga odveli u toj mrkloj noći? Mala, nevina duša…
Danima plačem od prizora kojih nije bilo ni 9.marta, ni 5.oktobra… Vrbas, Valjevo, Novi Sad, Beograd… ne zna se u kom ste gradu bili brutalniji. Vaša najveća sramota su slike dece koja kleče u nekoj prostoriji okrenuta zidu – pod nadzorom policije. To su radili samo nacisti u logorima. Nekada. Da li noću mirno spavate kad vas porede sa njima, ili se time ponosite? Ko ste vi, u stvari? Nije zgoreg podsetiti se nekih vaših bisera… Jer, o onome, što je ovih dana viđeno na ulicama Srbije, pisaće istorija, kao o Turcima koji su ljude na kolac nabijali.
Jedan od tih bisera događa se nedavno, u prokupačkom kraju. Obraćate se svom podređenom, putem mobilnog – ajde vidi da se uvede taj kol-centar za ceo ovaj kraj, ajde, zdravo. Naizgled, rešen problem. I sve bi bilo okej, da se ne javlja jedan meštanin. Moram da vas zamolim, ako bi bilo moguće da nam se uvede signal za mobilni, to bi mnogo značilo u ovako vanrednim situacijama, za hitnu, za vatrogasce… Mnogo bi nam značilo da imamo signal za mobilni… ljubazno vam kaže čovek – koji je upravo svedočio kako ih obmanjujete. A, vi se bez trunke stida, obraćate tom čoveku nadmeno. On vama persira, vi njemu – ne. Kao da je s vama u detinjstvu čuvao vaše krave – Gizelu, Šarulju, Šarenku, Jagodu i Krilovu. E, tako ste pričali s tim divnim čovekom. Bagatelno, podrugljivo, cinično. Biće to rešeno još danas – rekli ste mu, gledajući pored njega, u stranu.
Da li ste svesni da amnestiranjem krivaca podržavate korupciju i nasilje? Postali ste specijalac za to. Oslobađate one koji ofrlje rade. One koji umesto da troše na armaturu, kupuju jahte… One koji mlade nose na haubama. One koji ih gaze automobilima. One koje ih šutiraju nogama i udaraju bejzbol palicama. One koji im lome vilice metalnim šipkama
Ne trepnuste i opet slagaste. Ono što nije rešeno godinama, kako može da se reši za par sati? Mislite li da tom čoveku to nije bilo jasno? Ali, on nema zakonsko pravo da se s vama nadmeće i da vam kaže da lažete. A vama je ustavom zagarantovano, da na narodu možete da se iživljavate. Vaš leks specijalis je da uživate kad ste nadmoćni. Da se smeškate dok druge ponižavate. Da od građana pravite budale. Šta li je to što vas tera da i u po mrkle noći i u po bela dana isto radite – da nas tlačite i mračite? Đavo je u vama i tim đavolom nas plašite.
Da li se lepo osećate?
Da li se zbog toga lepo osećate? Da li likujete kad uveče zatvorite dućan na Andrićevom vencu i sumirate – koga ste i kako tog dana nasamarili? Kakav je to osećaj? Porastete li još koji centimetar od radosti, zbog nečeg čega bi se pametan stideo, a vi se time ponosite? Ako tako nastavite, moraće stručne službe, zadužene za vašu bezbednost, da na svim objektima u koje ulazite – ragastov na vratima dižu u visinu. Da ne opalite tom pametnom glavom o postojeći dovratnik. Nadam se da će statički proračun biti bolji nego na rekonstruisanim ili izgrađenim objektima, rađenim pod vašim nadzorom.
Verujem i da se ona poprečna daska na ragastovu neće odvaliti baš u trenutku kad vi ispod nje budete prolazili, jer šta bismo mi bez vas. Još teže mi pada pomisao da daska ne bi odgovarala pred zakonom, već izvođač radova, koji bi takođe bio oslobođen zbog nedostatka dokaza. Krivo bi bilo tužilaštvo što je vaša glava od te glupe daske stradala. Sudeći po vašim izjavama ovih dana, tužilaštvo bi trebalo da optuži sebe – za sve vaše nevolje. To bi bila inovacija u svetu politike. Proizvedena, s vaše strane, usred Srbije.
Za to vreme dve peronske grede na Prokopu su naprsle. Pa šta?! Putnici i dalje prolaze. Vozovi idu, hukću dvesta na sat. Umesto da se pozabavite da se ne dogodi nova nadstrešnica, vaša izjava povodom toga je biser nad biserima. Pa znate li kad je nastao taj problem i zašto? Pa, nije to nova zgrada, nego je to armatura iz devedeset sedme godine, pa što je niste popravili? Prevaranti jedni prevarantski, blokaderski – besno vičete. Sikćete. Iz očiju vam plamen bije. Tvrdite da niste odgovorni. Zaboravljate da ste u to vreme vi bili na vlasti. Vi i vaši koalicioni partneri. Bili ste ministar u tadašnjoj vladi, protiv koje smo se u to vreme, mi stariji, borili. A današnji studenti – blokaderi koje optužujete, još nisu bili rođeni.
Teško povređenog studenta drže vezanog za bolnički krevet – da ne pobegne!?! Očekivala bih da prikujete i krevet za pod bolnice. Da ne zbriše – sa sve krevetom. Patos je malo teže izvaliti. Ako je potrebno, vezuj i patos za zgradu. To je malo teže da povuče, sem ako zgrada nije građena za vreme vaše vlasti. Tad pada sama i student je slobodan. Pazite!
Ako ta armatura nije bila adekvatna, zašto ste onda gradili na njoj? Kako ste mogli, da nešto što je nekad započeto, ne proverite naknadno? I zašto ste nadziđivali više nego što je u startu predviđeno? Kao i u slučaju železničke stanice u Novom Sadu, za sve su drugi krivi. Samo niste vi i vaši kompanjoni. I zato, svi na slobodu, da džaba ne robijaju.
Da li ste svesni da amnestiranjem krivaca podržavate korupciju i nasilje? Postali ste specijalac za to. Oslobađate one koji ofrlje rade. One koji umesto da troše na armaturu, kupuju jahte… One koji mlade nose na haubama. One koji ih gaze automobilima. One koje ih šutiraju nogama i udaraju bejzbol palicama. One koji im lome vilice metalnim šipkama. Nije li vam neprijatno kad teško povređenog studenta drže vezanog za bolnički krevet – da ne pobegne!?! Očekivala bih da, u naletu te vaše paranoje, prikujete i krevet za pod bolnice. Jer takav huligan je sposoban da u besu zbriše iz bolnice – sa sve krevetom. Patos je, priznaćete, malo teže izvaliti. A ako je potrebno, vezuj i patos za zgradu. To je malo teže da povuče, sem ako zgrada nije građena za vreme vaše vlasti. Tad pada sama i student je slobodan. Pazite!
Umesto da stavite prst na čelo, vi prosipate još jedan biser. Obilazite srpske kuće i hvalite se koliko ste popularni u svetu, pošto ovde više niste, samo nećete sebi to da priznate. Još se koprcate. Pažljivo izabrani domaćin započinje prvi. Kao bajagi, spontan razgovor. Ja znam da ste vi popularni u Kini, čak popularniji u poslednje vreme nego nekad Bata Živojinović kao Valter…Tu vi upadate – mene Kinezi vole više nego bilo koga drugog… Domaćin nastavlja – i mi smo izbacili jedno vino koje nosi broj 577, vi znate šta to znači, to je prevod vašeg imena…Vučići – dobacujete vi, a domaćin nastavlja – odnosno prezimena, pošto oni to gledaju kroz numeričke!!! brojeve… Sa smeškom nastavljate – znam, idem sad u Kinu od prvog do šestog, sad su mi najavili da će tamo biti Putin, pa ću možda i sa njim da se vidim. Čujem da će možda i Tramp da dođe, nisam siguran, bog sveti zna kako će to da bude, ali su mi najavili da će neki od velikih svetskih lidera da pravi petog u Kini večeru. Trećeg pravi Si Đinping, gde će svi da budu, ali su mi rekli da će neki da pravi petog, pa su me zamolili da ostanem. Kažu, moraš da ostaneš do petog, rekoh, sad još da mi kažete koji, ali oni neće da kažu, valjda iz bezbednosnog razloga… Domaćin koristi kratak predah dok vi udišete vazduh koji vam ponestaje – ja znam da ste vi od svih svetskih lidera velika zvezda tamo. Popularniji ste od svih… Okrepljeni kiseonikom, nastavljate – ljudi to ovde ne veruju, oni misle da su ovi koji su veći od nas popularniji. Nisu. Slučajno smo mi popularniji…
Ništa nije slučajno – samo da znate da znamo. Vi Kinezima ogromnu lovu da nam grade jeftine objekte, oni nama otpad da ne truju svoje građane. Vi njima rudnike i rudno blago da se bogate, oni nama jalovinu i zatrovanu zemlju i vode da narod umire.
Kad bi mogli, i Boga bi prodali… Nema vama pomoći, Vučići… Šifra 577.
