Kakvu odgovornost oseća vedeta televizije s nacionalnom pokrivenošću kad nagađanja o sudbini malene Danke iznosi kao činjenice u jutarnjem programu, kad bez ikakvih dokaza roditelje optužuje za umešanost u nestanak deteta, a policiju poziva da pritisnu majku, „jer ona je ključ“. Pa kad su otkrivene ubice, bez ustezanja nastavlja „istragu“ u novom pravcu utvrđujući mentalni i psihološki status ubica, sa fokusom na oblast amigdale, kojom je očigledno fascinirana. I onda postavlja novu temu – vraćanje smrtne kazne, za koju se, ispostaviće se dan kasnije, zalaže i predsednik države. A to se uklapa u najavljeni scenario izlaska Srbije iz Saveta Evrope.
Nema sumnje da je srpsko društvo, stalnim podizanjem praga izdržljivosti i dozvoljenog, steklo imunitet na sve veće nasilje. Predozirana javnost više nije u stanju da reaguje normalno. Voajerizam, lešinarenje nad ljudskim sudbinama i zloupotreba tuđe nesreće, doživljavaju se kao laka zabava. Tabloidi, kao način mišljenja, postali su mera života u Srbiji. Politički skandali, seksualne bizarnosti, eksplicitne scene zločina i nasilja i eksploatacija ljudske patnje, uz kršenje svih etičkih normi, to je svakodnevni tabloidni ritam. Odavno je srušena brana privatnosti zbog ultimativnog zahteva da se po svaku cenu ostvare tiraž ili rejting. A do profita i publike najbrže se stiže pravljenjem medijskog spektakla od tuđe nesreće. Ono što je najintimnije i najbolnije, po nekoj morbidnoj logici postaje medijski najatraktivnije.
Stalnim podizanjem praga izdržljivosti i dozvoljenog, stekli smo imunitet na sve veće nasilje. Predozirana javnost više nije u stanju da reaguje normalno. U tu sliku potpunog iskliznuća iz šina civilizovanog ponašanja uklapa se, nažalost, i predsednik države
U tu sliku potpunog iskliznuća iz šina civilizovanog ponašanja uklapa se, nažalost, i predsednik države. On je postao perjanica kršenja pravila i procedure. Tokom prenosa uživo vanredne sednice Vlade, kojoj predsedava ne zna se u kom svojstvu, ministar policije, kao tehnička služba, dodaje fasciklu da Aleksandar Vučić saopšti vest o ubistvu devojčice Danke Ilić. Iako predsednik države po Ustavu i zakonima Srbije nema nikakvu nadležnost u vezi sa istragama koje sprovodi policija, on je postao dežurni portparol koji prvi objavljuje katastrofične vesti. Setimo se samo kako je traumatizovao javnost uznemirujućim fotografijama zločina Belivukove grupe. Ili kako je Slavica Ljepoja za smrt supruga, koga su ubili pripadnici Belivukovog klana, saznala od predsednika države tokom njegovog gostovanja u emisiji Hit tvit, a da su je tek sutradan pozvali iz Uprave kriminalističke policije. Da ne govorim o citiranju podataka iz zdravstvenih izveštaja maloletnog ubice iz škole „Vladislav Ribnikar“, ili iznošenju podataka o njegovoj mlađoj sestri i zaradama njegovih roditelja.
Mogla bih da ređam unedogled primere suspendovanja etičkih kodeksa i zakonskog ponašanja dela medija i predsednika države. Ali, i ova nesreća male Danke je dovoljna da se, kao u ogledalu, pokaže kakvo smo divlje društvo postali.