Američki potpredsednik Džej Di Vens nije mogao biti jasniji kada je 2021, u govoru čija su meta bili američki univerziteti, citirao bivšeg predsednika Ričarda Niksona: „profesori su neprijatelji“. Uprkos tome što je i sam diplomirao pravo na Jejlu, Vens je agilni pešadinac u ratu koji predsednik Donald Tramp vodi protiv elitnih američkih univerziteta, i u okviru koga im uskraćuje sredstva za istraživanja, onemogućava upis stranih studenata i pokušava da utiče na to šta se i kako na njima predaje.
Da bi „Ameriku ponovo učinio velikom“, Tramp se aktivno posvetio uništavanju nekih od institucija koje su je izvorno i napravile velikom. Ali kakva motivacija stoji iza ovog frenetičnog napada na institucije koje su, pored mnogo toga drugog što omogućavaju, zaslužne i za velike medicinske i tehnološke proboje?
Optužbe za antisemitizam
Optužba da su Harvard i drugi vrhunski univerziteti rasadnici antisemitizma neozbiljna je imajući u vidu da stiže od predsednika koji je svojevremeno prepoznao „neke veoma fine ljude“ među neonacistima koji su, paradirajući s bakljama u rukama, vrištali kako „Jevreji nikad neće zauzeti njihova mesta“. Štaviše, reklo bi se da je MAGA definicija antisemitizma ograničena samo na kritičare aktuelne izraelske vlade. Stoga, po njihovom viđenju, oponenti Benjamina Netanijahua ili anticionisti moraju biti i antisemiti.
Nema sumnje da među propalestinski nastrojenim demonstrantima na univerzitetima – možda i među njihovim profesorima – ima i antisemita, ali to teško da može biti razlog da se visoko obrazovanje u Americi uništi. Proklamovani cilj eliminacije antisemitizma iz kampusa Ajvi lig univerziteta nije ništa drugo do izgovor za napad na levičare i liberale u akademskom svetu, među kojima je i mnogo Jevreja. Ako se pak sistem američkih univerziteta pod pritiskom uruši, najverovatnije je da će za to biti optuženi upravo Jevreji.
Mržnja prema intelektualcima, posebno naučnicima, oduvek je figurirala u diskursu radikalnog populizma. Adolf Hitler je tridesetih godina prošlog veka tvrdio kako Nemci „pate od prevelike obrazovanosti. Samo se znanje veliča. Oni što misle da sve znaju su neprijatelji delanja“.
Mržnja prema intelektualcima, posebno naučnicima, oduvek je figurirala u diskursu radikalnog populizma. Hitler je tvrdio kako Nemci „pate od prevelike obrazovanosti. Samo se znanje veliča. Oni što misle da sve znaju su neprijatelji delanja“
Nacisti su nauku povezivali s jevrejskim „kosmopolitama“ jer se ona uzdizala iznad nacionalnih i kulturoloških razlika. Umesto toga, preferirali su da na istraživanja gledaju kroz suženi fokus rase. Kao što je pronacistički nastrojeni fizičar Johanes Stark 1934. pisao, „vodeće naučne pozicije u nacionalsocijalističkoj državi ne treba da zauzimaju elementi strani narodu, već samo nacionalno osvešćeni nemački muškarci“.
Prezir koji MAGA svet gaji prema programima diverziteta i inkluzije jednim delom korene vuče iz ovakvog načina razmišljanja; isto važi i za cilj da se univerziteti očiste od „antiameričkih“ elemenata. Neprijateljski odnos prema stranim studentima, koji američkom visokom obrazovanju daju enorman ekonomski i kulturološki doprinos, nije samo izraz ksenofobije, već nanosi i ogromnu štetu američkoj mekoj moći.
Uvreda za mediokritete
Ali klasni resantiman bi tu mogao da ima veći značaj od rasnih predrasuda, bez obzira na to što se pitanja koja se tiču rase i klase, posebno u SAD, često preklapaju. Kao i drugde na Zapadu, američko društvo je u proteklih stotinjak godina u sve većoj meri postajalo meritokratsko. Visok društveni status manje zavisi od porodičnog nasleđa, pa čak i od finansijskog dobrostanja, a više od boljeg obrazovanja.
Neprijateljski odnos prema stranim studentima, koji američkom visokom obrazovanju daju enorman ekonomski i kulturološki doprinos, nije samo izraz ksenofobije, već nanosi i ogromnu štetu američkoj mekoj moći
Posedovanje visokog obrazovanja, međutim, nije samo stvar sticanja akademskog zvanja. Zahteva se i izvesna kultivisanost po pitanju umetnosti, ljubav prema čitanju i žeđ za znanjem, a ukoliko je ono stečeno na više od jednog jezika – tim bolje. Tramp je veoma bogat i ima diplomu prestižne Vorton škole u sklopu Pensilvanijskog univerziteta. Ali ne važi za načitanog niti za znalca u bilo kojoj oblasti, izuzev možda kad je reč o sklapanju poslovnih dilova – a čak i na tom planu ta reputacija je upitna, s obzirom na njegove spektakularne poslovne neuspehe.
MAGA nasrtaj na visoko obrazovanje podseća me na priču koju je svojevremeno ispričao pokojni belgijski sinolog i esejista Simon Lejs. Sedeo je jednom prilikom u nekom običnom australijskom kafeu, ne obazirući se na treš muziku koja je dopirala s radija. Nije delovalo ni da bilo ko drugi obraća pažnju na to. Ali onda se, iz nekog razloga, odjednom začula prelepa Mocartova sonata za klarinet. I to je ljudima privuklo pažnju. Jedan čovek je odlučno prišao i promenio stanicu. Lejs je na osnovu toga zaključio kako su neobrazovani ljudi zapravo i te kako sposobni da prepoznaju lepotu, i da upravo zbog toga i moraju da je zatru. To je ovako sročio: „U svakom segmentu ljudskog stvaranja, inspirisani talent predstavlja nepodnošljivu uvredu za mediokriteta“.
Ali taj nasrtaj ima i drugu stranu, koju Lejs, uprkos svom rafiniranom ukusu i erudiciji, nije uočio. Individualno mediokritetstvo nije jedini razlog zbog koga Tramp, Vens i deo njihovih najžustrijih pristalica preziru ljude s visokim obrazovanjem. Opet je reč o pitanju klase. Akademska zvanja, pa čak i dobar muzički ukus, nisu dovoljni da bi se stekao visok status u društvu. Poslednjih godina je dostizanje takvog statusa zahtevalo i određene poglede na pitanja rase, seksualnosti i roda. Biti „progresivan“ nije bilo samo znak intelektualne superiornosti, već i moralne ispravnosti.
Posledica toga je da su čak i neki od najboljih univerziteta postali legla netolerancije, nespojive s akademskim slobodama. U situaciji u kojoj su politike definisane kao neka vrsta teologije, vera je ta koja sabraću odvaja od nevernika. Konzervativci, pa čak i MAGA poklonici, nisu sasvim u krivu kad ih vređa moralistička nadmenost obrazovanih urbanih elita koje sebe smatraju boljim ljudima od onih koje je Hilari Klinton svojevremeno nazvala „žaljenja vrednim“, oružjem opsednutim hrišćanima, i primitivnim biznismenima koji u životu nisu pročitali ni jednu jedinu dobru knjigu.
Konzervativci, pa čak i MAGA poklonici, nisu sasvim u krivu kad ih vređa moralistička nadmenost obrazovanih urbanih elita koje sebe smatraju boljim ljudima od onih koje je Hilari Klinton svojevremeno nazvala „žaljenja vrednim“
U ovom smislu, i samo u ovom smislu, američki univerziteti bi mogli imati neke koristi od rata koji je Tramp protiv njih pokrenuo. Ako ni zbog čega drugog a ono zarad samoočuvanja, trebalo bi da odbace nešto od moralisanja koje se zapatilo u njihovim kampusima, i ponovo se usredsrede na ono što je njihov osnovni zadatak – otkrivanja i širenja znanja, bez čega će nam svima biti mnogo gore.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
