U naredne četiri epozode domaćin Radar Foruma biće Radina Vučetić, profesorka istorije na Filozofskom fakultetu, a njen prvi gost bio je Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.
Veći deo razgovora posvećen je lokalnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću, na čijem se primeru jasno vidi kako izgleda politički sistem u kome izbori formalno postoje, ali suština ne pripada volji građana.
Upravo tamo, kako su se složili Vučetić i Nedeljkov, imali smo prilike da vidimo svu širinu i dubinu izbornog nasilja. Zloupotreba javnih funkcija, ucene korisnika socijalnih službi, kupovina glasova u novcu i robi – od frižidera do traktora – pretnje, zastrašivanje, paralelne strukture koje se predstavljaju, kako Nedeljkov opisuje, čas kao policija, čas kao članovi biračkih odbora, fizičko i verbalno nasilje, pritisci na zaposlene u javnom sektoru, fantomski posmatrači, manipulacija izbornim listama, migracija birača, medijska pristrasnost i institucionalna tišina… Malo li je. Umesto izbora, građani su dobili pijacu glasova pod nadzorom partijske države.
Institucije, umesto da sprovode zakone i budu servis građanima, bile su servis političkim strankama – ne bi li svoje korisnike, recimo korisnike socijalne zaštite, primorali ili privolili da glasaju za stranke na vlasti. Mi smo videli jednu demonstraciju sile policijske države
Drugim rečima, kako kaže Nedeljkov, kulminacija onoga što već znamo. „Sve što smo dokumentovali u decembru i junu, videli smo i sada. Mi smo svedočili zloupotrebama javnih funkcija… Institucije, umesto da sprovode zakone i budu servis građanima, bile su servis političkim strankama – ne bi li svoje korisnike, recimo korisnike socijalne zaštite, primorali ili privoleli da glasaju za stranke na vlasti. Mi smo videli jednu demonstraciju sile policijske države, gde su bili odredi policije, žandarmerije, ali i neidentifikovanih grupa, po nekim svedočenjima naoruženi, koji su se u različitim situacijama različito identifikovali“, priča Nedeljkov.
Ipak, profesorka Vučetić napominje da i u takvoj atmosferi brutalnog pritiska, rezultati opozicije – makar formalno bili tesni – u političkom smislu predstavljaju, „apsolutni poraz režima“.
„Ja mislim da je ovaj rezultat fantastičan i da ga treba posmatrati kao pobedu, da smo apsolutni pobednici i da to otvara jedan sledeći problem – pitanje da li će Vučić posle takvog poraza dozvoliti izbore, što je zahtev studenta“, skeptična je profesorka Filozofskog fakulteta.
Taj poraz, međutim, nije prošao bez unutrašnjih napetosti. Studenti, razočarani izveštajima Crte, brzo su reagovali na društvenim mrežama, prozvavši organizaciju čiju su podršku do tada otvoreno priznavali. „Mislim da je sve što se desilo 8. i 9. juna na društvenim mrežama pokazalo pre svega našu neverovatnu političku nekulturu i nepismenost. I to među saborcima, među onima koji su navodno na istoj strani“, podvlači Vučetić.
„Ja sam poruku studenata razumeo kao poruku neodustajanja. Borba se ne završava 8. juna, niti u Kosjeriću i Zaječaru“, dodaje Nedeljkov.
On ukazuje i na potpuno novu praksu koja je zabeležena upravo u ta dva mesta u kojoj ni birački odbori više nisu samostalni, a kojima su upravljali, kako kaže, fantomski posmatrači.
Mislim da je sve što se desilo 8. i 9. juna na društvenim mrežama pokazalo pre svega našu neverovatnu političku nekulturu i nepismenost. I to među saborcima, među onima koji su navodno na istoj strani
„Po prvi put u Srbiji u potpunosti vaninstitucionalno, potpuno protivzakonito upravljanje izbornim procesom na biračkom mestu i utvrđivanje rezultata na biračkom mestu. Dakle, ti ‘posmatrači’, bliski Srpskoj naprednoj stranci, nisu beležili nepravilnosti već su upravljali biračkim odborima, donosili odluke, direktno komandovali procesom.“
Kada se takve činjenice iznesu u javnost, reakcija vlasti nije korekcija sistema, već napad na one koji sistem demaskiraju.
„Vlast je uložila jako puno resursa da diskredituje i da dodatno podrije sumnju u one aktere koji su pokazali neku dozu snage ili kapaciteta da, recimo, dokumentuju izbornu nepravilnost ili krađu. Dakle, zato je bilo veoma važno da se Crta kao organizacija od strane medijske propagandne mašinerije targetira, kontinuirano, danima i mesecima.“
Eho nacističke propagande
Dok traje gaženje institucija, paralelno se razvijaju i strukture sile koje nemaju zakonsko utemeljenje, ali imaju političku funkciju da zastraše, mobilišu ili preuzmu. Za Radinu Vučetić, takva pojava ima istorijski eho.
„Posmatrači“, bliski Srpskoj naprednoj stranci, nisu beležili nepravilnosti već su upravljali biračkim odborima, donosili odluke, direktno komandovali procesom.
„Moram da kažem da predajem savremenu istoriju Evrope, predajem dolazak nacista na vlast, držim kurs o propagandi u 20. veku, posebno nacističkoj propagandi i, nažalost, mnogo toga što smo videli u Zaječaru i Kosjeriću, pogotovo te neke paraformacije koje se sve češće pojavljuju, mene ozbiljno podseća na te mehanizme“, upozorava profesorka.
Ipak, i u takvoj klimi pojavljuju se mesta otpora poput Kosjerića. „U Kosjeriću se desilo čudo. Ljudi koji su znali pravila, koji su rizikovali, koji su prošli obuke, uspeli su da naprave rezultat.“
I tu dolazimo do pitanja šta dalje. Za Crtu i druge organizacije, zadatak je jasan: 8.300 biračkih mesta mora biti pokriveno, svako s dva obučena čoveka. „To je 17.000 ljudi. I to ne bilo kakvih, već spremnih da znaju šta su pravila, kako da reaguju, kako da prijave“, kaže Nedeljkov.
Ali samo brojke nisu dovoljne. Potrebna je koordinacija, logistička i politička. „Potrebna je dirigentska palica u jednoj toj simfoniji“, slikovito opisuje Nedeljkov ono što srpskom društvu možda i najviše nedostaje – sposobnost da različiti akteri deluju usklađeno.
Predajem dolazak nacista na vlast, držim kurs o propagandi u 20. veku, posebno nacističkoj propagandi i, nažalost, mnogo toga što smo videli u Zaječaru i Kosjeriću, pogotovo te neke paraformacije koje se sve češće pojavljuju, mene ozbiljno podseća na te mehanizme
Za kraj, pitanje koje lebdi nad celim razgovorom: da li će izbori koje traže studenti uopšte biti održani? I ako budu, da li će imati smisla? „Mi se slažemo sa studentima – do izbora s boljim uslovima neće doći bez ozbiljnog pritiska. Vlast neće učiniti ništa što bi im ograničilo sopstvenu moć.“
I pored svega, Nedeljkov je optimističan.
„Da nisam optimista, ne bih radio ovo što radim. Kad vidiš koliko ljudi je bilo na biračkim mestima, koliko im je stalo do slobodnih i fer izbora, ne možeš da ne veruješ“, priča Nedeljkov, a Vučetić se slaže da pesimizam trenutno ne sme da bude luksuz koji borba za demokratiju sebi može da priušti.
Sagovornici su se dotakli i tema o policijskom upadu u prostorije Crte 25. februara i porukama koje je taj čin poslao, narativu „obojene revolucije“ i načinu na koji se koristi za targetiranje civilnog društva, ulogama i greškama opozicionih stranaka na dan izbora…
*Ceo razgovor Radine Vučetić i Raše Nedeljkova u trideset četvrtoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i na televiziji N1.
