Primisao sajta „Mala biblioteka“ rodila se 2003. godine, pri crkvi Sveti Sava u Londonu. Učitelj nedeljne škole, ekonomista Veljko Žižić, poželeo je da u doba ranog interneta srpski jezik približi najmlađim naraštajima u dijaspori. Svestan da je bogatstvo manjinskog jezika uvek manje očevidno u odnosu na bogatstvo većinskog, naš sagovornik pokrenuo je poduhvat da se dečja biblioteka koju su izgradili pri crkvi rasprostre po „mreži širom sveta“ i postane interaktivna. Njegov trud je 2010. godine nagrađen i Poveljom Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos jeziku i književnosti. Premotamo li na 2025. godinu, o Žižiću se priča drugačije, makar u prorežimskim medijima. O njemu se govori kao o „čoveku iz Londona“ – gde Žižić živi od 1993. godine – bezmalo kao o pripadniku obaveštajne službe Ujedinjenog Kraljevstva MI6 koji vedri i oblači nad trusnom situacijom u Srbiji, a njegovo se lice više puta pojavljivalo u programu televizije Informer. Doduše, ni to ne bi bilo neočekivano da isti ti prorežimski mediji od 2023. godine nisu pohvalno izveštavali o drugoj zamisli ovog jezikoljupca – naime, o izboru za najbolju novu srpsku reč. Da li je našeg sagovornika ovakav zaokret iznenadio?
„Razdvojio bih pisanje o kulturnim sadržajima od propagandnog političkog pisanja. Kao i sva ostala javna glasila (Danas, Nova, Novosti), tako su i Politika i Informer izveštavali veoma lepo o takmičenju i na tome sam im zahvalan. Nasuprot tome, u datoj političkoj propagandi nevažni su Veljko, prezime sa ’-ić‘ i činjenica da je građanin samo Srbije. Važna je sintagma ’čovek iz Londona‘: petparačka spona sa špijunima, MI6, ponuđena kao dokaz da je u pitanju spoljno finansirana šarena revolucija. Takvo pisanje usmereno je ka uzdrmanim glasačima Srpske napredne stranke. Propagandi istina nije važna“, kaže Žižić za Radar.
Upravo je Politika pre desetak dana spojila izjave Boža Prelevića i profesora Univerziteta u Kragujevcu Zorana Čvorovića, zaključivši da utičete na koncipiranje studentske liste. Šta je istina, a šta laž?
Stvaranje studentske liste isključivo je studentski zadatak. Iako sam učestvovao i učestvujem u brojnim otvorenim društvenim razgovorima, moj uticaj na studentske odluke ravan je nuli, a moja saznanja o imenima koja će biti na toj listi dolaze iz dnevnih novina i sa društvenih mreža. Upotrebljene sintagme da „ljudi sa raznih meridijana“, kako je napisao predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović, baš u tekstu za Politiku,i „čovek iz Londona“, prema rečima Čvorovića, „utiču“ na bilo šta, sačinjene su zlonamerno i predstavljaju pokušaje režimski dirigovanog, horskog pevanja o šarenoj revoluciji. Ipak, kako ne bi bilo nedoumice, od srca podržavam stvaranje studentske liste, smatram je neophodnom, a studentima držim palčeve i želim da istraju.
Zašto mislite da je Jovanović aludirao na vas?
Zato što je Skupština u rasejanju (SUR), čiji sam jedan od članova, a koja okuplja gotovo hiljadu visoko obrazovanih iseljenika širom sveta u dobrotvornom delovanju, na Zum sastancima razgovarala s predstavnicima opozicionih političkih opcija. Između ostalog. Razgovara se s mnogima, jer je važno čuti svačiju stranu i razumeti motivaciju. Jedno od pitanja bilo je i da li bi svoj politički prostor prepustili studentskoj listi, u slučaju da se ona napravi. Razgovori su vođeni pre no što se znalo da će se tome uopšte pristupiti, ali još tad se znalo da su studenti najsnažniji društveno-politički činilac, da su stranke prokazane, s pravom ili ne, i da je vodu i ulje u tom trenutku bilo nemoguće spojiti.
SUR je osnovana u januaru tekuće godine. S kojim ciljem?
Reč je o neformalnoj zajednici slobodno mislećih iseljenika, osnovanoj tokom studentskih protesta. Podsticaj osnivanju bila je zajednička želja da pomognemo studentima u protestu i, šire, razvoju demokratije u zemlji. Posvetili smo se praktičnoj podršci, kako trkačima do Brisela tako i biciklistima do Strazbura. Istovremeno, uključili smo se u redovne otvorene društvene razgovore, sa strankama, pojedincima od ugleda, studentima, udruženjima. Osim krize promene vlasti, u Srbiji postoji i kriza poverenja, zbog čega su podrška i podsticaj društvenom razgovoru činjenje u korist trajnog društvenog oporavka. U tom pogledu, SUR čini sve da se dobar i mudar razgovor svih društvenih činilaca pospeši. Naravno, autoritarni režim u panici će u tome videti neprijateljsko delovanje.
Profesor Čvorović je u tekstu za Novi standard zaključio da je SUR odgovoran i za traženje izbora i za sastavljanje studentske liste, ali i za desuverenizaciju Srbije. Kako vidite te i slične ocene?
Tvrdnje iz članka nemaštovito su mešetarenje sa pozicije navodne desnice. Većina tvrdnji nije vredna dubljeg promišljanja. Suverenizacija na kakvu poziva Čvorović poručuje rasejanju da ono nema pravo na učešće u političkom razgovoru. Pravi rodoljub takav stav sebi ne bi dozvolio. Postavio bih poveći znak pitanja uz imena uslužnih opozicionara koji podmeću naizgled naručene, a svakako neiskrene tekstove za tvrdo krilo režimske propagandne štampe. Čvorović je u prošli ponedeljak objavio još jedan tekst na nekom opskurnom sajtu koji su potom preuzele Novosti. Kao da su ga one naručile. U paničnom strahu od društvenog osvešćenja i izbora, režim potura obojenu revoluciju, kako bi zaustavio pad sopstvene popularnosti. Zaključak mi je da su naručioci ovih članaka krizni propagandni štabovi SNS-a.
Suverenizacija na kakvu poziva Čvorović poručuje rasejanju da ono nema pravo na učešće u političkom razgovoru. Pravi rodoljub takav stav sebi ne bi dozvolio. Postavio bih poveći znak pitanja uz imena uslužnih opozicionara
Vratimo se na sastanke s opozicionim partijama. Koji je bio njihov odgovor?
Gotovo sve su rekle da bi na izborima pružile podršku studentskoj listi. Jovanović je bio otvoren rekavši da bi bez učešća u parlamentu Novi DSS ostao bez sredstava za funkcionisanje. Imam razumevanje za tu stranačku bojazan i želeo bih kao građanin da se o tom pitanju razmišlja državotvorno, uz odstoj od trenutne ispravne kritike ka opoziciji. U interesu političkog života Srbije je da stranke budu bolje nego što jesu. Jer, vlast formirana na osnovu studentske liste morala da bi da bude oročena, recimo na osamnaest meseci, a posle tog perioda bi trenutna opozicija morala da bude dovoljno jaka da vlast preuzme i zadrži je. SNS će možda izgubiti izbore, ali će trendovi koji su ga održavali na vlasti opstati. Pre svega mislim na geopolitička stremljenja i korumpirani i koruptivni krupni kapital. SNS će možda i nestati u tom obliku, ali će ostati opasnost da se pojavi u nekom novom ruhu. Neophodno je razmišljati o krizi koju rešavamo danas, ali i o krizama koje slede. Sposobne stranke će nam biti neophodne.
SNS će možda izgubiti izbore, ali će trendovi koji su ga održavali na vlasti opstati. Pre svega mislim na geopolitička stremljenja i korumpirani i koruptivni krupni kapital. Neophodno je razmišljati o krizi koju rešavamo danas, ali i o krizama koje slede
Razumete li bojazni dela javnosti Srbije koja u polugodišnjim gibanjima vidi opasnost po državu i narod?
Prirodno je da tema rodoljublja bude temelj političkog razgovora, posebno u zemlji poput Srbije koja već decenijama prolazi kroz teške potrese. Glasač rodoljubive desnice zabrinut je oko pitanja držаvotvornosti, prava Srba, odnosa ka velikim silama. Kleptonacionalistički režim u Srbiji to plodno polje decenijama zloupotrebljava. Neiskusan glasač je nevin plen te političke opsene.
Glasač rodoljubive desnice zabrinut je oko pitanja držаvotvornosti, prava Srba, odnosa ka velikim silama. Kleptonacionalistički režim u Srbiji to plodno polje decenijama zloupotrebljava. Neiskusan glasač je nevin plen te političke opsene
U godini koju su obeležile majske tragedije, za najbolju novu srpsku reč izabrano je „duhoklonuće“, a prethodne, čiji je kraj protekao u protestima, zaživela je „rasanica“, kao stanje izlaska iz neodređenosti. Da li smo sada, u maju 2025, bliži duhoklonuću ili rasanici?
Te reči nisu predložene s političkim obrazloženjem, ali su zaživele, pa se tokom protesta prosvetara pojavio plakat s natpisom „Rasanica je pobedila duhoklonuće“, sa kojim se sasvim slažem. Inače, ugledni članovi žirija, profesori, pisci i akademici su tokom anonimnog glasanja te godine za drugoplasiranu reč odabrali „prohujak“ kao prevod reči „flešbek“, sa razlikom od jednog boda u odnosu na reč pobednicu. Dakle, nije nikakve veze imala s društveno-političkom situacijom. Ali jezik je živa stvar koja se ispoljava u svim domenima ljudskog delovanja, pa i političkom. Tokom leta ćemo objaviti lepu knjigu sa odabranih 400 reči. Javljaju se brojni divni ljudi, koji jezik vole, razumeju, uživaju u stvaranju i igri. Pre svega rekao bih da je stvaranje i igra rečima jedno lekovito delovanje, a da je naš razgovoran narod tome vičan i da je igre i zadovoljstva te vrste željan. I u tom smislu smo se rasanili.
Kakvi su predlozi do sada pristigli ove godine?
Prvi zvanični predlog koji smo dobili u januaru ove godine je „studentoljublje“. Primetili smo u Kragujevcu reč na plakatu „odlaznik“, nadimak za odlazećeg predsednika, kao i plakat „dekontamićacija“. Dosta reči pristiže na temu ćacija. Učesnici takmičenja su starosti od 6 do 106 godina i svakako će stići zanimljivih predloga koji imaju i širu književnu i životnu vrednost.
Konkurencija za najštetniju srpsku reč prilično je jaka – vlasti su zaoštrile već prilično militantnu retoriku. Očekujete li da njihovi nastupi stupe u fazu još otvorenije represije?
Dok se mi borimo za promenu vlasti i pravnu državu, vođe režima se bore za vlasništvo nad Srbijom. Plen koji se zove Srbija režim može odbraniti samo nasiljem. Studenti su taj režim već porazili srušivši taj strah i oslobodivši pojedinca i društvo od traume bespomoćnosti. Studenti su pokazali da je režim kula od karata, a da je car go. Istovremeno, neusmerena društvena snaga pa i spoljašnje okolnosti čine da je naizgled teško srušiti hibridnu kontrolu režima. Politička artikulacija predstavlja političko sastavljanje srušenog društva. Sabrana i usmerena društvena snaga dovršiće ovaj hibridni ustanak protiv hibridnih dahija. U paničnom strahu od nadolazeće stvarnosti i mogućnosti vanrednih izbora režim pokušava da vaspostavi poluge straha. Verovatno će uspeti da natera delove društva da se privremeno povinuju, ali osvešćenje društva i prezir nad režimom i njegovim vođama će ostati. Pitanje je dana kada će režim konačno pasti, a njegovi čelnici pobeći kud koji u strahu od zakona. Mislim da treba da im pomognemo i za njih napišemo priručnik za emigraciju, nešto poput Politička emigracija za idiote. Istovremeno, ne smemo biti naivni. Režim predstavlja udruženje političke zloupotrebe, propagandne opsene i organizovanog kriminala, gde je svaka vrsta nasilja moguća. Preoteti vlasništvo Srbije tom udruženom zločinačkom klanu je veoma težak, opštedruštveni zadatak.
Režim predstavlja udruženje političke zloupotrebe, propagandne opsene i organizovanog kriminala, gde je svaka vrsta nasilja moguća. Preoteti vlasništvo Srbije tom udruženom zločinačkom klanu je veoma težak, opštedruštveni zadatak
Koliki uticaj na društveno-politička zbivanja ima jezik, a naročito žargon, kojim se koristimo?
Nemoguće je reći da li novostvorene reči tek ogledaju život, ili se mi u tim novim rečima ogledamo i spoznajemo sopstvenu stvarnost. Svakako, čini mi se da su nam dobre i precizne reči dobri saveznici u borbi za oslobođenje. Posle trideset i više godina turbopolitike, turbokulture i turbojezika, pronašli smo se u dubokom društvenom ponoru. Cena društvenog opadanja plaćena je i kroz kulturu i jezik. Novogovor turborežima na vlasti ogledalo je jezičkog ćacizma, recimo u pleonazmu „primena implementacije“. Jezik je u njihovim rukama sredstvo prevare, a ne razgovora.
Novogovor turborežima na vlasti ogledalo je jezičkog ćacizma, recimo u pleonazmu „primena implementacije“. Jezik je u njihovim rukama sredstvo prevare, a ne razgovora
U planu za 2026. godinu bilo je pravljenje srpsko-srpskog rečnika. Dokle se s njim stiglo?
Očekujem da će rečnik biti dovršen do kraja ove godine. U pitanju je veoma koristan i važan jezički i društveni poduhvat. Mi danas ne posedujemo rečnik poput Oksfordskog rečnika engleskog jezika koji bi bio u opštoj upotrebi. Imamo bibliotečka izdanja, poput šestotomnog rečnika Matice srpske, ili jednotomnika, od pre desetak godina. Veliki enciklopedijski Rečnik Srpske akademije nauka je u razvoju. U međuvremenu, veoma nam nedostaje opšte dostupan rečnik za pojedinca, kao i elektronski merodavni izvor potreban internet privredi. Gugl danas upravlja stvaranjem jezika. Na primer, kao budućem korisniku rečnika, želim da i meni i Guglu rečnik objasni značenje reči „edukacija“. Da li je u pitanju književna reč, ili možda varvarizam ili sleng? Da li je njeno značenje jednako dragocenoj reči „obrazovanje“? Jezičko polje kulturne politike Srbije prilično je zanemareno. To ima brojne svakodnevne posledice. Ljudi iz Srbije neretko preko Gugl prevodioca prvo prevedu tekst s engleskog na hrvatski, pa tek onda prilagođavaju na srpski! Putem slabljenja jezika nesumnjivo će se smanjiti i kulturni uticaj Srbije.
Jezičko polje kulturne politike Srbije prilično je zanemareno. To ima brojne svakodnevne posledice. Ljudi iz Srbije neretko preko Gugl prevodioca prvo prevedu tekst s engleskog na hrvatski, pa tek onda prilagođavaju na srpski
Da li je rečnik prirodni nastavak takmičenja i projekta „Mala biblioteka“?
Rečnik je produžetak prethodnog razmišljanja. Rečnik se razvija u okviru zajedničke saradnje rasejanja udruženog u poduhvatu „Sljubavlju“ (www.sljubavlju.com). Okupili smo izvrsne osobe na tom zadatku: prof. dr Rada Stijović vodi tim leksikografa, dok prof. dr Ranka Stanković i udruženje Jerteh, koje se bavi jezikom i tehnologijama, vode razvoj elektronskog rečnika. Zadatak rasejanja je da sakupi novac i organizaciono pomogne. To će biti prvo takvo rečničko izdanje od 1966. godine kada je zabranjen rečnik dr Miloša Moskovljevića. Smatram da je potrebno duboko društveno promišljanje o pitanjima jezika. Želimo u tom polju uspostaviti viši standard ponašanja, te gradimo i koncept jezičkog žiga, kao sledeći korak istog poduhvata.
Kako gledate na budućnost Srbije i na važnost rasejanja u toj budućnosti?
Nakon ove promene koja dolazi i koja je neminovna biće potrebno još niz godina napornog rada na stvaranju snažne i stabilne države, jakih ustanova, zakona i pravde. Neophodni su promišljanje i promena trenutnog preuveličanog političkog sistema. Potrebni su mehanizmi koji bi omogućili društvu i političkim strankama da se izbore za dubinske promene. Mehanizam koji bih ja voleo da vidim je Ministarstvo za političku korupciju, koje bi se bavilo pitanjima partokratije i stranačkih zloupotreba. U pogledu rasejanja, ono je izvor izuzetnih ljudi, uspešnih, vrednih i ostvarenih koji su i dalje kulturno blisko povezani sa Srbijom sa snažnim osećajem pripadnosti. Osim ekonomske snage, rasejanje poseduje ogromno znanje koje je upotrebljivo i može biti deo jednačine u oporavku društva. Za to su potrebne iskrena i svakodnevna saradnja i razmena. Jedan od načina može biti i političko predstavljanje rasejanja u Skupštini Srbije, kako je već slučaj u brojnim evropskim državama, pa i u susedstvu.
Glosa
