Sasvim je moguće da Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije koji je u video-poruci zamerio stranačkim kolegama na izostanku podrške zbog napada Vojislava Šešelja preko prorežimskih medija, nije odgovoran za objavljivanje snimka sukoba pratnji predsednika i premijera države, Aleksandra Vučića i Đure Macuta. Na spisku „sumnjivih“ za otkrivanje tajne o odnosima važnih službi na koga deo javnosti svrstava i Đurića, ima imena oko kojih je mnogo lakše isplesti tumačenje intrigantnog događaja.
Đurićevo oglašavanje sa ličnog X profila i pojavu snimka na kome se članovi pratnje Vučića i Macuta hvataju za gušu, ipak, povezuje zajednička nit: reč je o pokazateljima pukotina u redovima vlasti, na kakve baš i nismo navikli tokom 13 godina života pod naprednjacima.
Raspadanje
Da postoje različiti klanovi i njihovi sukobi odavno se, doduše, znalo, ali je jasno bilo i da ih sve čvrsto drži lepak vlasti i odanost njenom vrhu, oličenom u Vučiću. Vladimira Đukanovića, takoreći ovlašćenog da prenosi upozorenja o raznim stranačkim „brutovima” i tako skreće pažnju javnosti sa važnijih tema, ionako niko nije previše ozbiljno shvatao, a nešto neizvesnosti vezane za odnose između različitih delova sistema postojalo je samo u vreme disciplinovanja nekadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića.
Pojava informacija o sukobima kojoj sada svedočimo uklapa se u spekulaciije o procesu raspadanja koji je, tvrdi se, ozbiljno zahvatio različite nivoe državnog aparata – od delova policije i pravosuđa koji ostavljaju utisak nespremnosti na nastavak poslušnosti, pa sve do pojedinih ličnosti, koje su do juče delovale kao pouzdani i važni šrafovi vlasti.
Jedno je sigurno: stanje u Srbiji drastično se promenilo u odnosu na ono pre pada novosadske nadstrešnice i stari obrasci delovanja više nisu lako primenljivi
Može li tako načeta vlast, u uslovima masovne pobune koja traje više od pola godine, zaista da odbije zahtev studenata za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora? I da bez puštanja „izbornog ventila“ izdrži pritisak možda čak do 2027, kao što nam ovih dana sinhrono ponavljaju pripadnici različitih delova vladajuće piramide, od samog Vučića pa naniže?
Ili bi pitanje, zapravo, trebalo da zvuči suprotno: da li su pukotine u vladajućim strukturama, uz očigledan pad rejtinga, upravo razlozi za izbegavanje izbora, nekad omiljene discipline nekad moćnog Vučića?
Jedno je sigurno: stanje u Srbiji drastično se promenilo u odnosu na ono pre pada novosadske nadstrešnice i stari obrasci delovanja više nisu lako primenljivi. Na to ukazuje činjenica da podela na opozicionoj sceni koja je viđena posle iznošenja studentskog zahteva za raspisivanje izbora i pojedini znaci konsolidacije režima nisu, kao, recimo, 2023. u sličnoj situaciji, doveli do raspisivanja izbora.
Homogenizacija
Naprotiv – na ne baš spektakularno posećenom, dosta kratkotrajnom (čak i da nije bilo najavljeno trodnevno okupljanje) i upadljivo mlakom mitingu u Nišu, Vučić je objavio da izbora neće biti. Time je isprovocirao studente okupljene u drugom delu grada da ga pozdrave pesmom „Kukavica“, koju su, potom, studenti FDU iskoristili za video-spot „Kako sam bio kukavica u celom svetu“, pogodan za kampanju traženja vanrednih izbora koja se nastavlja.
Nije to zasluživanje novog nadimka bio jedini problem koji je predsednik sebi napravio – a jasno je, s obzirom na to koliko ga očigledno žulja termin „nenadležni“, nova neprijatnost nije za njega baš mala i lako podnošljiva. Dovođenjem stalnih autobuskih statista za koje su u gradu pripremljeni ograđeni prostori, naime, dodatno je iznervirao Nišlije čija je izborna volja prošle godine promenjena očiglednim manipulacijama. Pride, pogoršao je položaj lokalnih naprednjaka koji su već imali priliku da osete intenzitet besa pokradenih građana.
Vlasti bi najpametnije bilo da izbore raspiše što pre, ali brzo pristajanje na studentske zahteve verovatno otpada. Biće svakako do kraja godine, kaže Dragan Popović
Biće da niški nastup nije bio samo odraz inata kojim Vučić voli da odgovara političkim protivnicima, već cena koju je svesno platio kako bi pokušao da pokrpi svoje biračko telo i pošalje mu sliku navodno masovnog skupa i nesmanjene podrške koju uživa. I biće da je, s istim ciljem, zaista nameran da slične predstave održi i u drugim gradovima u kojima su, na poziv studenata, održani skupovi pobunjenih građana.
Zaključak koji nije izneo samo Zoran Lutovac, bivši predsednik Demokratske stranke, ali ga je jezgrovito sročio, time dobija na snazi: „To samo izgleda kao protivizborna kampanja, ali je njena suština sasvim drugačija – spremanje za izbore kroz narativ da nisu stvarno potrebni. Kroz tu kampanju on homogenizuje svoje biračko telo, postavlja se kao neko kome su narod i država iznad vlasti, dok one koji traže izbore postavlja u poziciju onih koji agresivno, po svaku cenu, žele da preuzmu vlast“, rekao je Lutovac za Danas.
Pre roka
I Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku veruje da su izbori izgledni mnogo pre roka koji sada sugerišu predstavnici vlasti: „Teoretski, Vučić bi mogao da izdrži bez izbora do 2027, jer ima apsolutnu većinu u Skupštini, ali suštinski, teško“, kaže on za Radar i podseća da je pritisak sa svih strana ogroman, jer je ogromna i potreba dela društva da se nađe političko rešenje za neproglašeno vanredno stanje u kome se zemlja nalazi. A ono je, dodaje, nepodnošljivo i za Vučićeve glasače, „kojima se on prodaje kao faktor mira i stabilnosti“.
Teško da Vučić tu može nešto da promeni dok traju protesti vidljivi golim okom – za razliku od drugih problema na koje nailazi i koje daleko lakše, zahvaljujući saradničkim medijima, zataškava pred svojom ciljnom grupom, bilo da je reč o fijasku u Americi, ponižavanju od strane Vladimira Putina, slučaju „Generalštab“ ili nekom drugom skandalu. Dugo je, uostalom, očigledno, naročito od početka aktuelne krize, da se obraća isključivo svom biračkom telu, trudeći se da ga sačuva, po cenu dodatnog podizanja besa kod onih koji žele da mu vide leđa.
Ekonomski problemi koje Vučić ima neće se brzo videti. Drugo je pitanje šta će da ostane posle njega, kaže Goran Radosavljević
Govore li, zato, njegove skorašnje poruke o „blokaderima koji nanose štetu ekonomiji“ o problemima u servisiranju obaveza i nemogućnosti održavanja uverenja o snažnom ekonomskom razvoju u populaciji na koju računa? Da li bi i tu mogao ležati razlog za raspisivanje izbora pre 2027, kao što se ponekad čini nama laicima, zapanjenim načinom na koji se budžetski novac seli u razne džepove, od kojih su oni koji pripadaju plaćenicima u paravojnom kampu u centru Beograda i statistima iz autobusa, daleko najplići? I pride zabrinutim zbog vesti o izostanku tranše iz Plana rasta EU.
Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA, kaže da, iz tog ugla gledano, Vučićeva vlast može da opstane godinama, sve dok neko hoće da mu pozajmi pare. „Odavno je napušteno finansiranje kod međunarodnih finansijskih institucija. Zajmimo se od Kine i bilateralnih donatora, koje će ubediti da daju pare i biće spreman da zbog toga bilo šta proda“, kaže Radosavljević. Ekonomski problemi koje vlast ima, dodaje, neće se videti brzo, a najveći problem koji ima je da li će skupiti pare za Ekspo. „Ekonomski problemi koje Vučić ima su rešivi. Drugo je pitanje šta će da ostane posle njega“, kaže ovaj profesor, vraćajući, time, izbornu priču na politički teren.
Racionalan potez
I to onaj unutrašnji, s obzirom na izostanak spoljnog pritiska u pravcu raspisivanja izbora, koga deo javnosti priželjkuje. Dok studenti najavljuju nastavak borbe za prevremene parlamentarne izbore, ali bez otkrivanja detalja o načinima na koji će to raditi, ima i onih koji misle da taj napor možda i nije neophodan. Do vanrednog glasanja, upozoravaju, moglo bi doći mnogo pre jeseni, koja se najčešće pominje kao najverovatniji termin, nakon što je propuštena mogućnost raspisivanja junskih izbora.
„Jedini Vučićev racionalan potez bi bio da raspiše izbore tako da izborni dan bude duboko u julu ili u prvoj polovini avgusta“, napisao je nedavno na mreži X Bojan Pajtić, sada profesor novosadskog Pravnog fakulteta. To je, objasnio je, period u kome birači opozicije neuporedivo masovnije odlaze na godišnje odmore van mesta prebivališta nego što to čine glasači vlasti (što zbog visine primanja, što zbog starosne dobi i pokretljivosti njome uslovljenom). Scenario kog Pajtić očekuje uključuje još jedan, kako je rekao, „podmuklo-pragmatičan potez“, a to je podizanje izbornog cenzusa. I ne bi to bilo prvi put da se ta vrsta promene uvodi tik pred izbore.
Popović je nešto oprezniji u prognozi: i prema njegovom mišljenju, vlasti bi najpametnije bilo da izbore raspiše što pre, ali smatra i da brzo pristajanje na studentske zahteve verovatno otpada. „Biće ove godine svakako“, kaže. A to u ovom trenutku može biti i dovoljan orijentir, jer je fokus trenutno ionako na Kosjeriću i Zaječaru, odakle stižu vesti o „obradi“ birača svim sredstvima. Posle 8. juna, kad se ustanove efekti sudara tog dejstva sa stanjem probuđene svesti kod dela građana, dalji izborni plan mogao bi biti daleko jasniji.
Ono što je savršeno jasno i pre toga jeste da vlast koja je očigledno izgubila kontrolu nad društvom, i dalje ima, makar i ne baš u svim segmentima potpunu, pouzdanu kontrolu nad polugama moći. I da nema ni najmanju nameru da odustane od njihove zloupotrebe u cilju sopstvenog održanja, ali i osvete pobunjenima. Prvi na udaru je univerzitet, stara meta radikalskog gaženja, a napad je, čini se, žešći i sveobuhvatniji nego ikad do sada.
