Vatikan je još jednom pokazao da ume dobro da čuva tajne. Kad se u četvrtak, oko 18 časova, iznad Sikstinske kapele pojavio beli dim, skoro niko izvan nje nije pretpostavljao da će se nekoliko minuta kasnije na balkonu bazilike Svetog Petra pojaviti Amerikanac.
U konklavi je bilo 10 američkih kardinala, ni u jednom od njih analitičari i kladionice nisu videle 267. papu. Razlog je jednostavan. Postojalo je nepisano pravilo da Americi, najmoćnijoj državi sveta, ne treba prepustiti i Svetu stolicu. I tog pravila su se kardinali pridržavali sve do 8. maja. A onda je napravljen izuzetak. Kardinal Robert Frensis Prevost postao je papa Lav XIV.
Antitrampovski glas
Kako je jedan Amerikanac uspeo da se „provuče ispod radara“ i postane papa, uprkos jasnom stavu da to ni u kom slučaju ne treba dozvoliti? Odgovor postaje očigledan kada se pogleda njegova biografija. Prevost nije samo Amerikanac. On jeste rođen i odrastao u Čikagu, ima američko državljanstvo i engleski mu je maternji jezik. Međutim, on se u Latinskoj Americi oseća kao kod kuće. Veći deo svoje crkvene karijere proveo je u Južnoj Americi, ima i peruansko državljanstvo i odlično govori španski. U svom prvom obraćanju urbi et orbi, govorio je na italijanskom, a na španskom je pozdravio vernike iz Perua. Nijednu rečenicu nije izgovorio na engleskom.
Postojalo je nepisano pravilo da Americi, najmoćnijoj državi sveta, ne treba prepustiti i Svetu stolicu. I tog pravila su se kardinali pridržavali sve do ovog 8. maja
U značajnoj meri, svoj pogled na svet formirao je upravo u Peruu. Naročito odnos prema siromašnima, migrantima i drugim grupama sa margine, kao i prema ekološkim problemima… I upravo takav svetonazor ga odvaja i od američkog predsednika Donalda Trampa. On jeste kurtoazno pozdravio izbor jednog Amerikanca za papu. Ali, istovremeno, neki od jastrebova njegovog MAGA pokreta osudili su taj izbor, govoreći da smo dobili „antitrampovski glas globalne Kurije“, kao i da je izabran još jedan papa marksist.
Njihove ocene su, naravno, preterane. Prevost se čak u nekim stvarima i slaže s radikalnim konzervativcima. Recimo, po pitanju abortusa ili rukopolaganja žena. Ukratko, on nije ni liberal, ali ni konzervativac.
Tačno je, dakle, da je Amerika dobila prvog papu. Ali nije netačno ni da je Latinska Amerika dobila drugog. Prevost zapravo nije bio kandidat SAD, posebno ne aktuelnog američkog predsednika. On je pre bio kandidat Globalnog juga. To je ono što smo shvatili tek nakon njegovog izbora. Dok su svi mislili da Amerikanac ne može da postane papa, na miru se mogao pripremati teren za njegov izbor. Bilo je dovoljno vremena, jer je zdravstveno stanje pape Franje već dugo bilo narušeno i bilo je pitanje trenutka kada će Rimokatolička crkva morati da izabere novog poglavara.
Ko je presudio u izboru pape
Vatikanske tajne se, kao što rekoh, dobro čuvaju, ali poneka i procuri. Tako je procurila i ona ko je na samoj konklavi presudno uticao na izbor novog pape.
Sudeći po dostupnim informacijama, koje je teško proveriti, na izbor novog pape je presudno uticala „kapitulacija“ kardinala Pjetra Parolina u toku same konklave. Naime, uticajni kardinal Parolin, državni sekretar Vatikana, najvažniji saradnik pape Franje od samog početka njegovog pontifikata, bio je po svim istraživanjima najozbiljniji kandidat za novog papu. Međutim, u toku konklave je shvatio da će se kao istinita ispostaviti stara izreka da ko u konklavu ulazi kao papa, izlazi kao kardinal. Drugim rečima, da nije izgledno da će on, iako favorit broj jedan, postati poglavar Rimokatoličke crkve, i da je najmudrije da svoje glasove preusmeri kardinalu Prevostu.
Da li se to zaista dogodilo, kao što rekoh, teško možemo sa sigurnošću znati i najverovatnije nikada nećemo saznati. Zato što apostolska konstitucija Universi Dominici gregis (izdao ju je papa Jovan Pavle II 1996. godine, a onda donekle izmenio Benedikt XVI), kojom se reguliše izbor pape, predviđa strogu tajnost konklave. Kazna za narušavanje tajnosti je veoma ozbiljna – ekskomunikacija latae sententiae (kazna po sili zakona). Za odavanje tajne, dakle, sledi momentalno izbacivanje iz Rimokatoličke crkve. Pomenuta apostolska konstitucija nalaže kardinalima elektorima da tajne sačuvaju i nakon završetka konklave, osim ako sam novoizabrani papa ne da posebnu i izričitu dozvolu da mogu o tome javno govoriti.
Samo nekoliko sati nakon izbora novog pape, zasigurno bez specijalne dozvole Lava XIV, naših gora list je otkrio nešto što možda i nije smeo da obelodani. Neposredno po završetku konklave, vrhbosanski nadbiskup u miru kardinal Vinko Puljić dao je kratki intervju za Katoličku tiskovnu agenciju biskupske konferencije Bosne i Hercegovine, u kojem je, između ostalog, govorio i o tome šta je kardinale navelo na to da glasaju za Roberta Prevosta. „Naše prvo glasovanje je bilo jako ‘rasuto’. Potom se sužavalo, a zatim se usmjerilo prema kardinalu Prevostu jer se vidjelo da ima ‘kapacitet’ za vođu. Posebno su mu kardinali imenovani od pape Franje davali snažnu podršku.“
Kako su izgledala glasanja, kojih je bilo četiri (prvog dana jedno, drugog tri), možemo da nagađamo, što poslednjih dana vatikanisti neumorno i čine. Važno je naglasiti samo da su u igri bila tri ozbiljna kandidata – liberalniji (zasigurno Italijan Pjetro Parolin), konzervativniji (Mađar Peter Erdo) i Robert Prevost. I da je Parolin drugog dana odlučio da podrži Prevosta i sugerisao, pre svega, italijanskim kardinalima (njih je 17) da će, pošto on nema šanse (navodno je u prva dva kruga imao isti broj glasova, daleko od 89 koliko mu je bilo neophodno), glasati za Amerikanca i tako im sugerisao da oni učine isto.
Mir i most
Šta god i ko god da je presudio ko će biti novi papa manje je važno. Najvažnije je da je napravljen, uveren sam, dobar izbor. Živimo u dobu podela i ratnih sukoba. Krize će se, neminovno, produbljivati. Kardinali su prepoznali znake vremena i dali su adekvatan odgovor. Novi papa je skromni monah, prvi u istoriji iz Reda Svetog Avgustina, osnovanog u 13. veku, koji je postao papa. Izuzetno je obrazovan (studirao je, pored teologije, i matematiku), ima lucidne, jasne i utemeljene stavove. Spreman je da sasluša druge. Diskretan je, umeren i pristojan. Požrtvovan je, o čemu ovih dana svedoče njegovi vernici iz Latinske Amerike. I ono što je najvažnije, on je čovek koji ne produbljuje podele, nego teži jedinstvu i kompromisima.
Tramp je kurtoazno pozdravio izbor jednog Amerikanca za papu. Ali, istovremeno, neki od jastrebova njegovog MAGA pokreta osudili su taj izbor, govoreći da smo dobili „antitrampovski glas globalne Kurije“
Ime koje je izabrao je znakovito. Obično se u samom imenu koje novoizabrani papa izabere može iščitati i njegov program. Prevost je uzeo ime Lav, po ugledu na čuvenog papu Lava XIII. On je ostao upamćen kao progresivni papa koji je, s jedne strane, brinuo o stanju unutar same crkve, a s druge, izuzetno vodio računa o njenoj ulozi u modernom svetu, s kojim je pokušao da stupi u dijalog. Očigledno je da će i papa Lav XIV istovremeno biti fokusiran i na situaciju unutar Vatikana, kao i na situaciju izvan njegovih zidina. I crkva i svet biće polja njegovog delovanja. On neće birati stranu, nego će pokušavati da pronađe put ka rešenju problema.
U papinom prvom obraćanju sa terase Sikstinske kapele, kao ključne, pojavile su se dve reči: mir i most. Prevost deli mišljenje pape Franje da je broj sukoba u svetu toliki da već možemo govoriti o trećem svetskom ratu. Zato je i u nedeljnom obraćanju istakao važnost mira i apelovao da se što pre zaustave sukobi, pre svega, u Ukrajini i Gazi. On će – koliko je u njegovoj moći, a znamo da pape nisu nemoćne – sigurno raditi na izgradnji mira u svetu. A kako će to činiti, jasno je iz druge navedene ključne reči. Pokušaće da bude most između zaraćenih strana. Ako se uzme u obzir sve što znamo o njemu, razloga za optimizam i te kako ima.
SPC i novi papa
Ono što nas posebno zanima jeste kakav će biti odnos novog pape prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srbiji uopšte. Za taj odnos su dva pitanja najvažnija. Da li će Vatikan priznati Kosovo? Da li će doći do kanonizacije Alojzija Stepinca? Iako je nezahvalno u ovom trenutku iznositi bilo kakve predikcije, pokušaću da odgovorim na oba pitanja.
Do sada je bilo očigledno da Vatikan, uprkos snažnim pritiscima, ne želi da narušava odnose sa SPC zbog Kosova. Ne verujem da će se zvaničan stav promeniti dolaskom novog pape, bar ne pre nego što i sama Republika Srbija ne promeni svoj zvaničan stav.
Što se drugog pitanja tiče, zanimljivo je da je novi papa izabran na dan kada je rođen Stepinac. Kardinal Bozanić je već prilikom prvog susreta sa novim papom to pomenuo i tako započeo „lobiranje“ za nastavak procesa kanonizacije Stepinca, koju je prekinuo papa Franja. U Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj vlada optimizam po tom pitanju.
Prevost je odrastao u Čikagu, gde je veoma jaka hrvatska zajednica, a i sam nadbiskup Čikaga, kardinal Supič je poreklom Hrvat. Takođe, Lav XIV je bio prefekt Dikasterija za biskupe, čiji je član bio zagrebački nadbiskup Dražen Kutleša. U toj Dikasteriji je za bliske saradnike imao i dvojicu hrvatskih svećenika, Ivana Kovača i Iliju Dogana, koji su svakodnevno bili u kontaktu s njim. Zbog svega toga, susedi veruju da će novom papi hrvatski katolici biti bliže srcu, nego prethodnom, i da neće oklevati oko toga da li Stepinca treba proglasiti svetim.
Lično smatram da će novi poglavar ostati na poziciji pape Franje, i da bez dogovora sa SPC neće doneti odluku o kanonizaciji Stepinca. Zato što je on čovek kompromisa, i verovatno će pokušati da iznađe rešenje koje neće voditi u nove sukobe.
Ukoliko dođe do priznanja Kosova i kanonizacije Stepinca, odnosi SPC i Svete stolice će biti narušeni. A onda se ne može očekivati ni da će papa biti pozvan da poseti Srbiju. No, to je već druga tema.
