Reagujući na tekst Veliki biznis sa ministrom Malim, Uprava za trezor nije ništa demantovala, već je samo potvrdila da je Ministarstvo finansija, koje već godinama vodi Siniša Mali, a čiji je ona deo, potrošilo 123 miliona evra za manje od tri i po godine i to samo za javne nabavke u kojima je učestvovala IT firma Nouit (KnowIT). U odgovoru, koji je potpisao direktor Uprave Marko Gvero, navodi se da je u razvoju IT sistema učestvovalo ukupno 12 kompanija, da je većina ugovora „realizovana putem konzorcijuma više firmi, gde je KnowIT bio jedan od izvršilaca, a ne isključivi nosilac posla“ i da je on prihodovao „višestruko manji iznos“ od pomenutih 123 miliona evra.
Kamo lepe sreće da je to tačno. Nažalost, uglavnom nije. A evo samo nekih dokaza da direktor Gvero nije poreskim obveznicima, koji sve te javne nabavke i plaćaju, predočio baš punu istinu. Đavo se uvek krije u detaljima, a puno je đavolskih detalja koji negiraju tvrdnje direktora i pritom se mogu naći i na sajtu Uprave za trezor. Mogao ih je i gospodin Gvero pogledati, pre nego što je ustvrdio da je većina javnih nabavki „realizovana putem konzorcijuma više firmi“.
Uprava za trezor je brojne ugovore potpisala samo sa Nouitom kao jedinim ponuđačem
Pre dva i po meseca, 3. marta, Uprava je sa Nouitom sklopila dva ugovora, prvi na 160,3 miliona i drugi, za „održavanje platforme za upravljanje dugom“, na 200 miliona dinara sa PDV-om, što je poreske obveznike koštalo više od 3,1 milion evra. Istoj firmi za „nadogradnju sistema za trezorsko onlajn plaćanje“, po osnovu ugovora od 17. maja 2023. isplaćeno je 1,6 miliona evra ili 189,6 miliona dinara sa PDV-om, a nepuna tri meseca kasnije, 15. avgusta, Nouit je opet bio jedini ponuđač i za „aplikativno rešenje platforme za upravljanje dugom“, koje je Upravu za trezor koštalo 0,8 miliona evra. I 4. jula 2022. Nouit je, takođe kao jedini ponuđač, angažovan da za skoro dva i po miliona evra ili 287,7 miliona dinara uradi softver za praćenje izvršenja lokalnih budžeta. Uz to, u avgustu 2024. Nouit je kao jedini ponuđač sklopio ugovor i sa Ministarstvom finansija na 2,8 miliona evra, s tim što je za taj posao kao podizvođača angažovao Orakl Srbija i Crna Gora.
Pre dva i po meseca Uprava je sa Nouitom, kao jedinim ponuđačem, sklopila dva ugovora, koji su poreske obveznike koštali više od 3,1 milion evra. Istoj firmi u maju i avgustu 2023. isplaćeno je 2,4 miliona, a u julu 2022. skoro dva i po miliona evra. I to su samo neki od brojnih poslova koje je ta firma dobila samostalno, a ne kao deo nekog šireg konzorcijuma
U međuvremenu, Uprava za trezor je sa Nouitom sklopila na desetine „manjih“ ugovora od po nekoliko stotina hiljada evra. Ta firma je, naravno kao jedini ponuđač, pobedila na nekoliko „tendera“ za javne nabavke vezane za „sistem za izveštavanje o dnevnim promenama na računima budžetskih korisnika“. Jedan takav ugovor zaključen je na 29,8 miliona, a drugi na 23,4 miliona dinara… Pre dve godine, 18. maja 2023, kroz pregovarački postupak, bez tendera, Nouitu je poveren još jedan posao vredan više od 82 miliona dinara. Nedugo pre toga, 16. marta iste godine, Uprava toj firmi plaća 51,4 miliona dinara za „održavanje sistema za upravljanje poslovnim i tehničkim procesima“. Nabrajanje svih takvih ugovora, zaključenih samo sa jednom istom firmom, zahtevalo bi mnogo veći prostor, a ovi primeri samo su navedeni da pokažu da ne stoje tvrdnje direktora Uprave da je Nouit poslove dobijao uglavnom kao deo konzorcijuma.
Timski rad sa dobro uigranom ekipom
Bilo je, naravno, i timskog rada. Jedan takav ugovor za „treću fazu“ integrisanog Sistema javnih finansija pre manje od godinu dana, u junu 2024, zaključen je sa grupom ponuđača i to na 342,8 miliona dinara. Poenta je, međutim, što je čak 75 odsto ugovorene sume ili oko 2,2 miliona evra Uprava isplatila Nouitu, dok su dva ostala člana konzorcijuma morala da se zadovolje četvrtinom ugovorene svote, firma Sistemi Band sa 15, a Orakl Srbija i Crna Gora sa 10 procenata.
Slučajno ili ne, tek Nouitu su uplaćene tri četvrtine i od 58 miliona dinara vrednog ugovora iz maja 2022, dok je Sagi za njene usluge uplaćeno 10, a Unikom telekomu 15 odsto od te sume. Deo te ekipe pre tačno godinu dana, 15. maja, angažovan je da za 56,6 miliona dinara održava sistem za upravljanje poslovnim i tehničkim procesima, pri čemu je Nouitu uplaćeno 70 odsto, a Unikom telekomu 30 odsto dogovorene sume. U istoj proporciji delila se zarada i godinu ranije, 4. aprila 2023, kada je tom tandemu Uprava za trezor poverila mnogo vredniji posao od 1,3 miliona evra ili 153,6 miliona dinara za održavanje „sistema za praćenje izvršenja budžeta jedinica lokalne samouprave“.
Još veći deo kolača od 80 odsto pripao je Nouitu, kada je 14. avgusta 2023. ugovorio posao od skoro pet miliona evra, dok je drugi partner Unikom telekom očito bio zadovoljan i sa 20 odsto. Ako se toj sumi dodaju još dva ugovora, koja su sa istim tandemom za isti posao zaključena pre toga, Upravu za trezor je nadogradnja „sistema za evidenciju isplate direktne pomoći građanima“ do tada koštala 5,9 miliona evra.
Bilo je i timskog rada, kada je Nouit nastupao kao deo konzorcijuma. No, i u takvim slučajevima, njemu je u junu 2024. uplaćeno 75 odsto dogovorene sume ili oko 2,2 miliona evra, a u avgustu 2023. toj firmi su uplaćena čak četiri od ukupno pet miliona evra, koliko je koštao jedan od projekata sa Upravom za trezor, dok je drugi partner bio zadovoljan i sa 20 odsto
Istine radi, bilo je i ugovora u kojima je sledovanje Nouita bilo manje od polovine ugovorene sume. U avgustu 2024. Uprava je sa tročlanim konzorcijumom sklopila ugovor za javnu nabavku „programskih paketa i informacionih sistema“ vredan više od dve i po milijarde dinara. Od te sume Nouitu je pripalo 30 odsto ili skoro 6,5 miliona evra.
Zbog svega toga bilo bi zaista zanimljivo čuti od zvaničnika iz Ministarstva finansija i Uprave za trezor koliko su tačno novca od 2022. naovamo uplatili Nouitu. Naravno, i svim ostalim sličnim firmama koje svake godine učestvuju u javnim nabavkama.
Može li sistemska digitalizacija da se sprovede bez sistemske korupcije
Direktor Uprave svoje reagovanje na tekst u Radaru zaključuje porukom da „sistemska digitalizacija države ne sme da se koristi kao oruđe političkih ili medijskih obračuna“ i da „umesto paušalnih napada, poziva na dijalog utemeljen na činjenicama, stručnosti i interesu svih građana Srbije“. Ukoliko je taj poziv iskren, rado bismo i sa njim i sa ministrom finansija Sinišom Malim porazgovarali upravo o činjenicama i u interesu svih građana. Da otklonimo sumnje da li je „sistemska digitalizacija“ moguća i bez sistemske korupcije i prelivanja javnog novca u privatne džepove privilegovanih firmi i pojedinaca.
Zašto direktor Gvero nije odgovorio na pitanje da li bi se državi više isplatilo da zaposli sto vrhunskih IT stručnjaka nego da za to angažuje IT firme? Da li je neko u Upravi izračunao da bi država i sa njihovom neto platom od 5.000 evra mesečno na javnim nabavkama mogla da uštedi nekoliko desetina miliona evra godišnje? Ili i on to zna, pa je zato i prećutao
Za kraj, posebno me zabrinulo što u svom reagovanju direktor Gvero nije odgovorio na javno već postavljeno pitanje Radara – zar se državi ne bi više isplatilo da zaposli sto vrhunskih IT stručnjaka. I da li je neko u Upravi računao da bi država i sa njihovom neto platom od 5.000 evra mesečno na javnim nabavkama mogla da uštedi nekoliko desetina miliona evra godišnje? Ili možda i on zna da je to tako, pa je zbog toga i prećutao odgovor. A to već ne zvuči kao spremnost na „dijalog utemeljen na činjenicama, stručnosti i interesu svih građana Srbije“.
