Veze između srpskih krajnje desničarskih grupa i njihovih ruskih partnera traju već godinama, a karakterišu ih ideološko usklađivanje i koordinacija aktivnosti, u onlajn ali i realnom svetu. Jedan od najnovijih aktera u ovoj mreži jeste Akademsko bratstvo (ru. Братство академистов), ruski studentski pokret koji je tek odnedavno postao sve prisutniji i na međunarodnoj sceni. Iako nosi akademski naziv i sarađuje sa srpskim grupama koje podržavaju tekuće studentske proteste, Akademsko bratstvo nije pružalo bilo kakvu podršku studentima u Srbiji u njihovim antikorupcijskim zahtevima. Naprotiv, Bratstvo predstavlja ozbiljnu pretnju studentskim naporima jer je čvrsto utemeljeno u ideološkom okviru Kremlja i širenju njegovih geopolitičkih interesa u Evropi i na Balkanu.
Instrument Kremlja za indoktrinaciju mladih
Akademsko bratstvo je osnovano 2020. godine kao deo medijskog projekta Tsargrad, koji vodi ultra-konzervativni tajkun Konstantin Malofejev. U početku je Bratstvo bilo omladinska baza za podršku njegovoj kandidaturu za Državnu dumu 2021. godine. Malofejev, poznat još i kao „pravoslavni oligarh“, nalazi se pod zapadnim sankcijama još od 2014. godine zbog podrške Ruskoj aneksiji Krima i destabilizacije istočne Ukrajine. Njegova medijska mreža Tsargrad promoviše pro-Kremaljske ekspanzionističke narative i ideje o Novorosiji koja obuhvata teritorije sadašnje Ukrajine. Veoma je glasan zagovornik imperijalnog revivalizma, nacionalizma i pravoslavnog hrišćanstva, te je efikasan instrument koji Putin koristi za ostvarivanje svojih geopolitičkih ciljeva. U tom kontekstu, Malofejev je bio dovođen u vezu i sa pokušajem puča u Crnoj Gori 2016. godine, te sa ruskim uticajem na političke procese u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Grčkoj.
Od svog osnivanja, Bratstvo se razvilo od političke omladinske baze do mreže studentskih ćelija koje deluju u velikim ruskim univerzitetima i okupiranim ukrajinskim teritorijama poput Krima i Hersona. Do kraja 2024. godine, Bratstvo je proširilo svoje delovanje na više od 20 gradova, a ima prisustvo i u velikim univerzitetima kao što su MGIMO i Državni univerzitet u Sankt Peterburgu. Neke ćelije su čak zvanično priznate, što daje grupi institucionalnu legitimnost dok promoviše Malofejevovu ideologiju oličenu u ruskom nacionalizmu i pravoslavlju, kao i čvrstoj lojalnosti Kremlju. Aktivnosti bratstva uključuju predavanja i debate, ali i paravojne kurseve. U suštini, Bratstvo funkcioniše kao instrument Kremlja za ideološku indoktrinaciju mladih generacija Rusa.
Veze između srpskih desničarskih grupa i Bratstva postale su vidljive na Telegramu, gde grupa objavljuje postove na ruskom, ali i na engleskom jeziku za međunarodnu publiku, iako je broj postova na engleskom manji
Bratstvo je viđeno kao pokretač buduće elite koja će voditi obnovljeni ruski imperijum u vreme globalnih previranja. Njegova ideologija, simbolizovana krstom, zasniva se na četiri stuba: Treći Rim (duhovna misija), Otadžbina (nacionalizam), Sveta Rusija (pravoslavno hrišćanstvo) i Budućnost (nova elita). Ovi principi podržavaju viziju Rusije kao globalne sile koja štiti pravoslavlje i tradicionalne vrednosti. Njihova snažna podrška invaziji na Ukrajinu i učešće njihovih članova u borbama dokaz su njihove posvećenosti tim narativima. U toj viziji Kremlja, Srbija i Balkan tradicionalno imaju važno mesto.
Rastuća međunarodna mreža Bratstva: Moskva, Beograd, Brazilija
Veze između srpskih desničarskih grupa i Bratstva postale su vidljive na Telegramu, gde grupa objavljuje postove na ruskom, ali i na engleskom jeziku za međunarodnu publiku, iako je broj postova na engleskom manji. Među prvim međunarodnim akcijama Bratstva bilo je u novembru 2024. godine, kada su zajedno sa Srpskom Akcijom i Narodnom atrolom postavili zajedničku anti-Zapadnu objavu. Tokom narednih nekoliko meseci, Bratstvo je pokrenulo još nekoliko međunarodnih akcija, gde je baš Srbija bila u fokusu. Tako je, na primer, Bratstvo delilo pro-ruski sadržaj Narodnih Patrola vezan za glasanje Srbije u UN koje se odnosilo na Ukrajinu. U februaru su iste organizacije učestvovale na događaju vezanom za Kosovo, a iznenada im se pridružila pro-ruska organizacija Nova rezistencija (Nova Resistencia) iz Brazila.
Bilo je i drugih aktivnosti Bratstva kojima se jačaju međunarodne veze ove ekstremističke grupacije. Na primer, u aprilu su Bratstvo i tradicionalistička sportska organizacija Dvoglavi orao, zajedno sa Srpskom Akcijom, Narodnom Patrolom i drugim partnerskim organizacijama, održali međunarodni događaj za hrišćane u Siriji. U januaru je Bratstvo zajedno sa srpskim ekstremnim desničarima uputilo javnu podršku zatvorenom lideru Zlatne zore, Nikolaosu Mihaloliakosu slikajući se zajedno i sa njegovom fotografijom u blizini crkve Svetog Sveštenomučenika Klimenta u Moskvi te kasnije i deleći ovaj sadržaj na svojim kanalima.
Među prvim međunarodnim akcijama Bratstva bilo je u novembru 2024. godine, kada su zajedno sa Srpskom Akcijom i Narodnom atrolom postavili zajedničku anti-Zapadnu objavu. Tokom narednih nekoliko meseci, Bratstvo je pokrenulo još nekoliko međunarodnih akcija, gde je baš Srbija bila u fokusu
Veze srpskih ekstremističkih grupa, pre svega Srpske akcije i Narodne patrole, sa ruskim ekstremističkim i paravojnim grupama poput na primer nekadašnjim Vagnerom, Rusko-slavenskim ujedinjenjem i preporodom (RUSOV), kao i sa Ruskim imperijalnim pokretom i njegovim vojnim krilom Legionom, su od ranije javnosti poznate te mogu ukazivati na moguću povezanost svih ovih grupa i sa Bratstvom. Tim pre, jer su sve pomenute ruske ekstremističke grupe povezane sa Kremljom i sa ruskim civilnim i vojnim službama bezbednosti. S tim u vezi treba imati na umu i Malofejevljevu prošlost, odnosno njegove dobre veze sa Igorom Girkinom, bivšim vođom „Donjecke Narodne Republike“ i njegovoj ulozi u konfliktu u istočnoj Ukrajini.
Imajući na umu prethodno rečeno kao i činjenicu da Bratstvo nastoji da stekne popularnost i kontakte u Srbiji ali i u državama EU, aktivnosti Bratstva treba veoma ozbiljno shvatiti i sa dužnom pažnjom pratiti, čak iako je većina ovih aktivnosti za sada u onlajn svetu.
Strateška tišina Bratstva o studentskim protestima u Srbiji
Studentski protesti u Srbiji privukli su veliku pažnju građana Srbije uključujući tu i ekstremne desničarske grupe, od kojih veliki broj njih podržavaju ili čak aktivno učestvuju u protestima. Tek neke od njih ne podržavaju i ne učestvuju u protestima predvođenim studentima. Tako, na primer, Srpska Akcija otvoreno protivreči Vučiću i studentima, tvrdeći da su aktuelni režim i student u protestu zapravo dve strane iste medalje. Narodna patrola, međutim, veoma aktivno promoviše proteste putem društvenih mreža, što za njih nije neuobičajeno jer su i ranije podržavali inicijative usmerene protiv vlasti Aleksandra Vučića. Klub 451, takođe, aktivno podržava studentske proteste od samog početka njihovog izbijanja.
S obzirom da pomenute srpske ekstremističke grupe pružaju vrlo aktivnu podršku protestima još od novembra, bilo bi očekivano da one, a posebno Narodna Patrola i Klub 451, dobiju podršku od svojih ruskih partnera. Međutim, to se nije desilo. Bratstvo nije čak ni pomenulo studentske proteste. Ni Ruski imperijalni pokret, niti Andrej Rodionov iz RUSOV-a takođe nisu ni komentarisali proteste. Štaviše, Bratstvo je u svom postu o Kosovu iz 2022. godine, pružilo podršku Vučiću. Malo je verovatno da je Bratstvo u međuvremenu promenilo stav, pogotovo ako bi on bio u suprotnosti sa politikom Kremlja.
Veze srpskih ekstremističkih grupa, Srpske akcije i Narodne patrole, sa ruskim ekstremističkim i paravojnim grupama, nekadašnjim Vagnerom, Rusko-slavenskim ujedinjenjem i preporodom kao i sa Ruskim imperijalnim pokretom i njegovim vojnim krilom Legionom, mogu ukazivati na moguću povezanost svih ovih grupa i sa Bratstvom
Ova tišina sa ruske strane nije iznenađujuća. Bratstvo je oruđe Kremlja za uticaj u državama Evrope, te bi podrška antikorupcijskim protestima bila zapravo u suprotnosti strateškim ciljevima i ideološkim osnovama putinovog režima. Podrška protestima u Srbiji koje su vlasti u Srbiji ali i Rusiji označili kao ”obojena revolucija” instruisana od strane Zapada jednostavno nije u skladu sa interesima Kremlja. Ne treba očekivati, međutim, da će nedostatak javne podrške Bratstva srpskim ekstremistima koji aktivno promovišu proteste prekinuti saradnju između dva aktera, te zato treba i dalje pomno pratiti razvoj njihovih odnosa.
