Screenshot 2025 04 01 125003
Foto: MUP Srbije
Studenti i aktivisti nezakonito u pritvoru

Politički zatvorenici i taoci režima

38

Da bi prisluškivani razgovor studenata i profesora bio krivično delo, za njegovo izvršenje je potrebno dokazati svest kako o pripremnoj radnji tako i o delu čije se izvršenje priprema, a ovaj čudan neformalni razgovor nije rezultirao nikakvim zaključcima, praksom ili delovanjem. O ovoj zloupotrebi pravosuđa treba obavestiti domaće i međunarodne institucije

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu je 16. marta, nakon saslušanja, donela rešenje kojim je osumnjičenima Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću, Lazaru Diniću, Mariji Vasić, Ladi Jovoviću i Davoru Stefanoviću, određen pritvor do 30 dana. Stavlja im se na teret krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije u saizvršilaštvu, u vezi sa krivičnim delima: napad na ustavno uređenje i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Prema saopštenju, sud je našao da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni boravkom na slobodi mogli ometati postupak uticanjem na saučesnike, odnosno druge osumnjičene, imajući u vidu da postoji osnovana sumnja da su krivično delo izvršili u zajednici sa osumnjičenima čije saslušanje tek predstoji. Našao je i da postoje i osobite okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni u kratkom vremenskom periodu mogli ponoviti krivično delo „imajući u vidu da postoji osnovana sumnja da je isto povezano sa protestima građana u Srbiji koji i dalje traju“.

Lišavanje slobode nakon medijske hajke

Žalbe branilaca osumnjičenih upućene vanpretresnom veću ovog suda su odbijene. U krivičnopravnoj praksi je nezabeleženo da se osobite okolnosti da će lice u kratkom vremenskom periodu ponoviti ili dovršiti pokušano krivično delo povezuje sa protestima građana u Srbiji koji su kao mirno okupljanje dozvoljeni i mogu trajati godinama.

Moguće aktivnosti o kojima se razgovaralo, eventualno bi mogle imati i neke nedozvoljene protivpravne posledice, ali ne u pogledu nasilnog ili drugog oblika rušenja ustavnog uređenja, jer ustavne institucije nisu bile ni pominjane u tom razgovoru

Radi se o odlukama vanpretresnog veće istog onog suda u Novom Sadu (u kome sam radio kao sudija-krivičar duže od dve decenije) koje je u predmetu „Nadstrešnica“ po žalbi branioca ukinuo pritvor okrivljenom Goranu Vesiću, zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti i ocenio da nema dokaza za osnovanu sumnju, iako su opis dela i predloženi dokazi protiv njega i okrivljene Anite Dimoski, prema tekstu podignute optužnice – identični.

Lišavanje slobode i pokretanje postupka protiv navedenih studenata i aktivista Pokreta slobodnih građana (PSG) dogodilo se 14. marta, dan pre najmasovnijeg, veličanstvenog i mirnog protesta građana kakav nije zabeležen u istoriji Srbije, a kao deo koordinisane akcije represije, zastrašivanja i ometanja ovog skupa, koju je predvodio lično predsednik Republike.

317223 2 f copy
Foto: MUP Srbije

Naime, provladini mediji (Pink, Happy, TV Prva, Informer i B92) su 13. marta uveče objavili specijalnu emisiju pod nazivom „Razotkriven zločinački plan“. Prema rečima direktora Informera Dragana J. Vučićevića, radi se o navodnom snimku razgovora aktivista PSG i nekoliko članova neformalne studentske grupe „Stav“ o predstojećem protestu u Beogradu, a koji je, navodno, ovim medijima dostavio jedan od učesnika razgovora.

U tom jednosatnom i, zaista, u pojedinim delovima nesuvislom i čudnom razgovoru koji je audio snimljen, a onda pretvoren u tekst, uz objavljivanje fotografija govornika, jasno je da je taj skup bio neformalan i da nije rezultirao konkretnim zaključcima, praksom i delovanjem. Da bi ovo delovanje bilo krivično delo, za njegovo izvršenje je potrebno dokazati svest kako o pripremnoj radnji tako i o delu čije se izvršenje priprema. Moguće aktivnosti o kojima se razgovaralo, eventualno bi mogle imati i neke nedozvoljene protivpravne posledice, ali ne u pogledu nasilnog ili drugog oblika rušenja ustavnog uređenja, jer ustavne institucije nisu bile ni pominjane u tom razgovoru, nego samo i to eventualno – RTS.

Za prava pritvorenih studenata moramo se svi boriti

Iz snimka i transkripta se vidi da učesnici ne znaju čak ni gde se nalazi studio iz koga se emituju informativne emisije RTS-a (u Košutnjaku ili Takovskoj ulici), koji je plan tih zgrada, ni kako bi eventualno, ukoliko bi im se ukazala prilika, prekinuli TV program. Razgovarano je o tome da bi se politička artikulacija zahteva tog skupa možda mogla postići ako bi se pripremilo nekoliko transparenata i uzvikivalo Prelazna vlada!

Tako su mladi ljudi koji su započeli studentsku borbu i otpor režimu na Univerzitetu, ali i u Novom Sadu, boreći se za reafirmaciju načela Ustava i demokratskih pravnih tekovina EU, volšebno optuženi i pritvoreni kao oni koji hoće da ih ugroze. Zbog toga su, pre svega, oni politički zatvorenici i taoci režima za čija bismo se prava i status morali boriti svi. Ukoliko to ne učinimo i u tome ne uspemo – ubrzo bi svaki od nas građana mogao doći u tu situaciju.

Iz snimka i transkripta se vidi da učesnici ne znaju čak ni gde se nalazi studio iz koga se emituju informativne emisije RTS-a (u Košutnjaku ili u Takovskoj ulici), koji je plan tih zgrada, ni kako bi eventualno, ukoliko bi im se ukazala prilika, prekinuli TV program

U isto vreme, predsednik Republike svakodnevno, a posebno kada je nedavno boravio u poseti EU, tvrdi da je Srbija i dalje na evropskom putu i da su svi studentski zahtevi ispunjeni.

Ovaj događaj je dokaz da je došlo i do pogoršanja situacije u odnosu na ispunjenje studentskog zahteva br 3: odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i obustava već pokrenutih postupaka, a za koji je vlast tumačila da je ispunjen čim se ukine pritvor.

Osumnjičeni i pritvoreni su mladi ljudi od kojih su više od polovine studenti kojima ranije nisu izricane krivične sankcije osim što se protiv nekolicine vode postupci zbog ranijeg aktivizma, a profesorka Marija Vasić (koju predsednica Skupštine Ana Brnabić potpuno pogrešno smatra profesorkom BU i delom „zavere“ rektora Đokića), jedna je od najuglednijih profesorki gimnazije „Zmaj J. Jovanović“ i autorka važnih knjige posvećenih Holokaustu.

Nije sporno pravo javnog tužilaštva da pokrene krivični postupak pred sudom protiv navedenih lica ukoliko svojim ustavnim i zakonskim nadležnostima pristupa jednako prema svim prijavljenim učiniocima krivičnih dela i da sud na zakonit i pravičan način raspravi slučaj – kako protiv onih koji su sada u pritvoru tako i protiv onih studenata, učesnika sastanka, koji su bili na seminaru o ljudskim pravima u Dubrovniku i trenutno su nedostupni (Mila Pajić, Branimir Đorđević, Doroteja Antić, Dejan Bagarić, Anja Pitulić i Jovan Dražić).

mila pajic foto danas aleksandar latas copy 1024x573 1
Mila Pajić Foto: Aleksandar Latas/Danas

Međutim, odmah se postavlja pitanje da li je to zasnovano na validnim dokazima i da li se to može učiniti na regularan način, na osnovu spornog audio-snimka koji su u roku od 24 časa od sačinjavanja objavile provladine TV stanice? Da li se na taj način mogu braniti ozbiljne i teške pravne kvalifikacije koje povezuju tri krivična dela iz glave KZ protiv ustavnog uređenja sa akcentom na pripremanje dela koja podrazumevaju upotrebu sile ili pretnje i nameru ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Republike Srbije pokušajem, pozivanjem ili podsticanjem na promenu ustavnog uređenja ili svrgavanje najviših državnih organa? U ovom slučaju to je vrlo sporno, ukoliko ne postoje drugi, čvrsti dokazi. Jedino što se u medijima pominjalo je da je izvršen pretres stanova osumnjičenih.

Takođe, vrlo su sporni razlozi za određivanje pritvora svim osumnjičenima duže od mesec dana, pri čemu njihovi advokati nemaju pravo da ostvare uvid u spise, iako su saslušani. Branioci bi morali imati uvid u sadržinu krivičnog spisa uključujući i eventualno sudsko rešenje za snimanje spornog razgovora. Tada bi postalo jasno da li je to snimanje učinio jedan od učesnika razgovora, ili BIA, ili policija, po čijem nalogu, prema kome i zbog kog krivičnog dela. Zatim, ukoliko je razgovor krišom snimio učesnik razgovora, odakle fotografija učesnika razgovora sa stepeništa kada napuštaju prostorije PSG u Novom Sadu? Zbog čega se ne poštuje pravilo da istražni postupak nije javan, o prezumpciji nevinosti itd? Pre svega, kako je došlo do toga da se snimak razgovora sutradan uveče objavi na pet televizija, od kojih tri imaju nacionalno pokrivanje i da ova tema postane „šlagvort“ konferencije za medije predsednika Republike na dan pre skupa „15. za 15“?

Zastrašivanje učesnika protesta

Studenti Novosadskog univerziteta, opozicija i građani Novog Sada su 21. marta, ispred zgrade suda i tužilaštva u Novom Sadu, organizovali veliki skup podrške za svih šest pritvorenika uz studentski performans i zahtev da se svima omogući odbrana sa slobode jer su politički zatvorenici i taoci režima. To međutim nije bilo dovoljno, kao što nije bilo dovoljna ni činjenica da je veliki protest 15. marta u Beogradu protekao bez ikakvih ataka na institucije, nego je kao i svi prethodni u organizaciji studenata bio miran i bez nasilja. Tek posle 19 h, kada su stotine hiljada učesnika protesta odavale 15-minutnu poštu stradalima u Novom Sadu, neko je prema njima upotrebio sonično ili drugo opasno oružje, pa je zbog simultanog početka napada huligana iz Pionirskog parka, organizator odlučio da skup ranije prekine. I umesto da se, posle takvog ishoda, sve isforsirane pretnje i zastrašivanja prema učesnicima protesta prekinu i svi kapaciteti policije i tužilaštva okrenu ka istraživanju ko je i zašto prekinuo ovaj skup, sud i tužilaštvo se pod pritiskom režima i provladinih medija i dalje zloupotrebljavaju.

Ovi mladi ljudi koji su započeli studentsku borbu i otpor režimu na Univerzitetu, ali i u Novom Sadu, boreći se za reafirmaciju načela Ustava i demokratskih pravnih tekovina EU, volšebno su optuženi i pritvoreni. Oni su politički zatvorenici i taoci režima za čija bismo se prava i status morali boriti svi. Ukoliko to ne učinimo i u tome ne uspemo – ubrzo bi svaki od nas građana mogao doći u tu situaciju

Potrebno je podržati svaku aktivnost da se o celini svih događanja upozna javnost. Tome bi moglo doprineti obraćanje ne samo domaćim institucijama poput Ustavnog suda, Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, nego je o njima potrebno obavestiti i sve druge međunarodne organizacije koje se bave ovim pitanjima i bore se za zaštitu prava građana, studenata i profesora, a pre svega evropske, poput EU i Evropskog parlamenta, njihove Delegacije u Srbiji, izvestioca EU za Srbiju, komesarku za proširenje, Evropskog ombudsmana itd.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

38 komentara
Poslednje izdanje