U četvrtak 6. marta, nekih sat vremena pred sednicu Skupštine grada Beograda, na mrežama sam primetio dobro poznata lica kao obezbeđenje zgrade ispred firme T&M čiji je vlasnik učestvovao u organizovanju glasanja ljudi iz Republike Srpske u Beogradu i kupovini glasova. Njihovo pojavljivanje ispred ove institucije me je navelo da se odmah uputim ka Skupštini grada kako bih njih snimio i koristio kao dokazni materijal da iza batinaša stoje institucije koje ih koriste kao svoju parapoliciju u obračunu sa građanima.
Moj prvi susret uživo sa njima, a da sam ih zapamtio, bio je na istom mestu 25. decembra kada su pojedinci sadašnjeg T&M obezbeđenja bili bez obeležja ili u uniformama Atlas obezbeđenja. Spomenuo bih i to kako mi je rečeno na toj sednici Skupštine grada da je usvojen dokument o osnivanju Obezbeđenja grada Beograda.
Crveni srednji prst
Sa tim istim ljudima imao sam i susret 21. januara kada su u tom trenutku čuvali uvredljivi baner sa srednjim prstom na nadvožnjaku iznad Mostarske petlje. Tada su na nas prvo fizički nasrnuli zato što ih snimamo, povukli smo se i odmah smo zvali policiju. Dok smo čekali policiju pretili su nam prebijanjem, bacanjem sa mosta, gaženjem pred policijom ako ne odemo dok policija ne dođe, fizički su nasrtali na nas, čak su napali fizički i jednu slučajnu prolaznicu. Zbog toga što sam snimio napad na nju, bacili su mi telefon sa nadvožnjaka direktno na auto-put i zamalo da pogode autobus gradskog saobraćajnog prevoza, telefon je vrlo brzo i nestao. Policija se nije pojavljivala više od sat vremena, čak i posle skoro desetak poziva, iako im je stanica bukvalno iza ćoška, ali se zato pojavila hitna koju su oni pozvali.
Kada smo otišli u policijsku stanicu Savski venac policija je odbijala da pošalje ljude da ih legitimišu. Huligani i dalje nisu ispitani, nije nađen ni moj telefon, ali je zato čoveku koji je u četvrtak dobio lanac za vezivanje bicikala u glavu isti dan pošto se sve to izdešavalo na Mostaru oduzet auto kako bi se huliganima vratili transparenti koje smo skinuli. Tad je već bilo skroz jasno da je policija stala u zaštitu SNS batinaša koji očigledno mogu da rade šta hoće, pa i da zloupotrebljavaju policiju da im se vrate uvredljivi transparenti. Da ne spominjem i to da su se pored nas u kafiću smestili neposredno pre toga agenti BIA koji su nas pitali – a gde ćemo to da kačimo.
Kako sam pregledao stare materijale, sve više su počele da mi se pojavljuju poznata lica. Najčešće sam ih viđao kao nezadovoljne građane koji žure da odvezu „baku da se porodi“, pa kako hoće da biju ljude na protestima na Beogradu na vodi i kao polumaskirane napadače na ljude koji brane most u kasnim večernjim satima. Neke smo videli i kao ćacije na SNS skupu ćaka u Sava centru, a neke vidimo i danas u Pionirskom parku, a one sa kojima sam imao okršaj na nadvožnjaku video sam i u Kikindi kako zatvaraju vrata press ulaza Šaroviću (osoba koja mi je bacila telefon) i kako se svađaju sa njim (osoba koja je istim ljudima na nadvožnjaku komandovala).
Gradonačelnik Aleksandar Šapić 26. februara kači promo video obezbeđenja grada Beograda i najavljuje kako će to obezbeđenje biti zaduženo za bezbednost dece i dvorišta osnovnih škola u Beogradu.
Sve bi to bilo u redu da i u četvrtak 6. marta nismo videli ko su ti ljudi koji će biti pripadnici tog obezbeđenja i kako se ponašaju. Tog četvrtka smo videli SNS parapoliciju sastavljenu od huligana kako tuku narod ispred Skupštine lancima i kišobranima i sve to pod zaštitom policije koja je, umesto da hapsi njih, hapsila i maltretirala građane koje su prethodno tukli njihovi štićenici SNS batinaši, a tužilaštvo još uvek nije pokrenulo postupke protiv istih. Njihovim integrisanjem u Obezbeđenje grada Beograda oni postaju gradska služba, koja nije tu da čuva decu nego da obezbedi legalnost i legitimitet SNS parapolicije. To su ljudi iz kriminalnog miljea koji su zaštićeni od svih institucija, mimo svih pravila i zakona, koji će biti tu kao SNS parapolicija sa zadatkom da seju strah među građanima, a tome se moramo svi zajedno usprotiviti.
