Neposredno nakon rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koja je ubila 15 ljudi, Vladan Kuzmanović, profesor i bivši dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu izjavio je da je „ljut i frustriran“. Tri meseca posle te tragedije za Radar kaže da je podjednako ljut, ali više nije frustriran.
„Ta tragedija, koja se nažalost desila, usmerila je energiju u jednom novom pravcu, ka boljem društvu. Pokrenula se i sve nas iznenadila generacija za koju smo mislili da je nezainteresovana i apatična, a sada traži bolju, pravedniju, uređeniju državu. To je jedino dobro što je posle tragedije usledilo“, ističe Kuzmanović i naglašava da vlast još nije ispunila sve zahteve studenata.
Analizirajući sa kolegama objavljenu dokumentaciju, zaključili ste da se tragedija desila na praktično nelegalnom gradilištu. Kako je to moguće?
Kod nas je, eto, i to moguće, mada ne bi smelo da bude. Za taj projekat zaduženi su Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo građevinarstva kao finansijer i Infrastruktura železnice Srbije kao investitor, a radovi su prijavljeni tek 16. oktobra, samo dve nedelje pre nego što se nadstrešnica srušila. I to je još jedna potvrda da je država najnesavesniji investitor, da je vlastima jedino stalo da se posao završi što pre, bez obzira na kvalitet i poštovanje procedura. U to sam se lično uverio više puta tokom višedecenijskog iskustva.
Potvrđuju li to i mejlovi u kojima se navodi da je lično Vučić tražio da se radovi ubrzaju i da cela pruga bude završena pre kraja 2024, iako će to koštati dodatnih 65 miliona evra?
To pokazuje da je predsednik bio zainteresovan i involviran u ovaj slučaj. Bio sam član mnogih komisija za tehnički pregled objekata od državnog značaja i uverio se da je uvek bilo pritisaka nekih ministara da se oni otvore što pre, uoči nekog izbora ili praznika. Ali, nikad nisu otvarani internim procedurama, bez zapisnika komisije za tehnički pregled koji potvrđuje da je objekat izgrađen u skladu sa odobrenim projektom, da je bezbedan i pogodan za upotrebu. Nažalost, u Novom Sadu toga nije bilo. Vlast je forsirala, jer je htela da u novom objektu ugosti mađarskog premijera i očito je takav zahtev predsednika, preko ministra građevinarstva, predočen svim izvođačima i podizvođačima.
Kako bi reagovala inspekcija da se tako ne poštuju propisi na privatnom gradilištu?
Inspekcija Ministarstva građevinarstva je desetkovana, a bez dovoljno inspektora nema ozbiljne kontrole i otuda je moguće da se neki objekti grade i nelegalno, da radovi počnu i pre nego što se prijave. Ali, da je to bio objekat nekog privatnog investitora, inspekcija bi sigurno zatvorila to gradilište. A u Novom Sadu se dve godine radilo i stanica je otvorena i pre nego što su radovi uopšte prijavljeni.
Da je to bio neki privatni investitor, inspekcija bi sigurno zatvorila to gradilište. A u Novom Sadu se dve godine radilo i stanica je otvorena i pre nego što su radovi uopšte prijavljeni
Ne čini li vam se da vlast ne tretira na isti način ni sve privatne investitore, jer uprkos rešenju 2018, nelegalni objekat na vrhu Kopaonika još nije srušen i prkosi pravnoj državi?
Ovde važi princip „država, to sam ja“. Garnituri na vlasti i njima bliskim ljudima sve je dozvoljeno, jer te investicije tretiraju kao „svoje“. Sasvim je drugačiji odnos prema svima ostalima.
Da li su u slučaju nadstrešnice zatajili svi odgovorni u lancu, od resornog Ministarstva i Infrastrukture železnice, do firmi angažovanih za projektovanje, izvođenje i nadzor radova? I ko je u tom lancu više, a ko manje zatajio?
Nesumnjiva je odgovornost svih u tom lancu, a ko je i za šta kriv trebalo bi da utvrdi sud, bez pritisaka izvršne vlasti. Po onome kako tužilaštvo vodi postupak, očigledna je namera da se celokupna odgovornost prevali samo na inženjere, dok formalno optuženi, bivši ministar Vesić, njegova pomoćnica Anita Dimoski i v. d. direktora Inftastrukture Jelena Tanasković imaju poseban tretman. Indikativno je i da su posle ostavke premijera Vučevića svi ministri aktivniji nego pre pada Vlade. Jedino nigde nema Vesićeve naslednice Aleksandre Sofronijević, dugogodišnje državne sekretarke u Ministarstvu građevinarstva, čije imenovanje Skupština nije stigla ni da potvrdi.
Kako taj Vučićev zahtev deluje nakon saznanja da je pre toga bivša državna sekretarka Anita Dimoski jednog od podizvođača, kineski Šandong, već upozoravala da radovi kasne, da su lošijeg kvaliteta i da oni „krše i najosnovnija pravila građevinske struke i gradnje“?
I to je dokaz da za pad nadstrešnice ne snose svi istu odgovornost, da optužnicom Višeg javnog tužilaštva taj lanac odgovornosti nije kompletiran, da fali jedan deo, onaj iznad Ministarstva građevinarstva. Nesumnjivo je bilo pokušaja da se kineski i naši podizvođači nateraju da rade u skladu sa pravilima struke, ali je izgleda interes pojedinaca da se stanica ranije otvori bio važniji od svega.
Da li su zbog toga u taj projekat bili uključeni i ljudi koji uopšte nisu ovlašćeni za to, poput Vučićeve dugogodišnje saradnice Nataše Vukšić i šefa njegovog kabineta Ivice Kojića?
Ako su tačni navodi iz objavljenih mejlova, to samo potvrđuje da su ceo taj projekat suštinski vodili doskorašnji premijer Vučević i predsednik Vučić, a svi ostali u lancu izvršavali njihova naređenja, nažalost zanemarujući ponekad i pravila struke i propisane procedure.
Vlast je u više navrata tvrdila da je objavila svu dokumentaciju, prvi put 11. decembra, a poslednji 46 dana kasnije, 27. januara. Da li, ipak, još nešto nedostaje? I koliko je to važno da bismo jednog dana saznali pravu istinu?
Od oko 16.000 dokumenata, još analiziramo nekoliko stotina objavljenih u poslednjoj turi. Mnogi od njih odnose se na prugu i nemaju nikakve veze sa staničnom zgradom, kao da je nekome cilj da svi dignu ruke i odustanu od dalje potrage u toj šumi. Pouzdano znamo da još nedostaje obavezna saglasnost resornog Ministarstva i Infrastrukture železnice na izbor svih podizvođača i dobavljača. Od oko 200, koliko ih je angažovano, saglasnost postoji za samo 68 podizvođača, a za ostale još čekamo da vidimo da li postoji ili ne. Nedostaju i okončane situacije za glavnog izvođača i kineske podizvođače. Pri tome, u tom lancu postoje čak tri kineske firme, a tek onda, ispod njih, na red dolazi prvi srpski podizvođač. Zašto su nam bile potrebne tri kineske firme, zašto nismo samo sa jednom sve ugovorili? U tom slučaju trošak bi se smanjio bar za 30, a možda i čak 50 odsto.
Pa, možda je to i bio razlog zašto su sve tri angažovane, da se izvuče što više novca?
Očigledno jeste, drugog razloga nema. Zbog toga je i važno da se objavi sva dokumentacija, da se istraži i taj finansijski aspekt, da se vidi ko se i koliko ugradio i gde su te pare na kraju otišle. Sve to može se utvrditi ako se budu pratili tokovi novca.
Po ugovoru sa Vladom, kineski izvođači, CRIC i CCCC nisu ni smeli da angažuju podizvođače iz Kine, pa su kompanije iz te zemlje registrovale firme u Srbiji i vlast ih je tretirala kao domaće, iako su 100 odsto u kineskom vlasništvu. Šta kažete na to?
I to je izigravanje zakona, pa i ugovora, koji ionako nisu transparentni, a svakako nisu u javnom interesu. A, eto, vidimo da se i dodatno krše.
Iako je CIP vrednost svih radova na stanici procenio na 3,1 milion evra, samo sa firmom Starting sklopljena su dva ugovora od 7,1 milion, a Vesić je rekao da je taj projekat koštao skoro 16 miliona. Da li je normalno da konačna cena bude pet puta veća od procenjene?
Još ne znamo konačnu cenu, možda je koštalo i više od 16 miliona evra, jer nemamo okončane situacije, osim za Starting. Ako je Vesić pomenuo 16 miliona, ne verujem da je plaćeno manje od toga. Prilikom adaptacije moguće je da iskrsnu i radovi koje projektant nije planirao, ali nije ni normalno ni uobičajeno da se cena naknadno poveća pet puta. Naprotiv, to je suprotno svemu što učimo studente i elementarnim pravilima struke. Kod nas je, nažalost, uobičajeno da političar kaže da će nešto koštati 200 miliona, a na kraju cena naraste i na 800 ili 900 miliona evra.
Jeste li slučajno pomenuli te brojke, jer asociraju na nacionalni stadion, a dobar primer je i Moravski koridor, ugovoren za 900 miliona, a koštaće između 2,2 i 2,5 milijardi evra?
Ugovor sa konzorcijumom Behtel-Enka štetan je po državu. O tome imam neposredna saznanja, jer sam 15 godina bio član Republičke revizione komisije, dok me sa nekolicinom kolega nisu izbacili. Upravo je Moravski koridor bio jedna od kapi koja je prelila čašu. Prethodno pomenuta državna sekretarka Aleksandra Sofronijević, u to vreme Petrović Damnjanović, uz saglasnost ministra Tomislava Momirovića falsifikovala je negativni izveštaj stručne kontrole za drugu i četvrtu deonicu i organizovala elektronsku sednicu Revizione komisije, na kojoj je takav, falsifikovan izveštaj usvojen većinom glasova. E sad vidite sami dokle sve to ide.
Dva tadašnja državna sekretara i ministar Tomislav Momirović falsifikovali su negativni izveštaj stručne kontrole za drugu i četvrtu deonicu Moravskog koridora, koji je usvojen na elektronskoj sednici Revizione komisije
Uprkos tome što je Moravski koridor trebalo da bude završen do kraja 2023, a neće biti ni do polovine 2026, predsednik je potvrdio da će Behtel-Enka graditi i brzu saobraćajnicu od Kraljeva do Novog Pazara. Je li to nagrada što kasne i što će nas koštati dva i po puta više od ugovorene cene?
Ne bih za to krivio te strane kompanije, jer su one gradile i u drugim zemljama regiona, s tim što su tamo putevi kvalitetniji, a manje su koštali. Svaka kompanija gleda da izvuče što više para ako im to dozvolite. Problem je naša vlast. To ide na dušu ljudi koji te poslove ugovaraju. A kad se tome doda da su mnogi od tih ugovora koruptivni, jasno je da je Srbija meka za firme kojima je osnovni cilj da izvuku što više novca. Za Moravski koridor ključne su bile primedbe na deo trase i denivelisane raskrsnice, jer „petlje“ nisu bile dobro projektovane. Niko na te stručne primedbe nije odgovorio i CIP nije hteo da koriguje projekat. Šta je dobro na auto-putu ako nisu dobre trase i „petlje“? Jesu li važnije bankine i kako su iscrtane isprekidane linije? A samo da su uvažene naše primedbe, na tim deonicama država je mogla da uštedi 10 miliona evra. Na kraju je Građevinski fakultet sklopio komercijalni ugovor i uradio izmenjeni projekat za kompaniju koja je taj deo posla radila i tako sebi uštedela taj novac. A tih 10 miliona je bez ikakve potrebe isplaćeno iz državne kase.
Šta vama govori podatak da je u Novom Sadu bilo angažovano 200 podizvođača, među kojima su i firme osnovane posle ugovora sa kineskim izvođačima CRIC i CCCC iz 2018? Zar nije uobičajeno da se na važnim državnim projektima angažuju proverena preduzeća?
Bilo bi logično da su za ove poslove angažovane renomirane firme, sa potrebnim kadrovskim i tehničkim kapacitetima. Ali, umesto njih posao su dobile i neke tek osnovane, koje su se pre toga bavile internet trgovinom ili pranjem tepiha, a onda naprasno promenile delatnost i odmah su angažovane na veoma zahtevnom projektu. Nije, takođe, normalno da jednom građevinskom dozvolom bude pokriven ceo projekat – 108 kilometara pruge, 12 staničnih zgrada i više od 100 drugih objekata. Za to je odgovorno Ministarstvo građevinarstva i od toga kreću svi problemi. Za ovakve objekte logično je da ima više podizvođača, ali nije logično da se za svaki posao formira lanac u kome su tri kineska i još tri-četiri domaća podizvođača. Time se vrednost radova dodatno uvećava i zidaju cene, a kvalitet postaje sve upitniji. Nekome je to očito odgovaralo, jer što je veća cena, veći je i procenat koji svaki podizvođač uzima za sebe.
Nije logično da se za svaki posao formira lanac sa tri kineska i tri-četiri domaća podizvođača. Tako se zidaju cene. A što je veća cena, veći je i procenat koji svako od njih uzima
Koliko je važno da se u analizu dokumentacije uključe i pravnici i ekonomisti, ispitaju tokovi novca i moguća korupcija? Može li bez finansijskog aspekta istraga biti kompletna i da li na osnovu svega smatrate da vlast upravo to pokušava da potisne u drugi plan?
Mi smo odmah izrazili spremnost da sve kapacitete stavimo državi na raspolaganje da se utvrde uzroci pada nadstrašnice. Umesto da prihvati ponuđenu ruku saradnje, režim je rešio da targetira i profesore i studente Građevinskog fakulteta u Beogradu, u nastojanju da se neke stvari nikad ne otkriju. Tim pre bi u analizu dokumentacije trebalo da se uključe i ostali građevinski fakulteti i kolege pravnici i ekonomisti, da istraže pravne i finansijske aspekte ovog slučaja.
Da li ste očekivali napade, čak i na vašeg sina, studenta Građevinskog fakulteta, jer ste bili deo tima koji je prvi ukazao da fale još neki papiri? I da vas pitam isto što vas pitaju i neki tabloidi, ko stoji iza vas, za koga vi zapravo radite?
Napadi na moga sina neka služe na čast onima koji su to organizovali. Meni je važno da iza Građevinskog fakulteta ne stoji niko, osim nas, profesora. I to nije stav grupice, već gotovo svih zaposlenih. Naš jedini interes je da se poštuju pravila struke i utvrdi šta se zaista dogodilo. Sva naša nastojanja su u javnom interesu. Srećom, ne čitam tabloide i ne gledam opskurne televizije, ali mi je jasno da je cilj tog organizovanog napada da se fakultet diskredituje, profesori i studenti ućutkaju, jer u tom slučaju možda neki dokumenti ne bi morali ni da budu objavljeni.
Zbog čega ste uvereni da je vaš kolega sa Građevinskog fakulteta, profesor Milan Spremić neopravdano optužen i pritvoren, dok se visoki zvaničnici brane sa slobode?
Profesor Milan Spremić je vrhunski stručnjak, savestan i odgovoran inženjer, što može da potvrdi svako ko ga je ikada upoznao. U pritvoru se našao zahvaljujući nestručnom nalazu i mišljenju Komisije veštaka sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (FTN), koji pogrešnim tumačenjem određenih članova Zakona i pratećih pravilnika tvrde da je profesor Spemić radio tehničku kontrolu, a ne stručnu kontrolu „Idejnog projekta konstrukcije rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade u Novom Sadu“. Osim toga, veštaci sa FTN-a se pozivaju i na Pravilnik za građevinske konstrukcije, za koji i sami kažu da u vreme stručne kontrole nije važio. Takođe, svesno prenebregavaju činjenicu da u tom „Idejnom projektu“ nije bilo nikakvih radova koji se odnose na rekonstrukciju, već samo radovi na adaptaciji. Da nonsens bude veći, u optužnom aktu tužilaštva piše da je Milan Spremić bio „odgovorno lice za projektovanje“?! Imajući sve ovo u vidu, ne mogu da se otmem utisku da on leži u pritvoru da bi se povećao broj uhapšenih, da se popuni kvota, jer tamo nisu neki, unapred abolirani. Uprkos svemu, želim da verujem da će profesor Spremić ubrzo biti pušten iz pritvora, a zatim i oslobođen svih optužbi.
S obzirom na to kad su radovi započeti, da li je logično da na spisku optuženih pored Vesića, nema njegovih prethodnika, Tomislava Momirovića i Zorane Mihajlović?
Zorana Mihajlović je bila ministarka pre početka radova na železničkoj stanici, a Tomislava Momirovića je odgovornosti oslobodila komisija veštaka sa FTN svojim tumačenjem Zakona i pravilnika. I nije to jedina nelogičnost. Problem je i to što su veštačenje uradili u dosluhu sa tužiocem i bez kompletne dokumentacije. Mnogi ključni dokumenti su, na zahtev studenata, objavljeni naknadno, kada su veštaci već završili svoj izveštaj, što nije logično. Na stranu što ne mislim da su veštaci bili samostalni u radu, kao što ne mislim da je samostalan i tužilac koji vodi taj predmet. Pa to isto tužilaštvo tri meseca posle pada nadstrešnice i dva i po meseca od početka studentskih protesta, pokreće neku novu istragu, umesto da su ono što sada planiraju počeli da rade odmah. A ta tri meseca su dovoljno duga da se neki papiri sklone, neki preprave. Zbog toga će biti neophodne dodatne, forenzičke provere da se utvrdi da li su naknadno objavljeni dokumenti verodostojni ili su u međuvremenu menjani i ostaje da se vidi da li će tužilaštvo insistirati na tome.
Tri meseca su dovoljna da se neki papiri sklone, neki preprave. Zbog toga će biti neophodne dodatne, forenzičke provere da se utvrdi da li su naknadno objavljeni dokumenti verodostojni
Godinama ukazujete da se država ne konsultuje sa Univerzitetom pri donošenju zakona. Šta biste rekli da su vas pitali za mišljenje o predlogu po kom će svi objekti za Ekspo moći dve godine da se koriste i bez upotrebne dozvole? Kako vama deluje takav predlog samo dva i po meseca posle rušenja nadstrešnice u Novom Sadu?
I ranije smo kao fakultet ili preko Inženjerske komore dostavljali predloge i mišljenja na neke zakone, ali smo uvek nailazili na zid ćutanja. A dopuna leks specijalisa za Ekspo je pokušaj da se po svaku cenu svi radovi za specijalizovanu izložbu završe do 1. decembra 2026. Iako je u maju 2024, kad je Srbija izabrana za domaćina, bilo jasno da za tri i po godine neće biti moguće uraditi sve što je vlast naumila. Zato predloženim izmenama žele da suštinski zaobiđu neke procedure, što će negativno uticati na kvalitet radova i bezbednost tih objekata. Ako bih morao u jednoj reči da ocenim leks specijalis za Ekspo, uveren sam da je to najgori zakon u istoriji Srbije, u urbanističkom, građevinskom, pravnom i finansijskom smislu.
Ali, očito je da se nekome žuri da se sve što je planirano završi, jer je i sam Vučić nedavno rekao da je 1. decembar 2026. za njega „datum svih datuma“? I može li se desiti da na kraju i trošak za Ekspo bude višestruko veći, kao za železničku stanicu u Novom Sadu?
Sasvim je moguće, jer niko više i ne pita šta koliko košta. Vlastima je jedino bitno da sve bude gotovo na vreme, a sumnjam da tako zahtevni objekti, uz maksimalne napore svih angažovanih, mogu da budu završeni do tog datuma, a da se ne ugroze njihov kvalitet i bezbednost.
Vlast vam izgleda nije zaboravila ni to što je Građevinski fakultet 2021. odbio da učestvuje u projektu beogradskog metroa jer nisu uvažene primedbe da on ne vodi nikuda a koštaće previše para. Šta se u međuvremenu promenilo, osim što je cena prve linije povećana sa 1,8 na 3,8 milijardi evra, a rok za njen završetak pomeren do 2030?
Ta odluka usvojena je na sednici Nastavno-naučnog veća uz samo pet glasova protiv, iako je i tada vlast pokušala to da prikaže kao stav pojedinaca. I sada to pokušavaju, a uveren sam da ovoga puta ne bi bilo ni pet glasova protiv našeg stava o tome šta još od dokumentacije za nadstrešnicu nedostaje. Što se metroa tiče, fakultet smatra da prva linija mora da spoji stari grad i Novi Beograd, a druga linija mora da ide trasom koja će maksimalno rasteretiti površinske vidove transporta, a to nikako nije trasa od Makiša do Mirijeva. I ne iznenađuje me što je cena toliko porasla, ali je problem što se neće smanjiti ni zagađenje, ni saobraćajne gužve, niti će se skratiti prosečno vreme putovanja, zato što je cilj izgradnje da se poveća vrednost građevinskog zemljišta duž buduće linije metroa, od Makiša, preko Beograda na vodi, Luke Beograd i Ada Huje, do Mirijeva. Naravno, fakultet podržava ideju da se izgradi metro, ali po meri građana, a ne po meri privatnih investitora.
Da li bi sada trebalo preispitati odluku da se nadzor objekata za Ekspo poveri mađarsko-francuskom dvojcu, s obzirom na to da je Utiber bio na čelu konzorcijuma za nadzor svih radova na brzoj pruzi, a Ežis je direktno nadzirao radove na stanici u Novom Sadu, s tim što je nedavno kupio i firmu koja je projektovala nacionalni stadion i kompleks Ekspo?
Apsolutno. Svi učesnici rekonstrukcije stanične zgrade, čija je nadstrešnica pala, praktično su dospeli na negativnu referenc listu i ozbiljan investitor bi to svakako uzeo u obzir. Ali, već smo konstatovali da je naša država najnesavesniji investitor, tako da me ne iznenađuje što su te dve iste firme ponovo uključene u druge velike državne infrastrukturne projekte.
Kao bivšeg dekana ne mogu a da vas ne pitam šta mislite o Beogradu na vodi? Je li to projekat od nacionalnog značaja, kakvim vlast želi da ga predstavi, ili privatni poduhvat jedne kompanije, bar formalno u većinskom stranom vlasništvu?
Nesumnjivo je to projekat privatne kompanije, čiji je jedini interes što veći profit. Za budžet i građane Srbije to je apsolutno štetan projekat. Uostalom, ar placa u centru Beograda je više stotina hiljada evra, a zbog indeksa zauzetosti i izgrađenosti cena građevinskog zemljišta od hotela Bristol do Mosta na Adi još je veća, između 300.000 i 500.000 evra po aru. Da smo nekoj stranoj kompaniji prodali tih 177 hektara, koje je država besplatno ustupila za Beograd na vodi, u budžet je moglo da se slije između 5,3 i 8,8 milijardi evra. To smo poklonili stranom investitoru a da građani nemaju baš nikakvu korist od toga. Nije važno da li se nekom Beograd na vodi sviđa ili ne, meni lično se i ne sviđa, ali glavni je problem što je država nekom privatniku poklonila milijarde evra vredno građevinsko zemljište, koje je mogla da proda.
Beograd na vodi je apsolutno štetan projekat. Da je država nekom prodala tih 177 hektara, u budžet bi se slilo između 5,3 i 8,8 milijardi evra. To smo poklonili stranom investitoru
Da li je dobar dil, koji vlast naziva projektom veka, ako je država već poklonila između pet i skoro devet milijardi evra vredno zemljište i planira širenje Beograda na vodi na još 327 hektara, a zauzvrat od dividende do sada nije dobila ni 10 miliona evra?
Iako država nije investitor, Beograd na vodi je proglašen projektom od nacionalnog značaja, što samo pokazuje kakvi su projekti iza kojih stoji naša država. Na stranu što je parama iz budžeta kupovala privatne firme i taj prostor besplatno ustupala Beogradu na vodi. Prenela im je i objekte starog Simpa, prostor bivše Autobuske stanice, hotel Bristol… I za sve to što je naknadno unela u zajedničku firmu, udeo države nije povećan.
To kao da nije bilo dovoljno, već je vlast u međuvremenu rešila da Džaredu Kušneru, zetu Donalda Trampa, besplatno ustupi bombardovane zgrade Generalštaba za luksuzni stambeno-poslovni kompleks. Kako vi to doživljavate?
To je još jedan štetan projekat za Srbiju i Beograd. Nastavno-naučno veće Građevinskog fakulteta podržalo je inicijativu Akademije inženjerskih nauka i brojnih udruženja arhitekata da se i kompleks Generalštaba i Beogradski sajam zaštite kao spomenici kulture. Nemam nikakvu dilemu da na tom mestu ne bi smela da nikne nekakva Trampova kula.
Dok predsednik želi da ostane upamćen kao najveći graditelj u istoriji, vi se protivite i Ekspu, i metrou, Beogradu na vodi, Trampovoj kuli… Zašto ste protiv ubrzane gradnje svega i svačega?
Tako mene i Građevinski fakultet predstavljaju provladini mediji, ali je svaki naš stav stručno argumentovan i jasno kažemo zašto ti projekti nisu dobri. Čak smo nudili i rešenja kako neki od njih mogu da se poprave. Lakše im je da nas targetiraju kao neprijatelje nego da razgovaramo o tome kako da ti projekti budu u javnom, a ne u interesu nekih pojedinaca. Pa kako će Ekspo i nacionalni stadion prvo vratiti novac koji je u njih uložen, a potom biti održivi, ako i Beogradski sajam u centru grada godinama beleži velike gubitke?
Kad ste već pomenuli razgovore, svi iz vrha vlasti sada pozivaju i profesore i studente na dijalog. Hoćete li se odazvati?
Sad je kasno za mnoge stvari. Šta sad da pričamo o Ekspu ako je 1. decembar 2026. „datum svih datuma“? Za razliku od predsednika, mislim da predložene izmene leks specijalisa za Ekspo treba zaustaviti i izgraditi samo ono što je zaista neophodno za tu izložbu, ne izlažući zemlju nepotrebnim troškovima. Nažalost, i Beograd na vodi je previše izgrađen da bi sad nešto moglo da se popravi. O metrou i još nekim projektima možemo da razgovaramo, jer još nije kasno da se neke stvari poprave. Možda treba prežaliti već potrošene desetine miliona evra, ako ćemo dobiti metro po meri Beograđana, a ne pojedinih naselja i investitora. Ali, sa ovakvom vlašću morate biti više nego oprezni u vezi sa svakim njihovim projektom.
Predložene izmene leks specijalisa za Ekspo treba zaustaviti. To je najgori zakon u istoriji Srbije. Uz to, država je nadzor tog projekta poverila istim firmama koje su kontrolisale i Železničku stanicu u Novom Sadu
A kolike su šanse da Srbija u dogledno vreme postane uređeno društvo u kome će se znati ko šta radi, što je i osnovni zahtev studentskih protesta?
Oni su nam vratili nadu i veru da se stvari mogu promeniti. Bio bih najsrećniji ako bi njihovi zahtevi danas ili sutra bili ispunjeni, jer bismo u tom slučaju bili korak bliže uređenom društvu.
Vlast tvrdi da će zbog blokada najviše izgubiti upravo studenti. Mogu li se sva kašnjenja nadoknaditi, da li će na kraju plus biti veći od minusa?
Mladi su sami shvatili da je plus veći od minusa. Oni su i te kako zabrinuti za ispite i studije i bili bi najsrećniji da se blokade odmah okončaju. Nažalost, njihovi zahtevi nisu ispunjeni, a čini se da vlast nije na pravi način ni shvatila šta oni stvarno znače. Neka ih pažljivije pročitaju. Zašto studenti traže da se objavi sva dokumentacija? Pa, da bi naterali tužilaštvo i sve druge institucije da počnu da rade svoj posao. Nije objavljivanje dokumentacije samo sebi svrha. Što se četvrtog zahteva tiče, ministar Mali je rekao da će povećati izdatke za visoko školstvo sa 60 na 72 milijarde dinara i da će školarine biti smanjene za 50 odsto. Time je vlast još jednom pokazala kako shvata pravnu državu. Ni Ministarstvo prosvete, a kamoli finansija nema nikakve veze sa tim, jer školarine utvrđuju fakulteti. Ali, kad dogori do nokata, vlast obećava i ono za šta uopšte nije nadležna, a problemi se tako ne rešavaju, već dodatno komplikuju.
