Postoje dva načina širenja svetlosti: biti sveća ili biti ogledalo koje je odražava.
Idit Vorton
Svetlost, u životu i misliteljskim učenjima, simbolizuje istinu, rast i samosvest. Predstavlja prosvetljenje koje dolazi iz razumevanja sebe, svojih odgovornosti i okolnog sveta. Od slavnih filozofa do velikih autora svi podsećaju da čak i u nedostatku svetlosti postoji prilika za rast, samootkrivanje i na kraju pronalaženje puta do sjaja koji negde čeka.
Tragedija života u tmini nije u samoj tami, već u strahu od iskoraka ka svetlu. I onda se postavlja pitanje zašto su se mnogi pripadnici naroda (koji bar u epskoj poeziji drži do sebe) tako dugo plašili svetlosti? Svako prigrljivanje svetlosti istovremeno podrazumeva prethodno suočavanje s teškim istinama. A takvih istina je previše u Srbiji. Paradoksalno, dugogodišnja tama je ponudila priliku za traženje svetlosti. Nije mali poduhvat raskid s imperijom mraka.
Svako prigrljivanje svetlosti istovremeno podrazumeva prethodno suočavanje s teškim istinama. A takvih istina je previše u Srbiji. Paradoksalno, dugogodišnja tama je ponudila priliku za traženje svetlosti
Potrebna je hrabrost da se čovek suoči sa ličnim manama i zajedničkim strahovima, prizna neznanje i prihvati odgovornost. I, koliko hrabrosti tek treba narodu da se digne glas protiv nepravde i politike koja ga besomučno daruje raznim gadostima?
Strah proizlazi iz ranjivosti koju zahteva napuštanje mraka. Jasno da je lakše ostati u senci, gde samozadovoljstvo i poricanje pružaju lažni osećaj sigurnosti, ali svako izbegavanje i odlaganje ima svoju cenu. Život proveden u strahu od svetlosti je stagnacija, postojanje u kojem ljudski potencijal ostaje neiskorišćen, veze ostaju plitke, a prilike za napredovanje se propuštaju. Tamo gde je strah, tamo živi mrak! No, ne može se ćutati u mraku kad lažima i bahatošću rasrdiš dobre ljude, a pogotovo letargične i uspavane građane.
U svemu postoji pukotina, tako ulazi svetlost, podseća Lenard Koen. Nakon novosadske tragedije i napada na studente, dostojnost mladalačke upornosti unela je kroz tu pukotinu baklju nade. Neko je morao, u ime škole, knjige i naroda da uzurpatorima Srbije glasno i jasno najzad kaže – ovako dalje ne može! Zbog opšte dobrobiti i budućnosti, Otadžbina se mora osloboditi partokratskog mraka, izdaje, korupcije, pljačke, rasprodaje resursa, naopake društvene raspodele i sramne selekcije, pa svima omogućiti pravdu, građanska prava i slobode zagarantovane Ustavom.
Studenti, srednjoškolci i njihovi profesori pokazali su da je hrabrost jedini protuotrov za zajednički strah. Ta vrsta hrabrosti i sabornosti je kultivisala i motivisala. Demonstriranje njihove odlučnosti i zajedništva poveli su ljude ka svetlosti. To putovanje, jasno, nije lako ni kratko, ali se radi o dragocenom napretku.
Prosvetliti ljude i odagnati mrak sa stegom slobode! Taj ideal duboko negovan u ljudskoj tradiciji, motiviše da se u granicama moralnih i društvenih zakona slobodno teži zajedničkom oporavku koji nam je prioritetno pitanje opstanka.
Svaki put kada čovek izabere bunt umesto udobnosti koju nudi nezainteresovanost on postaje jači, mudriji i sposobniji da doprinese svetu oko sebe. Ponekad život traži da se ljudski proživi. Prava tragedija nije neuspeh u pronalaženju svetlosti, već u izboru da se ona u potpunosti izbegne. Najbogatija životna iskustva rezervisana su za one koji su spremni da izađu iz senke. Plašiti se svetlosti znači uskratiti sebi šansu da se zaista živi.
Ove zime mladost je ponudila lekciju o svetlosti, zamenivši tragediju straha trijumfom hrabrosti. Tama se ne proteruje tamom; samo svetlost to može. Strah se ne rasteruje strahom već srcem. Mržnja („neće ustaše srušiti našu Srbiju“) ne može eliminisati mržnju; istina i ljubav to samo mogu. Budućnost se ne gradi krvavim rukama, niti se korupcijom može pobediti korupcija.
Lepo je biti zadivljen pred hrabrošću, posvećenošću, solidarnošću, iskrenošću, duhovitošću, retorikom i nastupom tih mladih ljudi, ali je važnije što nisu ostavljeni sami pred nagomilanim društvenim problemima i univerzuma pohlepe koje su zatekli i u tome našli razlog za generacijski hod ka svetlosti. Nema tog mraka da pojede ljude ako su jedni uz druge. Ima li boljeg dokaza od fascinantnog bleska na Autokomandi?!
